Srbiji će se ove sezone šećer proizvoditi u svega četiri šećerane – u Crvenki koja je u vlasništvu grčke kompanije „Helenik šugar” kao i u tri fabrike u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, koje posluju u sistemu „Sunoko” u okviru „MK grupe” Miodraga Kostića.

Ova vest upravo je potvrda Kostićevih davnih prognoza da u našoj zemlji ni nema potrebe za većim brojem pogona. Očigledno ni za više od dva velika igrača.

Evropska industrija šećera uzdrmana je već duže vreme drastičnim padom cena šećera i najavama da će se taj trend nastaviti i u narednoj deceniji. Prilike na tržištu EU promenile su se krajem 2017. kada je liberalizovano tržište i dozvoljen uvoz šećera od trske, čija je proizvodnja značajno jeftinija.

Šta je u našem slučaju dovelo do smanjivanja broja šećerana u pogonu? Stručnjaci napominju da je Vojvodina jedan od regiona sa najvećim potencijalom za proizvodnju šećerne repe u centralnoj Evropi. U Srbiji je nekada bilo 15 rafinerija ali je na veliki broj njih stavljen katanac usled godina i godina loše ekonomske politike u ovoj industriji. U jednom periodu, posle privatizacija, osam ih je ostalo u funkciji. Deo onih koje su propale bio je udaljen od regiona u kojima se proizvodi sirovina što je proizvodnju činilo neisplativom. Poslednja šećerana koja je otišla u stečaj je „TE-TO” iz Sente. Neizvesno je da li će dočekati bolje dane. Njena celokupna imovina, podeljena u nekoliko celina, stavljena je na prodaju, a javno nadmetanje zakazano za 25. jun. Početna cena za fabrički kompleks, zemljište, opremu, zalihe je oko 500 miliona dinara. Kompanija „Helenik šugar” nedavno je objavila i da jedna od dve njihove fabrike u Srbiji, ona u Žablju, ove sezone neće prerađivati šećernu repu. – Fabrika šećera u Žablju neće se ugasiti već neće raditi – izjavila je za novosadski „Dnevnik” Irena Stojanović, direktorka sirovinskog sektora i odnosa s javnošću grčke kompaniji „Helenik šugar”. Ona je dodala da ta kompanija ne nalazi interes da prerađuje repu u ovom pogonu jer to nije isplativo. Kako je rekla, troškovi proizvodnje višestruko su poskupeli, a cena na domaćem tržištu šećere pala je četiri puta.

U Srbiji je ove godine šećerna repa zasejana na svega oko 30.000 hektara, što je polovina prošlogodišnjeg zasada. Nezvanično, površine pod tom kulturom su 5.000 hektara manje a čak i neki od velikih proizvođača razmišljaju da li će naredne godine sejati repu. Zbog toga poznavaoci tržišta ističu da su nam u ovakvim okolnostima i sa ovim cenama dovoljne i tri šećerane. Ističu da je šećer jedna od najjeftinijih namirnica jer je nekada, i to ne tako davno, kilogram koštao 100 dinara a sada se može kupiti za 60 do 65 dinara. Cena šećera u poslednjih sedam godina nikad nije bila niža i u takvim okolnostima proizvodnja šećerne repe postaje sve manje profitabilna.

Analitičar Branislav Gulan nedavno je izjavio za naš list da cene šećera neumitno padaju i da sve ukazuje da će se taj trend nastaviti do 2030. godine. Dodaje da je prema raspoloživim podacima u 2018. iz Srbije izvezeno 109.000 tona šećera dok je, recimo, u 2014. izvezeno 236.000 tona. Izvozna cena je u istom periodu pala je sa 548 na 387 dolara po toni.U „Sunoku” tvrde da su sa tri proizvodna centra i dalje najefikasniji proizvođač šećera u jugoistočnoj Evropi, uprkos izazovima sa kojima se susretalo tržište repe protekle godine.

– Možemo očekivati prinose koji će potpuno zadovoljiti sve potrebe domaćeg tržišta i otvoriti mogućnost realizacije izvozne kvote koju Srbija ima prema EU – kažu u „Sunoku”.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430857/Srbija-spala-na-cetiri-secerane

Kompanija "Sunoko" u vlasništvu "MK Grupe" Miodraga Kostića zasejala je ove godine 22.000 hektara pod šećernom repom, što je 30 odsto manje nego prethodne godine. Kako ističu u ovoj kompaniji za "Blic Biznis", problema u biznisu sa šećerom danas je mnogo više nego ranijih godina, ali kako navode, to ne znači da će MK Grupa izaći iz priče i posla sa šećeranama.

- Ove godine je za Sunoko zasejano 22.000 ha što je 30 odsto manje nego prethodne. Razlog tome je razočarenje proizvođača u ovu kulturu zbog niskih prinosa u prethodnoj godini i ozbiljnih problema sa masovnom pojavom truleži korena šećerne repe u svim proizvodnim regionima, a naročito u Banatu I Sremu. Osim toga ponuđena cena je bila niža nego ranijih godina zbog dramatičnog pada cene šećera na svim tržištima - ocenio je direktor kompanije "Sunoko" Ljubiša Radenković.Sve je počelo 2017. godine kada je evropsko tržište šećera liberalizovano. To je značilo ukidanje kvota za proizvodnju, utvrđivanje najnižih cena i ograničenja za uvoz. U takvoj situaciji tamošnje šećerane proizvodile su 30 odsto odsto više šećera od ukupne potrošnje u EU, što je dovelo i do spuštanja cene sa oko 600 evra po toni na oko 300 evra. Srpskim šećeranama izvoz automatski više nije bio isplativ, viškove su počele da čuvaju, a u borbi sa konkurencijom počela je da pada i cena.S druge strane, dodatan pritisak na tržište šećera u Evropi i na Balkanu stvaraju viškovi ove namirnice. Indija je povećala proizvodnju šećera za tri miliona tona godišnje, Tajland za pet miliona. Velika ponuda nadmašila je tražnju i cena je, očekivano, pala. S druge strane, evropske šećerane dobijaju subvencije od države od 400 do 600 evra. Praktično kupuju repu po ceni od 20 do 22 evra, a prodaju šećer po ceni od 300 evra za tonu. Srpske šećerane kupuju repu po ceni od 32 evra po toni.Najveći proizvođač šećera u Srbiji je kompanija u vlasništvu „MK grupe“ - „Sunoko“ u čijem vlasništvu posluju tri šećerane - u Vrbasu, Kovačici i Pećincima, koje drži oko 65 odsto tržišta šećera u Srbiji. Drugi najveći igrač je grčka kompanija „Helenik“ u čijem vlasništvu su šećerane u Crvenki i u Žablju. Kostić je šećerane kupio 2002. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/kostic-je-secerane-kupio-2002-godine-danas-sunoko-ima-mnogo-problema-ali-mk-grupa/ql1t25x

Poljoprivredni proizvođači u Srbiji su ove godine šećernom repom zasejali oko 30.000 hektara, što je polovinu manje nego prošle godine, pa će, zavisno od prinosa, šećera jedva biti dovoljno za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, rekao je stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

On je agenciji Beta kazao da Srbija ima kvotu za izvoz šećera u EU od 180.000 tona i da je pre više godina traženo da se poveća na 220.000 tona jer je tom kulturom zasejavano preko 100.000 hektara.

Prostran je kazao da je maksimalna godišnja proizvodnja šećera u Srbiji bila 700.000 tona, što je znatno iznad domaćih potreba od oko 200.000 tona.

Dodao je da su se prilike na tržištu Evrope promenile jer je 2015. godine liberalizovano i dozvoljen je uvoz šećera od trske čija je proizvodnja jeftinija.

"Industrija šećera od šećerne repe je u velikoj krizi jer je proizvodnja te namirnice od trske jeftinija, između ostalog i zbog toga što je to višegodišnja biljka", rekao je Prostran.

Uslovi za setvu šećerne repe su ove godine, kako je rekao, bili teški zbog suše u martu kada se ova nekad nazvana "kraljica polja", a morala je da se zaseje u tom roku da bi se zbog nižih temperatura izbegla opasna bolest repina pipa.

"Proizvodnja šećerne repe je u velikoj krizi i nije isključeno da će setva te kulture biti znatno manja i da neće biti dovoljno sirovina za rad poslednjih četiri-pet šećerana u Srbiji", rekao je Prostran.

Nekada je, prema njegovim rečima, osim Crne Gore svaka republika bivše SFRJ, pa i Slovenija, imala šećeranu, bilo ih je 15, jer su se gradile novcem iz posebnog fonda, finansiranog od prodaje šećera, pa je problem nedostatka sirovine rešavan uvozom repe oko koje su se otimale šećerane.

Za kompaniju Sunoko u čijem je vlasništvu tri šećerane ove godine je, kažu u toj firmi, repom zasejano 22.000 hektara, što je 30 odsto manje nego prethodne.

"Razlog tome je razočarenje proizvođača u ovu kulturu zbog niskih prinosa u prethodnoj godini i ozbiljnih problema sa masovnom pojavom truleži korena šećerne repe i nižom otkupnom cenom zbog dramatičnog pada cene šećera na svim tržištima", rekli su agenciji Beta u toj kompaniji.

Dodatni razlog smanjenja površina pod šećernom repom je, kako navode, i pritisak povećane proizvodnje šećera od trske jer se sirovi šećer od šećerne trske sve više uvozi u Evropu i rafiniše.

U Sunoku kažu da će sve tri fabrike raditi u narednoj kampanji i da će zasejane površine obezbediti dovoljno šećera za domaće tržište, ali ne i za podmirivanje kompletne kvote za izvoz u zemlje EU.

"Sa zasejanih površina, zavisno od ostvarenih prinosa, u Srbiji može biti proizvedeno od 230 do 260 hiljada tona, a potrošnja u našoj zemlji je oko 200.000 tona", rekli su u Sunoku.

Izvor:https://naslovi.net/2019-04-22/beta/prostran-secera-jedva-za-domace-potrebe-mozda-ce-morati-i-da-se-uvozi/23279766

Da li sejati ili ne šećernu repu? Ovo je verovatno pitanje koje sebi postavlja većina poljoprivrednika u Vojvodini. Loša opšta atmosfera kao i velika ulaganja razlog su više da od ove proizvodnje odustanu. Mile Zarin obrađuje oko 600 hektara zemlje. Prosle godine je šećernu repu sejao na 160 hektara a naredne nece sejati jer ne želi da samo on rizikuje. Kako je ocenio za Agrobiznis magazin sve ponude koje su date predviđaju da samo on ulaže i rizikuje i to nije ono što je fer.

Sa druge strane organizatori konferencije o šećernoj repi smatraju da su potrebne udružene snage, od proizvođača do prerađivača, savetodavaca i industrije, kako bi proizvodnja šećerne repe u Srbiji postala održiva. I organizatori foruma zapažaju da se ova grana poljoprivredne proizvodnje suočava  sa velikim izazovima, od velikih turbulencija na tržištu šećera i  nepovoljnih klimatskih uslova tokom vegetacije, preko sve većeg pritiska zbog  pojave bolesti, štetočina i korova za koje ili nema leka ili oni ne deluju dovoljno dobro. Takva situacija zahteva unapređenje praktično svih agrotehničkih mera i tesnu saradnju svih učesnika u lancu proizvodnje i prerade šećerne repe, zaključeno je na sedmom formu o šećernoj repi koji se održao u Novom Sadu, a u organizaciji kompanije Bayer.

“Kao jedan od lidera u oblasti zaštite šećerne repe u Srbiji, Bayer je spreman da preuzme odgovornost i da, u domenu svojih aktivnosti, da svoj direktan doprinos unapređenju zaštite ove značajne kulture. Verujemo da primenom naših novih tehnologija i servisa možemo podržati proizvođače šećerne repe i pomoći im da svoju proizvodnju učine efikasnijom i isplativijom. Istovremeno, aktivno radimo na okupljanju svih relevantnih aktera u ovoj oblasti u cilju iznalaženje najboljih mogućih rešenja, kao što je to danas slučaj na Forumu o šećernoj repi, izjavio je Andrija Lilić, iz kompanije Bayer Srbija.

O mogućnostima unapređenja proizvodnje šećerne repe u Srbiji razgovaralo je oko 300 proizvođača sa predstavnicima šećerana Sunoko i Hellenic Sugar, profesorima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, semenskom kompanijom KWS i predstavnicima kompanije Bayer.

Međutim, osim poziva da održe nivo proizvodnje i seju šećernu repu poljoprivrednici nisu dobili ništa više. Zbog toga je ispoljeno i veliko nezadovoljstvo učesnika. Problemi su naglašeni ali nisu ponuđena rešenja. Na neizvesnu godinu za šećernu repu i njene proizvođače najviše će uticati to što je pojava truleži korena ove kulture sve češća, borba sa korovima čini se da nema nikada kraja, a kada dođe vreme otkupa poljoprivrednici smatraju da su oni najčešće na gubitku.

Ovom prilikom obratila se i predstavnica Hellenic-a koja sem u više narata što je pozvala poljoprivrednike da zajednički podrže industriju nije ponudila ništa konkretno što je propraćeno očiglednim negodovanjem učesnika skupa. Ona je ovom prilikom ukazala na to da konditorska industrija, uprkos značajno nižim cenama šećera, nije snizila cene svojih proizvoda.

Ipak je značajno to da je skupu prisustvovao značajan broj poljoprivrednika koji su želeli da čuju kako razmišljaju ostale kolege a pre svega otkupljivači.

Opšti zaključak većine poljoprivrednika je da je skup lepo organizovan, a za setvu šećerne repe... ne, hvala.

Novi Sad, 12.14.2018

Agrobiznis magazin

 

 

Evropska komisija za bezbednost hrane (EFSA) je obnovila dozvolu za uvoz genetički modifikovane šećerne repe u EU, prenele su agencije. Sorta H7-1, globalno razvijena od strane Monsanta i KWS, odobrena je za upotrebu kao hrana i sirovina za preradu u toku sledeće godine, sa izuzetkom uzgajanja u EU. Licenca za ovu sortu je bila pred istekom u 2018-oj nakon sto je 2007-e odobrena za uvoz i preradu sa rokom od 10 godina. EFSA procenjuje bezbednost GMO pre nego što odobri upotrebu u prehrambenoj industriji EU.  

 

Dolazi polako dan kada ćemo imati dozvoljen promet GMO hrane?

http://www.agropress.org.rs/lat/projekti/item/3031-dolazi-polako-dan-kada-cemo-imati-dozvoljen-promet-gmo-hrane

 

 

Kako je prenela Nova ekonomija, Austrijski proizvođač šećera, skroba i koncentrata od voća Agrana najverovatnije neće moći da kupi u potpunosti srpsku kompaniju Sunoko.

Finansijski direktor koncerna Štefan Bitner, ocenio je da će Agrana moći da preuzme samo 51 odsto.

On je, predstavljajući finansijski izveštaj za prvih šest meseci ove godine, rekao da Agrana u segmentu šećera namerava da nastavi da raste u jugoistočnoj Evropi, ali da je kupovina Sunoka u Srbiji zbog pitanja konkurentnosti na čekanju. 

Evropska komisija, kako je preneo, detaljno razmatra ovaj posao. 

"Najverovatnije da najpre nećemo u potpunosti preuzeti Sunoko, već samo 51 odsto", objasnio je Bitner. 

Agrana je u julu predala ponudu za otkup i dve šećerane Helinik Šugara u Srbiji, koji raspolaže sa udelom u tržištu od 30 odsto, ali je austrijski koncern od toga odustao, dodao je on. 

Inače, Agrana je u prvoj polovini poslovne godine profitirala od visoke cene šećera, kao i malim zalihama u istočnoj Evropi, te je udvostručila svoj poslovni rezultat u segmentu šećera na 36,6 miliona evra.

Izvor:

http://novaekonomija.rs

Globalne cene hrane, koje prati Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) pale su u martu zbog velikih raspoloživih zaliha i očekivanja obilne žetve.FAO-ov indeks cena hrane, koji obihvata korpu pet osnovnih prehrambenih proizvoda, iznosio je u martu u proseku 171 poen, što je za 2,8 odsto manje u odnosu na prethodni mesec, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnoj internet stranici te svetske organizacije sa sedištem u Rimu. Na godišnjem nivou, cene su u posmatranom mesecu i dalje više za 13,4 posto od nivoa u prethodnoj godini, dodaje se u dokumentu. Cene žitarica su prošlog mesaca oslabile za 1,8 posto u poređenju sa februarom, pri čemu su najviše pojeftinili pšenica i kukuruz, koje su sada otprilike na nivou iz marta 2016. Biljna ulja su zabeležila pad cene za 6,2 posto na mesečnom nivou, u čemu su prednjačile cene palminog i sojinog ulja zbog boljih izgleda proizvodnje. Zbog neočekivano velike ponude oslabile su i cene uljane repice i suncokretovog ulja. Najveće pojeftinjenje zabeleženo je kod šećera, čije su se cene strmoglavile za 10,9 procenata, na najniži nivo od maja 2016, usled slabe uvozne tražnje i očekivanih robusnih isporuka iz Brazila na svetsko tržište, zahvaljujući dobrom rodu. Obilne zalihe mleka oborile su u martu cene mleka i mlečnih proizvoda za 2,3 posto u odnosu na prethodni mesec, mada su one i dalje znatno iznad lanjskog nivoa. Jedino su cene mesa zabeležile rast u martu od 0,7 posto na mesečnom nivou, podstaknute čvrstom uvoznom tražnjom iz Azije za govedinom i svinjetinom, navodi se u izveštaju. FAO je, posebnom izveštaju o ponudi i tražnj žitarica, procenio da će proizvodnja žirtarica širom sveta u 2017. godini iznositi 2.597 miliona tona, što je samo za devet milona tona manje od rekorda ostvarenog u 2016. Iz ove svetske organizacije napominju da će pojedine važne kulture tek biti zasejane, što znači da će pouzdanost njihove procene zavisiti od klimatskih prilika u narednim mesecima, kao i od odluke farmera o tome koja će im poljoprivredna kultura biti cenovno isplativija za gajenje. Blagi pad procene proizvodnje žitarica u odnosu na 2016. godinu duguje se očekivanom smanjenju proizvodnje pšenice za 2,7 odsto na 740 miliona tona u 2017, uglavnom zbog opredeljenja farmera u Australiji, Kanadi i SAD da smanje površine pod tom kulturom. Proizvodnja žitarica koje se koriste za ishranu i ljudi i stoke, kao što je kukuruz, prema prvim procenama porašće u 2017. do novog rekordnog nivoa od 1.353 miliona tona, u najvećoj meri zahvaljujući skoku proizvodnje u Brazilu i Argentini i oporavku proizvodnje u Južnoj Africi nakon prošlogodišnje suše. FAO očekuje da će svetska proizvodnja pirinča ove godine biti za 1,0 posto veća i da će isnositi 504 miliona tona, zahvaljujući većim zasejanim površinama u Indiji i Indoneziji, koje bi zajedno s većim prinosima u Brazilu i Kini trebalo više nego da nadoknade pad u drugim zemljama, uključujuci i u sušom pogođenoj Šri Lanki. Izvor: Blic

Evropska unija ima još godinu dana da se pripremi za ukidanje kvota za šećer u nadi da to neće taj sektor uzdrmati u većoj meri. Kvote za šećer su jedino preostalo ograničenje proizvodnje koje postoji u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP). Te kvote iznose 13,5 miliona tona šećera godišnje, a po njihovom ukidanju očekuje se da će se proizvodnja povećati, kao i izvoz. Međutim, stručnjaci smatraju da osvajanje novih tržišta neće biti lako. Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan je rekao da je sektor imao dovoljno vremena da se pripremi za ukidanje kvota 1. oktobra 2017, pošto je ta mera najavljena pre više godina.

Dobra priprema proizvodnjača za ukidanje kvota za šećer je tim potrebnija jer se evropska poljoprivreda suočava sa mnogim krizama, poput one izazvane prezasićenošhu svetskog tržišta mleka, 18 meseci posle ukidnaja kvota za mleko u EU.

Grupa francuskih eksperata za šećer sastala se polovinom oktobra sa predstavnicima tog sektora.

"Iskoristili smo period pre okončanja kvota kako bismo se pripremili na poljoprivrednom, industrijskom i trgovinskom planu", rekao je za AFP Žerar Benedeti, direktor komunikacija u Tereosu, vodećoj francuskoj kompaniji u sektoru šećera.

U Evropskoj komisiji tvrde da bi proizvođači na kraju trebalo da budu u stanju da opstanu u okolnostima nižih cena.

U EU će biti ukinut i princip proizvodnje "mimo kvota" koji se odnosi na proizvodnju biogoriva i drugih industrijskih proizvoda koji nisu za ishranu, i na godišnji izvoz EU koji joj je u okviru STO ograničen na 1,374 miliona tona.

Sektor šećera u EU je 2006. prošao kroz duboku reformu čiji je cilj bio da se poveća konkurentnost. Tokom dve godine zatvorene su 83 fabrike, odnosno 40% evropskih šećerana, podaci su Evropskog odbora proizvođača šećera (CEFS).

Na Francusku i Nemačku čiji je udeo po 24%, otpada gotovo polovina proizvodnje šećera u EU, a sledi Poljska sa 11% i Velika Britanija sa 8%.

EU je najveći proizvođač šećerne repe u svetu i prvi uvoznik nerafinisanog šećera od šećerne trske koji se rafiniše u Britaniji, Portugaliji ili Rumuniji.

Prema više izvorima, iako većina evropskih šećerana ne radi punim kapacitetom, proizvođači u EU bi mogli da po ukidanju kvota povećaju proizvodnju za 20%.

"Evropa koja je sada neto uvoznik, postaće neto izvoznik", kaže Benedeti koji procenjuje da bi evropska proizvodnja mogla u budućnosti biti 18 ili 19 miliona tona šećera.

Analitičar Klaudiju Kovrig iz konsultatntske kuće Kingsman-Plats S&P Global procenjuje da će se proizvodnja šećera u EU po ukidanju kvota povećati za 2,5 miliona tona i smatra da će osvajanje novih tržišta biti teško.

"Za njih će biti vrlo teško da budu konkurentni", rekao je on i ukazao na razvoj sektora na Bliskom istoku i severnoj Africi u proteklih 10 godina, pošto su zemlje poput Iraka i Alžira otvorile sopstvene rafinerije.

Koristi od ukidanja kvota mogli bi da imaju proizvođači izoglukoze, glukoznog sirupa bogatog fruktozom čija je proizvodnja sada ograničena na 700.000 tona. Ukidanje kvota bi mogla da podstakne apetite u Mađarskoj koja predviđa da će utrosturčiti proizvodnju izoglukoze, rekli su izvori u Komisiji.

U Irskoj, Portugaliji i Sloveniji, zemljama koje su obustavile proizvodnju šećerne repe, pojavljauju se projekti za obnavljanje te delatnosti na osnovu projekcija cene koje se čine "suviše visokim", rekao je  izvor u EK.

U Italiji, međutim, proizvođači strahuju da neće opstati na otvorenom tržištu.

"Ponovo ćemo dobiti slobodu da izvozimo, ali EU mora da brani svoje interese u sektoru šećera", rekla je direktorka CEFS-a Mari-Kristin Ribera.

Šećer se u pregovorima o sporazumima o slobodnoj trgovini tretira kao osetljivo pitanje.

Kvote za šećer su poslednje kvote u EU koje su ukidaju, što će označiti novu fazu zajedničke poljoprivredne politike sada više okrenute tržištu, rekla je Ribera.

 

Izvor: AFP , http://www.euractiv.rs/ 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30