U uzgojnom periodu, zemljište se u zasadima višnje može održavati u vidu jalovog ugara, što se preporučuje u aridnim područjima, odnosno u uslovima bez primene navodnjavanja.

Obrada zemljišta u međurednom prostoru sastoji se od osnovne obrade (izvodi se

u jesen), i većeg broja plitkih površinskih obrada (izvode se u toku vegetacije).Osnovna obrada zemljišta (jesenje oranje) se izvodi na dubinu 10−15 cm, nakonrasturanja stajnjaka ili mineralnih đubriva. Obrada se izvodi na nešto veću dubinu ukoliko je zasad višnje podignut na sejancima divlje trešnje i magrive,odnosno na manju ukoliko je u pitanju Oblačinska višnja (na sopstvenom korenu).Obrada se izvodi raonim (jednobrazdni ili dvobrazdni) ili čizel plugovima.Površinska obrada zemljišta se izvodi na dubinu 5−10 cm, više puta (obično4−6) tokom vegetacije. Cilj ove obrade je uništavanje korova, kao i razbijanje pokorice posle kiše. Izvodi se pomoću kultivatora, rotofreza, tanjirača.

 

Zasadi voća u Topoli

Obično se prva obrada izvodi u drugoj polovini marta, a nakon toga po potrebi (zavisno od stepena zakorovljenosti, količine padavina). Ova mera se ne sprovodi ukoliko je zemljište vlažno (kvari se njegova struktura), kao ni ukoliko jepreviše suvo (slabiji efekat površinske obrade).

Održavanje međurednog prostora zatravljivanjem predstavlja jedan od najboljih načina održavanja zemljišta, naročito u humidnijim uslovima, i uz primenunavodnjavanja. Zasniva se na formiranje travnog pokrivača širine 2,5−3,5 m,setvom travnih smeša (engleski ljulj, livadarka, ježevica, itd.) na prethodnodobro pripremljenom zemljištu, ili formiranjem pokrivača od divljih trava.Travni pokrivač se tarupira ili kosi nekoliko puta tokom vegetacije (6−8,zavisno od količine padavina), kada trava dostigne visinu od oko 10 cm.Usitnjena trava ostaje na površini, obogaćujući zemljište organskom materijom.Održavanje zemljišta u redu u zasadima višnje u punoj rodnosti (širine 60−80cm sa obe strane reda) se može obavljati bočnim frezama, ili primenomherbicida, što je najčešći način u savremenim zasadima. Od preparata se mogu koristiti: preventivni herbicidi – sprečavaju nicanje korova, koriste se u jesen ili proleće pre obrade zemljišta, obično u količinama 4−6 kg/ha, uz utrošak vode od oko 500 l/ha; kontaktni neselektivni herbicidi – mogu se primenjivativiše puta tokom vegetacije, u količini 5−7 kg/ha, deluju kontaktno na zelenumasu, bez uništavanja korena, mogu se ujedno koristiti i za uništavanje izdanakau zasadu Oblačinske višnje; selektivni translokacioni herbicidi – primenjujuse u zasadima u kojima dominiraju uskolisni korovi, više puta tokom vegetacijebu količini 1−1,5 l/ha, deluju i na podzemne organe korova, uz relativno sporodejstvo (efekti su vidljivi nakon 2−3 nedelje). Višnja je kao vrsta osetljiva na herbicide, pa je pri njihovoj primeni potrebna posebna pažnja i oprez, naročitokod mlađih zasada. Tretiranje se izvodi pri tihom vremenu.

www.agrobiznis.rs 

ISHRANA

U savremenim zasadima višnje najbolje je kombinovati različite metode za utvrđivanje potreba za hranivima.

 Od organskih đubriva, preporučuje se korišćenje 20−30 t/ha stajnjaka, koji se rastura u jesen, pre osnovne obrade zemljišta, kako bi se uneo na veću dubinu. S obzirom na produženo dejstvo stajnjaka, preporučuje se njegovo unošenje u zemljište svake treće godine.

Fosforna i kalijumova đubriva se rasturaju svake godine u jesen pre osnovneo brade zemljišta, a obradom unose na veću dubinu, što se preporučuje zbog slabe pokretljivosti ovih elemenata u zemljištu. Za ovu namenu se mogu koristiti NPKđubriva koja ne sadrže azot (npr. 0:10:30, 0:15:30), ili đubriva sa nižimsadržajem azota (npr. 8:16:24).

Azotna đubriva se zbog lake pokretljivosti azota u zemljištu dodaju tokom vegetacije, u dva navrata – u fazi kretanja vegetacije, i neposredno pred cvetanje.Od azotnih đubriva se najčešće koristi KAN (27% azota).KAN se koristi na kiselim zemljištima, dok se na alkalnim zemljištimakoristi urea (46% azota), a na izrazito alkalnim amonijum-sulfat (21% azota).

Azotna đubriva u nitratnom obliku se rasturaju po površini obično pred kišu,bez unošenja u zemljište, dok se đubriva u amonijačnom obliku unose u zemljišteobradom, zbog mogućih gubitaka amonijaka isparavanjem.

U zasadima višnje u kojima je postavljen sistem za navodnjavanje „kap po kap”,može se obavljati i zalivanje vodom u kojoj su rastvorena đubriva (fertigacija).Obično se jedan deo azotnog đubriva dodaje rasturanjem KAN-a, a preostala količina potrebnog azota fertigacijom. Poželjno je da ova đubriva pored azota usastavu imaju i fosfor (koji je značajan naročito u periodu cvetanja, jer dovodido povećanja prinosa i kvaliteta plodova) i kalijum (sprečava se deficit ovogelementa, naročito na peskovitim zemljištima i kod slabo bujnih podloga).Ovakav način prihrane se sprovodi do kraja jula.

Kao dopunska mera ishrane primenjuje se i folijarno prihranjivanje – prskanje nadzemnih delova voćke, pre svega listova, rastvorima biogenih elemenata u maloj koncentraciji (0,1−0,5%). Na ovaj način se uglavnom otklanja deficit mikroelemenata, ili se pojava deficita sprečava. Ovakva đubriva najčešće predstavljaju smeše pojedinačnih soli makro- i mikroelemenata. Folijarno đubrenje se primenjuje u kombinaciji sa prskanjem protiv bolesti i štetočina. Ne sme se primenjivati pri visokim temperaturama vazduha, zbog mogućeg oštećenja lista.

NAVODNJAVANJE

U savremenim zasadima višnje, navodnjavanje u periodu pune rodnosti ima veoma

veliki značaj, zbog uticaja na visoku rodnost i krupnoću plodova

Vreme navodnjavanja se najčešće određuje ispitivanjem vlažnosti zemljišta tenziometrom. Optimalna vlažnost zemljišta u zasadima višnje u periodu punerodnosti iznosi 60−80% od poljskog vodnog kapaciteta. Povoljan nivo vlažnostizemljišta održava se kapanjem vode u određenim vremenskim intervalima, uzautomatsku regulaciju potrošnje vode, koja je u intervalu 2−8 l po metru na čas.

U periodu pune rodnosti, potrebe za vodom su posebno izražene u periodu od dvenedelje nakon cvetanja, do dve nedelje pred berbu. Navodnjavanje u ovom perioduveoma pozitivno utiče na intenzitet fotosinteze, porast mladara, povećanjeprinosa i kvaliteta ploda. Navodnjavanje nakon berbe, naročito u sušnimuslovima, veoma pozitivno utiče na diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednugodinu. Navodnjavanje krajem leta treba prekinuti, zbog opasnosti od produžetkavegetacije, slabijeg sazrevanja letorasta, i veće osetljivosti voćaka na mrazeve.

Višnja u vreme zrenja

 

Nega zasada trešnje

Letnja rezidba više utiče na smanjenje bujnosti stabla nego zimska, pri čemu su efekti bolji ukoliko se izvodi ranije (u našim uslovima, krajem juna ilipočetkom jula). Letnja rezidba takođe utiče na poboljšanje osvetljenosti krune, anaročito na diferenciranje cvetnih pupoljaka. U godini nakon letnje rezidbe,krupnoća i kvalitet plodova su bolji. Letnja rezidba se prvenstveno sastoji uproređivanju i prekraćivanju mladara, kao i prekraćivanju grana.

Rezidba trešnje treba da bude prilagođena karakteristikama uzgojnog oblika i njegovog održavanja. Sistemi gajenja koji podrazumevaju podloge slabije bujnosti,kao osnovni problem imaju odsustvo vegetativnih tačaka rasta koje omogućavaju cikličnu smenu rodnog drveta. Kontrola razvoja tačaka rasta se bolje uspostavljana podlogama nešto veće bujnosti, a naročito uz veću zastupljenost letnje rezidbe.Kod vretenastih uzgojnih oblika kod kojih ne postoje trajne skeletne grane(Canovo vreteno), kao i kod onih sa jednim spratom skeletnih grana pri osnovi(vitko vreteno), izvodi se prilično jaka rezidba, uglavnom u toku leta. Bočne grane duž vodilice se skraćuju na patrljke dužine 20 cm iz kojih će se razvitinove grane otvorenih uglova za zamenu (Canova rezidba). Kod ovakvih uzgojnih oblika se često koriste pomotehnički elementi različitih vretenastih uzgojnih oblika (npr. Brunerov rez), i kombinuju zahvati zimske i letnje rezidbe.

U okviru letnje rezidbe primenjuje se pinciranje − odstranjivanje vršnog, zeljastog dela mladara u maju, što zaustavlja njegov rast za 15−20 dana, dok se u pazuhu lista ne formira letnji pupoljak, koji će produžiti rast mladara. Rezidba kod ovakvih uzgojnih oblika zahteva visoko kvalifikovanu radnu snagu.

 

Savremen zasad trešanja

Rezidba trešnje takođe treba da bude prilagođena zahtevima sorte (neke se odlikuju uspravnim rastom i slabijim grananjem – npr. Summit, a neke većim brojem i većim uglom bočnih razgranjenja – npr. Kordia, Regina). Sorte koje imajusklonost ka prerođavanju (npr. Sunburst) zahtevaju intenzivniju rezidbu, dok kodsorti manjeg rodnog potencijala (npr. Burlat, Summit) intenzitet rezidbe treba daje slabiji.

Kao mera za smanjenje prekomerne rodnosti kod trešnje koristi se iproređivanje majskih buketića, koja se izvodi pre otvaranja pupoljaka (utiče napovećanje krupnoće plodova, ranije sazrevanje i manju pojavi truleži plodova).

Održavanje zemljišta, ishrana i navodnjavanje se rade po istom principu kao kod višnje.

 

 

Austrijski naučni fond formirao je grupu istraživača i volonteri Univerziteta u Insbruku koji su se bavili terenskim istraživanjima, koristeći ekološke i hemijske metode analize zemljišta kako bi saznali koja vrsta đubriva je najpogodnija kada je u pitanju podsticanje apetita predatora na uništavanje vrste koja predstavlja štetočinu u određenom usevu.  Bez obzira gde su usevi : lisne vaši isisavaju biljni sok, što naravno nije poželjno. Pošto se u organskoj proizvodnji ne koriste pesticid njihova jedina šansa je u biološkoj kontroli štetočina, odnosno da prirodni neprijatelji unište štetočine ili smanje njihovu brojnost. Od ovog istraživanja, i načina primene đubrenja imaju koristi svi poljoprivrednici jer se na ovaj način generalno smanjuje populacija štetočina što za posledicu ima manju potrebu za upotrebom pesticida. Austrijski stručnjak Michael Traugott sa svojim timom sa Instituta za ekologiju Univerziteta u Insbruku već dugi niz godina analizira proizvodnju na obradivom zemljištu. Ovaj stručnjak objašnjava da su predatori (prirodni neprijatelji štetočine) često veoma pokretljivi i ne specijalizuju se za određenu vrstu štetočine već napadaju više njih. Austrijski istraživači su do sada potvrdili različit uticaj određenih vrsta đubriva na kontrolu štetočina. „Ovi nalazi su važni, jer se đubrivo koristi za poljoprivredu u svim oblicima poljoprivredne proizvodnje“ naglašava gospodin Traugott.

Zahvaljujući ovom istraživanju počinjemo da shvatamo kako sistem funkcioniše, jer smo bili u stanju da posmatramo ponašanje različitih vrsta i njihove interakcije ", objašnjava glavni istraživač Michael Traugott. Tim je koristio složenu metodologiju za dobijanje ovih podataka. Naime istraživački tim od šest ljudi istraživao je uticaj različitih vrsta đubriva na biološku kontrolu štetočina.  U saradnji sa lokalnom srednjom agronomskom školskom (HBLFA Kematen) i četri poljoprivrednika, istraživački tim je postavio svoj eksperiment na šest polja sa ozimim žitaricama. Istraživali su odnos između štetočina i predatora nakon primene đubriva proizvedenog u poljoprivredi, koji se sastoji od stajskog đubriva, komposta i komercijalnih đubriva (NPK). Jedno neplodno polje je služilo kao kontrola. Ovaj eksperiment je trajao dve godine. Poenta je bila da se vidi koliko su neprijatelji određenog štetočine motivisani da ga napadaju u zavisnosti od toga koje đubrivo se primenjuje.

Na svakoj parceli, timovi su zabeležili sve što su pronašli. Nakon uzimanja uzoraka naučnici su odredili vrstu đubriva koje je napogodnije bilo za primenu i došli do rezultata koji se možda mogao i očekivati. Naime predatori su bili najaktivniji i najbolje uništenje štetočine bilo je na parceli koja je bila đubrena stajnjakom.  Od ranije je poznato da svako đubrivo menja borjnost  raznovrsnih vrsta i obim napada na plen objašnjava austrijski stručnjak:  "Mi smo znali da đubrivo predstavlja alternativnu hranu za insekte ili životinje koje nisu štetne po biljke naglašava Michael Traugott.  Nakon analize  svih parametara sada znamo pozdano da stajnjak još uvek nudi najstabilniji nivo kontrole štetočina, čak i ako su izmenjeni drugi faktori okruženja ". "Ishod zvuči jednostavno, ali je izuzetno važan jer smo smo potvrdili koristi i u raznim drugim situacijama kada se pšrimenjuje stajnjak. Đubrenje je stajnjakom  u organskoj poljoprivredi je dobra mera jer omogućava jaču kontrolu štetočina i bolju predvidljivost koliko će biti uspešna ova mera", objašnjava Michael Traugott. Naučnici su takođe pronašli kratkoročne merljive promene u kontroli štetočina bez ikakvih značajnih promena u raznovrsnosti vrsta koje se nalaze na zemljištu. "Iako iste vrste žive na testiranim parcelama, one rade različite stvari, što dovodi do drugačijeg ishoda", kaže Traugott.  Ovaj stručnjak je izneo pretpostavku da će uticaj dugoročnog korišćenja stajnjaka biti efikasnija ako se polje na ovaj način đubri u periodu od nekoliko godina.

 

U današnje vreme, u proizvodnji malina, đubrenje je veoma važno. Ukoliko ga nema,  ne mogu se ostvariti veći prinosi i dobar kvalitet plodova. Značaj đubrenju pridaje činjenica da malina, kao i kupina, spada među voćarske kulture koje najviše troše hranljivih sastojaka iz zemljišta, jer svake godine obrazuje veliki broj novih izdanaka i istovremeno donosi obilan rod.

Malina, kao i ostale voćne vrste, zahteva iste hranljive elemente, ali kada je u pitanju količina elemenata koje koristi, znatno se razlikuje. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su : kalijum, azot i fosfor i to baš redosledom kojim su navedeni. Potrebe maline za ovim elementima zavise od njenog urasta, stepena produktivnosti, klimatskih uslova, gustine sadnje i sistema gajenja, dok količina i vrsta đubriva koja će se koristiti zavisi od zrmljipta, obilnosti meliorativnog đubrenja i drugih osobina zemljišta. Nedostatak ili višak potrebnih hranljivih elemenata u biljci ili zemljištu izaziva pojavu različitih simptoma fizioloških poremećaja, koji se u velikoj meri nepovoljno odražavaju na rast i rodnost maline, a mogu ponekad i da ograniče njenu proizvodnju. Ovo utiče na spoljni izgled biljke (boja, oblik i veličina), smanjuje se rast izdanaka, rodnost, javljaju se kratke internodije, kao i drugi simptomi.

Da bi gajenje maline bilo uspešno potrebno je da zemljište sadrži velike količine organskih materija (humusa),  i da se nedostatak nadoknađuje đubrenjem organskim đubrivima za vreme pripreme zemljišta.

Utvrđivanje potrebnih količina hranljivih elemenata za obezbeđenje potpune i kontinuirane ishrane maline, kao i drugih vrsta voćaka, obavlja se pomoću više metoda. Najvažnije su: ogledi s đubrenjem, hemijske analize zemljišta, folijarna dijagnoza na osnovu analize lišća i vizuelna metoda.

Malinu bi trebalo đubriti svake godine, iz više puta. Broj i količina đubriva zavise od više činilaca, a u prvom redu od uzrasta, stanja i izgleda zasada, stepena intenzivnosti gajenja, vrste đubriva, plodnosti i drugih osobina zemljišta.

U prvoj godini nakon sadnje,  malini treba obezbediti što intenzivniji porast korenovog sistema i većeg broja izdanaka za rod naredne godine. Tako da, malinu u prvoj vegetaciji potrebno prihranjivati samo azotnim đubrivima u dva do tri navrata, pošto je malini najviše potreban azot.

U periodu rodnosti maline, od druge godine pa nadalje, u zasadu redovno svake godine treba obavljati osnovno đubrenje, prihranjivanje, a prema potrebi i dopunsko đubrenje preko lista.

Za đubrenje leske koriste se organska, mineralna i mikrobiološka đubriva. Organska đubriva su pogodna za popravljanje fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. Najbolji je stajnjak, kompost, treset, zelenišna đubriva, osoka. Za đubrenje leske od azotnih đubriva najviše se koriste: KAN, čilska šalitra, ako su zemljišta kisela ili slabo kisela. Ako je reakcija zemljišta alkalna treba upotrebiti amonijum sulfat ili amonijum nitrat. Za zemljišta neutralne reakcije, mogu se koristiti obe grupe đubriva. Od kalijumovih đubriva, se najviše koristi kalijum sulfat, a od fosfornih superfosfat. Za đubrenje leske mogu se koristiti kompleksna NPK đubriva. Lešnik zahteva dovoljno vlage u zemljištu, naročito u fazi intenzivnog porasta plodova, od polovine maja do polovine avgusta. Navodnjavanjem se prinosi povećavaju i do 50%. Najpovoljnije je navodnjavanje sistemom kap po kap. Ako se leska gaji u vidu grma, ne treba dozvoliti razvoj velikog broja izbojaka. Oni se rezidbom obnavljaju vodeći računa da osvetljenost krune bude dobra. Kalemljena leska koja se gaji kao stablašica, orezuje se minimalno. Potrebno je proređivati krunu, i usmeravati rast skeletnih grana da se dobije dobra prosvetljenost krune. Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31