Vrhunski majstori u pravljenju šljivovice kažu, da je za dobru šljivovicu potrebno "samo" dobra šljiva, čisti sudovi i hrastova burad u kojma će rakija da odleži neko vreme i to je sva mudrost. Ipak početnici i manje iskusni ljudi moraju znati osnovne principe pečenja rakije, a finese sticati godinama.

Neretko se za rakiju ostavljaju najlošiji plodovi šljive, pod izgovorom da to neće uticati na njen kvalitet, ali naprotiv! Samo kvalitetan plod može dati kvalitetnu rakiju. Drugi bitan faktor je odrediti pravi momenat destilacije.Kod prerane destilacije dobiće se manje rakije zbog nepotpunog prevrelog šećera u plodovima, a sa druge strane prekasnom destilacijom može se dogoditi da se ceo sadržaj pokvari, zbog pojave plesni i kiselina. Svrha destilacije nije samo dobijanje neutralnog alkohola, već je neophodno da u rakiju pređu i sortne aromatične materije, bez kojih nema kvalitetnog ukusa i mirisa šljivovice", objasnio je savetodavac za voćarstvo iz lozničke poljoprivredne stručne službe Veljko Stepanović.Da bi se to postiglo, najveće umeće je pečenje rakije i da se na vreme odvoje frakcije koje bi mogle da je pokvare. Destilacija se prema njegovim rečima mora odvijati polako, dva do tri sata jer se samo tako može dobiti kvalitetna šljivovica intenzivno izražene arome. Prvenac se mora odvojiti jer sadrži veliki postotak lako isparljivih komponenata koji kvare miris rakije, a nakon prvenca hvata se najveći deo srednjeg destilata, kojim dobijamo meku šljivovicu do jačine koju želimo.

"Dobijanje vrlo kvalitetne rakije jačine 37-45 odsto jednokratnom destilacijom veoma je teško, i to podrazumeva obavezno odvajanje sve tri frakcije. Inače, jake ili kako kažemo ljute šljivovice, sa 45-50 odsto alkohola odnosno 18-20 gradi, odličnog kvaliteta mogu se dobiti samo prepečenjem meke rakije. Svrha druge destilacije, prepeka meke rakije jeste da joj se povisi sadržaj alkohola i prečisti od eventualnih nepoželjnih sastojaka", kaže naš sagovornik i naglašava da je upravo tu ključ visokog kvaliteta naših starih prepečenica, jer se preprečenjem koncentrišu aromatične materije koje im daju izvanredan miris i ukus plodova šljive.I prepek rakije se obavlja sa odvajanjem prvenca, srednje frakcije i patoke kao i kod pečenja meke s bitnom razlikom da se kod prepeka odvaja 1-2 litre prvenca. Tu se i dešavaju najčešće greške, prerano prelaženje sa prvenca na hvatanje srednje frakcije. Ako se to desi dobijamo rakiju koja "pali" u grlu i ima oštar miris i u njoj se najviše ističe alkohol. Prepek meke rakije mora da se odvija najmanje četiri sata jer samo tako u prepečenicu prelaze sve fine aromatične i isparljive materije koje su odlučujuće za kvalitet šljivovice. "I na kraju ali podjednako važno je i pravovremeno odvojiti patoku i to onda kada jačina destilata koji iz hladnjaka padne na 20 do 25 odsto, a jačina srednje frakcije oko 60-65", zaključio je stručnjak i dodao da je prinos šljive ove godine kada su u pitanju tereni Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika dosta podbacio, a na to su prvenstveno uticali pozni prolećni mrazevi u vreme cvetanja.

To je najviše ostavilo traga na prinosima, izuzev nekih lokaliteta gde je šjiva uspela da opstane zahvaljujući mikroklimi tog predela. Inače, u šljivarstvo se nažalost ne ulaže kao u neke druge zasade, a iako je šljivi najbitnije pružiti dobre agroekološke uslove, odnosno zasade podizati u klimatima koji njoj odgovaraju bez adekvatne agrotehnike nema ni dobrih i kvalitetnih prinosa.Dobri poznavaoci rakije kažu da se najbolja šljivovica pravi od sorte požegače, koja je najzahvalnija za preradu, a zasada pod njom sve je manje, jer ju je virus šarka postepeno "ubijao" proteklih decenija. Ipak, na sreću u nekim krajevima Osečine i Rađevine ima još uvek zasada ove voćke, a iskusni kažu da se od požegače ili madžarke uvek mogu očekivati veće količine rakije nego od nekih drugih. Stojan Tasić iz Aranđelovaca, ima svoje zasade šljive ali po požegaču dolazi svake godine u selo Lopatanj kod Osečine i kaže uvek ima odličnu šljivu i od toga pravi odličnu rakiju. Ključ leži, kaže Tasić, i u vremenu i mestu gde rakija "leži".

"Čisto voće, na prvom mestu, nikako truli i prljavi plodovi, čisti sudovi. Moje rakije moraju da odleže bar pet godina u isključivo novom buretu, posle pete godine rakiju prebacujem u stariju burad gde odstoji dve godine. Posle toga moja rakija je prva u Srbiji, a posle devet godina prva je u Evropi", rekao je dugogodišnji proizvođač šljivovice i redovni dobitnik prestižnih nagrada za najbolju rakiju kao što je to bio slučaj i ove godine u Osečini na nedavno održanom Sajmu šljiva.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/pozegaca-nezamenljiva-sorta-za-dobru-sljivovicu/63855/

Na 15. Sajmu šljiva, nedavno održanom u Osečini, rakija od jabuke Šekiba Gojaka iz Brodareva odnela je pobedu u kategoriji najbolja voćna rakija.

Кomisija za ocenjivanje kvaliteta na čelu sa profesorom Ninoslavom Nikićevićem jednoglasno je izabrala "mučenicu" koju je Šekib proizveo za najkvalitetniju.

Gojak ističe da mu ovo priznanje puno znači i predstavlja dodatni podstrek da nastavi sa proizvodnjom rakije, kojom se uspešno bavi već dve decenije.

- U celom procesu je veoma važna čistoća, pa jabuke koje stavljam u rakiju perem u nekoliko voda. Izuzetno sam srećan što sam uspeo da osvojim ovo priznanje, ali i prvu nagradu i medalju na sajmu u Aleksincu, koji je održan početkom godine - naglašava Šekib.

Inače, ovih dana u voćnjaku Šekiba Gojaka sakupljaju se jabuke, melju i stavljaju u kace, a Gojak kaže da je šljivovicu već počeo uveliko da peče.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3047104/na-sajmu-sljiva-u-osecini-najbolja-rakija-od-jabuke

Šljiva ( lat. Prunus subg. Prunus) je voće iz porodice ruže sa okruglim ili duguljastim modro plavim plodovima koji se koriste u ishrani. Osim u svežem stanju od šljive se prave džemovi, marmelade, razni namazi, sokovi, a vekovima se koristila i u lekovite svrhe. Šljivici se danas najviše prostiru u Zapadnoj
Srbiji i Šumadiji. Sa 43 miliona stabala i prinosom od 700.000 tona Srbija je na trećem mestu po proizvodnji šljiva u svetu.

Od Kavkaza do Srbije
Prvi pisani podaci o šljivi potiču od grčkih pesnika, a Teofrast koji je živeo 300 godina pre nove ere opisao je tri sorte šljive. Ne postoje pouzdani dokazi o poreklu ovog voća, ali postoje zapisi da se sa šljivom trgovalo u vreme Tatara, Huna i Turaka. Smatra se da su u Rim donete u prvom veku naše ere.
Domaću šljivu doneli naši preci prilikom naseljavanja Balkana, ali tek početkom 19. veka počinje intenzivno da se gaji, a šljivici niču širom Srbije. Smatra se da domaća šljiva potiče sa severnog Kavkaza i da je nastala spontanim ukrštanjem crnog trna i džanarike. Legenda kaže da se nekada kuća gradila na mestu gde
šljiva najbolje raste. U nekim krajevima umesto hrastovog drveta seče se šljiva za badnjak. Bez rakije šljivovice ne može da prođe nijedna svečanost od svadbe do slave i krštenja. Rakija šljivovica se pominje u narodnim pesmama, pričama, predanjima... Na Badnje veče, kao i tokom posta, na trpezi se
obavezno nalaze i suve šljive. Mnoga porodična prezimena vode poreklo od šljive kao i imena mnogih sela u Srbiji.
Šljiva je zahvalna je za uzgoj, uspeva u brdskim predelima oštrijeg reljefa, daje obilan rod, a samo drvo šljive je vrlo zahvalno za obradu. Šljiva živi 30 do 40 godina, a dostiže visinu do 12 metara, lako se razmnožava i ne zahteva posebnu negu. Cveta u martu i aprilu, kada drvo prekriju snežno beli cvetovi. U
zavisnosti od sorte plod dozreva od jula do septembra. Plod je koštunica od 6,5 do 66,7 gr, jajastog, loptastog ili kruškastog oblika sa bočnom brazdom. Pokožica ploda je modroplava, ali može biti i ljubičasta, crvena ili žuta. Mesnati plodovi zahvalni su za preradu, pa se od šljive prave džemovi, marmelade i razni drugi namazi. Plodovi sadrže do 75 odsto vode i 25 posto suve materije. Ukus zavisi od odnosa šećera i organskih kiselina. U plodu šljive preovlađuje glukoza, ima nešto manje fruktoze, pektinske materije, ali u kalijuma, fosfora, provitamina A i vitamine B i C.

Lek za memoriju
Šljiva se u narodnoj medicini već vekovima koristi i u lekovite svrhe. Njeno lekovito dejstvo potvrdila su brojna istraživanja na američkim univerzitetima gde je dokazano da konzumiranje šljive utiče na poboljšanje gustine kostiju koje postaju jače i otpornije. Šljive pomažu i kod kontrole nivoa šećera u krvi, pa
se konzumiranjem ove voćke smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2. Samo pet šljiva dnevno je dovoljno da poboljšate memoriju, a kako je ovo voće bogato kalijumom pomaže i pri kontroli visokog krvnog pritiska, te smanjuje rizik od moždanog udara.
Suve šljive su odličan način da ubrzate varenje, a utiču i na poboljšanje zdravlja očiju. Pospešuje rad jetre i izlučivanje žuči, kao i bolji rad bubrega i  okraćnog mehura. Šljiva jača živce te pomaže protiv nervoze, stresa, nesanice i poteškoća s koncentracijom. Kao oblog dobra je protiv alergijskog osipa, krasta, rana i čireva. Osim ploda u lekovite svrhe se koristi list i smola. Listovi se beru od maja do avgusta, suše na promaji i koriste kao čaj. Kod upale grla dobro je prokuvati nekoliko svežih listova šljive u vinu, pa ovom tečnošću ispirati grlo i usta. Smola koja curi iz kore drveta skuplja se od maja do jula. Istopljena u sirćetu smola šljive pomaže kod zarastanja rana, a dodata u vino kao sredstvo koje pospešuje izlučivanje bubrežnog i mokraćnog peska i kamena.
Ali, koliko god da su zdrave šljive treba biti oprezan sa konzumiranjem, jer postoje osobe koje teško podnose ovo voće. Naime, kod pojedinih ljudi nakon jela svežih šljiva može doći do nadutosti stomaka ili čak zapaljenja sluznice creva. U tom slučaju najbolje je šljive jesti kao džem ili marmeladu, ili jednostavno napravite kompot od šljiva. Čak i onima koji nemaju problema sa varenjem preporučuje se da plodove šljive dobro sažvaću kako bi se lakše razgradile u želuci.

Dug plaćen u suvim šljivama

Ulaganje u šljivarstvo Srbija započinje u vreme Miloša Obrenovića i tada izvoz ovog voća postaje unosan biznis. Sve do 1864. šljive su korišćene isključivo za proizvodnju rakije i pekmeza, a od tada počinje i njihovo sušenje. Srpska sušena šljiva je danas poznata širom sveta. Istoričari su zabeležili da je Srbija posle Prvog svetskog rata Francuskoj dug za naoružanje isplatila u suvim šljivama. 1879. godine ostvaren je rekordan izvoz u SAD kada je u tu zemlju plasirala više od 37.500 tona šljiva u vrednosti od 30 miliona dolara.
Iako se rakija šljivovica smatra srpskim nacionalnim pićem, na žalost, Nemci su bili brži i ažurniji, pa su rakiju zaštitili kao svoj nacionalni brend iako ovo pravo po svemu pripada Srbiji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Prinos šljive ove godine je prepolovljen, a zato će biti i manje rakije, kažu proizvođači. Ipak, cene će ostati na istom nivou, pa se za litar prepečenice mora izdvojiti oko 800 dinara.Uveliko se spremaju rakije kako po domaćinstvima, tako i po malim proizvodnjama i velikim desitlerijama. Međutim, kod mnogih dosta manje nego što je to bilo prošle godine. Otkupna cena šljiva nije bila visoka (od 20 do 40 dinara po kilogramu), ali rod po šljivicima nije bio prevelik. Ipak, i tako manja proizvodnja, neće dovesti do velikih pomeranja kada je reč o ceni ovog pića. Na to najviše utiče ograničen izvoz.

- Godinama već praksa je da 70 odsto roda šljive završava u rakiji. Ove godine prinos šljive je prepolovljen, a kvalitet plodova je takođe slabiji, tako da će i rakije biti manje. Ipak, cena neće rasti usled ograničenog izvoza. Kvalitetna rakija, bez obzira na to da li se spravlja u destilerijama ili se peče u lampeku, uvek nađe kupca, ali najveći problem je odstupanje od prave tehnologije i zaslađivanje rakije da bi se dobila veća količina, što, nažalost, neki i dalje praktikuju - priča Miroslav Krstivojević iz Krčmara podno Divčibara, čije domaćinstvo proizvodi godišnje do 1.000 litara prepečenice iz voćnjaka u kojima šljivu gaje po principima organske proizvodnje, a čija je prepečenica nagrađivana na domaćim i inostranim sajmovima.Rakije iz tri domaće destilerije, članice Nacionalne asocijacije proizvođača rakije “Srpska rakija”, osvojile su nekoliko medalja na Međunarodnom takmičenju za vina i alkoholna pića u Londonu, u konkurenciji više od 3.000 uzoraka jakih alkoholnih pića iz više od 90 zemalja sveta.

Izvoz rakije iz Srbije, pokazuju podaci Privredne komore, u poslednjih pet godina jeste veći za oko 40 odsto, ali nju i dalje najviše kupuju oni koji je već znaju.- Naime, u strukturi izvoza najviše rakije i dalje ide u bivše jugoslovenske republike, a na tržištu EU u Nemačku. Delimično se izvozi u SAD i Australiju, uz par izvoza za Kinu i skromnu pojavu na tržištu Rusije. Rakija je i dalje vrlo malo prepoznata kao kategorija pića u inostranstvu, što je, opet, naša šansa da je marketinški dobro ponudimo kao nacionalni proizvod u narednih deset godina - kaže Ivan Urošević iz destilerije "Tok", koja je za svoje rakije od šljive dobila dve srebrne medalje.Osnovni preduslov za to, međutim, jeste kvalitet i uniformisana tehnologija proizvodnje, s obzirom na to da na tržištu, kako kaže, „imamo veliki broj neiskontrolisanih rakija u sivoj zoni“. Zato se šljivovica u Srbiji može kupiti i za svega 400 dinara litar, dok pojedini domaći brendovi koštaju čitavih 100 evra!

- Cene u izvozu su zaista šarenolike. Cena domaće šljivovice, koja se i najviše izvozi od svih vrsta rakije, kreće se od 6 do 100 evra, u zavisnosti od kvaliteta i samog tržišta. Izvozne cene su obično niže nego prodajne u Srbiji, jer se roba u inostranstvu plaća avansno. Kupaca i potencijala ima, ali mišljenje svih nas u Asocijaciji je da bez pomoći države, pre svega u smislu prezentacije na međunarodnim sajmovima, mi ne možemo da budemo vidljivi na svetskom tržištu - zaključuje Urošević.Stav Nacionalne asocijacije je da je neophodno udruživanje proizvođača voća i prerađivača u plasmanu srpske rakije.

- Ne sme da se desi kao što smo imali slučaj da u početnoj fazi berbe „čačanske lepotice“ i „čačanske rane“ bude ubrano 50 odsto zelenih plodova da bi se plasirali na nemačko tržište, a kada je to stalo, sva ta šljiva, koja je neupotrebljiva za preradu, završila je na domaćem tržištu. Tako su na gubitku svi - upozorava Ivan Urošević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/manje-rakije-zbog-slabog-roda-sljive-kazani-su-spremni-ali-ova-godina-nece-biti/yqrzxcn

Nekada su se kuće zidale tamo gde šljiva raste, a u nekim krajevima umesto hrastovog, za badnjak se seklo stablo šljive.Ova voćarska kultura smatra se tradicionalnim srpskim proizvodom, a današnja proizvodnja zasniva se na naučnim principima i savremenoj agrotehnici, piše RTS.

- Šljiva se u današnjim zasadima gaji intenzivno. Potrebne su sve agrotehničke i pomotehničke mere da se obave. Od pomotehničkih mera obavezna je rezidba, i zimska i letnja, da bi imali dobar kvalitet plodova. Do pre nekoliko godina imali smo ručnu berbu, sada je sve više zastupljena ta mehanizovana berba, s tim što mehanizovana berba ide samo za industrijsku potrošnju, za stonu potrošnju ide ručna berba, probirna berba - kaže Dušan Mijajlović, agronom.Šljiva je najzastupljenija vrsta voćaka u Srbiji a ujedno ima i najveći privredni značaj.

Najaviše se uzgaja upravo ova sorta Stenli u narodu poznatija kao Strlejka- Evo čist primer gde se danas nalazimo u opštini Kuršumlija, u topličkom kraju. Opština Blace je jedno poznato mesto po proizvodnji šljive i samim tim i suve šljive gde danas imamo oko 90 domaćinstava koji se bave proizvodnjom suve šljive - rekao je Dušan.

Osim suve šljive i rakije šljivovice, od plodova šljive u Srbiji se tradicionalno pravi mnoštvo proizvoda pa je ova voćka vrlo rentabilna i značajna za individualne poljoprivredne proizvođače. Treba se, naravno izboriti sa vremenskim nepogodama, ali i bolestima i štetočinama.- Najčešće bolesti i štetočine u šljivama su monilinija, šljivina osa i šljivinog smotavc. Najviše štete u zasadima šljive pričinjava monilinija, to je sušenje cvetova i grančica. Mnogo više štete može da napravi u mladim voćnjacima gde može doći do sušenja kompletnog zasada. Najbitnija zaštita od monilinije je u fazi cvetanja. Od dva do tri tretmana, u fazi belih balona kada je 5 posto otvorenih cvetova, zatim u punom cvetanju i ako je kišno i vlažno vreme I treći tretman. Odmah posle nekoliko dana suzbija se šljivina osa - ističe Dušan.

Primenom naučnih i tehnoloških dostignuća uzgajivači šljive unapređuju proizvodnju.

- Uz pomoć savremene tehnologije i digitalizacije imamo čist primer u ovom zasadu šljiva se navodnjava sistemom kap po kap a sve to može da se pusti preko mobilnog telefona iz bilo kog grada ili zemlje. Zahvaljujući sve savremenijoj tehnologiji u uzgoju šljive imamo bolji kvalitet šljive - kaže on.

Prema procenama agronoma u Srbiji danas ima preko 40 miliona stabala šljive, iako je taj broj nekada bio značajno veći. Proizvodnja ovog voća sa obiljem vitamina, minerala, prirodnih šećera beleži dobre rezultate, ali su oni znatno ispod mogućnosti.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/savremena-tehnologija-za-bolju-sljivu-evo-kako-da-unapredite-kvalitet-ploda-i/xj4jpvd

Šljiva je jedna od najzastupljenijih voćaka u Srbiji i u većini zasada najviše se gaji sorta stenli, koja prema rečima voćara ima najveću upotrebnu vrednost. Ovogodišnji visok prinos ponovo prati niska otkupna cena, koja je oko 35 dinara za kilogram.

„Ja imam 70 ari pod šljivom, i ove godine je rodila solidno, tako da ću imati oko 15 tona. Zadovoljan sam dobrim prinosom, kvalitet je odličan, ali cena od 35 dinara za obranu šljivu je nikakva. Dok platimo radnike i drvene gajbice nama ne ostane ni 20 dinara za kilogram“, kaže Slađan Đorđević iz Trnave.

Prema rečima ovog voćara plod šljive mora biti zdrav bez oštećenja, kalibraže 32 mm, da bi se mogao plasirati na evropsko tržište. Berba za industrijsku preradu plaća se 20 dinara po kilogramu ali u plastične gajbe.„Radnike plaćamo 2.500 dinara i 100 dinara za prevoz po radniku. Nije teško brati, ali ako bi nam cena šljive bila bar malo veća pa da imamo i neku zaradu od ovog posla“, kaže Đorđević.

Voćari koji su u svojim zasadima gajili čačanske sorte šljive, završili su sa berbom.

„Čačanska lepotica je koštala oko 40 dinara, za neke sorte išla je i do 45 dinara, branica i za izvoz. Dosta zasada je oštetio grad pa su takvi plodovi mogli samo za preradu, uglavnom za rakiju, 20 dinara po kilogramu. Gde nije bilo grada dobar je kvalitet, ali dok se plate radnici nama jedva ostane neki dinar“, priča voćar iz Mitrovčića koji šljivu gaji na površini od skoro dva hektara.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/268098/dobar-rod-sljive-vocari-zadovoljni-prinosom-i-kvalitetom-ali-ne-i-cenom/

Srpska šljiva ima veliki potencijal i može biti konkurentna na tržištu Bliskog istoka, a neke od prednosti su bescarinski uvoz, simbolični PDV od pet odsto, kao i mogućnost direktnog kontakta proizvođača sa distributerima.To je na onlajn manifestaciji „"Dani šljive" u Blacu rekao šef Kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju Marko Selaković i dodao da je Srbija među globalnim liderima u proizvodnji šljive."Vodeći regioni su Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug. U 2019. godini proizvedeno je 558.930 tona šljive", rekao je Selaković i dodao da se 75 odsto šljive u Srbiji, u kojoj dominiraju stare autohtone sorte, koristi za rakiju.

Kaže da je sortiment šljive na našim prostorima znatno drugačiji nego sortiment šljive na drugim područjima koja su orijentisana ka izvozu na Bliski istok.

Kao prednosti izvoza šljive na tržište Bliskog istoka Selaković ističe bescarinski uvoz, simbolični PDV od pet odsto i mogućnost direktnog kontakta proizvođača sa distributerima koji umnogome olakšava proces trgovine.Selaković je ukazao da domaći izvoznici moraju da obrate posebnu pažnju na GČ standard koji važi u svim zemljama Golfa. Za tržište Bliskog istoka on predlaže uzgoj sorti kao što je recimo „"aženka" koja je vrlo popularna na tom tržištu.Za saradnju sa Bliskim istokom navodi kao preduslove visok kvalitet proizvoda, dobro pakovanje, preciznost u dogovorima o količini i poštovanje rokova.

"„Pošto govorimo o premijum tržištu, proizvod mora da bude izuzetnog kvaliteta, izgleda, dizajna", ukazao je Selaković.

Dodaje i da proizvođači moraju da budu udruženi, da imaju što ukrupnjeniji zasad, što ukrupnjeniju proizvodnju ako žele da uspešno plasiraju robu i ozbiljne količine na tržište Bliskog istoka.Selaković je pozvao domaće proizvođače da se za podršku obrate Kancelariji Privredne komore Srbije u Emiratima, koja je na raspolaganju i za podršku u pokretanju biznisa, povezivanju sa distributerima, pružanju informacija koje se tiču tržišta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/strategija/izvoz-sljive-na-bliski-istok-sansa-za-srpske-proizvodace/r3lqms4

Svedoci smo situacije u kojoj se veliki broj aktivnih materija, a sa njima i preparata, povlači iz upotrebe i gubi dozvolu za primenu. Druge pak, usled rezistencije patogena su izgubile dejstvo, te nam stoga ostaje sve manji broj registrovanih pesticida za primenu u biljnoj proizvodnji. Ovaj trend
se odrazio i kod primene preparata za suzbijanje jedne od ekonomski najvažnijih bolesti koštičavog voća – Monilinie sp.
Osvrnućemo se pre svega na Monilinia laxa – parazita koji prouzrokuje sušenje cvetova, grančica i mrke truleži plodova koštičavog voća. Posebnu pažnju ćemo posvetiti zaštiti višnje i šljive.
Da se podsetimo biologije, Monilinia laxa napada cvetove posle njihovog otvaranja. Infekcija se ostvaruje preko žiga i stubića, ali se javlja i na delovima cveta koji izumiru: krunični listići, žig tučka, čašična loža i čašični listići, a infekcija može dalje u vlažnim uslovima da se širi na mladare i kasnije plodove. Prezimi u obliku micelije u rak ranama u kori zaraženih grana i u mumificiranim plodovima. Do infekcije dolazi pri temperaturama od 4 – 32°C i uz
prisustvo slobodne vode na površini cveta. 4 h slobodne vode je potrebno na temperaturi od 20°C za klijanje konidija a za infekcije 7 slobodne vode na temperaturi od 20°C i 18 h pri temperaturi od 10°C.
Pored bitnih agrotehničkih mera kao što je orezivanje i spaljivanje zaraženih grana, i uništavanje mumificiranih plodova zaoravanjem neophodna je i primena hemijskih preparata. Prepati na bazi prohloraza i hlorotalonila se više neće proizvoditi, a oni na bazi iprodiona se ne smeju primenjivati zbog kasnijih ostataka na plodu. Preparati na bazi tiofanat metila, propikonazola, miklobutanila i tebukonazola više ne pokazuju dovoljnu efikasnost, dok oni
na bazi boskalida, piraklostrobina, izofetamida i fluopirama često postavljaju pitanje ekonomske opravdanosti upotrebe istih. Od lokal-sistemičnih pesticida na
raspolaganju nam ostaju oni na bazi ciprodinila čije je dejstvo upitno na visokim temperaturama dok od konvencionalnih kontaktnih kaptan i ditianon u svojim preporučenim dozama je dobro pozicionirati, ali samo u fazi precvetavanja jer su tada potrebni u borbi protiv kokomicesa na višnji, kao i šupljikavosti lišća na šljivi.
Iz ovoga zaključujemo da je u hemijskoj borbi protiv monilije neminovno reaktivirati kontaktne preparate koji su neopravdano bačeni u drugi plan i čije se dejstvo na moniliju i ne pominje u komercijalnim krugovima fitofarmaceutskih kuća zbog njihove relativno niske cene. Tu spadaju:
bakarni hidroksid, kvašljivi sumpor i natrijum bikarbonat. Kod svih kontaktnih preparata je bitno da oni budu prisutni na površini biljnog tkiva pre sticanja
uslova za infekciju. Njihova prednost je i to što su registrovani u organskoj proizvodnji. U praksi je potrebno raditi 3 tretmana protiv monilije jednim od
ovih preparata kod višnje i šljive: faza belih balona, pun cvet i precvetavanje. Da bi se postigao zadovoljavajući efekat neophodna je i primena svih ostalih
agrotehničkih mera koje su gore navedene i uz obavezan zimski tretman. Kada je reč o primeni ovde treba biti pažljiv i pridržavati se preporuka stručnih lica jer svi oni mogu ispoljiti fitotoksičan efekat na biljku u uslovima neadekvatnih doza i visoke reativne vlažnosti vazduha.
Kad je u pitanju koncentracija preporuka je:
Bakar hidroksid: 0,5% u fazi belih balona, 0,03% puno cvetanje i 0,05% precvetavanje.
Sumporno krečna smeša: 1,5% u fazi belih balona, 1% puno cvetanje i 1% precvetavanje.
Soda bikarbona: 0,8% u fazi belih balona, 0,8% puno cvetanje i 0,8% precvetavanje.Kvašljivi sumpor: 0,75% u fazi belih balona, 0,4% puno cvetanje i 0,6% precvetavanje.
Sumporno krečna mešavina jedina ima kurativni efekat 20-52 sata nakon infekcije, dok bakar, soda i sam sumpor su klasični protektivni fungicidi. Što se tiče
same efikasnosti, bakar hidroksid je dao dobar efekat u fazi belih balona, sumporno krečna mešavina se najbolje pokazala u fazi punog cvetanja, a soda bikarbona u precvetavanju. Međutim, i drugačiji redosledi primene fungicida u ogledima su takođe dali dobre rezultate, pa čak i kada se radilo sa ponavljanim tretmanima jednog te istog fungicida. Rotacijom ovih fungicida kao i primenom u kombinciji sa ciprodinilom se može adekvatno kontrolisati monilia, a ujedno i ostvariti pozitivni ekonomski efekat.
Napomena: svaka proizvodna godina je specifična i svaka primena hemijskih sredstva zahteva prethodnu konsultaciju sa stručnim licem iz oblasti zaštite
bilja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Konjak zovu kraljevskim pićem, jer se po tehnologiji, ali i načinu služenja razlikuje od svih ostalih alkoholnih pića. Istorija konjaka vezuje se za antička vremena starog Rima, ali su ga proslavili Francuzi, posebno Napoleon, koji je voleo da ga ispija. Francuski konjak danas spada u red najskupljih pića na svetu, proizvodi se od vina dobijenog od posebnih sorta grožđa i oni koji ga piju kažu da mu nema premca.
Međutim, nedavno je u Beogradu predstavljen prvi konjak na svetu dobijen od vina šljive. Ovo jedinstveno piće rezultat je 30 godina istraživanja jednog čoveka koji je verovao da može da napravi nemoguće – konjak od vina šljive. Posle 6.500 provera u svim relevantnim institucijama i pet
godina stajanja u hrastovom buretu nastao je „Kraj“ prvi konjak napravljen od šljiva. Ovaj jedinstveni konjak koji je uneo revoluciju u svetu alkoholnih pića nastao je, a gde bi drugo, nego u srcu Šumadije u Kosjeriću. U istraživanje i proizvodnju ovog potpuno originalnog pića uloženo je 4, 5 miliona evra, a iza svega stoji dr Marko Ljekočević tehnolog i nadaleko poznata destilerija „Zarić“ iz Kosjerića. Konjak je proizveden od tri vrste srpske šljive – požegača, trnovača i crvena ranka koje su najzastupljenije u Kosjeriću.
- Birali smo najkvalitetnije voće, koštice su uklanjane isključivo ručno kako bi se izbeglo da i najsitniji komadić dospe u konjak, i tako mu pokvari ukus tokom fermentacije. Nismo koristili mehaničke prese, već smo sok od šljive cedili dok nismo dobili dovoljno soka da se od njega napravimo vino, objašnjava za Agrobiznis magazin dr Ljekočević. Iako proizvođači pića nerado svoje tajne dele sa drugima, on je čitav postupak nastanka konjaka od šljive napisao i
odbranio u svojoj doktorskoj disertaciji.
Ideju za konjak od šljive dobio je još 1988. i verovao je da može da napravi ovo jedinstveno piće. Ali, trebalo je da prođe tri decenije, da tehnologija napreduje do današnjih dana da bi „Kralj“ mogao i da se proizvede. U pitanju je potpuno autohtono piće nastalo iz ljubavi i poštovanja prema, kako kaže dr Ljekočević, divnim ljudima iz Kosjerića u kome je proveo najlepše godine života.
„Pazili smo na svaki detalj, pa smo burad u kome je konjak ležao više od tri godine napravili od srca hrasta iz područja Kosjerić. Nekada se ovaj hrast izvozio
u Francusku, upravo da bi se od njega pravila burad za njihov čuveni konjak. Zato smo ga i mi koristili, a hrastovo bure u kome je mirovao konjak dalo je
specifičnu boju prvom srpskom konjaku od šljiva – dodaje naš sagovornik.
„Kraj“ za sada ima oko četiri procenta metil alkohola u sebi, a cilj je da se ovo prepolovi kako bi i po tom parametru mogao da stane u red sa najkvalitetnijim i najskupljim pićima iz celog sveta. Za litar „Kralja“ potrebno je oko 50 kilograma šljive.
„Da bi se napravio konjak potrebno je prvo proizvesti vino od šljive što zavisi od toga koliko je rodna godina, a šljive kvalitetne. Sam proces proizvodnje nije
lak, ali sada kada pogledam ovaj konjak spakovan u luksuzno pakovanje shvatio sam da se sav uloženi trud isplatio – kaže dr Ljekočević i ističe
da će nastaviti da raditi na poboljšanju kvaliteta ovog pića.„Kralj“ se pakuje u flašu 0,7 litara od čistog češkog kristala i pije iz dve kristalne čaše. Ovaj kristal nije odabran slučajno, jer zadržava aromu pića. Uz flašu se dobijaju i dve kristalne čaše, koje ne liče na one u kojima se najčešće služi konjak, jer su specijalno dizajnirane kako bi uživanje u ukusu ovog pića bilo potpuno. Samo ambalaža koštala je oko 150 evra po komadu, pa je cena „Kralja“ 500
evra po flaši.
- Još nismo sve izračunali, ali sama proizvodnja ovog konjaka znatno premašuje čak i tih 500 evra po boci. Najveći deo pripreme voća radi
se isključivo ručno, dok se prilikom frakcione destilacije koristi samo manja količina, odnosno srce destilata, njegov najbolji i najkvalitetniji deo. Zbog svega
toga smo dobili samo 500 flaša ovog ekskluzivnog pića – kaže naš sagovornik.
U destileriji „Zarić“ ne kriju koliko su ponosni na „Kralja“ koji će svojim kvalitetom zadovoljiti i najprobirljivije kupce. A, ukus? Prvi srpski konjak od šljive
ima neponovljivu aromu i ukus koju može da oseti čak i neko ko nije poznavalac alkoholnih pića kao što je autor ovog teksta. Reputaciju vrhunskih proizvođača srpske rakije „Zarići“ iz Kosjerića su stekli na brojnim sajmovima širom sveta gde redovno osvajaju medalje. Njihova rakija
od maline pod imenom „Opsesija“ uvrštena je među 15 najboljih pića na svetu po oceni jednog francuskog časopisa, dok se „Nirvana“ rakija od kruške služi u lobi baru čuvenog hotela Cezar Palas u Las Vegasu. Zato i ne čudi što su uvereni da će „Kralj“ vrlo brzo osvojiti ceo svet, a Srbija stati rame uz rame sa proizvođačima najkvalitetnijih alkoholnih pića na svetu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Komisija za priznavanje sorti voća u Ministarstvu poljoprivrede rešenjem je u novu sortu proizvela hibrid 14/21 stvoren u čačanskom Institutu za voćarstvo. Narednih dana ova rana, stona sorta, dobiće i prikladno komercijalno ime. - Institut nastavlja davno započetu misiju stvaranja novih genotipova, dakle stvaranja novih sorti gotovo svih kontinentalnih vrsta voćaka, i pred kraj ove godine možemo se pohvaliti da imamo 18. po redu sortu šljive - kaže za RINU dr Milan Lukić, direktor Instituta. Ovo je 46. nova sorta stvorena u ovoj naučnoj kući u proteklih sedam decenija. - Ova sorta ispitivana je na nekoliko lokaliteta, jedan je bio u okolini Valjeva, drugi u okolini Novog Pazara i tokom prethodnih dvadesetak godina vršena su opširna istraživanja. Radi se o ranoj sorti šljive koja sazreva u drugoj dekadi jula, sedam do deset dana posle čačanske rane - ističe dr Lukić. To je prvenstveno stona sorta, krupnog ploda mase od 80 do 90 grama, ljubičasto plave boje, okruglastog oblika. Sorta je poprilično tolerantna na virus šarke šljive, što je veoma značajno za naše proizvođače ali i voćare u čitavoj Evropi. - Nova šljiva ima redovnu rodnost, a to je atipično za rane sorte. Rađa iz godine u godinu, odlikuje se stabilnom rodnošću i relativno visokom za rane sorte. Bujnost stabla je manje izražena nego kod čačanske rane, što je unapredilo rodnost. Hibrid je nastao ukrštanjem sorti rut geršteter (nemačka) i kalifornijska plava (američka), ali nova sorta ima krupnije plodove i znatno bolje osobine od oba roditelja. - Evropsko tržište sve više zahteva okruglasti oblik ploda što ova sorta pruža. Ne rađa u grozdovima već pojedinačno, pa nema preteranu osetljivost prema pojavi monilije. Dok se odgaje matična stabla i prođe proces sertifikacije potrebne su dve do tri godine, da bi nova sorta zaživela. U drugoj dekadi jula nemamo neke šljive koje su te krupnoće i oblika ploda. Autori nove sorte su istraživači iz čačanskog Instituta, dr Dobrivoje Ogašanović (počivši), dr Svetlana Paunović i dr Rade Miletić (počivši). Oni su započeli hibridizaciju ove sorte pre nešto više od dve decenije. Institut je do sada stvorio 17 priznatih sorata šljiva, od kojih se većina danas gaji u mnogim zemljama Evrope. To su čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, valjevka, jelica, valerija, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava, zlatka, nada, divna i petra.

Izvor ALO!

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30