Da od poljoprivrede i poštenog rada na selu u Srbiji može pristojno da se živi dokazuje primer četvoročlane porodice Varaklić iz Sedobra, sela desetak kilometara udaljenog od Prijepolja. Nakon završenih studija u Beogradu Dragana (30) i Aleksandar (32) odlučili su da se vrate iz prestonice i da sviju gnezdo u rodnom selu. I ako je u vremenu kada su u Sedobro ponovo stigli u celoj Limskoj dolini vladala prava pomama za proizvodnjom maline, ovaj domišljati par odlučio se da krene sa sušenjem i preradom prvo šljive, a kasnije i ostalog voća, što se ispostavilo kao odličan poslovni potez. Sada dnevno tokom sezone prerade više stotina kilograma voća, ubranog sa porodičnog imanja, i sve to plasiraju na tržište širom zemlje.Retki su primeri mladih iz ruralnih sredina koji jednom napuste rodni kraj, da se ponovo bar u ranoj mladosti u njega vrate. Ipak, primer Dragane i Aleksandra pokazuje drugačije i šalje jasan signal da bi poljoprivreda i jačanje sela mogli biti pokretač odumrle privrede celom kraju.

Aco je živeo u Beogradu deset, a Dragana pet godina. Oboje su završili fakultete, on je inženjer elektroenergetike, a ona master ekonomista. Kad su odlučili da zakorače u zajednički život, vratili su se u Prijepolje i tu zasnovali porodicu. Bez posla i sa željom da rade nešto u čemu će cela familija učestvovati.

- Pošto nismo imali dovoljno novca da pokrenemo posao, pratili smo konkurse i gledali gde bismo mogli da nađemo investitora. Usmerili smo se ka onome što smo imali na imanju, a to su bili voćnjaci. Regionalna razvojna agencija Zlatibor je raspisala konkurs u saradnji sa USAID Srbija, na kojem smo prošli i tako je sve krenulo - kaže Dragana.

Sa prostranog imanja Acovog oca, od šest hektara, na kojem se nalaze zasadi šljiva, jabuka, dunja, oraha, krušaka bračni par Varaklić ubirao je plodove, a potom ih sušio i dalje prerađivao. Od nedavno u sušari počela je priprema novih proizvoda - čipsa od jabuke, kruške i dunje.

- U jesen 2015. godine smo osušili prve šljive i ubrzo su počeli da nam se javljaju prijatelji i komšije sa željom da i oni uslužno suše voće kod nas. To smo iskoristili da dodatno otkinemo neki dinar. Nedugo zatim krenuli smo da punimo suve šljive medom i orasima i da se polako probijamo na tržištu. Sada vođeni logikom da treba da napravimo nešto za ljude koji u ovom vremenu dosta vode računa o ishrani i traže neprskano voće došli smo na ideju da pravimo čips od voća. Tu su se naročito dobro pokazale kruške, dunje i jabuke - priča glava porodice Aleksandar.

Sedobro je selo nadaleko čuveno po proizvodnji dobre rakije, pa sve voće koje se ne preradi u sušari završi u drvenim kacama, odakle se prerađuje u rakiju.Uz mamu i tatu, dedu i babu i deca su uključena u proces proizvodnje. Iako mali, Sofija (5) i Vukašin (4) vole da pomognu starijima.

- Slažu šljive, dodaju nam drva, a Vule čak pokušava motkom da trese orahe. S druge strane, Sofija se takmiči ko će pre da napuni kantu sa šljivama, ja ili ona - sa osmehom na licu priča Dragana.- Rakijski kazan nabavljen je pre više od šest decenija i od tada nije pomeren sa mesta gde se i sada nalazi. Na njemu ništa nije rađeno, jer je napravljen od visokokvalitetnog materijala. Nekada smo pekli više od dve tone rakije, sada zbog prerade voća ta količina je znatno manja. Ove jeseni u kace i burad stavljeno je više od 50 metara šljiva, kruške, dunje i jabuke - kaže Milanko.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:761709-OD-SLjIVA-SE-DOBRO-ZIVI-Mladi-bracni-par-zasukao-rukave-u-rodnom-kraju

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, otvorio je u petak 13. Sajam šljiva u Osečini, naglasivši da Vlada Srbije priprema poseban program koji će da podstakne prerađivačku industriju, u kojoj je u poslednje dve decenije otvoreno veoma malo kapaciteta. Nedimović je naglasio da bez prerađivačkih pogona nema dobre akumulacije niti se može napraviti nikakva dodata vrednost.

Najavio je Nedimović da će “Budimka” iz Požege za mesec dana biti na prodaji, da bi uskoro sa Privrednim sudom u Valjevu trebalo da se reše problemi tamošnje “Srbijanke”, te da se ti kapaciteti, očišćeni od relikta prošlosti ponude investitorima.

Takođe, da će se na području Priboja graditi prerađivački kapaciteti za voće, vredni oko 10 miliona evra. Sajam šljiva u centru Podgorine ove godine je okupio oko 200 izlagača iz Srbije i regiona. Osim šljive i njenih prerađevina, predstavljena je i oprema i mehanizacija za proizvodnju ovog voća, te narodna radinost.

- Ide bolje vreme za prerađivačku industriju, bez koje ćemo samo prodavati jeftinu sirovinu – rekao je Nedimović. - Preradni kapaciteti su i odgovor na niske otkupne cene, jer kad prodajete sirovinu nekome ko je odvlači iz Srbije, onda nema nekog velikog izbora. A kad u državi postoje dva ili tri izbora, gde može da se roba preradi, to automatski diže cene. Sa desetak ozbiljnih, dobro raspoređenih prerađivačkih kapaciteta u voćarstvu i povrtarstu, Srbija završava posao.

 

Iona­ko broj­na po­ro­di­ca šlji­va stvo­re­nih u Čač­ku do­bi­la je ovih da­na dve pri­no­ve, div­nu i pe­tru. Auto­ri pr­ve je­su Do­bri­vo­je Oga­ša­no­vić (poč.), dr Dar­ko Je­vre­mo­vić i dr Iva­na Gli­šić, dru­gu su stvo­ri­li Do­bri­vo­je Oga­ša­no­vić, dr Ne­boj­ša Mi­lo­še­vić i dr Mi­le­na Đor­đe­vić.

Zru u dru­goj de­se­to­dnev­i­ci sep­tem­bra, ve­o­ma su ot­por­ne na bo­le­sti ko­je na­me­će da­na­šnja pri­ro­da i oče­ku­je se da sko­rih da­na Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de u Ča­čak do­sta­vi re­še­nje Ko­mi­si­je za pri­zna­va­nje sor­ti za no­vaj­li­je.

Pro­seč­na ma­sa div­ni­nog plo­da je 24,03 gra­ma, ra­no stu­pa u fa­zu pu­ne rod­no­sti, re­dov­no i obil­no ra­đa, sa­dr­ži 12,45 od­sto ukup­nih še­će­ra. Slič­no je s pe­trom, sa­mo što njen plod te­ži 26,20 gra­ma, uz 12,95 po­sto­ta­ka še­će­ra.

Pr­va je na­sta­la ukr­šta­njem so­ra­ta sten­li i ča­čan­ska ra­na, dru­ga od sten­li­ja i opa­la.

 

izvor : http://www.politika.rs 

To su rane sorte čiji plodovi sazrevaju do sredine avgusta, odnosno pre sezone bostana i grožda. Plodovi su im krupni, čvrsti i ukusni, dobro podnose transport i uglavnom se prodaju kao sveže stono voće, i to na pijacama većih gradova i letovališta. Postoji mogućnost i izvoza plodova ovih sorti. To su dakle sledeće sorte:

Rut geršteter je praktično najranija kvalitetna stona sorta šljiva. Sazreva početkom jula. Plodovi su ljubičasto plave boje i teški oko 30 g, koštica im se odvaja od mesa i vrlo su ukusni. Samoopladna je. Zbog dobrog kvaliteta ploda i sazrevanja u vreme oskudice u svežem voću uvek se realizuje po visokim cenama i bez teškoća.

Čačanska rana sazreva nekoliko dana posle ruta. Plodovi su ljubičaste plave boje, teški su oko 35 g, koštica se odvaja od mesa koje je vrlo ukusno. Dobro podnosi transport. Stablo je srednje bujno, samooplodna je, dobro rada. Ova sorta šljive nema mana. Lako se i dobro prodaje, što je veoma važno. 

Čačanska lepotica sazreva krajem jula. Plodovi su izrazito plave boje, prevučeni pepelkom, vrlo privlačni, teški oko 40 g. Meso ove sorte šljive se odvaja od koštice, čvrsto je i ukusno. Izvanredno podnosi transport. Samooplodna je. Stablo je umereno bujno i vrlo rodno. U periodu obrazovanja krune voditeljice treba jače skraćivati. Sa ovom je sortom sličan hibrid II/II/80/59. Sazreva 2-3 dana kasnije, ima ukusnije plodove, ali su nešto mekši.

Čačanska najbolja sazreva sredinom avgusta. Plodovi su plave boje i vrlo privlačne spoljašnjosti, teški su preko 45 g. Meso se odvaja od koštice, vrlo je ukusno. Takodje odlično podnosi transport. Plodovi se odlično realizuju u svežem stanju, a mogu se koristiti i za preradu. Ima bujno stablo, kruna ima lep i stabilan skelet. Nije samooplodna pa se obavezno mora saditi sa nekom od stonih sorti.

 

Proizvodnja kvalitetne šljivovice - saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3368-proizvodnja-kvalitetne-sljivovice-saveti

 

Prilikom studijskog putovanja u Česku, upoznali smo i mladog poljoprivrednika, Jovicu Stefanovića, iz sela Miličinica kod Valjeva. Mlad dečko, ima 26 godina, završio je poljoprivrednu školu i ostao na selu da se bavi poljoprivredom. Sebe je video na selu i smatra da je to njegov život. U poslu mu kako nam je istakao pomaže porodica, jer ne bi mogao sam, ima puno da se radi.

Nedaleko od Valjeva, na 390 metara nadmorske visine nalazi se selo Miličinica. Ovaj brdoviti deo Podgorine oduvek je bio poznat po vinogradarstvu i voćarstvu. Iako danas nema mnogo vinograda, ali u poslednjih dest godina ima tendenciju širenja, tradiciju čuvaju voćari, a najzastupljenije voćne vrste su šljiva i kupina.

I naš sagovornik se bavi voćarstvom, ima oko 1.000 stabala šljiva u rodu i hektar ipo mladog zasada. Planira da zasadi još 400 stabala. Ima i 600 stabala džanarike.  Sorte šljive su stenlej i čačanska lepotica. Ima i hektar pod kupinom. Sve što proizvede to i proda i nema problema sa naplatom.

Šljivi odgovaraju duboka, propusna, lagana zemljišta, bogata fosforom, kalijumom i humusom. Šljiva može da podnese i teža zemljišta, ali je za sigurnu i redovnu rodnost neophodno da se poprave svojstva ovakvih zemljišta različitim agromeliorativnim merama, uz obavezno dodavanje stajskog đubriva. Najbolja kiselost zemljišta za šljivu je od 6 do 7,5 pH vrednosti- ističe naš sagovornik, i dodaje da je valjevski kraj dobro poznat po gajenju šljiva.

- Gusta sadnja se preporučuje za čačansku lepoticu i čačansku rodnu, ali agrotehnika mora da bude puna i mora se posvetiti mnogo pažnje“, kazao nam je Stefanović. Posla ima tokom čitave godine, počev od održavanja voćnjaka, pa do prerade šljive i stvaranja finalnih proizvoda.

- Što se tiče zaštite koristimo preparate koji dosta koštaju, ima efekta, jer bez zaštite nema roda.

Kao i većina voćnih vrsta od kojih su dobri prinosi, i šljiva zahteva đubrenje. U zavisnosti od starosti stabala potrebe za hranivima su različite, ali i vreme kada se hraniva unose. Osnovno đubrenje se obavlja pri sadnji, a dopunsko je u prvoj godini najbolje sprovoditi čim počnu da niču korovi, zatim početkom juna meseca i krajem avgusta se savetuje međuredna prihrana, istako nam je Stefanović.

Za 24h osuši oko 270 kg šljiva što po rečima Stefanoviča, nije za pohvalu, ali mlad sam biće iz godine u godinu sve bolje. Opstanak malih poljoprivrednih proizvođača vidi u udruživanju, jer po njegovim rečima to je budućnost.

-Kada je dobra cena sveže šljive tada se ne ispalati sušiti. Ove godine cena sveže šljive bila je 40 din,  a suve 180 što se ne isplati, tako je i sa kupinom, nekada je 150, nekada 30 dinara, - rekao nam je Jovica.

Video je kao funkcionišu zadruge u Českoj i misli da i kod nas to može da zaživi, jer će veliki ugušiti male proizvođače.

 

U valjevskom kraju se povećavaju površine pod vinogradima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3418-u-valjevskom-kraju-povecavaju-se-povrsine-pod-vinogradima

 

 

 

 

Šljivovica se može smatrati našim nacionalnim pićem. U voćarstvu Srbije šljiva zauzima prvo mesto, sa oko 65 % od ukupnog broja stabala voća. Za proizvodnju rakije najviše se koriste požegača, odnosno nove sorte čačanska rana, čačanska lepotica, čačanska najbolja, stenlej, kalifornijska plava i, naravno, naše autohtone sorte crvena ranka, metlaš, trnovača, moravka, piskavac, bela šljiva, džanarika, petrovka.

Šljive se kod nas, s obzirom na tradiciju ali i na sortiment, uglavnom prerađuju u rakiju. Najinteresantnije sorte za preradu u rakiju, sa stanovišta kvaliteta, jesu požegača i crvena ranka. Sorta stenlej, koja potiče iz SAD a kod nas se dosta gaji, pogodna je za sve vidove prerade, pa i za spravljanje šljivovice. Takođe je veoma pogodna za mešanje u određenom odnosu sa požegačom. Požegača (bistrica, madžarka) odnosno novostvorene sorte (čačanska rodna, najbolja, valjevka...) sazrevaju krajem avgusta ili u prvoj polovini septembra. U punoj zrelosti pokožica postaje izrazito plava s obilnim pepeljkom. Mezokarp (meso) menja boju od žutozelene u zlatnožutu i odvaja se potpuno od koštice. Može dugo da se drži na stablu. Ukupan šećer u plodu kreće se obično od 10 do 12 %, a može da dostigne i 20 %. Ukupne kiseline su 0,5 do 0,6 %. Požegaču za preradu u rakiju treba brati kada dostigne tehnološku zrelost, a to se poznaje po tamnjenju mesa oko koštice. Kada plodovi šljive počnu oko peteljke da se smežuravaju, to je znak da je treba brati, jer je nakupila maksimalnu količinu šećera i aromantičnih materija, lako otpušta sok i vrenje brže otpočinje.

Crvena ranka (crvenjača, šumadinka, dorosavka, drenovka) sazreva u prvoj polovini avgusta. U punoj zrelosti menja se boja pokožice od crvenoplave u plavocrvenu. Mezokarp menja boju od žutozelenkaste u zlatnožutu. Berba šljiva obavlja se ručno ili trešenjem specijalnim uređajima na mehanički ili hidraulični pogon. Ručna berba se obavlja za prodaju i preradu u domaćinstvu, a za rakiju potresanjem stabla šljive. Postepeno i povremeno protresanje stabla ili potkupljanje, dobar je način prikupljanja šljiva, s obzirom na to da sazrevaju u etapama. Ispod stabla šljive mogu se postaviti cirade ili polietilenske folije, na koje šljive padaju pri trešenju. Ručna berba šljiva pogodna je za manje individualne proizvođače, a u industrijskim uslovima koriste se specijalni tresači sa prostirkom, moguće je za isto vreme prikupiti i do 10 puta veću količinu šljiva, sa istom radnom snagom.

Ne treba čekati da plodovi prezru pa ih tada brati, jer je tada alkoholno vrenje veoma sporo. Tehnologija prerade šljive u rakiju obuhvata sledeće operacije:
– berbu šljiva (odnosno trešenje i sakupljanje)
– lagerovanje šljiva u sudove za varenje
– dobro je šljivu prethodno odvojiti od koštice
– alkoholno vrenje kljuka šljive
– destilaciju prevrelog kljuka šljive
– odležavanje i finalizaciju šljivovice

 

Tehnologija proizvodnje rakije od jagodastog voća - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3321-tehnologija-proizvodnje-rakije-od-jagodastog-voca-saveti

 

 

Šljivovica se može praviti i od suvih šljiva. Međutim, suve šljive sadrže i do 50 % šećera, koji onemogućava razmnožavanje kvasca, a time i alkoholno vrenje, zbog čega plodove treba pripremiti, kako bi se stvorili uslovi za rad kvasaca i alkoholnu fermentaciju.

Ovo se postiže tako što se na 100 kg suvih šljiva doda 300–350 l vode, zagrejane na 45 °C i ostavi jedan dan da plodovi nabubre. Na taj način se sadržaj šećera svodi na 10–12 % tj. na količinu koju obično sadrže i sveži plodovi.

Potom se doda aktivni kvasac, pa se sve dobro izmeša i ostavi da prevri, a potom se obavlja destilacija. Takođe, ukoliko se zakasni sa berbom šljiva, pa plodovi prezre i sasuše se, kljuk treba razblažiti vodom kako bi se vrenje nesmetano obavilo. Rakija od suvih šljiva je veoma slična rakiji od svežih, s tim što ima specifičan ukus i miris.

Od 100 kg suvih šljiva može se dobiti oko 50 litara šljivovice jačine 50 Vol.% alkohola. 

 

Kako da napravite kvalitetnu dunjevaču 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3156-kako-da-napravite-kvalitetnu-dunjevacu

 

Gotovo da nije bilo turiste iz inostranstva koji me posle, ili u toku ture, nije pitao gde može da kupi kvalitetnu rakiju iz Srbije. Ako izuzmemo pijace na kojima je zabranjena prodaja, kao i prodavnice u kojima se teško može naći dobra rakija, ostala je mogućnost da je pazare na selu, kod domaćina koji je ispekao u kazanu, ili da odu u specijalizovane podrume, i papreno je plate.

Dugo sam se pitao kako da jedan prosečan Francuz koji dođe u Beograd na najduže tri dana nađe buteljku srpske vode života, kako u Francuskoj nazivaju alkoholno piće, kod nas poznatije kao rakija prepečenica?

I kako to uvek u životu biva, da se kockice slože baš onda kada treba, na jednom Sajmu rakije, pre nekoliko zima, zadržao sam se malo duže na štandu Rakije Vojvoda. Dopala mi se rakija, naziv, način na koji se proizvođač ophodio prema kupcima, a pre svega to što domaćinstvo iz sela Svileuva kraj Koceljeve rakiju proizvodi od sopstvenih šljiva. Oni ih ne tresu već čekaju da prirodno padnu i zatim ih potkupljaju.

Tada sam se upoznao sa Markom Momirovićem (28) mladim tehnologom, profesorom, pesnikom i izuzetno vrednim momkom, a kroz razgovor smo došli do ideje za naš novi projekat. Nastali su Rakija sa dušom koju pravimo od dve vrste šljiva: čačanske rodne i čačanske rane, i jedno novo prijateljstvo.

U proleće 2016. godine napunili smo prve velike flaše, kao i popularne unučiće, a nedavno smo pustili u prodaju i Liker sa dušom, od rakije od jabuke sa dodatkom meda i propolisa. Pogodili smo ukus francuskih i frankofonih turista, pa skoro da nema stranca na mojim turama koji kao suvenir i poklon iz Srbije nije odneo bar jednu flašu Rakije sa dušom u Pariz, Bordo, Nant, Marselj, Nansi…

Nedavno sam, po tradiciji, kao i svakog avgusta obišao Markovo imanje od deset hektara, gde ovih dana vredne radnice skupljaju šljive i spremaju ih za pečenje u velikim kazanima od 450 litara. To je bila prilika da porazgovaramo i da vam zvanično kroz Priče sa dušom predstavim svog poslovnog partnera.

– Rakijsku tradiciju u našoj porodici počeo je deda, a moj otac je registrovao gazdinstvo 2005. godine. Sa nepunih 20 godina, 2009. godine, kao student druge godine Poljoprivrednog fakulteta, na smeru prehrambena tehnologija, preregistrovao sam ga u samostalnu zanatsku radnju i od tada vodim ovaj posao – seća se Marko.

Odrastao je na selu, završio je Srednju poljoprivrednu školu u Šapcu i oduvek ga je zanimao život van grada. Mada je po očevoj želji upisao baš tu školu i kasnije Poljoprivredni fakultet, Marko se nije pokajao, već mi je objasnio da je jedna od najvećih prednosti života na selu biti obrazovan čovek.

– Retkost je danas naći nekoga ko ima fakultet, a živi na selu. Moj otac je završio Višu poljoprivrednu školu, i u svoje vreme bio je jedan od retkih sa diplomom. Primenio je svoje znanje na selu, baš kao što ja to radim danas. Čoveku koji nema neku školu, svejedno je da li će da živi u gradu ili na selu, ali ako ste završili Poljoprivredni fakultet ili Višu poljoprivrednu kao nas dvojica, ili ste studirali neku srodnu oblast, onda na selu možete mnogo toga da napravite – primenom onoga što ste učili – objašnjava.

Svileuva se nalazi na oko 80 kilometara od Beograda, između Valjeva i Šapca. Kažu da je to selo drugo po površini u Srbiji. Porodica Momirović tamo obrađuje deset hektara zemlje na kojoj su stabla šljive, kajsije i dunje. Ono što me je odmah oduševilo je to što se šljive u sezoni potkupljaju svakog dana, kako redom sazrevaju. Osim od šljive, oni prave i rakiju od kajsije, dunje i liker od jabuke i meda.

– Volimo da istaknemo da znamo šta stavljamo u rakiju. Samo ono voće koje može da se pojede ide u sve naše rakije i u Rakiju sa dušom. Odvajamo koštice prilikom procesa proizvodnje rakije i kasnije ih koristimo u našem proizvodu Zdravoje, u koji idu i semenke bundeve, seme lana, suve šljive i med, ili ih prodajemo kompanijama koje prave ulje od koštica. Nemamo nusproizvode.

Posle branja voće se direktno prevozi u proizvodnju. Na pasirci se koštica odvaja od samlevene mase, koja se posle pumpom prebacuje u kace za vrenje. Kada se ceo proces iskontroliše i završi, smesa odlazi u velike kazane gde sledi prva destilacija, a zatim i druga. Nakon što odleži nekoliko godina u drvetu, rakija je spremna za tržište.

– Kad gledam ovu rakiju, najdraže mi je što znam da sam od početka do kraja učestvovao u njenom stvaranju. Od drveta zasađenog pre 10 ili više godina, pa do krajnjeg potrošača – sve smo porodično uradili. U taj proces uloženo je vreme. U ovom poslu ništa ne može da nastane za nedelju dana, a da ima kvalitet. Zbog toga volim život na selu, jer ste uvek prirodno spojeni sa onim što pravite. To me inspiriše i pokreće – rekao je Marko Momirović za Priče sa dušom.

Rakiju sa dušom možete kupiti u diskontima Cer prometa.

Izvor: www.pricesadusom.com

Dok je u Topličkom okrugu mraz započeo, a suša dotukla većinu šljivika, na području opštine Žitorađa, to se nije desilo, jer je uticaj vremenskih neprilika bio neznatan, tvrde poljoprivredni stručnjaci.

Rod šljive u opštini Žitorađa, ove godine beleži rekordne prinose, uz odličan kvalitet plodova, preneli su danas Beti poljoprivredni stručnjaci.

Dobar rod šljive na području Žitorađe rezultat je adekvatne primene agrotehničkih mera, uređenja i navodnjavanja voćnih zasada posebno u najvrelijim letnjim mesecima.

Meštani Žitorađe bili su zadovljni i ovogodišnjom otkupnom cenom šljiva od 40 dinara za kilogram.

Očekuju da će visoka cena šljive podići i cenu "šljivovice", čija se proizvodnja i dalje najviše isplati proizvođačima u tom kraju.

Izvor: www.blic.rs

 

Koja će biti cena šljive, pročitajte na linku ispod?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2838-koja-ce-biti-cena-sljive

 

Ovogodišnji rod šljiva u opštini Prokuplje, zbog aprilskih mrazeva, biće manji za 60 odsto, u odnosu na prošlu godinu.

Lani je ubrano 11.755 tona, tog najzastupljenijeg voća, u prokupačkom kraju.

Savetodavac za voćarstvo u Poljoprivredno stručnoj službi Prokuplje, Magdalena Todorović, rekla je agenciji Beta, da je na području te opštine na 2.049 hektara, berba šljiva je u punom jeku, i biće završena za desetak dana.

Potražnja za šljivom u topličkom kraju izuzetno je velika, s obzirom na to da je nema dovoljno, pa je i otkupna cena od 40 dinara za kilogram mnogo veća, nego prošle godine, kada se za jedan kilogram, plaćalo 12 do 15 dinara. 

Beračima se plaća šest dinara po kilogramu.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31