Kompanija "Sunoko" u vlasništvu "MK Grupe" Miodraga Kostića zasejala je ove godine 22.000 hektara pod šećernom repom, što je 30 odsto manje nego prethodne godine. Kako ističu u ovoj kompaniji za "Blic Biznis", problema u biznisu sa šećerom danas je mnogo više nego ranijih godina, ali kako navode, to ne znači da će MK Grupa izaći iz priče i posla sa šećeranama.

- Ove godine je za Sunoko zasejano 22.000 ha što je 30 odsto manje nego prethodne. Razlog tome je razočarenje proizvođača u ovu kulturu zbog niskih prinosa u prethodnoj godini i ozbiljnih problema sa masovnom pojavom truleži korena šećerne repe u svim proizvodnim regionima, a naročito u Banatu I Sremu. Osim toga ponuđena cena je bila niža nego ranijih godina zbog dramatičnog pada cene šećera na svim tržištima - ocenio je direktor kompanije "Sunoko" Ljubiša Radenković.Sve je počelo 2017. godine kada je evropsko tržište šećera liberalizovano. To je značilo ukidanje kvota za proizvodnju, utvrđivanje najnižih cena i ograničenja za uvoz. U takvoj situaciji tamošnje šećerane proizvodile su 30 odsto odsto više šećera od ukupne potrošnje u EU, što je dovelo i do spuštanja cene sa oko 600 evra po toni na oko 300 evra. Srpskim šećeranama izvoz automatski više nije bio isplativ, viškove su počele da čuvaju, a u borbi sa konkurencijom počela je da pada i cena.S druge strane, dodatan pritisak na tržište šećera u Evropi i na Balkanu stvaraju viškovi ove namirnice. Indija je povećala proizvodnju šećera za tri miliona tona godišnje, Tajland za pet miliona. Velika ponuda nadmašila je tražnju i cena je, očekivano, pala. S druge strane, evropske šećerane dobijaju subvencije od države od 400 do 600 evra. Praktično kupuju repu po ceni od 20 do 22 evra, a prodaju šećer po ceni od 300 evra za tonu. Srpske šećerane kupuju repu po ceni od 32 evra po toni.Najveći proizvođač šećera u Srbiji je kompanija u vlasništvu „MK grupe“ - „Sunoko“ u čijem vlasništvu posluju tri šećerane - u Vrbasu, Kovačici i Pećincima, koje drži oko 65 odsto tržišta šećera u Srbiji. Drugi najveći igrač je grčka kompanija „Helenik“ u čijem vlasništvu su šećerane u Crvenki i u Žablju. Kostić je šećerane kupio 2002. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/kostic-je-secerane-kupio-2002-godine-danas-sunoko-ima-mnogo-problema-ali-mk-grupa/ql1t25x

Posle pola veka, evropske zemlje prestale su da ograničenjem uvoza brane svoje proizvođače šećera. Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan uveren je da su tamošnji proizvođači spremni za skidanje barijera. Kraj sistema kvota predstavlja važnu prekretnicu za proizvodnju šećera u EU i predstavlja još jedan važan korak u tržišnoj orijentaciji Zajedničke poljoprivredne politike. Proizvođači će sada moći da prošIre trgovinu na globalnim tržištima, uz pravu podršku Evropske komisije - kao što je tržišna opservatorija koja pruža pravovremene i relevantne podatke o tržištu. Oko 13,5 miliona tona šećera, koliko se proizvodi u EU, dolazi iz 20 članica. Polovina svetske proizvodnje šećera iz šećerne repe dolazi iz Evropske unije. Mnogo više šećera se proizvede iz šećerne trske, čak 80 odsto svetske proizvodnje. Evropski proizvođači su zabrinuti hoće li moći da se nose sa jeftinijom proizvodnjom na prekookeansKim tržištima. Cena šećera u EU se krajem 2016. stabilizovala na oko 500 evra po toni, dok je na berzi nešto više od 300 evra po toni. Kao nekoliko kockica u kutiji šećera, toliko je i srpsko tržište u odnosu na evropsko. Ipak u Srbiji, ovu kulturu ponekad zovu i "kraljica polja". Kako će novi evropski propisi da utiču na srpske proizvođače. Srbija je dosad mogla da izveze oko 180 hiljada tona šećera u EU, dok je domaća proizvodnja uglavnom između 400 i 500 hiljada tona.

Ljubiša Radenković, direktor kompanije Sunoko, kaže da su konačne posledice još nepoznanica. Takođe i da su prilike na tržištu turbulentne, ne samo zbog izmena propisa, nego i velikih vremenskih nepogoda. "Jedino što se može sa sigurnošću zaključiti je da nas očekuje zaoštravanje konkurencije i borba za povećanje efikasnosti proizvodnje... Ključ opstanka i razvoja domaće industrije šećera je u unapređenju domaće poljoprivredne proizvodnje u vidu povećanja kvaliteta i prinosa šećerne repe kao ključnog faktora za formiranje proizvodne cene šećera, a time posledično i njegovu konkuretnost", izjavio je Radenković za N1.

Komentarišući ovu vest glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković podseća da je odavno poznato da će tržište EU biti otvoreno u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i da je za ovaj dan trebalo da se pripremamo mnogo ranije, odnosno od kada je doneta odluka o ukidanju kvota. "Ne slažem se da samo poljoprivrednici treba da porade na svojoj efikasnosti, već to treba da urade i kompanije koje se bave proizvodnjom šećera iz šećerne repe" ističe Đaković i podseća da su poljoprivrednici u Srbiji, ne tako davno, izigrani kada im je na početku kampanje promenjena ugovorena cena za šećernu repu što je unelo dodatno nepoverenje kod poljoprivrednika. "Mora se zaustaviti bahato ponasanje svih učesnika u lancu proizvodnje" insistira Đaković. Na naše pitanje da li bi pomoglo da se proizvodi označavaju iz koje su sirovine nastali, kao na primer da se navede da li je šećer koji se kupuje nastao iz šećerne repe ili šećerne trske on odgovara odrično jer kaže nema nikakve razlike između ta dva proizvoda tako da nevidim razlog  za tako nešto ali predlažem da se na proizvodu naglasi da je domaći" zaključuje naš agrarni stručnjak i dodaje da treba raditi na povećanju svesti kod potrošača da kada kupuju domaće proizvode na taj način podstiču razvoj domaće privrede pa samim tim doprinose boljem standardu svih koji ovde žive pa i sebi. Švajcarci su najbolji primer za tako nešto ističe Đaković.

"Da bi na proizvodu stajala švajcarska zastava, on mora biti proizveden od sirovina koje su 90% poreklom iz Švajcarske što je za tu zemlju izuzetno teško jer polovinu potreba za hranom uvozi, dok je kod nas kao pretežnom izvozniku mnogo povoljnija situacija, a ipak volimo da kupujemo previše stranih prozvoda čiji je kvalitet veoma pod znakom pitanja, a da ne govorimo o aferi sa dvostrukim standardima i recepturama za zapadno i istočno tržište što je svojvrsna diskriminacija" kaže Goran Đaković iz Agrobizbis magazina.

Inače u toku je kampanja vađenja šećerne repe za koju nam kažu proizvoiđači iz Banata možemo očekivati solidne prinose uprkos suši.Digestija se kreće oko 17% dok je prinos čiste repe oko 62 tone po hektaru.

Izvor N1/AGROPRESS

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30