Treći Sabor voćara, koji je organizovala „Gruža agrar“ u selu Balosava kod Knića, okupio je preko hiljadu voćara kako iz Srbije tako i iz inostranstva. Veliki broj poljoprivrednih proizvođača došlo je u Gružu da čuju i vide šta to ima novo u voćarstvu i, šta od toga mogu da primene na svojim imanjima. Svako od
njih je želeo da čuje kako se može doći do boljih prinosa, i kvalitetnog roda. Među prisutnima bilo je i profesora sa Poljoprivrednog fakulteta, studenata, stručnjaka iz oblasti voćarstva, novinari.
„Od samog osnivanja „GRUŽA AGRAR“ je kompanija koja pokazuje uspešan put svim voćarima i donosi naučne rezultate, savete stručnjaka, savremenu opremu u naše voćnjake. „GRUŽA AGRAR“ pruža ruku saradnje svim voćarima i osnovni cilj kome teži je osvajanje tržišta EU. Za to je potrebno puno truda, znanja, ali bez tima požrtvovanih ljudi to se ne bi se moglo ostvariti“, istako je Miroslav Nikolić, direktor „Gruža Agrara“. On je jedan od retkih domacina kojise nalaze na čelu neke lokalne samouprave, Nikolić je poljoprivredni proizvođač i predsednik Opštine Knić. Porodica Nikolić, je srdačno dočekala svakog gosta i ponaosob se zahvalila na prisustvu.


„U ovo dvorište svi koji ste ušli ste nama dragi prijatelji, i oni koji su u prethodnom periodu došli kao posetioci, odlazili su i vratili su se kao dragi prijatelji. Zahvaljujem se kompaniji BASF, i najveću zahvalnost za rezultate koje smo postigli dugujemo našim srtučnjacima, prof. dr Draganu Radivojeviću, prof. dr Jasminki Milivojević, prof. dr Novici Miletiću, profesoru Štamparu, i njihovim dragim kolegama. Danas ćete te videti šta smo mi postigli. Duboko verujem da će ovo što je do sada urađeno nastaviti da radi moj sin Nemanja, porodica i tim „Gruže agrara“, na koje sam veoma ponosan“, istako je Miroslav.
„Kao što jedna starina reče: Kada ti dođe loš čovek daj sve da ode što pre, a kada ti dođe dobar čovek daj, sve da ostane što duže“, istakao je na kraju govora Miroslav.
Predavanja su održana u voćnjacima, prof. dr Franci Štampar, sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu došli su prof. dr Dragana Radivojević, prof. dr Jasminka Milivojević i prof. dr Novica Miletić, dok je BASF imao svoje predavače.

Cena borovnice i kvalitet: https://www.youtube.com/watch?v=50w7PdcqNG4&t=99s 


"Ja polazim od toga da treba da proizvedemo svake godine 65 tona i više jabuke prve klase. Zbog toga sada treba zaustaviti rast u voćnjaku kako bi jednostavno prestali da rastu i kako bi krenula diferencijacija rodnih pupoljaka i na tim dužim letorastima, a ne samo na kratkim. To najlakšepostižemo time što pravimo pauzu od 10 do 15 dana bez vode – objašnjava prof. dr Franci Štampar.


Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta jagodastih voćaka u našoj zemlji, uzimajući u obzir činjenicu da postoji veliko interesovanje za zasnivanjem novih i proširivanjem već postojećih zasada. Ukupne proizvodne površine pod zasadima borovnice trenutno iznose oko 800 ha i očekuje se dalji trend povećanja. Najveći broj podignutih zasada nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera.
Sa ciljem intenziviranja tehnologije gajenja i ujedno prevazilaženja problema vezanih za otežano pronalaženje zemljišta kisele reakcije sa pogodnim mehaničkim sastavom, kao i potrebe za sprečavanjem štetnog dejstva zemljišnih, štetočina introdukovana je tehnologija hidroponskog uzgoja u saksijama i vrećama od agrotekstila.


Profesor dr Dragan Radivojević, posle predavanja odgovarao je na mnogobrojna pitanja voćara, koji su ga pomno slušali. Zanimali su ih saveti o sadnji, rezidbi, a najviše o sortimentu.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

 

Ako ste poljoprivrednik, bavite se stočarstvom i proizvodnjom mleka i razmišljate kako da povećate prihode za sebe i svoju porodicu jedan od načina su svakako programi Evropske unije od kojih je najznačajniji onaj za ruralni razvoj - IPARD 2.

Borisav Geratović iz mačvanskog sela Drenovac farmu je nasledio od oca i nastavlja porodičnu tradiciju koju želi da unapredi. “Ostao sam na imanju ovde, držim krave i konje, imam i bikove, svu mušku telad ostavljam za tov, žensku ostavljam u priplodu. Imam 14 krava i 4 junice. Ranije, ja sam slušao stare da ko proizvodi hranu taj će i da opstane. E sad, dokle ću ja dogurati  ne znam kaže za ZNANJE IMANJE Veselin Gatović. “Što se rasnog sastava tiče ima simentalce i malo crvenog  i crnog holštajna. “Imam 16 hektara u svom vlasništvu i 4 hektara u zakupu. Nije mi to dovoljno za stoku, ali dobro, ne mogu stalno ni da kupujem i uzimaću još u zakup, ali ide. Po grlu bi trebalo da ima hekatr, znači, meni nedostaje još zemlje” kaže sagovornik najgledanije emisije o poljoprivredi.

Prema rečima Miroslava Petrovića direktora Mlekare Šabac u toku je akcija od strane Ministarstva poljoprivrede odnosno da se proizvođači koji se ozbiljno bave nekom proizvodnjom mogu uključiti u IPARD program. Ta akcija će trajati do kraja godine i mi bismo pomogli našim proizvođačima.Obezbedili smo agenciju koja će za njih popunjavati sve obrasce jer osnovni problem je to što oni ne znaju ni šta mogu da dobiju, ni kako mogu da dobiju i šta sve treba da ispune da bi to dobili.  “Sada je ta agencija u kojoj  je angažovano dosta profesionalaca, ljudi koji rade ozbiljno svoj posao uključena u rad sa njima i mi trenutno prikupljamo podatke o našim proizvođačima koji su zainteresovani za te programe. Ide se na to da ta sredstva budu ozbiljnija, a to je na unapređenje same proizvodnje mleka. To znači da objekti sigurno dolaze u obzir, što adaptacija, takođe silosi, silotrenčevi, objekti gde će se vršiti prijem i prerada mleka, ukoliko u gazdinstvu hoće da rade i to” naglašava Petrović.

Da bi ispunili specifične kriterijume i mogli da investiraju  u objekat ili opremu, Geratovići moraju u štali da imaju najmanje 20 muznih krava. U povećanju tog broja pomaže im i lokalna stručna služba koja radi osemenjavanje.

Zoran Čupić veterinar kaže da je krava životinja bez koje u selu nema posla ni za seljaka ni za veterinara. Farma se mora održavati i to je skupo  tako da mleko bi moglo da ima bolju cenu. Ali s obzirom da država pomaže sa ovim subvencijama to bih pohvalio, takođe bih pohvalio Šabačku Mlekaru i grad Šabac koji daje subvencije za veštačko osemenjavanje.

Slobodanu Džagiću (23) u pravom smislu reči cvetaju ruže već dve godine. Po završetku Srednje poljoprivredne škole u Šapcu, smer hortikultura, odlučio je da se posveti zanatu za koji se obrazovao, verujući da to može biti unosan biznis i danas pristojno živi gajeći ruže na komadu zemlje svog pradede.

- Iako već treća generacija porodice živi u gradu, ja sam voleo selo i još kao dečak zamišljao sam da ću se vratiti ovde, gde je moj pradeda, poznati kalemar, proizvodio sadnice šljiva, krušaka, trešanja, kajsija, dunja i oraha - priča Slobodan, sada već uspešan ružar.

Ružarstvo, kojim se bavi Slobodan, isplati se u Srbiji bez obzira da li je reč o rezanom cveću ili sadnicama koje uglavnom završe u izvozu.

Slobodan snabdeva Šabac i Rumu, a planira da proširi tržište na Sremsku Mitrovicu, Loznicu i Beograd.

- Ne mogu da proizvedem koliko mogu da prodam. Ovo je posao od kog svakog dana i cele godine stiže novac. Do prvih prihoda potreban je komad zemlje i ulaganje od oko 3.500 evra. Plastenik košta 2.000 evra, za sadnice je potrebno oko 1.000 evra i još 500 evra za sredstva za održavanje i prehranu. U prvoj godini se pokriju troškovi, a već u drugoj mogu se očekivati dve prosečne plate. Dalje sve zavisi od sposobnosti - priča mladi cvećar.

Dodaje da je u prvoj godini zasadio 1.300 sadnica ruža.

- Ubrzo sam proširio, tako da sada imam 3.300 sadnica koje režem. Početkom ove godine zasadio sam još 3.000 koje ću uskoro kalemiti kako bih dogodine imao 6.300 - objašnjava Slobodan. On je podigao dva plastenika znajući da samo tako može dobiti vrhunski kvalitet.
- Kada su ruže u plasteniku, one su zaštićene od kiše i vetra. Deluju negovano i imaju duže drške. Ta roba ima svog kupca i kod takve proizvodnje nema velikog škarta - objašnjava on.

Slična zarada je i od sadnica ruža. Da bi se proizvodile sadnica ruža na 50 ari, potrebna je podloga za 25.000 sadnica, koja se u prvoj godini postavlja na 25 ari jer je reč o dvogodišnjem ciklusu proizvodnje, i ona košta 750 evra. Sistem za zalivanje za pola hektara, koji ostaje trajno, u proseku je oko 500 evra. U prvoj godini radi se kalemljenje koje je oko 600 evra. Za freziranje i okopavanje još oko 200 evra. Zarada se ostvaruje u jesen iduće godine.

Proizvodnja je oko 15.000-20.000 ruža za prodaju. Minimalna cena na veliko je 40 do 50 centi, što je oko 6.000 do 7.000 evra. Kada se oduzmu ulaganja, za dve godine ostaje između 4.000 i 5.000 evra.

Procenjuje se da Srbija godišnje proizvede oko osam miliona sadnica ruža. Gotovo petinu gaje meštani Lipolista kod Šapca. Sadnice ruže ovde se proizvode na oko 30 hektara, a uzgaja ih 15 domaćinstava.

U ružičnjaku Milana Topalovića cveta oko 200.000 pupoljaka koje neguje već treća generacija. Šest hektara obrađuje za ovu namenu da bi svake godine imao proizvodnju.

Glavno tržište im je Rusija, gde izvoze polovinu proizvodnje. Ostatak ide u bivše jugoslovenske republike, Poljsku i u druge evropske zemlje. Ne poljima u ovom kraju ima oko 300 različitih sorti.

- Ako je crvena i ako je još mirisna, onda je pun pogodak. Na drugom mestu uglavnom su žute. Traže se šatirane, roze, bele... Postoje i crne. Pupoljci su crni, poput "barkarole", "švarc madone" i slično. Kasnije, kada se pupoljak otvori, one su tamnokadifaste crvene - objašnjava proizvođač iz Lipolista.

Uzgajivači ruža u šali kažu da je jedina mana ovog posla što grehe ne mogu da iskupe poklanjajući suprugama ruže.

- Ta priča sa "101 ružom" kod moje žene, koja sa mnom radi u ružičnjaku, ne pali. Kod drugih žena možda - priča kroz smeh Goran Mijailović, predsednik Udruženja "Ruže Lipolista" i jedan od proizvođača ruža.

www.blic.rs 

Korisni saveti o ružama: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3716-jednostavni-saveti-za-najlepse-ruze 

Beograd-Šabac 09.03.2018 - NLB Banka Beograd je otvorila ekspozituru u Šapcu 2016. godine, upravo u periodu održavanja Sajma poljoprivrede, ističući na taj način svoju posvećenost poslovanju sa poljoprivrednicima

„U podršku agro biznisu krenuli smo 2015. godine, stavljajući poljoprivredu među najvažnije strateške prioritete svog poslovanja. Konstantno smo jačali podršku ovom segmentu, uvećavajući višestruko iznos plasmana iz godine u godinu. U 2017. godini, u podršku poljoprivredi smo investirali gotovo 50 miliona evra i dostigli tržišno učešće od preko 10 odsto" objasnila je na otvaranju ovogodišnjeg Sajma poljoprivrede u Šapcu Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu NLB Banke.

Ona je istakla da odlični rezultati NLB Banke u radu sa poljoprivredom proističu iz specifičnog koncepta poslovanja banke sa ovim segmentom – NLB NA POLJU. Ovaj koncept podrazumeva rad sa klijentima direktno na gazdinstvima, čime srpski domaćini štede vreme i dobijaju pravu informaciju na pravom mestu, kao i ponudu proizvoda i usluga prilagođenu njihovom konkretnom poslovanju.

NLB Banka u svojoj ponudi ima široku lepezu proizvoda i usluga namenjenih poljoprivrednicima, od otvaranja i vođenja računa gazdinstva, elektronskog i mobilnog bankarstva, platnih kartica i kredita za sve potrebe gazdinstva. Banka poljoprivrednicima omogućava da izaberu tip kredita i model otplate koji su usklađeni sa fazama konkretnog tipa proizvodnje, koji se svakako razlikuje  kod npr. proizvodnje žitarica, voćarstva, stočarstva i drugih tipova poljoprivrednih delatnosti. U tom smislu, plan otplate se može prilagoditi ciklusa proizvodnje, a rate otplaćivati u mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim ratama ili nakon godinu dana. Uslovi finansiranja direktno zavise od odabranog tipa, iznosa i ročnosti kredita i prilagođavaju konkretnom gazdinstvu.

 

NLB Banka je posvećena poljoprivredi i u domenu društveno odgovornog poslovanja. U ovom segmentu, raspisala je, sedmu godinu za redom, NLB Organic konkurs namenjen organskim proizvođačima, na komeće tri najbolja projekta nagraditi iznosom od milion i po dinara.

                   

 

 

Na obroncima planine Cer, u selu Rumska, nedaleko od Šapca, posetili smo porodicu Marković. Dalibor Marković, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, uzgaja ranu sortu jagode. Pored voćarstva, porodica Marković se bavi i pčelarstvom. Sin Marko, već dve godine, uspešno proizvodi med, i svoje proizvode plasira na tržište.

Pored zasada jagode, mlađi član porodice, Marko Marković, od svoje 14. godine, bavi se pčelarstvom. Od prijatelja je na poklon dobio jedan roj, nakon čega je 2014. godine, kupio još četiri roja. Mladi pčelar Marko, u svom pčelinjaku, ima LR košnice. Ove košnice, u jakim pašama, ako je pčelar u proleće dobro pripremio društvo, daju dosta meda.

Kako nam je naveo naš sagovornik, ovakav način pčelarenja, doneće manje neizvesnosti u prinosu meda, jer će i srednje i slabije paše, a ne samo jake, biti mnogo bolje iskorišćene. Na obroncima planine Cer, glavna paša za pčele je bagremova paša.

Kako nam navodi Marko, većina pčelara iz cele Srbije, a pretežno iz Vojvodine, dovoze svoje košnice baš u njihov kraj, pošto, kako kažu, ostvare najbolji prinos meda od bagrema.

Marko u svom pčelinjaku ima 21 košnicu. Kako nam navodi, prinos meda ove godine je solidan, za razliku od prošle godine. Ovogodišnji prinos bagremovog i suncokretovog meda je oko 30-35 kg po društvu.

Porodica Marković, trenutno med prodaje na male količine, a u planu je povećanje broja košnica, kao i plasman meda na inostrana tržišta.

 

Opširnije o porodici Marković možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

U organizaciji Grada, Odeljenja za poljoprivredu i šabačkih udruženja, počeo je drugi Internacionalni festival pčelarstva. Ove godine, na Sajmu učestvuje pedesetak proizvođača meda i opreme.

Na području Grada Šapca, registrovano je pet udruženja pčelara. Godišnje se proizvede oko 350 tona meda.

"Ja imam oko 200 košnica. Festival je dobra prilika za upoznavanje proizvođača i kupaca. Posebno je veliki podsticaj za mlade pčelare", kaže Branko Mijić, predsednik Društva pčelara "Prnjavor".

Vladimir Špegar, načelnik Odeljenja za poljoprivredu kaže da je Šabac jedan od gradova koji ima najviše košnica u Srbiji.

"Agrarni budžet u okviru budžeta grada podržava sve obuke, projekte i manifestacije koje podstiču proizvodnju meda u našem kraju. Želimo da budemo još bolji i uspešniji zato što imamo i prirodne i ljudske potencijale za to", kaže Dušan Kostadinović, zamenik gradonačelnika.

Sajam će trajati do 20 časova kada će biti održan i koncert starogradske muzike. Posetioci će, pored pčelinjih proizvoda i savremene opreme, imati priliku da vide i saznaju i kako se pre 3.000 godina, pravila ambalaža za med.

Izvor: www.rts.rs

Letnja sadnja jagode se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, letnja sadnja je najbolja od prve dekade jula, do sredine avgusta meseca. Jagoda posađena sredinom jula, naredne godine može dati značajan prinos, čak i do 10.000 kg/ha. Za letnju sadnju, najbolje je koristiti „frigo materijal“, odnosno živiće koji su čuvani u hladnjači. Za ovaj termin sadnje, izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje posle sadnje, tako i za još 2-3 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile). U zemljama dobre intenzivne proizvodnje jagode, problem zalivanja se ne postavlja, jer se jagoda gaji uz obavezno navodnjavanje.

U selu Rumska kod Šapca, posetili smo porodicu Marković, koja na svom poljoprivrednom gazdinstvu uzgaja ranu sortu jagode Clery (Kleri). Ova sorta je veoma raširena u našoj zemlji, zahvaljujući visokoj komercijalnoj vrednosti. Umerene je rodnosti, oko 600g po biljci. Prinos po hektaru se kreće od 10-21 tonu po hektaru. Plod sorte Kleri je srednje krupan, ujednačeno pristiže tokom cele berbe.

Najduže dve godine, Dalibor drži zasad jagode, a zatim biljke obnavlja sa novim sadnicama. Kako nam je istakao naš sagovornik, češćom obnovom sadnica na istom prostoru, dobija se dosta kvalitetniji i ukusniji plod. Ova sorta je izuzetno cenjena na tržištu, visokog kvaliteta ploda, sa izraženom aromom. Kleri zadržava čvrstoću i svežinu ploda nakon berbe, pa je pogodna za transport.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u Agrobiznis magazinu za mesec septembar.

Video prilog o porodici Marković i njihovom iskustvu u proizvodnji jagode je na linku ispod:

https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/videos/861575527329417/

 

Šabac, 4. avgust 2017 – U Mačvanskom okrugu u poslednjih nekoliko godina sve je više zasada voća, najviše jabuke, kruške, šljive, višnje, maline, ali se mali procenat poljoprivrednika odlučuje da osigura svoju proizvodnju.

Samo 15 do 20 odsto ukupnih obradivih površina u Mačvanskom okrugu je osigurano, a svake godine elementarne nepogode prave veliku štetu poljoprivrednicima, rečeno je danas u radionici posvećenoj ženama u agrobiznisu koju su organizovali „Dunav osiguranje“ i Agropres, uz podršku Ministarstva poljoprivrede.

U Mačvanskom okrugu svake godine ima dosta gradonosnih dana, ranih mrazeva i drugih elementarnih nepogoda, pa tako „Dunav osiguranje“ svojim osiguranicima na ovom području gotovo iz godine u godinu isplaćuje milionske odštete.

„Svake godine smo imali vrlo velike iznose štete između 30 i 40 miliona dinara, i to smo naknadili. Odštete isplaćujemo u roku od 15 dana,“ kaže direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ Šabac Predrag Stanišić.

Stanišić je istakao da je poslednjih godina u Mačvanskom okrugu porastao broj elementarnih nepogoda i zabeleženo je mnoštvo gradonosnih dana, što, dodaje, nije uobičajeno sudeći po prethodnim statističkim podacima.

„Našim osiguranicima dajemo informacije o uslovima osiguranja, njihova je obaveza da po štetnom događaju štetu prijave. Odmah po prijavi, naša stručna lica izlaze na teren, to su diplomirani agronomi, i u najkraćem roku obavljaju procenu štete“, kaže Stanišić.

Kako je precizirao, stručnjaci rade procenu i pretprocenu u zavisnosti od vrste kulture.

„Ako je posredi kultura za koju se odmah može definisati iznos štete, obračunava se procenat oštećenja plodova na ugovorenu sumu osiguranja i odšteta se isplaćuje u roku od 15 dana”, kaže Stanišić.

On navodi sledeće: ako u maju jabuka ili šljiva pretrpe štetu, konačna procena radi se u toku avgusta i septembra, kada se obračunava procenat šteta, i odšteta se isplaćuje na ugovorenu sumu osiguranja.

Stanišić je rekao da se na području Mačvanskog okruga, za Šabac i Loznicu, ne razlikuju premijske stope, koje se, objašnjava, određuju u zavisnosti od broja gradonosnih dana.

„One mogu da budu veće ili manje. Najniža premija je za šljivu – ispod 2.000 dinara po toni ploda, dok je najviša za malinu na području Šapca, i ona iznosi oko 7.000 dinara po toni. Visina premije za kupinu je oko 3.500 dinara po toni, u zavisnosti i od toga na koju se cenu osiguranje ugovori”, kaže Stanišić.

Cene polise, kaže Stanišić, određuju se početkom godine, tako da za malinu sada važi ugovorena cena za osiguranje na 200 dinara, iako je otkupna cena niža od ugovorene.

Stanišić je naveo da „Dunav osiguranje“ pruža određene beneficije osiguranicima, ističući da država daje povrat premije osiguranja na taj način što 40 odsto tog iznosa osiguranja vraća poljoprivrednicima koji su osigurali svoje zasade voća, povrća i žitarica.

„Pojedine opštine, gradske uprave na našem području kao što je Loznica, iz budžeta odvajaju dodatna sredstva kojima pomažu poljoprivrednicima da lakše osiguraju svoje zasade voća“, kaže Stanišić.

Direktor Filijale kaže i da „Dunav osiguranje“ omogućava da se osiguravajuća premija plati u dve rate, s tim da se prva rata, u visini od pet odsto, plaća odmah, dok se druga plaća u agroroku, u zavisnosti od toga koja je kultura u pitanju, a najkasnije do kraja oktobra.

„Za naše klijente koji žele da plate celu premiju odobravamo popust do 15 odsto za plaćanje u gotovini”, Kaže Stanišić.

Učesnici radionice istakli su da su ulaganja u voćarstvo i formiranje zasada velika, te se javlja potreba da poljoprivrednici zaštite svoja ulaganja osiguranjem.

Stanojka Melić Vorkapić iz sela Orašac kod Šapca kaže da je nasledila zemljište od roditelja, da su njen suprug i deca odlučili da zasade jagodu, breskvu, šljivu i jabuku, te da su imali negativna iskustva zbog štete od elementarnih nepogoda na zasadima.

Navela je da su ulaganja u zasade velika, te da poljoprivrednici koji imaju dugogodišnje zasade treba da ih osiguraju.

„Važno je osigurati imanje kad već postoje tolika ulaganja. Osiguranje nije neki veliki trošak, a pruža sigurnost, pa ne moramo da gledamo u nebo. Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom“, zaključuje Stanojka Melić Vorkapić.

Profesor na Odeljenju za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da više od 70 odsto poljoprivrednih gazdinastava u Srbiji ima do pet hektara zemljišta, i da bi oni sutra bili konkurentni na tržištu, važno je da uvode savremene tehnologije i tehnologije prilagođene klimatskim promenama.

Keserović kaže i sledeće: ukoliko poljoprivrednici nemaju savremene zasade sa savremenim protivgradnim sistemima i sistemima za navodnjavanje, jedna od obaveznih mera da zaštite svoj trud i ulaganja jeste i osiguranje, budući da je rizik u ovakvoj proizvodnji izuzetno veliki.

On smatra da su uvođenje novih tehnologija, osiguranje, kao i udruživanje poljoprivrednika, ključni faktori kako bi sutra naši proizvođači bili konkurentni ne samo na domaćem nego i na ruskom i evropskom tržištu, koja su sve surovija.

 

Budućnost srpske poljoprivrede mogla bi da se nađe stepenik iznad organske proizvodnje hrane - u inovativnoj metodi biodinamike.

Dokaze za to nude Nemica Vivijen Šaidler i Holanđanin Boudven Kihls u Jaloviku kod Šapca. Ovaj neobičan par doseljenika podigao je biodinamičku farmu u netaknutoj prirodi pitomog sela, gde pored njihovo dvoje dece, slobodno i zdravo, zajedno rastu jagode i tikvice, šljive i salate, razne žitarice, ali i stare pasmine koza i buša goveda.

Bajkovito mesto, tek je malo zaklonjeno od glavnog puta i to samo bujnim rastinjem, koje u ovo doba godine od očiju prolaznika zaklanja neobičnu farmu i njene vlasnike.

U skromnoj seoskoj kući zatičemo Vivijen i Boudvena kako kuvaju kafu i doručkuju sir i mleko iz sopstvene proizvodnje, tek pošto su završili hranjenje životinja. Na osunčanom platou ispred praga, bosonog, samo u majici i pelenama, igra se njihov 17-mesečni sin Antonin, a ćerku Karlu je vaspitačica upravo odvezla u vrtić.


“Ljudi su ovde dobri i znaju da ne možemo da postignemo sve zbog posla na farmi pa nam pomažu, a eto, vaspitačica svrati po devojčicu kad god može”, počinje Vivijen priču o Srbiji.

“Pomoć nam je potrebna u poljskim radovima i oko stoke, i stalno smo u potrazi za volonterima, kako bismo obradili 17 hektara zemlje, na koliko se trenutno prostire naša farma. Unapređujemo je u svim segmentima i očekujemo da bude ekonomski nezavisna, što je, naravno, san svakog farmera”, kaže ona.

Vivijen nam priča kako je u Srbiju došla kao volonter, sada već daleke 2004. godine, odmah pošto je u Nemačkoj završila četvorogodišnji program edukacije iz biodinamike. Radila je kao podrška proizvođačima organske hrane po srpskim farmama. Svideli su joj se zemlja i ljudi pa je već 2008. godine izabrala svoje parče neba i - zemlje, i sa Boudvenom se trajno nastanila u Jaloviku.

”Svaka biodimamička farma je jedinica za sebe i zato je bilo neophodno izabrati prostor sa dovoljno potencijala da se ona razvija dalje. A taj razvoj zavisi od mnogo faktora, od okruženja, blizine šume, livade, potoka, broja ptica... Ujedno, želela sam da na tom prostoru bude moguće sprovoditi edukaciju o biodinamičkoj poljoprivredi, čime se takođe intenzivno bavimo. Jer, spojiti mlade i inovativnu metodu, jeste moja misija i radosna sam što je ispunjavam”, priča nam Vivijen.

Dok razgovaramo, vodi nas po farmi pokazujući strukove različitog povrća, koje izgleda potpuno zdravo, iako ničim nije štićeno od štetočina ni spoljašnjih uslova.

Dok razgledamo salatu, primećujemo da se, iz reda u red, menja njena tekstura, boja, veličina, jer sorte u prirodnom okruženju su kao i ljudi. Formiraju se svaka na svoj način. Društvo nam pravi mali Antonin, koga prilično sitna Vivijen, sve vreme nosi ili oko struka ili na ramenima.

“Nije sve u spoljašnjem izgledu”, odgovara dvosmisleno na naš komentar o njenoj neobičnoj fizičkoj snazi, a istim rečima, pomalo "lakonski", komentariše i izgled salate. Na pitanje zašto živi u Srbiji, odgovara kontrapitanjem: - A zašto vi živite ovde? Rođeni ste ovde?! I moja su deca ovde rođena.

Opušteni smeh Vivijen nas u potpunosti uverava da ova slobodna žena nema nikakvih ograničenja ni što se domovine tiče, a upravo takva je i njena životna filozofija, ali i nauka kojom se bavi. Jer, biodinamička proizvodnja zahteva nešto između to dvoje. Ako se biljke razbole, Vivijen ih ne leči nego razmatra gde je pogrešila. Da li je problem u plodoredu ili je na neki način narušeno prirodno okruženje.

“Farma je organizam, a biljke sadimo po plodoredu, što je jedina zaštita. Posle paradajza se sadi kupus, pošto je tada zaštićen od gusenica, posle praziluka ide šargarepa... Između povrća smo sadili voće, kako bismo podigli ceo ekosistem. Vratile su se bubamare, pa njihove larve, prirodno, pojedu biljne vaši. S vremenom, ravnoteža je uspostavljena. Sada mogu da kažem da nemamo mnogo štetočina i to je fantastično”, ponosna je Vivijen.

Pokazuje nam i novosagrađenu ekološku štalu, u koju sa svih strana prodiru sunčevi zraci. Namerava da okolo podigne ogradu, kako bi bik, tri krave, nekoliko junica i telad stare rase buša, mogle svakodnevno da pasu na otvorenom. U mobilnoj ogradi, koja se svakodnevno pomera, već planduje dvadesetak koza i ovaca, takođe starih autohtonih rasa. A mleko im je lekovito i uglavnom ga traže osobe koje su razvile intoleranciju na proizvode od kravljeg mleka.

Izvor: www.b9.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31