Norveški naučnici već 12 godina prikupljaju i čuvaju uzorke semena biljaka iz celog sveta.U takozvanom „Trezoru sudnjeg dana",koji se nalazi u specijalnoj kapsuli na udaljenom norveškom ostrvu Spitsbergen, u arhipelagu Svalbard, skladište se uzorci koji bi tu opstali u slučaju globalne kataklizme.

„Norveška vlada je imala toliko sluha ali i materijalnih mogućnosti da ponudi napušten rudnik, da obezbedi minus 18. Svalbard je mesto gde letovi najsevernije odlaze, pa je moguće dospeti do tamo. Namenili su to kao pomoć za 1.700 banaka gena koje se čuvaju širom sveta", rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Maja Ječmenica, rukovodilac Banke biljnih gena. Mesto ove jedinstvene banke semena je geološki pogodno, nije trusno i ispod je nivoa mogućeg topljenja leda.

Iz Norveške su ponudili svim državama sveta da pošalju rezerve semena, i u slučaju katastrofe bi bilo moguće da se sa poljoprivredom započne nanovo. Besplatno je, i uz pomoć još nekih međunarodnih organizacija, Norveška održava tu svojevrsnu „Nojevu barku".

„Duboko unutra su tri komore i trenutno je tamo 1.050 semena iz skoro svih zemalja sveta", dodala je Ječmenica.

„Na našoj državi je da odluči koje bi to biljne vrste bile, sa kojima bi mi počeli biljnu proizvodnju u bilo kom trenutku, ako se bilo kakva katastrofa desi. Katastrofa ne treba da bude globalna, klimatskih promena smo svesni, one su neminovne ali naša obaveza je da sačuvamo sve ono dragoceno što potiče iz naše zemlje, što bi povratilo našu poljoprivredu za slučaj bilo kakve katastrofe", rekla je Maja Ječmenica.

Smatra da bi najvažnije bilo sačuvati seme pšenice i kukuruza, a potom suncokret, pasulj, grašak. Kako kaže - ono što se obično nađe na našoj slavskoj trpezi.

„Te katastrofe ne treba da budu ne znam kakvih razmera. Pokazalo se u svetu da su katastrofe - lokalni ratovi , nedostatak struje, ljudski faktor koji može da zakaže, kada vi svoju kolekciju koju čuvate - izgubite", objasnila je Ječmenica.

Navela je kao prvi primer povraćaja semena Siriju, gde je 2015. godine nestala banka gena, i gde se uspelo da se obezbedi povratak semena, jer je Sirija imala „kutiju" u Svalbardu. Trebalo je godinu dana da se povrati seme iz banke gena.

Bosna i Hercegovina je već poslala svoje uzorke. Iz Banjaluke su otišla semena pšenice, kukuruza i drugih biljnih vrsta.

„Naredna vegetaciona sezona bi za nas predstavljala mogućnost da pripremimo našu kolekciju i da imamo svoje sigurno mesto u Norveškoj", rekla je Maja Ječmenica, rukovodilac Banke biljnih gena.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4168600/norveska-svalbard-seme-rezerve-katastrofa-banka-gena.html

U vreme kada se srpska sela prazne, kada nema radne snage za čuvanje krava, ovaca i koza, ipak postoji rešenje kako na najbezbedniji način brinuti o stadima na ispaši. Stručnjaci iz Niša napravili su i predstavili prototip robota pastira koji omogućava da se pomoću aplikacije za pametne telefone i GPS sistema svima koji gaje stoku značajno olakša posao i bezbedno čuva stado od nekoliko stotina grla.

– Naša ideja bila je da pronađemo jedno praktično mobilno rešenje koje olakšava farmerima da lakše čuvaju svoja stada i omogućava stadu da ide na ispašu na prirodan i efikasan način. Robot „Šepard” kontroliše, odnosno pokriva parcelu maksimalne veličine 80x80 kvadratnih metara, koja uz ovaj sistem može da se širi i skuplja. Sistem čine minimum četiri robotske jedinice povezane žičanom ogradom kroz koju protiče struja. Na taj način stado praktično svakog dana na ispašu odlazi na drugi pašnjak – objasnili su Dušan Krstić, inovator ovog projekta i doc. dr Milan Banić, rukovodilac projekta.

Ovakav robotski sistem prema postojećim standardima može da čuva stado do čak 620 ovaca. Cilj projekta jeste, ističu Krstić i Banić, da robot „Šepard” zaživi na srpskim livadama i pašnjacima širom sveta.

Dušan Krstić se posle završetka studija na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu vratio u rodni Niš, gde radi u Kompaniji „Koming kompjuter inženjering”, a Milan Banić je doktor mašinskih nauka i radi kao docent na Mašinskom fakultetu Niškog univerziteta. Projekt je rezultat partnerskog rada ovog niškog fakulteta i kompanije. Kako ističu inovator Krstić i rukovodilac projekta dr Banić, ovaj robotski sistem funkcioniše i u praksi je dokazano da moža da radi kako je i zamišljen. Prema njihovim rečima, životinje se unutar prostora koji kontroliše robotski sistem „Šepard” ponašaju normalno. Isto tako naglašavaju da predstoji postupak da se prototip prilagodi serijskoj proizvodnji, što svakako nije ni jeftin, niti kratak proces. Ipak, Dušan Krstić i dr Milan Banić veruju da će robot pastir uskoro zameniti čoveka-pastira.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467520/Robot-za-cuvanje-ovaca-zamenio-pastira

U vinogradima širom Srbije postoje autohtone sorte vinove loze koje nisu poznate javnosti, niti su komercijalno eksploatisane.
Kako bi sačuvali srpske čokote od kojih su neki stari i sto godina, grupa naučnika sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu je pokrenula projekat "Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka", koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Cilj je da se najsavremenijim genomskim tehnologijama identifikuju, utvrdi poreklo i sačuvaju naše lokalne sorte.

Ovo, za "Novosti", otkriva prof. dr Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu, koji je nosilac projekta. On ističe da će pod lupom biti stari vinogradi u Župi i Toplici, Negotinskoj krajini i Fruškogorskom vinogorju. Kako navodi, prvi rezultati su veoma ohrabrujući, odabrano je skoro 200 uzoraka za genomsku analizu, koja će se raditi u nastavku ovog projekta. Tomanović navodi da je ovo samo mali primer značaja molekularne biologije i genomskih istraživanja.- Očekujemo da kroz ovaj projekat detektujemo mnoge autohtone sorte vinove loze, koje bi kasnije trebalo sačuvati, tehnološki unaprediti i komercijalizovati - ističe prof. dr Miodrag Grbić, biolog-genomičar sa Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi, gostujući profesor na Biološkom fakultetu.

- Optimizam zasnivam na projektu koji smo uradili u Crnoj Gori, gde smo detektovali više od 70 autohtonih sorti vinovih loza, a poznato je da su naši prostori na različite načine povezani.Profesor Grbić ističe i da je otkrivanje genetskog diverziteta vinove loze u Srbiji od važnosti i za ublažavanje posledica klimatskih promena. Kao primer navodi pronalaženje sorti otpornih na sušu i visoke temperature, na bolesti i štetočine, koje mogu predstavljati i materijal za dalju selekciju i oplemenjivanje vinskih i stonih sorti vinove loze.

- Prema popisu iz 1889. godine, neposredno pre pojave opasne bolesti filoksere u Srbiji, u vinogradarskom rejonu Negotinske krajine bilo je gotovo četiri hiljade hektara pod vinogradima - ističe Miroslav Nikolić, iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. - Isključivo su gajene stare lokalne i autohtone sorte, kao što su začinjak, prokupac, četereška, crna tamnjanika, bagrina, plovdina, smederevka. Koliko je to bila impresivna površina, govori podatak da su prema poljoprivrednom popisu iz 2012. godine, površine pod vinovom lozom smanjene četiri puta, dok su neke stare vinske sorte, poput četereške iščezle, ili se nalaze sporadično mahom u napuštenim vinogradima.Profesor dr Slavica Todić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da se danas u Župi na malim parcelama nalaze pojedinačni i zapušteni, ali još uvek živi čokoti lokalnih sorti, stari više od 80 godina, posađeni pre Drugog svetskog rata. Nazivi za ove sorte su uglavnom potekli od lokalnog stanovništva na osnovu karakteristika grozda, boje bobice, vremena berbe...
- U Topličkom rejonu, u starim napuštenim vinogradima starosti od 70 do 80 godina, nalaze se uglavnom sorte prokupac i plovdina - navodi profesorka Todić. - Od izuzetne važnosti je da se genomskim analizama u ovom projektu ustanovi status varijacija. Ovi stari vinogradi predstavljaju neprocenjivo genetičko i nacionalno blago kada je vinova loza u pitanju, koje je neophodno sačuvati.

Na Oglednom dobru za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima se nalazi ampelografska kolekcija sa više od 800 sorti i klonova iz celog sveta. Kolekcija predstavlja značajnu bazu za realizaciju aktivnosti koje su predviđene projektom.- Imajući u vidu činjenicu da na peskovitim zemljištima vinova loza može uspevati na sopstvenom korenu, te da su za vreme "filokserne" krize vinogradi na ovakvim terenima opstali, obišli smo i uradili analizu starih vinograda na ovakvim zemljištima - kaže prof. dr Dragoslav Ivanišević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - U Vojvodini se ovakvi vinogradi mogu naći u subotičko-horgoškoj peščari. Iz tog razloga su locirani stari vinogradi u okolini Hajdukova i Riđice, koji planiranim genomskim analizama treba da budu verifikovani.
Izvoz u Bordo
- Iz luke u Radujevcu kod Negotina, 1885. godine je u Bordo izvezeno tri miliona litara vina - kaže Miroslav Nikolić.

- U poslednjih nekoliko godina primetno je podizanje novih vinograda pod starim i autohtonim sortama, pretežno pod bagrinom i tamnjanikom crnom. Očekuje se da će se taj trend nastaviti, te su stoga rezultati ovog projekta urgentno potrebni da bi se izbegle greške usled nekontrolisanog umnožavanja neautentičnog genetičkog materijala.PREDVIĐENA je i genomska analiza herbarijuma Karlovačke gimnazije, koji sadrži kolekciju od 120 uzoraka vinove loze iz fruškogorskih vinograda između 1812. i 1824. godine. Postoje još samo dva herbarijuma ove vrste, u Španiji i Nemačkoj.

- Herbarijum "Andrije Volnoga" je najstarija muzejska kolekcija-herbarijum u Srbiji, nastala krajem 18. veka - kaže dr Milica Rat, naučni saradnik Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

- Kolekcija VITACEAE čini jednu od potkolekcija u okviru herbarijuma "Andrije Volnog" i broji oko 120 komada, na kojima su sačuvani ispresovani listovi i grozdovi različitih sorti vinove loze.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/935725/novosti-saznaju-sacuvace-gene-srpskog-cokota-projekat-naucnika-beograda-novog-sada-zastiti-autohtonih-vinovih-loza

Kupci će ubuduće u trgovinskim lancima jaja morati da potraže na policama pored brašna i šećera, umesto u rashladnim vitrinama.

Novi propisi omogućili su trgovcima da ove proizvode više ne čuvaju u fižiderima. Iako se mnogi potrošači čude novom trendu i pitaju se da li će namirnice ostati zdrave u novim uslovima, stručnjaci tvrde da nema razloga za brigu, pošto jajima najviše prija temperatura iznad pet stepeni.

Zoran Rašić iz Veterinarskog specijalističkog instituta "Jagodina" smatra da trgovinski lanci ne prave velike zalihe, već rade nabavku prema potražnji, tako da je rizik od higijenske neispravnosti sveden na minimum. Pravilnik o kvalitetu jaja je, kako naglašava, potpuno usklađen sa evropskim direktivama, a u Srbiji se primenjuje od početka ove godine.- Nije dobro da se temperatura čuvanja menja sa niže na višu, dok je obrnuto dozvoljeno - naglašava Rašić. - Kada kupimo jaja koja su u prodavnici bila van frižidera, kod kuće ih možemo čuvati u njemu ili u ostavi. Ali, ako su stajala u frižideru u marketu, moraju da se čuvaju na isti način da se ne bi prekinuo hladni lanac. Veoma je važan rok trajanja ove namirnice, koji teče 28 dana od trenutka proizvodnje.

I Zoran Ivanović, načelnik Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, napominje da se jaja A klase ne izlažu postupku hlađenja na temperaturi nižoj od pet stepeni Celzijusa.

- Pravilnik o kvalitetu jaja propisuje da ovaj proizvod može da se drži na nižoj temperaturi od pet stepeni samo tokom transporta, koji je kraći od 24 sata ili u maloprodajnim objektima, ali ne duže od 72 sata - objašnjava Ivanović.

- U kućnim frižiderima postoje poklopci, upravo da ove namirnice ne bi bile previše hladne. Temperatura u njima je između osam i 12 stepeni. U prodavnicama niko ne drži jaja u delu gde se čuva meso, gde je temperatura od dva do četiri stepena, već kod mleka, gde je temperatura oko sedam stepeni. Nauka je napredovala, pratimo evropske propise i standarde i zato se propisi menjaju.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/jaja-market-kupovina/354869/vest

Kajsija se čuva samo interventno, do prerade ili isporuke, i to od 1 do 6 nedelja. Čuvaju se potpuno zdravi plodovi koji još nisu omekšali, ali su skoro zreli. Najpovoljnija temperatura varira od sorte do sorte i kreće se u intervalu od 0 do 3°C. Relativna vlažnost vazduha treba da bude oko 85 %. Na temperaturi od –1°C može doći do pojave fizioloških oboljenja ili izmrzavanja.

Prehlađivanjem plodova kajsije slično kao i kod breskve period čuvanja se značajno produžava. Istovremeno se smanjuje pojava gljivičnih oboljenja, smanjuju gubici mase, smekšavanje plodova i njihovo prezrevanje. Najpovoljnija temperatura u većini slučajeva je oko +1°C, uz određene korekcije prema sortnim osobinama. Posle završenog čuvanja plodovi dozrevaju na 10-15°C.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/05/vocarstvo/cuvanje-plodova-kajsije/

Živići jagode koji se stavljaju u promet mogu da se vade kao sadni materijal koji je još uvek u fazi rasta i razvoja, takozvane zelene sadnice, kao frigo sadnice, ili sadnice u raznim fazama formiranja cvetnih pupoljaka, tj. , različitim stepenima vernalizacije.
Zelene sadnice mogu da se vade direktno iz polja, ili se proizvode ukorenjavanjem stolona u polju, ili u zaštićenom prostoru. Ukorenjeni živići u kontejnerima u zaštićenom prostoru još su poznati pod nazivom kontejnerske sadnice ili “plug plants” (Anderson, 1982; Bish i sar., 1997; Hicklenton i Reekie, 2000). Rasadničari vrše izbor sadnog materijala koji će proizvoditi na osnovu potražnje na tržištu. Za potrebe južnog Ontarija uglavnom se koriste frigo sadnice. Zadnjih godina sve više se pojavljuje potražnja za kontejnerskim sadnicama za proizvodnju jagoda neutralnog dana u zaštićnom prostoru u severnim delovima centrlanog Ontarija. U južnom Ontariju ova proizvodnja skoro da i ne postoji zbog visokih letnjih temperature, velike vlažnosti vazduha, i nedostatka sortimenta jagode adaptiranih na ovako nepovoljne uslove proizvodnje.
U severnim proizvodnim regionima kontinenta, frigo sadni materiјal se obično vadi od prve do kraja treće nedelje novembra, kada su biljke završile fazu formiranja cvetnih pupoljaka i dovoljnu količinu ugljenih hidrata za uspešno skladištenje i zadovoljavajući rast i razvoj u toku proizvodne sezone. U toku vađenja sadnog materija poželjno je suvo i prohladno vreme sa temperaturama između 1°C i 7°C. Potrebno je naglasiti, da biljke moraju biti vlažne tokom vađenja i čišćenja kako bi se povećala uspešnost čuvanja sadnog materijala (Lieten i sar., 2005). Lieten (1997) navodi da za uspešno skladištenje, živići treba da akumuliraju minimum 480 sati sa temperaturama nižim od 6°C i da korenov sistem sadrži više od 100 g saharoze po gramu suve materije. Međutim, Hicklenton i Reekie (2000) su u svom radom ukazali na značaj vernalizacije i povećane koncentracije ugljenih hidrata u korenu i lišću, ali da prethodno navedene granice ne predstavljaju limitirajući faktor uspešnog čuvanja rasada na temperature -1.5°C do -2°C.
Biljke G3 generacije koje su prošle inspekciju Ministarstva poljoprivrede Kanade i odobrene za stavljanje u promet, vade se mehanizovano, kako bih se sačuvao
kompletan korenov sistem i ubrzao sam proces vađenja. Sortiranje i pakovanje sadnog materijala obavlja se ručno. Prema Programu proizvodnje sadnog materijala jagode u uslovima Ontarija živići koje se stavljaju u promet moraju da zadovolje sledeće kriterijume:
-Minimalan prečnik korenovog vrata živića je 8 mm,
-Živić treba da poseduje najmanje 10 korenčića koji su najmanje 7.5 cm dugi ili 5 dobro razvijenih i razgranatih korenčića,
-Živići koji ne zadovoljavaju ove kriterijume ne mogu se stavljati u promet i oglašavati kao materijal koji je proizveden pod nadzorom ovog programa

Živići se za duže čuvanje pripremaju tako da se sa njih ukloni celokupna lisna masa osim malih, zelenih i još nerazvijenih listića. Živići, kao frigo sadni materijal, se povezuju u snopiće po 25 komada, zatim se stavljaju u polietilenske, nezalepljene kese debljine 0,04 do 0,07 mm, maksimalno do 500 komada, koje se zatim pakuju u kartonske kutije. Upakovani sadni materijal može da se čuva u hladnjačama na temperaturi -1.5°C do -2°C oko 3-9 meseci (Anderson, 1982; Lieten i sar., 2005). Temperature između 0°C i 1°C su sasvim adekvatne za čuvanje živića od 4 do 6 nedelja (Lieten i sar., 2005). Temperature ispod -3°C mogu da oštete tkivo centralnog pupoljka bokora, da smanje bujnost bokora i redukuju prinose u proleće (Lieten i Goffings, 1997).
Čuvanje sadnog materijala u kontrolisanoj atmosferi u kojoj je sadržaj 2,5 do 10 % CO2 i 2.5 do 12% O2 može da redukuje trulenje rasada i poveća bujnost biljaka (cit. po Lieten i sar., 2005).

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

AgroNET – Centar za obrazovanje i istraživanja” sa Univerziteta u Beogradu Poljoprivrednog fakulteta, u saradnji sa Univerzitetom Kalifornija (UC) - Davis „Postharvest Technology Center“ (SAD) kreirali su prvi specijalistički kurs „Savremene tehnologije čuvanja voća i povrća posle berbe” prema potrebama industrije u sektoru voća i povrća, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.

 Kurs se sastoji iz dva dela:

- Prvi, teorijski deo kursa biće održan u Naučno tehnološkom parku, u Beogradu, ulica Veljka Dugoševića 54, od 2. do 5. decembra 2019. godine.

Cilj Kursa je da kompanijama omogući da na osnovu stečenih znanja formulišu sopstvene strategije za očuvanje kvaliteta proizvoda i marketing.

Polaznicima će se preneti najsavremenija znanja u oblasti očuvanja kvaliteta, procesa zrenja i propadanja svežih hortikulturnih proizvoda, GAP-a i sistema za rukovanje proizvodima posle berbe. Polaznici će se upoznati sa tehnologijama za skladištenje, pakovanje i rukovanje svežim voćem i povrćem. Steći će znanja o značaju bezbednosti hrane, upoznaće se sa standardima i propisima, sa higijenskim dizajnom, kao i savremenim praksama marketing-menadžmenta.

- Drugi deo kursa su posete industriji, planirane za 6. i 7. decembar 2019. Tokom obilazaka industrije, polaznicima će biti prikazane različite operacije i tehnologije rukovanja voćem i povrćem nakon berbe. Objekti planirani za posetu su skladišta za pakovanje, rashladni i skladišni sistemi i distributivni centri na različitim lokacijama u Srbiji.

 Ovo je prvi Kurs u Srbiji, sertifikovan od strane UC Davis Postharvest Centra i Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 

Za dodatne informacije, možete nas kontaktirati na email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefonom na broj 062/871-6958 ili 069/344-9949.

Izvor: Agrobizni magazin

Leto kao godišnje doba zbog visokih temperature povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla, tako da je veterinarska inspekcija na celoj teritoriji Republike Srbije, odnosno svih 25 okruga, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane, a naročita pažnja se usmerava na objekte brze hrane, objekte u kojima se proizvodi sladoled, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe.
Svega nekoliko sati na visokim temperaturama dovoljno je da se iz jedne bakterije u hrani razvije njih dva miliona. U veoma kvarljive vrste hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, proizvodi od jaja, naročito majoneza i mlečni proizvodi. Dešava se da inspektori zateknu u prometu hranu koja se ne čuva u adekvatnim uslovima već je izložena dejstvu povišenih temperatura i atmosferskim uticajima. U periodu sa visokim temperaturama hrana se mora čuvati na niskim temperaturama u takozvanom "hladnom lancu".
Inspektori preduzimaju mere u svim situacijama kada se konstatuju nepravilnosti bilo da se radi o propustima u održavanju higijene, nepravilnoj manipulaciji hranom ili neadekvatnom čuvanju. Zavisno od utvrđenih nepravilnosti nalaže se otklanjanje nedostataka, zabranjuje se obavljanje delatnosti i stavljanje u promet neispravne hrane, povlačenje i uništavanje na licu mesta zatečene neispravne hrane,dok se protiv počinilaca prekršaja preduzimaju upravne radnje.
Najveća odstupanja i nepravilnosti uoče se u postupcima sa hranom u objektima namenjenim za skladištenje hrane životinjskog porekla i na tržnicama velikih gradova.

PREPORUKA POTROŠAČIMA:
Lako kvarljive proizvode životinjskog porekla trebalo bi kupovati samo u objektima i prodajnim mestima gde se oni čuvaju u rashladnim uređajima, a obavezno treba proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe. Sumnju u ispravnost hrane životinjskog porekla svaki građanin može postaviti već na osnovu promene boje, mirisa i gde je moguće ukusa. U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose. Hranu bi trebalo čuvati u rashladnim uređajima, obavezno dobro termički obraditi pre konzumacije, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrede

U Srbiji je sve češće razmišljanje vlasnika poljoprivrednog zemljišta koje je neiskorišćeno šta posaditi. Oni koji nemaju vremena da se posvete ovom poslu najčešće razmišljaju o sadnji oraha. To može biti zanimljiv izbor, međutim treba vremena do prvog roda. Kada taj rod dođe većina nije upućena kako se zapravo postupa sa plodovima oraha, a to ne znaju ni oni koji već poseduju nekoliko stabala.

Naime, prema istraživanju tržišta najbolje se prodaje orah svetle ljuske, ili onaj koji je očišćen. Bilo da se radi o jednom ili drugom načinu prodaje oraha, treba znati da je od velike važnosti kako ćemo orah čuvati do prodaje. Da bismo dobili svetlu ljusku oraha, potrebno je da plodove nakon skupljanja operemo pod jakim mlazom vode. 

Koja je kričitna temperatura za čuvanje oraha? Da li se orah lakše čuva od jabučastog ili koštunjavog voća? Odgovor na ova i mnoga druga pitanja o čuvanju ploda oraha možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

U zavisnosti od sorte i područja gajenja, berba lešnika se obavlja od kraja jula do početka septembra meseca. Plodovi leske su zreli i spremni za berbu kada promene boju, kupula-omotač se sasuši, a oni lako iz nje ispadaju na zemlju.

Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, kako svi plodovi na stablu/žbunu ne sazrevaju istovremeno, berbu leske je poželjno vršiti u dva navrata, naročito, ako se obavlja mašinski, pomoću tresača.

Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, jer im je manji radman, jezgra je smežurana i postaje žilava. Najbolji kvalitet plodova imaju u punoj zrelosti, kada se povećava količina oleinske kiseline, od koje zavisi aroma.

Na manjim površinama, berba lešnika se još uvek organizuje ručno i sakupljanjem otpalih plodova, što je sporo i skupo.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Saveti: Nega mladog zasada leske

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3417-saveti-nega-mladog-zasada-leske

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31