Niska otkupna cena čačanske rane šljive od 10 dinara, ali i slab otkup, doveli su do očajanja mnogobrojne proizvođače šljiva u selu Trnava kod Topole. Mogu da biraju: ili će šljive otići u rakiju, ili će ih prodavati po trenutnoj otkupnoj ceni ili će "plavo more" ostati na zemlji.

U Gornjoj i Donjoj Trnavi, selima sa najvećim brojem šljivika u Šumadiji, ovih dana vlada muk i ogorčenost zbog niske otkupne cene čačanske rane. Iako je rod ove godine solidan, a voće samo po sebi krupno i atraktivno na oko i nepce, voćari krše ruke, a retki su koji uopšte hoće i da pričaju. Kažu da nemaju više šta da kažu. Oni koji su bili raspoloženi da otvore dušu prvo napominju da više nema svrhe ulagati i raditi. Evo njihove računice.

Čačanska rana prvog dana otkupa bila je 60 dinara pa 40 i posle nekoliko dana, pala je na 10 dinara. "Tu šljivu prošle godine prodavali smo za 100 dinara i cena je tokom otkupa pala na 60. Razlika je što je prošle godine otkup trajao mnogo duže, a ove godine svega dva do tri dana. Ljudima jednostavno nije šljiva stigla da sazri i sada smo primorani da je dajemo u bescenje", kaže Svetomir Stojković, iz Gornje Trnave kod Topole.

Stojković ima šljive svih sorti na 1,6 hektara. Ova godina za njega bila je katastrofalna do te mere da smatra da više nema svrhe ni ulagati, ni raditi.

- Razmišljam da naredne godine prestanem da ulažem i da čekam šta će šljivik sam da uradi. Nemam drugog izbora - dodaje ovaj voćar.

- Juče sam 1,5 tonu predao sam po deset dinara. Ostatak ću da ostavim na zemlji. Neka trune. To je otprilike oko četiri tone. Nemam račun da plaćam berače i gajbice. Imam komšije koji se bave i stočarstvom, tovom, povrćem, sve je to na rubu propasti. Ostaće zemlja bez sela i bez naroda na selu. Svi negde idu i svi će da odu. U minusu sam. Nenormalno je skupa hemija, nafta. A imam šljivik star osam godina, znači tek je sad u punom rodu - ogorčen je Stojković.

Proizvođači kažu da ih pored izuzetno niskih cena muči i traljav otkup, koji kratko traje. Petar Prokić iz Gornje Trnave, koji ima 3,5 hektara šljive i sa prosečnim prinosom od 25 tona, tvrdi da je otkup za čačansku ranu trajao samo dva dana.

- Prva klasa mora da bude 45 milimetara prilikom kalibraže, ali domaćinima nije sazrela šljiva, pa sad sve, i prvu i drugu daju po 10 dinara. Još veći problem je što otkupljivači neće ni to, tako da gro voćara kupi šljivu za rakiju i ostaje bez živog novca u sezoni na koji su računali - kaže Prokić. On je primetio i još jedan problem.

- Malo je otkupljivača. Prošle godine u Trnavi bilo ih je deset, ove godine samo troje. I oni su tražili samo prvu klasu. Po ovakvoj ceni, ne isplati se nikako predavati. Samo gajba skida pet dinara po kilogramu, plus berači - objašnjava Prokić.

U Trnavi i susednim selima ovih dana stiže za berbu i čačanska lepotica. Prošle godine otkupna cena je bila 40, a ove godine počela je sa 35 dinara. Prokić se pita koliko dugo će trajati otkup i za nju i do koje najniže cene će ići.

Goran Simić, iz istog sela gaji šljivu na oko 1,6 hektara. Kaže da je nagli prestanak otkupa zakopao mnoge voćare iz ovog kraja. Ili prodaju po 10 dinara ili kupe za rakiju.

- Ove godine oko 60% roda šljive iz našeg i okolnih sela završiće po ceni od 10 dinara ili će otići za rakiju. Trnava i Čumić u čitavoj Šumadiji pretežno gaje šljivu. Sa 10 dinara ne može da se podmiri nijedan trošak. Ljudi su jednostavno očajni - kaže Simić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2577776/cacanska-rana-samo-10-dinara-rod-odlazi-u-rakiju-ili-ostaje-na

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika šljive i višnje upola manje su rodile nego prethodne godine u Topličkom kraju. Na mesec dana do početka berbe višanja, najvažnije pitanje za proizvođače je da li će zbog slabije ponude otkupne cene biti nešto više, ali za sada o tome niko ne želi da govori.Nakon prošlogodišnje rekordno rodne godine, u blačkim šljivicima ovog proleća sasvim drugačija slika. Voćari se uglavnom žale da u dobrom delu voćnjaka šljiva će biti taman za džem, slatko.

"Vremenski uslovi su toliko loši bili, evo i sada samo što nam sneg ne pada, da je se šljiva mnogo proredila", kaže Jugoslav Azdejković, voćar iz Đurevca kod Blaca.

Bojan Nikolić iz Opštine Blace ističe da je u ovoj godini u Blacu šljiva drastično manje rodila, odnosno ponela roda u odnosu na prošlu godinu.

"Opet i tu postoje sporadični slučajevi, neki voćnjaci su bolje rodili, neki lošije, a neki vrlo malo imaju", dodaje Nikolić.

Nešto je bolja situacija u zasadima višanja u prokupačkom kraju, ali ni približna prošlogodišnjoj kada ih je bilo toliko da je značajan deo ostao i neobran.

"Zbog velikog broja kišnih dana u toku cvetanja, tako da je oprašivanje bilo veoma loše za višnju i održalo se nekih 50 do 60 odsto roda", objašnjava Saša Milosavljević iz Visoke poljoprivredno-prehrambene škole u Prokuplju.

Poznavaoci prilika u agraru slažu se da zbog sličnog stanja i u drugim voćarskim regionima Srbije šljive neće biti dovoljno da podmiri potrebe tržišta, dok bi procenjeni rod višanja bio sasvim u skladu sa trenutnim kapacitetima za smeštaj i preradu.

"Praktično smo na nivou prošlogodišnjih kapaciteta. Rod oko sto hiljada tona u Srbiji što se tiče višnje biće adekvatno prerađen, preko sto hiljada tona biće problema", navodi Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije.

Iako će berba višanja u nižim predelima u Toplici početi za oko mesec dana, još uvek nema naznaka otkupne cene.

"Zalihe postoje, ali sve će uglavnom zavisiti od stanja na tržištu, odnosno od ponude voćarskih kultura", naglašava Paunović.

U Topličkom kraju voćarska proizvodnja dominantna je u odnosu na druge grane poljoprivrede i od nje živi na hiljade domaćinstava.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3518253/sljive-i-visnje-manje-rodile-hoce-li-otkupne-cene-biti-vise.html

Još u vreme vođe Drugog srpskog ustanka, Miloša Obrenovića, koga je skupština narodnih starešina 18. novembra 1817.
godine proglasila za kneza srpskog naroda, Srbija je ulagala u razvoj voćarstva, tako da je danas poznato da je u tadašnjem periodu modernim rečnikom rečeno Srbija bila tržišni lider u ovoj proizvodnji.
Zabeležen je primer iz valjevske nahije iz tog doba da je 1831. godine kapetan Pavle Simeunović, upotrebio 885 poslanika koji su mu te godine orali u šljivicima, a kasnije tresli i kupili šljive. I kod člana suda Matije Nenadovića kojem su 1.005 poslanika prikupili 175 kazana šljiva. Razvoj šljivarstva u Srbiji započinje sredinom 19. veka do kada su korišćene pre svega za rakiju i pekmez, a 1864. godine započinje se sa sušenjem šljiva u većem obimu. Tako je tri godine kasnije Srbija izvezla 4.200 tona suve šljive u vrednosti 84.000 dukata. Jedanaest godina kasnije ekspanzija se nastavlja jer je većina vinograda uništena filokserom. Prema istorijskim podacima 1887. godine izvezena je 41 290 tona suvih šljiva, i u to vreme trgovina šljivama i rakijom zavisila je od mogućnosti prodaje. Trgovinu su obavljali uz pomoć kirajdžija koji su za ove potrebe formirali karavane. Prevoz robe bio je na konjima, magarcima i mazgama.
Nakon kirajdžije u 19. veku pojavile su se rabadžije. Oni su takođe išli u karavanima, ali sa upregnutim volovima u arabu (naziv za kola koji potiče iz Male Azije, a do nas je došao preko Turaka). Kada su prvi put ovakva kola došla iz Beograda u Požegu 1847. godine narod se sjatio da vidi to novo čudo, verovatno ništa manje zadivljen od onoga što viđaju na današnjim sajmovima automobila.

Na osnovu iskopina u Bosni gde su pronađene koštice trna i trešnje, utvrđeno je da su stari Sloveni znali za šljivu pored jabuke, kruške i oraha. Možda niste znali, ali čuvenu sortu šljiva na našim prostorima POŽEGAČU odnosno MADŽARKU, doneo je 333. godine pre naše ere, niko drugi do Aleksandar Makedonski. Zanimljivo je i to da je Aristotelov učenik Teofrast, prvi opisao tri sorte šljive koje su na teritoriji današnje Italije prenete iz Grčke, a odatle dalje širom Evrope.
Poslednjih decenija dvadesetog veka stvoren je veliki broj sorti, tako da ih danas ima više od 2.500. Plavo voće u svetu zauzima dva miliona hektara, od čega je više od polovine u Kini. Svetska proizvodnja šljive je devet miliona tona, a prosečan prinos četiri tone. Kada je u pitanju listopadno drveće, šljive se nalaze na četvrtom mestu u svetu.
Više se gaje jabuke, kruške i breskve. Do devedesetih godina dvadesetog veka SFRJ je bila među prve tri zemlje u svetu po proizvodnji šljive, od čega 65% je bilo na teritoriji današnje Srbije. Sa ovakvom impresivnom istorijom, rakija je dobila nekoliko poslovica poput onih: „Bog je dao šljivu a đavo peče rakiju“.
Kada vam neko donosi dobre vesti kaže se: „E, takvu mi rakiju ispeci“. Takođe, čuvena je i ona: „Ko rakiju večera vodu doručkuje“, „Ako ti rakija smeta poslu, ostavi posao“ i za kraj recimo i ovu: „Pijanoj snaši mili su deveri“. Međutim, ne treba zaboraviti da je šljiva ostavila traga i u nazivima sela. Tako ima mo selo Šljivovice na Zlatiboru, Šljivovac pored Malog Crnića, Šljivova pored Krupnja, Šljivići pored Ivanjice, Šljivovik na Suvoj Planini, Šljivar kod Zaječara i dr.

Izvor:Agropres magazin

VALJEVO – Da je lako proizvesti hranu po principima organske poljoprivrede a daj je taj proizvod teško plasirati na tržište uverio nas je i Valjevac Čedomir Đurđević. Poslom tehnologa za koji se i školovao bavi se već 35 godina a organsku šljivu gaji poslednjih pet. Kada je počinjao ”kraljica voća” bila je na 60 hektara a sada na 30 i ”pitanje je kaže da li će održati tu proizvodnju”. Na obroncima Povlena, Medvednika, delom Maljena, Sokolskih planina i Vlašića sazreva šljiva gajena po organski principima uz minimalnu upotrebu pesticida i hemijskih preparata.

”To su pre svega autohtone sorte šljive ‘’dorosavka’’, ‘’crvena ranka’’, ‘’metlaš‘’, ‘’pošarka’’, ‘’požegača’’. U ovoj proizvodnji prinosi u odnosu na konvencionalni način su za oko 30 posto manji. Prinos se po stablu kreće od 15 do 20 kilograma, a u rodnim godinama i do 25 kilograma. Kvalitet ovog roda je lošiji od onog koji je intenzivno štićen hemijskim sredstvima, ali mi to u preradi prevazđemo”, kaže Đurđević i dodaje da se jednim delom radi o sopstvenim zasadima a delom je to ugovrena proizvodnja.

Plave plodove prerđuje u rakiju a od prošle godine od njih spravlja i organski namaz bez šećera i aditiva, sa malo suve materije.  Svi proizvodi su dobro ocenjeni od strane potrošača i struke  a nagrađeni su medaljama i diplomama, ali to kaže Đurđević nije dovoljno jer teško može da ih plasira na tržište. Na ovogodišnjem četvrtom Međunarodnom festivalu tradicije i prirode ”Žestiva” održanom u Užicu rakija od šljive i travarica nagrađene su zlatnim medaljama, dok se sa 13. Sajma etno hrane i pića u Beogradu Žurđević vratio sa tri diplome za klekovaču i travaricu, organsku rakiju od šljive i voćni namaz od organske šljive.

” Organski namaz smo proizveli u saradnji sa jednim profesorom sa Tehnoločkog fakulteta u Beogradu. To je proizvod od ćiste šljive. Nije ga problem proizvesti ali je teško naći tržište. Uzorke sam slao i u Češku, Slovačku, Nemačku, Austriju, Sloveniju ali i pored Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju mi nailazimo na barijere koje su van tog sporazuma i koje mi ne možemo da prevazđemo”, priča naš sagovornik i dodaje da je 2012. godine ukupna proizvodnja u njegovoj firmi  ”Eko tehnology”iznosila skoro 50.000 litara, a ove godine je kaže samo  održaostatus zasada organske proizvodnje a ”nisam preradio ni jedan kilogram organske šljiive, sve je prodato kao konvencionalna. Razlog nije bio u tome što nismo hteli da radimo već što nema tržišta ili smo preskupi u odnosu na uvozne proizvode”.

Prema njegovim rečima u odnosu na zemlje u okruženju ova proizvodnja u Srbiji je znatno skuplja. Kaže da mnogi proizvođači odustaju i počinju da uvoze organske proizvode i dodaje da su u povoljnijem položaju oni koji samo rade primarnu proizvodmju i tu robu prodaju na pijaci.

”Ovaj proizvod skuplji je od onog proizvedenog na konevencionalan način a opet skupljii od organskog iz uvoza. Nama su konkurencija proizvođači iz Bugarske jer oni imaju veće subvencije i ne plaćaju sertifikaciju, jer država izdaje sertifikate. Ja plaćam dvostruko sertifikaciju  biljne proizvodnje i preradu. Dolazimo do toga da sam ja po jedinici proizvoda skuplji za 50 evro centi do jednog evra. Ove godine izdaci su malo manji iz razloga što samo plaćam održavanje sistema što je 600 do 700 evra a kada sertifikujem i proizvodnju tada cifra dostiže i 2.500 evra. To je velika stavka. Mi ne možemo da dođemo ni do kupaca jer postoji barijera izmđu mene kao proizvođača iz Valjeva i na primer kupca u Beogradu. Kada me pitaju gde mogu da kupe ove proizvode ja ne znam šta da im kažem jer se prodaju u samo dve radnje. Neće niko da pređe sa jedne na drugu stranu Beograda da kupi jedan proizvod a Valjevo nema tržište za ove proizvode. Sa druge strane mi ne možemo da uđemo u velike trgovinske lance koji su preskupi ”, navodi Đurđević.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2017. godine organski proizodi u Kolubarskom okrugu gajeni si na 572 hektara, što je svega četiri odsto od ukupnih površini koje se nalaze pod ovom proizvodnjom u Srbiji.

Izvor:

https://patak.co.rs 

Da od poljoprivrede i poštenog rada na selu u Srbiji može pristojno da se živi dokazuje primer četvoročlane porodice Varaklić iz Sedobra, sela desetak kilometara udaljenog od Prijepolja. Nakon završenih studija u Beogradu Dragana (30) i Aleksandar (32) odlučili su da se vrate iz prestonice i da sviju gnezdo u rodnom selu. I ako je u vremenu kada su u Sedobro ponovo stigli u celoj Limskoj dolini vladala prava pomama za proizvodnjom maline, ovaj domišljati par odlučio se da krene sa sušenjem i preradom prvo šljive, a kasnije i ostalog voća, što se ispostavilo kao odličan poslovni potez. Sada dnevno tokom sezone prerade više stotina kilograma voća, ubranog sa porodičnog imanja, i sve to plasiraju na tržište širom zemlje.Retki su primeri mladih iz ruralnih sredina koji jednom napuste rodni kraj, da se ponovo bar u ranoj mladosti u njega vrate. Ipak, primer Dragane i Aleksandra pokazuje drugačije i šalje jasan signal da bi poljoprivreda i jačanje sela mogli biti pokretač odumrle privrede celom kraju.

Aco je živeo u Beogradu deset, a Dragana pet godina. Oboje su završili fakultete, on je inženjer elektroenergetike, a ona master ekonomista. Kad su odlučili da zakorače u zajednički život, vratili su se u Prijepolje i tu zasnovali porodicu. Bez posla i sa željom da rade nešto u čemu će cela familija učestvovati.

- Pošto nismo imali dovoljno novca da pokrenemo posao, pratili smo konkurse i gledali gde bismo mogli da nađemo investitora. Usmerili smo se ka onome što smo imali na imanju, a to su bili voćnjaci. Regionalna razvojna agencija Zlatibor je raspisala konkurs u saradnji sa USAID Srbija, na kojem smo prošli i tako je sve krenulo - kaže Dragana.

Sa prostranog imanja Acovog oca, od šest hektara, na kojem se nalaze zasadi šljiva, jabuka, dunja, oraha, krušaka bračni par Varaklić ubirao je plodove, a potom ih sušio i dalje prerađivao. Od nedavno u sušari počela je priprema novih proizvoda - čipsa od jabuke, kruške i dunje.

- U jesen 2015. godine smo osušili prve šljive i ubrzo su počeli da nam se javljaju prijatelji i komšije sa željom da i oni uslužno suše voće kod nas. To smo iskoristili da dodatno otkinemo neki dinar. Nedugo zatim krenuli smo da punimo suve šljive medom i orasima i da se polako probijamo na tržištu. Sada vođeni logikom da treba da napravimo nešto za ljude koji u ovom vremenu dosta vode računa o ishrani i traže neprskano voće došli smo na ideju da pravimo čips od voća. Tu su se naročito dobro pokazale kruške, dunje i jabuke - priča glava porodice Aleksandar.

Sedobro je selo nadaleko čuveno po proizvodnji dobre rakije, pa sve voće koje se ne preradi u sušari završi u drvenim kacama, odakle se prerađuje u rakiju.Uz mamu i tatu, dedu i babu i deca su uključena u proces proizvodnje. Iako mali, Sofija (5) i Vukašin (4) vole da pomognu starijima.

- Slažu šljive, dodaju nam drva, a Vule čak pokušava motkom da trese orahe. S druge strane, Sofija se takmiči ko će pre da napuni kantu sa šljivama, ja ili ona - sa osmehom na licu priča Dragana.- Rakijski kazan nabavljen je pre više od šest decenija i od tada nije pomeren sa mesta gde se i sada nalazi. Na njemu ništa nije rađeno, jer je napravljen od visokokvalitetnog materijala. Nekada smo pekli više od dve tone rakije, sada zbog prerade voća ta količina je znatno manja. Ove jeseni u kace i burad stavljeno je više od 50 metara šljiva, kruške, dunje i jabuke - kaže Milanko.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:761709-OD-SLjIVA-SE-DOBRO-ZIVI-Mladi-bracni-par-zasukao-rukave-u-rodnom-kraju

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, otvorio je u petak 13. Sajam šljiva u Osečini, naglasivši da Vlada Srbije priprema poseban program koji će da podstakne prerađivačku industriju, u kojoj je u poslednje dve decenije otvoreno veoma malo kapaciteta. Nedimović je naglasio da bez prerađivačkih pogona nema dobre akumulacije niti se može napraviti nikakva dodata vrednost.

Najavio je Nedimović da će “Budimka” iz Požege za mesec dana biti na prodaji, da bi uskoro sa Privrednim sudom u Valjevu trebalo da se reše problemi tamošnje “Srbijanke”, te da se ti kapaciteti, očišćeni od relikta prošlosti ponude investitorima.

Takođe, da će se na području Priboja graditi prerađivački kapaciteti za voće, vredni oko 10 miliona evra. Sajam šljiva u centru Podgorine ove godine je okupio oko 200 izlagača iz Srbije i regiona. Osim šljive i njenih prerađevina, predstavljena je i oprema i mehanizacija za proizvodnju ovog voća, te narodna radinost.

- Ide bolje vreme za prerađivačku industriju, bez koje ćemo samo prodavati jeftinu sirovinu – rekao je Nedimović. - Preradni kapaciteti su i odgovor na niske otkupne cene, jer kad prodajete sirovinu nekome ko je odvlači iz Srbije, onda nema nekog velikog izbora. A kad u državi postoje dva ili tri izbora, gde može da se roba preradi, to automatski diže cene. Sa desetak ozbiljnih, dobro raspoređenih prerađivačkih kapaciteta u voćarstvu i povrtarstu, Srbija završava posao.

 

Iona­ko broj­na po­ro­di­ca šlji­va stvo­re­nih u Čač­ku do­bi­la je ovih da­na dve pri­no­ve, div­nu i pe­tru. Auto­ri pr­ve je­su Do­bri­vo­je Oga­ša­no­vić (poč.), dr Dar­ko Je­vre­mo­vić i dr Iva­na Gli­šić, dru­gu su stvo­ri­li Do­bri­vo­je Oga­ša­no­vić, dr Ne­boj­ša Mi­lo­še­vić i dr Mi­le­na Đor­đe­vić.

Zru u dru­goj de­se­to­dnev­i­ci sep­tem­bra, ve­o­ma su ot­por­ne na bo­le­sti ko­je na­me­će da­na­šnja pri­ro­da i oče­ku­je se da sko­rih da­na Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de u Ča­čak do­sta­vi re­še­nje Ko­mi­si­je za pri­zna­va­nje sor­ti za no­vaj­li­je.

Pro­seč­na ma­sa div­ni­nog plo­da je 24,03 gra­ma, ra­no stu­pa u fa­zu pu­ne rod­no­sti, re­dov­no i obil­no ra­đa, sa­dr­ži 12,45 od­sto ukup­nih še­će­ra. Slič­no je s pe­trom, sa­mo što njen plod te­ži 26,20 gra­ma, uz 12,95 po­sto­ta­ka še­će­ra.

Pr­va je na­sta­la ukr­šta­njem so­ra­ta sten­li i ča­čan­ska ra­na, dru­ga od sten­li­ja i opa­la.

 

izvor : http://www.politika.rs 

To su rane sorte čiji plodovi sazrevaju do sredine avgusta, odnosno pre sezone bostana i grožda. Plodovi su im krupni, čvrsti i ukusni, dobro podnose transport i uglavnom se prodaju kao sveže stono voće, i to na pijacama većih gradova i letovališta. Postoji mogućnost i izvoza plodova ovih sorti. To su dakle sledeće sorte:

Rut geršteter je praktično najranija kvalitetna stona sorta šljiva. Sazreva početkom jula. Plodovi su ljubičasto plave boje i teški oko 30 g, koštica im se odvaja od mesa i vrlo su ukusni. Samoopladna je. Zbog dobrog kvaliteta ploda i sazrevanja u vreme oskudice u svežem voću uvek se realizuje po visokim cenama i bez teškoća.

Čačanska rana sazreva nekoliko dana posle ruta. Plodovi su ljubičaste plave boje, teški su oko 35 g, koštica se odvaja od mesa koje je vrlo ukusno. Dobro podnosi transport. Stablo je srednje bujno, samooplodna je, dobro rada. Ova sorta šljive nema mana. Lako se i dobro prodaje, što je veoma važno. 

Čačanska lepotica sazreva krajem jula. Plodovi su izrazito plave boje, prevučeni pepelkom, vrlo privlačni, teški oko 40 g. Meso ove sorte šljive se odvaja od koštice, čvrsto je i ukusno. Izvanredno podnosi transport. Samooplodna je. Stablo je umereno bujno i vrlo rodno. U periodu obrazovanja krune voditeljice treba jače skraćivati. Sa ovom je sortom sličan hibrid II/II/80/59. Sazreva 2-3 dana kasnije, ima ukusnije plodove, ali su nešto mekši.

Čačanska najbolja sazreva sredinom avgusta. Plodovi su plave boje i vrlo privlačne spoljašnjosti, teški su preko 45 g. Meso se odvaja od koštice, vrlo je ukusno. Takodje odlično podnosi transport. Plodovi se odlično realizuju u svežem stanju, a mogu se koristiti i za preradu. Ima bujno stablo, kruna ima lep i stabilan skelet. Nije samooplodna pa se obavezno mora saditi sa nekom od stonih sorti.

 

Proizvodnja kvalitetne šljivovice - saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3368-proizvodnja-kvalitetne-sljivovice-saveti

 

Prilikom studijskog putovanja u Česku, upoznali smo i mladog poljoprivrednika, Jovicu Stefanovića, iz sela Miličinica kod Valjeva. Mlad dečko, ima 26 godina, završio je poljoprivrednu školu i ostao na selu da se bavi poljoprivredom. Sebe je video na selu i smatra da je to njegov život. U poslu mu kako nam je istakao pomaže porodica, jer ne bi mogao sam, ima puno da se radi.

Nedaleko od Valjeva, na 390 metara nadmorske visine nalazi se selo Miličinica. Ovaj brdoviti deo Podgorine oduvek je bio poznat po vinogradarstvu i voćarstvu. Iako danas nema mnogo vinograda, ali u poslednjih dest godina ima tendenciju širenja, tradiciju čuvaju voćari, a najzastupljenije voćne vrste su šljiva i kupina.

I naš sagovornik se bavi voćarstvom, ima oko 1.000 stabala šljiva u rodu i hektar ipo mladog zasada. Planira da zasadi još 400 stabala. Ima i 600 stabala džanarike.  Sorte šljive su stenlej i čačanska lepotica. Ima i hektar pod kupinom. Sve što proizvede to i proda i nema problema sa naplatom.

Šljivi odgovaraju duboka, propusna, lagana zemljišta, bogata fosforom, kalijumom i humusom. Šljiva može da podnese i teža zemljišta, ali je za sigurnu i redovnu rodnost neophodno da se poprave svojstva ovakvih zemljišta različitim agromeliorativnim merama, uz obavezno dodavanje stajskog đubriva. Najbolja kiselost zemljišta za šljivu je od 6 do 7,5 pH vrednosti- ističe naš sagovornik, i dodaje da je valjevski kraj dobro poznat po gajenju šljiva.

- Gusta sadnja se preporučuje za čačansku lepoticu i čačansku rodnu, ali agrotehnika mora da bude puna i mora se posvetiti mnogo pažnje“, kazao nam je Stefanović. Posla ima tokom čitave godine, počev od održavanja voćnjaka, pa do prerade šljive i stvaranja finalnih proizvoda.

- Što se tiče zaštite koristimo preparate koji dosta koštaju, ima efekta, jer bez zaštite nema roda.

Kao i većina voćnih vrsta od kojih su dobri prinosi, i šljiva zahteva đubrenje. U zavisnosti od starosti stabala potrebe za hranivima su različite, ali i vreme kada se hraniva unose. Osnovno đubrenje se obavlja pri sadnji, a dopunsko je u prvoj godini najbolje sprovoditi čim počnu da niču korovi, zatim početkom juna meseca i krajem avgusta se savetuje međuredna prihrana, istako nam je Stefanović.

Za 24h osuši oko 270 kg šljiva što po rečima Stefanoviča, nije za pohvalu, ali mlad sam biće iz godine u godinu sve bolje. Opstanak malih poljoprivrednih proizvođača vidi u udruživanju, jer po njegovim rečima to je budućnost.

-Kada je dobra cena sveže šljive tada se ne ispalati sušiti. Ove godine cena sveže šljive bila je 40 din,  a suve 180 što se ne isplati, tako je i sa kupinom, nekada je 150, nekada 30 dinara, - rekao nam je Jovica.

Video je kao funkcionišu zadruge u Českoj i misli da i kod nas to može da zaživi, jer će veliki ugušiti male proizvođače.

 

U valjevskom kraju se povećavaju površine pod vinogradima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3418-u-valjevskom-kraju-povecavaju-se-povrsine-pod-vinogradima

 

 

 

 

Šljivovica se može smatrati našim nacionalnim pićem. U voćarstvu Srbije šljiva zauzima prvo mesto, sa oko 65 % od ukupnog broja stabala voća. Za proizvodnju rakije najviše se koriste požegača, odnosno nove sorte čačanska rana, čačanska lepotica, čačanska najbolja, stenlej, kalifornijska plava i, naravno, naše autohtone sorte crvena ranka, metlaš, trnovača, moravka, piskavac, bela šljiva, džanarika, petrovka.

Šljive se kod nas, s obzirom na tradiciju ali i na sortiment, uglavnom prerađuju u rakiju. Najinteresantnije sorte za preradu u rakiju, sa stanovišta kvaliteta, jesu požegača i crvena ranka. Sorta stenlej, koja potiče iz SAD a kod nas se dosta gaji, pogodna je za sve vidove prerade, pa i za spravljanje šljivovice. Takođe je veoma pogodna za mešanje u određenom odnosu sa požegačom. Požegača (bistrica, madžarka) odnosno novostvorene sorte (čačanska rodna, najbolja, valjevka...) sazrevaju krajem avgusta ili u prvoj polovini septembra. U punoj zrelosti pokožica postaje izrazito plava s obilnim pepeljkom. Mezokarp (meso) menja boju od žutozelene u zlatnožutu i odvaja se potpuno od koštice. Može dugo da se drži na stablu. Ukupan šećer u plodu kreće se obično od 10 do 12 %, a može da dostigne i 20 %. Ukupne kiseline su 0,5 do 0,6 %. Požegaču za preradu u rakiju treba brati kada dostigne tehnološku zrelost, a to se poznaje po tamnjenju mesa oko koštice. Kada plodovi šljive počnu oko peteljke da se smežuravaju, to je znak da je treba brati, jer je nakupila maksimalnu količinu šećera i aromantičnih materija, lako otpušta sok i vrenje brže otpočinje.

Crvena ranka (crvenjača, šumadinka, dorosavka, drenovka) sazreva u prvoj polovini avgusta. U punoj zrelosti menja se boja pokožice od crvenoplave u plavocrvenu. Mezokarp menja boju od žutozelenkaste u zlatnožutu. Berba šljiva obavlja se ručno ili trešenjem specijalnim uređajima na mehanički ili hidraulični pogon. Ručna berba se obavlja za prodaju i preradu u domaćinstvu, a za rakiju potresanjem stabla šljive. Postepeno i povremeno protresanje stabla ili potkupljanje, dobar je način prikupljanja šljiva, s obzirom na to da sazrevaju u etapama. Ispod stabla šljive mogu se postaviti cirade ili polietilenske folije, na koje šljive padaju pri trešenju. Ručna berba šljiva pogodna je za manje individualne proizvođače, a u industrijskim uslovima koriste se specijalni tresači sa prostirkom, moguće je za isto vreme prikupiti i do 10 puta veću količinu šljiva, sa istom radnom snagom.

Ne treba čekati da plodovi prezru pa ih tada brati, jer je tada alkoholno vrenje veoma sporo. Tehnologija prerade šljive u rakiju obuhvata sledeće operacije:
– berbu šljiva (odnosno trešenje i sakupljanje)
– lagerovanje šljiva u sudove za varenje
– dobro je šljivu prethodno odvojiti od koštice
– alkoholno vrenje kljuka šljive
– destilaciju prevrelog kljuka šljive
– odležavanje i finalizaciju šljivovice

 

Tehnologija proizvodnje rakije od jagodastog voća - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3321-tehnologija-proizvodnje-rakije-od-jagodastog-voca-saveti

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31