Organskom proizvodnjom Aćimovići iz Futoga počeli su da se bave pre pet godina, kada je ta šestočlana porodica pošla stopama roditelja koji su se bavili poljoprivredom.

Uzgajanje povrća i voća bez hemijskih tretmana put je prepun izazova, a osnovni alati tog zanimanja su velika količina vremena i strpljenja.

- Organska proizvodnja je posao koji zahteva mnogo energije, ali ne mogu reći da je težak i naporan. Pesticidi se ne koriste, a sve se radi ručno, počevši od okopavanja i plevljenja. Za veće količine, potrebno je više radnika, ali mi smo, srećom, mali proizvođači, te sve postižemo - kazala je Bojana Aćimović.

Porodica Aćimović uzgaja nekoliko kultura: šargarepu, blitvu, spanać, peršun, tikvice, beli luk i nezaobilazni deo bašte svakog Futožanina - kupus. Rod krompira ove godine nije bio toliko dobar, ali Bojana Aćimović se ne žali, jer ga ipak ima dovoljno i za prodaju i za sopstvene potrebe.

- Postoji ogroman broj kultura koje se mogu uzgajati na organski način, ali trenutno ne možemo sve da postignemo pa smo se ograničili na nekoliko njih. Manji broj kultura znači više vremena koje im možemo posvetiti i na taj način smo sigurniji da će nam se trud isplatiti - rekla je Aćimovićeva.

Strpljenje i posvećenost osnova je organske proizvodnje, što se može videti na tezgi porodice Aćimović, gde se mogu pronaći i organske višnje, jagode i maline. Oni obrađuju oko jedan hektar zemlje, na kojoj imaju i dva plastenika.

- U periodu kada se krompir sadi i napada ga krompirova zlatica, spremni smo da utrošimo dosta vremena da bismo osigurali plod. Svaka pojedinačna zlatica skida se rukama sa stabljike krompira, i potrebno je biti pažljiv, da se neka ne bi preskočila. Slične probleme imamo i s gusenicama, koje se takođe sklanjaju ručno, za šta je potrebno dosta koncentracije - objasnila je Bojana Aćimović.

Trik koji organski proizvođači koriste da bi izbegli gubitke je sađenje prijateljskih biljaka. Kulture koje se međusobno štite su kupus i bosljak, paradajz i karanfil, jagode i praziluk i mnoge druge, te kako je Bojana Aćimović objasnila, potrebno je slušati ljude iskusnije od sebe, ali i neprestano čitati i učiti.

– Duže odmore je malo teže isplanirati i retko se dešavaju, ali su oni manji, odmori tokom vikenda, izvodljivi – kazala je ona. U tom slučaju, na imanju mora ostati osoba zadužena za proveru svake biljke i njihovo zalivanje jer u slučaju da se na nekoj kulturi pojavi problem, potrebno je reagovati odmah - kaže Bojana.

Često se dešava da jedna kultura jednostavno propadne, a uzroci za to su različiti. Nekada su to vremenske neprilike, a nekada napasti s kojima se pomoću prirodnih preparata teško izlazi na kraj.

- Ove godine su krastavce napale biljne vaši i nismo uspeli da ih spasimo. Ono što je preostalo, nije bilo dovoljno kvalitetno. Srećom, paradajz i krastavci, koje biljne vaši često napadaju, ne sade se u velikom količinama, pa smo uspeli da prebrodimo gubitak - rekla je Bojana Aćimović.

Osim organske proizvodnje i tezge u Organskoj ulici na Ribljoj pijaci, Bojanin suprug Dragan ima stalne mušterije i na Limanskoj pijaci.

- Proizvodnja nekada ne zavisi od nas, već se dešava da cela kultura propadne neočekivano, i da ne postoji tajni recept da je spasiš. Kada se stvari tako izjalove, čini se da ne postoji dobra računica, ali na kraju shvatimo da se trud isplati. Bitno je biti pažljiv, poznavati biljke i znati gde i u kojem periodu se šta sadi - objasnila je Bojana Aćimović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3037587/u-organskoj-proizvodnji-bitno-je-biti-pazljiv-poznavati-biljke-i-znati-gde

Tokom jula i avgusta nastavlja se setva povrća, a u toplim, suvim i vrućim danima trebalo bi obezbediti dovoljno vode, jer inače neće moći da klija i niče.

Česta greška koju mnogi povrtari početnici rade tokom letnje setve je da poseju seme i misle kako im je ono propalo, jer ne klija.

Međutim, važna stavka je temperatura zbog toga što neke kulture ne niču na visokim temperaturama. U tom slučaju vredi ona strpljen - spašen, jer će seme ući u fazu dormantnosti, odnosno fazu mirovanja, a nakon što temperature padnu, krenuće klijanje i nicanje.

Zato je najbolje pričekati da se živa u termometru malo spusti pa tek onda krenuti sa setvom.Na klijanje i nicanje semena salate i šargarepe utiču različiti agroekološki faktori kao što su vlaga, pH zemljišta, prisutnost organskih i anorganskih komponenti i slično. Međutim, kako piše u stručnoj literaturi Nada Parađiković i njeni saradnici, temperatura je najznačajniji faktor. Dakle, visoka ili niska temperatura vazduha mogu značajno da smanje klijavost većine poljoprivrednih kultura.Salata i šargarepa spadaju u grupu povrća koje je manje osetljivo na niske temperature (zato se i seju za jesenju berbu) pa zato treba pripaziti na one previsoke koje su tokom poslednjih godina postale sve češća pojava.

U ovom naučnom radu dokazano je da salata ne niče iznad 25°C, a šargarepa iznad 30°C, a to može da izazove sekundarnu dormantnost semena i tako odloži ove prve dve faze. Temperatura na utiče samo direktno na seme koje treba da nikne nego i na dostupnost vode koja je optimalna pri temperaturama od 15 do 20°C. Tako, na primer, već pri temperaturi vode od 25°C šagarepa sporije klija nego pri 20°C, a pri 35°C klijanje salate je smanjeno ili potpuno inhibirano.

Visoke temperature mogu da smanje energiju klijanja i postotak isklijalih semenki, ali različite sorte različito reagiraju na njih u toj prvoj fazi pa i to imajte na umu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/oprez-kod-letnje-setve-neko-povrce-ne-nice-na-visokim-temperaturama/61845/

U prvom satu rada ePijace iza koje stoji Ministarstvo poljoprivrede, gazdinstvo iz Trstenika prodalo je tonu šargarepe, a preduzeće koje snabdeva trgovinske lance od malih proizvođača kupilo je povrća i mlečnih proizvoda za pola miliona dinara, saopštilo je danas to ministarstvo.Ova ePijaca počela da radi u petak u podne, već prvog dana više od 19.000 ljudi je posetilo ovu tržnicu, a Ministarstvo je saopštilo da se prvog dana na njoj registrovao 771 proizvođač hrane.

 

Svaki građanin pretragom željenih proizvoda na ePijaci može da direktno poruči robu od samog proizvođača koji obavlja I isporuku na kućnu adresu, ili roba stiže kurirskom službom.

 

Proizvođači se na ePijaci registruju u tri klika na internet adresi pijaca.minpolj.gov.rs, saopštilo je Ministarstvo.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:858726-Na-drzavnoj-ePijaci-hranu-ponudio-771-proizvodjac

Zahvaljujući udruživanju u zadrugu kao i zaštiti geografskog porekla begečke šargarepe proizvođači te povrtarske kulture nemaju problem sa plasmanom.

Šargarepu u Begeču uzgajaju na čak 600 hektara i svu proizvodnju plasiraju na inostranom tržištu.Proizvođači šargarepe u Begeču kažu da prošla godina nije bila povoljna za tu povrtarsku kulturu zbog nepovoljnih vremenskih prilika to jest obilnih padavina tokom leta kao i pojava grada.

Sve je to uticalo na manje prinose kao i na nižu cenu tog korenastog povrća.

Kako bi lakše i efikasnije prodali svoju proizvodnju povrtari u Begeču odlučili su da se udruže u zadrugu i na taj način su omogućili kupcima da u svakom momentu mogu da poruče veće količine povrća.

U Begeču se proizvodi duplo više šargarepe u poređenju sa na primer celom Hrvatskom. Moderan način proizvodnje, kvalitet zemljišta i blizina Dunava obezbedili su da begečka šargarepa bude kvalitetna.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/begecka-sargarepa-primer-uspesnog-plasmana_1083454.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević obišli su poljoprivredno gazdinstvo porodice Begojević u Suseku, u opštini Beočin, i potom razgovarali sa poljoprivrednicima u Begeču.

Porodica Begojević, koja u okviru svog gazdinstva poseduje 50 grla krava muzara, bavi se uzgojem svinja i ovaca i obrađuje oko 200 hektara zemlje, primer je poljoprivrednog domaćinstva koje postiže izuzetne rezultate, saopštila je Pokrajinska vlada.

Ministar Nedimović osvrnuo se na šire potrebe, koje su u ovom bačkom mestu iskazali na planu prerađivačke industrije njihovih proizvoda.

- Begeč je simbol promene, u kvalitativnom smislu, za poljoprivredu Srbije. Ako je pre 10 godina Srbija bila uvoznik šargarepe, a danas je jedan od većih izvoznika, i izvozi u zemlje koje su nekad bile najbolji izvoznici, poput Poljske, onda je to pokazatelj koliko se ovde dobro radi i kako se primenjuju najsavremenija tehnološka znanja - ukazao je Nedimović.

On je podsetio da ova sredina koristi i sredstva iz IPARD fondova, kao i da je logično da se sada stiglo do prerađivačke industrije.

Ministar poljoprivrede je izneo mogućnost da se ovde izađe sa merama podrške koje je republička vlada namenila za prerađivačku proizvodnju, u visini od 20% do 50%, za izgradnju novih pogona. Kako je Nedimović ukazao, ovde nije fokus samo na novim radnim mestima, već na novoj inovativnoj opremi i novim tržištima, neophodnim našoj poljoprivredi.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević kaže da su gazdinstva, kao porodice Begojević, pravi primer dobre prakse, gde pored ratarske imamo i ozbilnu govedarsku, svinjarsku i ovčarsku proizvodnju.

- Poruka je da na ovakav način jedno gazdinstvo može da opstane i da izbori svoje mesto na tržištu i obezbedi egzistenciju za sve svoje članove -rekao je Radojević.

On je podsetio da resorni sekretarijat ima značajan iznos finansijskih sredstava namenjen za subvencionisanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i naglasio da nikada nije bilo više novca za ovu namenu u agrarnom budžetu Vojvodine.

Radojević je ukazao i na povoljnosti startap programa za mlade poljoprivrednike i pozvao ih da konkurišu. Kako je Radojević naveo, za mlade poljoprivrednike nivo subvencija, u odnosu na ukupnu investiciju, iznosio bi do 90%. Ovakve subvencije su odlične da podstaknu početnike u njihovom agrobiznisu, s ciljem i da mladi ostanu na selu i stvore uslove za dobar život.

Radojević se osvrnuo i na činjenicu da baš u Begeču postoji pravi primer dobre prakse, gde je označeno geografsko poreklo "begečka šargarepa", uz punu podršku Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. To je, kako je pokrajinski sekretar naglasio, istovremeno i dobar primer udruživanja individualnih proizvođača - u zemljoradničku zadrugu –"Begečki povrtari", koja jeste nosilac intelektualne svojine i model koji treba i ostali da primene.

Radojević je istakao da je ovo model adekvatne podrške od strane svih činilaca na državnom nivou, u cilju povećanja konkurentnosti i intenzivnosti poljoprivredne proizvodnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2551635/srbija-medju-vecim-izvoznicima-sargarepe-nedimovic-obisao-poljoprivrednike-u-vojvodini

Ruska tradicionalna medicina smatra cveklu za jedan od najboljih prirodnih lekova. Zato i ne čudi što je cvekla glavni sastojak čorbe boršč, ruskog nacionalnog
jela. Cvekla (lat. Beta vulgaris) je povrće poreklom sa obala Sredozemlja, a najčešće se jede koren koji je karakteristične crvene boje, okruglog ili cilindričnog oblika. Još su stari Grci i Rimljani znali za lekovita svojstva cvekle. Grci su je koristili za snižavanje telesne temperature, a postojalo je i verovanje da ako muškarac i žena podele cveklu, ona će ih vezati da se međusobno zaljube.  Ova tvrdnja nikada nije potvrđena, ali je nesporno da konzumiranje cvekle utiče
na jačanje imuniteta i zdravlja. Skoro da ne postoji mineral koji cvekla ne sadrži. U svežoj cvekli koncentracija mineralnih materija je 627,3 mg/100g, a bogata je gvožđem, kalijumom, kalcijumom, natrijumom, fosforom, magnezijumom…
Cvekla ima i obilje vitamina C, B1 i B2, kao i vitamin B 12, koji se vrlo retko može naći u biljnim namirnicama. Crvenu boju koren cvekle duguje visokom
sadržaju antocijanina koji štiti eritrocite i čini da krvni sudovi budu elastičniji, pa samim tim utiče da srce bolje pumpa krv. Cvekla ima i adenin, koji održava visoku koncentraciju leukocita, zato je i poznata kao lek protiv malokrvnosti. Malo je poznato da i list cvekle sadrži hranljive elemente i najčešće se koristi u salatama, ili kao varivo.
Prema statističkim podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 20 odsto trudnica pati od anemije, jer beba u majčinom stomaku „koristi“ njeno gvožđe,
pa se trudnicama preporučuje da jedu sirovu ili piju sok od cvekle. Britanski naučnici su pak ustanovili, da 25 odsto odrasle muške populacije pati od nekog oblika hipertenzije, a istraživanja su pokazala da cvekla utiče na regulisanje povišenog krvnog pritiska. Zbog svojih nutritivnih vrednosti i blagodeti po ljudsko zdravlje cvekla fascinira naučnike, pa se rade brojna istraživanja koja su pokazala da ima pozitivan uticaj na lečenju malarije, akutnih plućnih bolesti i gripa.
Povoljno utiče na nerve i rad mozga, pospešuje rad želuca, creva i žuči, pročišćava jetru, leči anemiju, poboljšava otpornost organizma i jača libido. Cvekla je dobra za prevenciju mišićne degeneracije, poboljšava cirkulaciju, ojačava kolagen kože, poboljšava imunitet… Stručnjaci kažu da cvekla može da se uzima u neograničenim količinama bez ikakvih štetnih posledica.
Koren cvekle se vadi u jesen, a čuva se u umereno toplim prostorijama i može da ostane sveža i po nekoliko meseci. Sok od cvekle u kombinaciji sa medom izuzetno je lekovit, a od kilograma ovog povrća dobija se čak 750 grama soka. Kuvanjem cvekla gubi svoju lekovitost, pa stručnjaci preporučuju da je najbolje jesti je presnu.
Umereno sa šargarepom
Cvekla se „dobro slaže“ sa šargarepom, a kombinacijom ova dva povrća bilo u salati ili kao sok dobijate pravu „vitaminsku bombu“. Šargarepa (lat. Daucus carota) je dvogodišnja povrtarska biljka. Poreklom je iz centralne Azije, ali se vremenom proširila i danas se gaji u celom svetu. U ishrani se koristi koren vretenastog oblika narandžaste boje. Seje se u rano proleće, stablo domaćih vrsta obično raste do 20- 40 cm, cvetovi su beli i skupljeni u štitaste
cvasti. Šargarepa se koristi u svežem stanju, kuvana, konzervirana (kisela), suva kao začin… Karakterističnu narandžastu boju ima zbog obilja beta-karotena, koji se u organizmu ljudi metaboliše u vitamin A. Šargarepa je bogata i vitminima B i C, alkaloidima eteričnim i masnim uljima, te organskim kiselinama, vlaknima, antioksidansima, mineralima.
Osim što je veoma ukusna namirnica, poseduje i mnoga lekovita svojstva. Žvakanje šargarepe u sirovom stanju ubija štetne materije u ustima, čisti zube, eliminiše naslage, sprečava krvarenje desni i pojavu karijesa. Kompleks vitamina B, prisutan u šargarepi, reguliše cirkulaciju krvi, obezbeđujući srcu i plućima normalan rad, pa je dobra preventiva protiv kardiovaskularnih oboljenja, a pomaže i u snižavanju visokog krvnog pritiska. Konzumiranje sveže šargarepe pojačava proizvodnju pljuvačke i ubrzava probavu, sprečava nastanak čira na želucu i druge poremećaje u varenju. Sok od sveže ceđene šargarepe idealan je za grčeve, upalu slepog creva, čisti creva od parazita, utiče na zdravlje nervnog sistema, smanjuje visok holesterol, usporava starenje…
Verovali ili ne, sveže ceđeni sok od šargarepe je dobar antiseptik, a ukoliko mu dodate med i ceđeni limun, dobićete efikasan napitak za lečenje bolesti respiratornih organa (astme i bronhitisa). Međutim, iako šargarepa poseduje mnoga lekovita svojstva, njena prekomerna upotreba može dovesti do pojave stanja nazvanog karotenodermija, odnosno kada dlanovi, stopala i drugi delovi tela poprime narandžastu ili žućkastu boju zbog visokog nivoa beta- karotena u krvi. Osim toga ukoliko se šargarepa konzumira u velikim količinama i duži vremenski period, mogu se javiti simptomi kao što su mučnina, vrtoglavica, povraćanje i glavobolja, koji ukazuju da je došlo do hipervitaminoze vitamina A. Zato stručnjaci preporučuju da se dnevno pojede najviše tri do četiri šargarepe srednje veličine.
Uostalom, umerenost u jelu oduvek je bila vrlina, a to sugerišu i zagovornici zdrave ishrane i danas.

Izvor:Agrobiznis magazin

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 09. 07. DO 15. 07. 2018. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 2.207 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (690 t), paradajzom (259 t), kupusom (193 t), breskvom (143 t), dinjom (130 t), krompirom (124 t), paprikom (90 t), tikvicom (89 t), crnim lukom (81 t), krastavcem (75 t), šljivom (67 t), kukuruzom (57 t), šargarepom (45 t), jabukom (27 t) i plavi patlidžan (20 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (149 t → 259 t), kupusa (141 t → 193 t), paprike (64 t → 90 t), tikvice (50 t → 89 t), šljive (45 t → 67 t), kukuruza (32 t → 57 t), šargarepe (19 t → 45 t) i plavog patlidžana (15 t → 20 t), dok je promet: lubenice (799 t → 690 t), breskve (144 t → 143 t), dinje (184 t → 130 t), krompira (136 t → 124 t), crnog luka (101 t → 81), krastavca (222 t → 75 t) i jabuke (36 t → 27 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              30 - 45 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                25 - 35 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    30 - 60 din.

paradajz                      25 - 80 din.

tikvica                          30 - 40 din.

paprika                        35 - 90 din.

šargarepa                    25 - 90 din.

patlidžan                      30 - 45 din.

kukuruz                       40 - 60 din; prošle nedelje 50 - 70 din.

jabuka                         30 - 80 din.

breskva                       60 - 100 din.

šljiva                            30 - 40 din.

dinja                            35 - 45 din.

lubenica                      13 - 20 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          140 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

NEDELJNI PROMET PREKO 1.000 TONA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.063 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (288 t), šargarepom (153 t), crnim lukom (135 t), jabukom (119 t), krompirom (115 t), pomorandžom (46 t), prazilukom (34 t) i zelenom salatom (21 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (243 t → 288 t), šargarepe (139 t → 153 t), crnog luka (89 t → 135), jabuke (68 t → 119 t), krompira (92 t → 115 t), pomorandže (44 t → 46 t) i praziluka (27 t → 34 t), dok je promet: zelene salate (23 t → 21 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 45 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              100 - 120 din.

praziluk                       50 - 65 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 90 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 675 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (142 t), šargarepom (97 t), crnim lukom (93 t), jabukom (71 t), pomorandžom (67 t) i krompirom (65 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (92 t → 142 t), crnog luka (64 t → 93 t) jabuke (62 t → 71 t), pomorandže (43 t → 67 t) i krompira (48 t → 65 t), dok je promet: šargarepe (107 t → 97 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                        25 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       80 - 110 din.

limun                          60 - 120 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Futoškom kupusu i fruškogorskom lipovom medu pridružila se i begečka šargarepa, kao treći proizvod na području Novog Sada sa zaštićenim geografskim poreklom.

Taj novi novosadski brend predstavili su juče u Gradskoj kući član Gradskog veća zadužen za privredu Milorad Radojević, Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, direktor Zadruge "Begečki povrtari" Goran Zec i Janko Medveđ, jedan od najvećih proizvođača šargarepe.

- Pre godinu dana u razgovoru sa proizvođačima, na inicijativu Gradske uprave za privredu, pokrenuli smo postupak zaštite geografskog porekla begečke šargarepe - istakao je Radojević i dodao da se u taj proces uključila i zadruga "Begečki povrtari", pa je saradnja krunisana sertifikatom.

Proizvođači će, kako je dodao, sada biti prepoznatljiviji na tržištu, a potrošači će lakše moći da dođu do kvalitetnijeg proizvoda.

- Novi Sad je postao jedan od gradova sa najviše zaštićenih proizvoda - rekao je Branislav Raketić i dodao da se sertifikacijom garantuje da ti proizvodi potencijalno ne budu predmet zloupotrebe.

Direktor Zadruge "Begečki povrtari" Goran Zec naglasio je da taj proces ne bi bio moguć bez velike podrške Grada.

- Begečku šargarepu od ostalih izdvajaju fizičke i hemijske karakteristike odnosno ukus, boja, miris i oblik. Kao proizvođači smo dokazani na domaćem tržištu, ali ćemo raditi na priznavanju u evropskim okvirima, jer je 70 odsto naše proizvodnje prisutno u Evropi.

Izvor: www.naslovi.net

 

Da li znate gde se uzgaja najljuća paprika na svetu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3389-da-li-znate-gde-se-uzgaja-najljuca-paprika-na-svetu

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31