Poljoprivredni proizvođači u Srbiji su ove godine šećernom repom zasejali oko 30.000 hektara, što je polovinu manje nego prošle godine, pa će, zavisno od prinosa, šećera jedva biti dovoljno za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, rekao je stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

On je agenciji Beta kazao da Srbija ima kvotu za izvoz šećera u EU od 180.000 tona i da je pre više godina traženo da se poveća na 220.000 tona jer je tom kulturom zasejavano preko 100.000 hektara.

Prostran je kazao da je maksimalna godišnja proizvodnja šećera u Srbiji bila 700.000 tona, što je znatno iznad domaćih potreba od oko 200.000 tona.

Dodao je da su se prilike na tržištu Evrope promenile jer je 2015. godine liberalizovano i dozvoljen je uvoz šećera od trske čija je proizvodnja jeftinija.

"Industrija šećera od šećerne repe je u velikoj krizi jer je proizvodnja te namirnice od trske jeftinija, između ostalog i zbog toga što je to višegodišnja biljka", rekao je Prostran.

Uslovi za setvu šećerne repe su ove godine, kako je rekao, bili teški zbog suše u martu kada se ova nekad nazvana "kraljica polja", a morala je da se zaseje u tom roku da bi se zbog nižih temperatura izbegla opasna bolest repina pipa.

"Proizvodnja šećerne repe je u velikoj krizi i nije isključeno da će setva te kulture biti znatno manja i da neće biti dovoljno sirovina za rad poslednjih četiri-pet šećerana u Srbiji", rekao je Prostran.

Nekada je, prema njegovim rečima, osim Crne Gore svaka republika bivše SFRJ, pa i Slovenija, imala šećeranu, bilo ih je 15, jer su se gradile novcem iz posebnog fonda, finansiranog od prodaje šećera, pa je problem nedostatka sirovine rešavan uvozom repe oko koje su se otimale šećerane.

Za kompaniju Sunoko u čijem je vlasništvu tri šećerane ove godine je, kažu u toj firmi, repom zasejano 22.000 hektara, što je 30 odsto manje nego prethodne.

"Razlog tome je razočarenje proizvođača u ovu kulturu zbog niskih prinosa u prethodnoj godini i ozbiljnih problema sa masovnom pojavom truleži korena šećerne repe i nižom otkupnom cenom zbog dramatičnog pada cene šećera na svim tržištima", rekli su agenciji Beta u toj kompaniji.

Dodatni razlog smanjenja površina pod šećernom repom je, kako navode, i pritisak povećane proizvodnje šećera od trske jer se sirovi šećer od šećerne trske sve više uvozi u Evropu i rafiniše.

U Sunoku kažu da će sve tri fabrike raditi u narednoj kampanji i da će zasejane površine obezbediti dovoljno šećera za domaće tržište, ali ne i za podmirivanje kompletne kvote za izvoz u zemlje EU.

"Sa zasejanih površina, zavisno od ostvarenih prinosa, u Srbiji može biti proizvedeno od 230 do 260 hiljada tona, a potrošnja u našoj zemlji je oko 200.000 tona", rekli su u Sunoku.

Izvor:https://naslovi.net/2019-04-22/beta/prostran-secera-jedva-za-domace-potrebe-mozda-ce-morati-i-da-se-uvozi/23279766

Da li sejati ili ne šećernu repu? Ovo je verovatno pitanje koje sebi postavlja većina poljoprivrednika u Vojvodini. Loša opšta atmosfera kao i velika ulaganja razlog su više da od ove proizvodnje odustanu. Mile Zarin obrađuje oko 600 hektara zemlje. Prosle godine je šećernu repu sejao na 160 hektara a naredne nece sejati jer ne želi da samo on rizikuje. Kako je ocenio za Agrobiznis magazin sve ponude koje su date predviđaju da samo on ulaže i rizikuje i to nije ono što je fer.

Sa druge strane organizatori konferencije o šećernoj repi smatraju da su potrebne udružene snage, od proizvođača do prerađivača, savetodavaca i industrije, kako bi proizvodnja šećerne repe u Srbiji postala održiva. I organizatori foruma zapažaju da se ova grana poljoprivredne proizvodnje suočava  sa velikim izazovima, od velikih turbulencija na tržištu šećera i  nepovoljnih klimatskih uslova tokom vegetacije, preko sve većeg pritiska zbog  pojave bolesti, štetočina i korova za koje ili nema leka ili oni ne deluju dovoljno dobro. Takva situacija zahteva unapređenje praktično svih agrotehničkih mera i tesnu saradnju svih učesnika u lancu proizvodnje i prerade šećerne repe, zaključeno je na sedmom formu o šećernoj repi koji se održao u Novom Sadu, a u organizaciji kompanije Bayer.

“Kao jedan od lidera u oblasti zaštite šećerne repe u Srbiji, Bayer je spreman da preuzme odgovornost i da, u domenu svojih aktivnosti, da svoj direktan doprinos unapređenju zaštite ove značajne kulture. Verujemo da primenom naših novih tehnologija i servisa možemo podržati proizvođače šećerne repe i pomoći im da svoju proizvodnju učine efikasnijom i isplativijom. Istovremeno, aktivno radimo na okupljanju svih relevantnih aktera u ovoj oblasti u cilju iznalaženje najboljih mogućih rešenja, kao što je to danas slučaj na Forumu o šećernoj repi, izjavio je Andrija Lilić, iz kompanije Bayer Srbija.

O mogućnostima unapređenja proizvodnje šećerne repe u Srbiji razgovaralo je oko 300 proizvođača sa predstavnicima šećerana Sunoko i Hellenic Sugar, profesorima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, semenskom kompanijom KWS i predstavnicima kompanije Bayer.

Međutim, osim poziva da održe nivo proizvodnje i seju šećernu repu poljoprivrednici nisu dobili ništa više. Zbog toga je ispoljeno i veliko nezadovoljstvo učesnika. Problemi su naglašeni ali nisu ponuđena rešenja. Na neizvesnu godinu za šećernu repu i njene proizvođače najviše će uticati to što je pojava truleži korena ove kulture sve češća, borba sa korovima čini se da nema nikada kraja, a kada dođe vreme otkupa poljoprivrednici smatraju da su oni najčešće na gubitku.

Ovom prilikom obratila se i predstavnica Hellenic-a koja sem u više narata što je pozvala poljoprivrednike da zajednički podrže industriju nije ponudila ništa konkretno što je propraćeno očiglednim negodovanjem učesnika skupa. Ona je ovom prilikom ukazala na to da konditorska industrija, uprkos značajno nižim cenama šećera, nije snizila cene svojih proizvoda.

Ipak je značajno to da je skupu prisustvovao značajan broj poljoprivrednika koji su želeli da čuju kako razmišljaju ostale kolege a pre svega otkupljivači.

Opšti zaključak većine poljoprivrednika je da je skup lepo organizovan, a za setvu šećerne repe... ne, hvala.

Novi Sad, 12.14.2018

Agrobiznis magazin

 

 

Šećerane iz Srbije, procenjuju stručnjaci, i pored toga što je EU svojim poljoprivrednicima ukinula kvote za proizvodnju šećerne repe, ne bi trebalo da imaju problema sa plasmanom svog “slatkog” proizvoda. Šećer proizveden u Srbiji, slažu se upućeni, mogao bi lako da nađe kupce u zemljama u okruženju koje nemaju svoje šećerane, ili imaju tek minimalan broj ovakvih fabrika.

Šećerna repa se, kako objašnjava Živko Ćurčić, rukovodilac Odeljenja za šećernu repu na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, već tradicionalno gaji na 50.000 do 70.000 hektara.

- Suša je ostavila svoj danak i na repi, pa je prinos nešto manji, od tridesetak pa do 100 tona po hektaru, tamo gde je repa bila zalivana - jasan je Ćurčić. - Poljoprivrednici, međutim, ne bi trebalo da imaju problema sa prihodom. Sušna godina dovela je i do toga da sadržaj šećera u njemu bude znatno veći, pa je umesto od 12 do 16 digestija i do 20 odsto. Samim tim, Srbija će i s rodom koji je manji imati dovoljno šećera.

Srbija, kako ocenjuje Ćurčić, ne bi trebalo da ima problema ni sa ukidanjem kvota za proizvodnju repe u EU, sledeće godine.

- Sigurno je da će se proizvodnja repe u EU povećati, ali Srbija ima svoje tržište u okolnim zemljama - poručuju Ćurčić. - Kod nas, u zavisnosti od količine repe i godine, radi i pet šećerana, dok okolne zemlje imaju jednu ili najviše dve. Samim tim, smatram da ćemo, uz saradnju sa poljoprivredicima, moći stabilno da držimo svoju poziciju.

I u “Sunoku”, najvećem proizvođaču šećerne repe u našoj zemlji, ali i u regionu, smatraju da ukidanje kvota ne bi trebalo da dovede do problema, ali da će dovesti do zaoštravanja konkurencije i borbe za povećanje efikasnosti proizvodnje.

- Ukidanjem sistema kvota proizvođačima u Evropi je omogućeno da proizvodnju prilagode stvarnim prilikama na tržištu i da istraže nova - ističe Ljubiša Radenković, direktor ove kompanije. - Ključ opstanka i razvoja domaće industrije šećera je u unapređenju poljoprivredne proizvodnje u smislu povećanja kvaliteta i prinosa šećerne repe.

 Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa “Matijević”, ali i najveći proizvođač šećerne repe u Srbiji, koji je ove godine ovu biljku gajio na 3.300 hektara, razmišlja o kvotama za proizvodnju u EU.

- Ulaganje u gajenje repe je veliko, od 1.500 do 2.000 evra po hektaru, tako da ću još videti kako će se stvari razvijati - objašnjava Matijević. - Veći mi je problem odluka državnih organa da umanji količine državne zemlje po uslovnom grlu, tako da sada imamo 25.000 hektara, a obrađivali smo 33.000...

NEPOZNANICA

KONAČNE posledice odluka EU o kvotama su, kako ocenjuje Radenković, još uvek nepoznanica čak i za kreatore ove politike, iako oni veruju da će podstaći povećanje proizvodnje šećerne repe.

- Prilike na svim tržištima šećera su prilično turbulentne, a to je posledica ne samo izmenjenih propisa i regulative, već i dramatičnih posledica snažnih nepogoda koje pogađaju najveće svetske proizvođače šećera - ističe Radenković.

Izvor: www.novosti.rs

Evropska komisija za bezbednost hrane (EFSA) je obnovila dozvolu za uvoz genetički modifikovane šećerne repe u EU, prenele su agencije. Sorta H7-1, globalno razvijena od strane Monsanta i KWS, odobrena je za upotrebu kao hrana i sirovina za preradu u toku sledeće godine, sa izuzetkom uzgajanja u EU. Licenca za ovu sortu je bila pred istekom u 2018-oj nakon sto je 2007-e odobrena za uvoz i preradu sa rokom od 10 godina. EFSA procenjuje bezbednost GMO pre nego što odobri upotrebu u prehrambenoj industriji EU.  

 

Dolazi polako dan kada ćemo imati dozvoljen promet GMO hrane?

http://www.agropress.org.rs/lat/projekti/item/3031-dolazi-polako-dan-kada-cemo-imati-dozvoljen-promet-gmo-hrane

 

 

Kako je prenela Nova ekonomija, Austrijski proizvođač šećera, skroba i koncentrata od voća Agrana najverovatnije neće moći da kupi u potpunosti srpsku kompaniju Sunoko.

Finansijski direktor koncerna Štefan Bitner, ocenio je da će Agrana moći da preuzme samo 51 odsto.

On je, predstavljajući finansijski izveštaj za prvih šest meseci ove godine, rekao da Agrana u segmentu šećera namerava da nastavi da raste u jugoistočnoj Evropi, ali da je kupovina Sunoka u Srbiji zbog pitanja konkurentnosti na čekanju. 

Evropska komisija, kako je preneo, detaljno razmatra ovaj posao. 

"Najverovatnije da najpre nećemo u potpunosti preuzeti Sunoko, već samo 51 odsto", objasnio je Bitner. 

Agrana je u julu predala ponudu za otkup i dve šećerane Helinik Šugara u Srbiji, koji raspolaže sa udelom u tržištu od 30 odsto, ali je austrijski koncern od toga odustao, dodao je on. 

Inače, Agrana je u prvoj polovini poslovne godine profitirala od visoke cene šećera, kao i malim zalihama u istočnoj Evropi, te je udvostručila svoj poslovni rezultat u segmentu šećera na 36,6 miliona evra.

Izvor:

http://novaekonomija.rs

Posle pola veka, evropske zemlje prestale su da ograničenjem uvoza brane svoje proizvođače šećera. Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan uveren je da su tamošnji proizvođači spremni za skidanje barijera. Kraj sistema kvota predstavlja važnu prekretnicu za proizvodnju šećera u EU i predstavlja još jedan važan korak u tržišnoj orijentaciji Zajedničke poljoprivredne politike. Proizvođači će sada moći da prošIre trgovinu na globalnim tržištima, uz pravu podršku Evropske komisije - kao što je tržišna opservatorija koja pruža pravovremene i relevantne podatke o tržištu. Oko 13,5 miliona tona šećera, koliko se proizvodi u EU, dolazi iz 20 članica. Polovina svetske proizvodnje šećera iz šećerne repe dolazi iz Evropske unije. Mnogo više šećera se proizvede iz šećerne trske, čak 80 odsto svetske proizvodnje. Evropski proizvođači su zabrinuti hoće li moći da se nose sa jeftinijom proizvodnjom na prekookeansKim tržištima. Cena šećera u EU se krajem 2016. stabilizovala na oko 500 evra po toni, dok je na berzi nešto više od 300 evra po toni. Kao nekoliko kockica u kutiji šećera, toliko je i srpsko tržište u odnosu na evropsko. Ipak u Srbiji, ovu kulturu ponekad zovu i "kraljica polja". Kako će novi evropski propisi da utiču na srpske proizvođače. Srbija je dosad mogla da izveze oko 180 hiljada tona šećera u EU, dok je domaća proizvodnja uglavnom između 400 i 500 hiljada tona.

Ljubiša Radenković, direktor kompanije Sunoko, kaže da su konačne posledice još nepoznanica. Takođe i da su prilike na tržištu turbulentne, ne samo zbog izmena propisa, nego i velikih vremenskih nepogoda. "Jedino što se može sa sigurnošću zaključiti je da nas očekuje zaoštravanje konkurencije i borba za povećanje efikasnosti proizvodnje... Ključ opstanka i razvoja domaće industrije šećera je u unapređenju domaće poljoprivredne proizvodnje u vidu povećanja kvaliteta i prinosa šećerne repe kao ključnog faktora za formiranje proizvodne cene šećera, a time posledično i njegovu konkuretnost", izjavio je Radenković za N1.

Komentarišući ovu vest glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković podseća da je odavno poznato da će tržište EU biti otvoreno u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i da je za ovaj dan trebalo da se pripremamo mnogo ranije, odnosno od kada je doneta odluka o ukidanju kvota. "Ne slažem se da samo poljoprivrednici treba da porade na svojoj efikasnosti, već to treba da urade i kompanije koje se bave proizvodnjom šećera iz šećerne repe" ističe Đaković i podseća da su poljoprivrednici u Srbiji, ne tako davno, izigrani kada im je na početku kampanje promenjena ugovorena cena za šećernu repu što je unelo dodatno nepoverenje kod poljoprivrednika. "Mora se zaustaviti bahato ponasanje svih učesnika u lancu proizvodnje" insistira Đaković. Na naše pitanje da li bi pomoglo da se proizvodi označavaju iz koje su sirovine nastali, kao na primer da se navede da li je šećer koji se kupuje nastao iz šećerne repe ili šećerne trske on odgovara odrično jer kaže nema nikakve razlike između ta dva proizvoda tako da nevidim razlog  za tako nešto ali predlažem da se na proizvodu naglasi da je domaći" zaključuje naš agrarni stručnjak i dodaje da treba raditi na povećanju svesti kod potrošača da kada kupuju domaće proizvode na taj način podstiču razvoj domaće privrede pa samim tim doprinose boljem standardu svih koji ovde žive pa i sebi. Švajcarci su najbolji primer za tako nešto ističe Đaković.

"Da bi na proizvodu stajala švajcarska zastava, on mora biti proizveden od sirovina koje su 90% poreklom iz Švajcarske što je za tu zemlju izuzetno teško jer polovinu potreba za hranom uvozi, dok je kod nas kao pretežnom izvozniku mnogo povoljnija situacija, a ipak volimo da kupujemo previše stranih prozvoda čiji je kvalitet veoma pod znakom pitanja, a da ne govorimo o aferi sa dvostrukim standardima i recepturama za zapadno i istočno tržište što je svojvrsna diskriminacija" kaže Goran Đaković iz Agrobizbis magazina.

Inače u toku je kampanja vađenja šećerne repe za koju nam kažu proizvoiđači iz Banata možemo očekivati solidne prinose uprkos suši.Digestija se kreće oko 17% dok je prinos čiste repe oko 62 tone po hektaru.

Izvor N1/AGROPRESS

Evropska unija ima još godinu dana da se pripremi za ukidanje kvota za šećer u nadi da to neće taj sektor uzdrmati u većoj meri. Kvote za šećer su jedino preostalo ograničenje proizvodnje koje postoji u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP). Te kvote iznose 13,5 miliona tona šećera godišnje, a po njihovom ukidanju očekuje se da će se proizvodnja povećati, kao i izvoz. Međutim, stručnjaci smatraju da osvajanje novih tržišta neće biti lako. Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan je rekao da je sektor imao dovoljno vremena da se pripremi za ukidanje kvota 1. oktobra 2017, pošto je ta mera najavljena pre više godina.

Dobra priprema proizvodnjača za ukidanje kvota za šećer je tim potrebnija jer se evropska poljoprivreda suočava sa mnogim krizama, poput one izazvane prezasićenošhu svetskog tržišta mleka, 18 meseci posle ukidnaja kvota za mleko u EU.

Grupa francuskih eksperata za šećer sastala se polovinom oktobra sa predstavnicima tog sektora.

"Iskoristili smo period pre okončanja kvota kako bismo se pripremili na poljoprivrednom, industrijskom i trgovinskom planu", rekao je za AFP Žerar Benedeti, direktor komunikacija u Tereosu, vodećoj francuskoj kompaniji u sektoru šećera.

U Evropskoj komisiji tvrde da bi proizvođači na kraju trebalo da budu u stanju da opstanu u okolnostima nižih cena.

U EU će biti ukinut i princip proizvodnje "mimo kvota" koji se odnosi na proizvodnju biogoriva i drugih industrijskih proizvoda koji nisu za ishranu, i na godišnji izvoz EU koji joj je u okviru STO ograničen na 1,374 miliona tona.

Sektor šećera u EU je 2006. prošao kroz duboku reformu čiji je cilj bio da se poveća konkurentnost. Tokom dve godine zatvorene su 83 fabrike, odnosno 40% evropskih šećerana, podaci su Evropskog odbora proizvođača šećera (CEFS).

Na Francusku i Nemačku čiji je udeo po 24%, otpada gotovo polovina proizvodnje šećera u EU, a sledi Poljska sa 11% i Velika Britanija sa 8%.

EU je najveći proizvođač šećerne repe u svetu i prvi uvoznik nerafinisanog šećera od šećerne trske koji se rafiniše u Britaniji, Portugaliji ili Rumuniji.

Prema više izvorima, iako većina evropskih šećerana ne radi punim kapacitetom, proizvođači u EU bi mogli da po ukidanju kvota povećaju proizvodnju za 20%.

"Evropa koja je sada neto uvoznik, postaće neto izvoznik", kaže Benedeti koji procenjuje da bi evropska proizvodnja mogla u budućnosti biti 18 ili 19 miliona tona šećera.

Analitičar Klaudiju Kovrig iz konsultatntske kuće Kingsman-Plats S&P Global procenjuje da će se proizvodnja šećera u EU po ukidanju kvota povećati za 2,5 miliona tona i smatra da će osvajanje novih tržišta biti teško.

"Za njih će biti vrlo teško da budu konkurentni", rekao je on i ukazao na razvoj sektora na Bliskom istoku i severnoj Africi u proteklih 10 godina, pošto su zemlje poput Iraka i Alžira otvorile sopstvene rafinerije.

Koristi od ukidanja kvota mogli bi da imaju proizvođači izoglukoze, glukoznog sirupa bogatog fruktozom čija je proizvodnja sada ograničena na 700.000 tona. Ukidanje kvota bi mogla da podstakne apetite u Mađarskoj koja predviđa da će utrosturčiti proizvodnju izoglukoze, rekli su izvori u Komisiji.

U Irskoj, Portugaliji i Sloveniji, zemljama koje su obustavile proizvodnju šećerne repe, pojavljauju se projekti za obnavljanje te delatnosti na osnovu projekcija cene koje se čine "suviše visokim", rekao je  izvor u EK.

U Italiji, međutim, proizvođači strahuju da neće opstati na otvorenom tržištu.

"Ponovo ćemo dobiti slobodu da izvozimo, ali EU mora da brani svoje interese u sektoru šećera", rekla je direktorka CEFS-a Mari-Kristin Ribera.

Šećer se u pregovorima o sporazumima o slobodnoj trgovini tretira kao osetljivo pitanje.

Kvote za šećer su poslednje kvote u EU koje su ukidaju, što će označiti novu fazu zajedničke poljoprivredne politike sada više okrenute tržištu, rekla je Ribera.

 

Izvor: AFP , http://www.euractiv.rs/ 

 

Da je ovo izuzetno dobra godina za šećernu repu slažu se i u industriji šećera "Helenik šuger" i u "Sunoku", u dve kompanije koje posluju na srpskom tržištu. Uz cenu od 35 evra po toni, koju ove godine garantuju obe šećerne kompanije, proizvođači, a posebno oni veliki, mogu da ostvare bruto prihod vredan 3.000 evra po hektaru. ... Na sirovinskom sektoru grčke industrije šećera u jeku kampanje ,na imanju zemljoradničke zadruge "Kljajićevo" u punom je jeku vađenje slatkog korena. Po procenama agronoma ova će godina biti zabeležena u analima poljoprivrede bar kad je kraljica ratasrkih kultura u pitanju njer su je od setve do kampanje pratili idealni vremenski uslovi.U Helenik šugeru kažu da u preradi očekuju čak 10 tona sirovog šećera po hektaru, što je na nivou kompanije Nemačke i Francuske , vodećih u proizvodnji repe i šećera. Prognoziraju da će kampanja vađenja i prerade trajati bar još sedam nedelja, i da ove godine neće biti problema sa isplatom. Pošto je domaća kompanija Sunoko već izašla sa uslovima za narednu setvu u Heleniku ističu da idu u korak sa konkurencijom i da i oni potpuno transparentno nude i garantuju 35 evra po toni slatkog korena . Iako se naredne godine ukidaju proizvodne kvote za šećernu repu u Evropskoj uniji, naši proizvođači u obe kompanije, osokoljeni ovogodišnjim sjajnim rezultatima nisu zabrinuti i planiraju čak i povećanje proizvodnje. Ono što je izvesno je to da ove jeseni prvi put posle 55 godina neće raditi šećerana u Senti , nedavno pripojena kompaniji Sunoko. Ali posle jednogodišnje pauze ponovo radi šćerana "Šajkaška" u Žablju , vlasništvo grčke industrije šećera, gde nas uveravaju da se ta tužna priča sigurno neće ponoviti i da će za taj parađivački pogon u narednim godina sigurno biti sirovine

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30