Kukuruz se u skladištima posle berbe čuva u klipu ili u zrnu. Najpouzdaniji način za čuvanje kukuruza je sušenje zrna u sušarama gde se vlaga smanjuje na 13 do 14 odsto i kao takvog ga je moguće čuvati i više od godinu dana. Pravilnim sušenjem kukuruza čuva se kvalitet, a gubici hranljivih materija su minimalni, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Loznica Milenko Đurić.

Berba kukuruza u klipu se obavlja kombajnima za skidanje kukuruza, vučenim ili samohodnim. Posle žetve klipovi se suše u koševima (čardacima). Pri skladištenju kukuruza u koševe treba voditi računa o vlazi zrna koja ne bi trebalo da pređe 24 do 25 odsto zbog čuvanja u toku zime i moguće pojave bolesti.Kada se kukuruz, koji se koristi za ishranu u stočarstvu ili preradu, vrše u zrnu, proces manipulacije je sledeći;

* iz traktorske ili kamionske prikolice zrno se sipa u prijemnu jamu;
* iz prijemne jame odlazi na čišćenje od raznih nečistoća;
* nakon toga, zrno koje je očišćeno od krupnih i slamastih primesa se prebacuje u deo gde se obavlja sušenje, a nešistoće u deo bunkera za primese;
* sušenje kukuruza se obavlja korišćenjem raznih vrsta energenata, najčešće gasa, fosilnih goriva, a u poslednje vreme i biomase;
* po zavšetku sušenja zrno se hladi i posle hlađenja se obavlja dalje čišćenje.Očišćena masa se u zavisnosti od infrastrukture u krugu sušare može utovarati u prikolice radi daljeg transporta ili sistemom transporetera prebacivati u silose postavljene u blizini radi daljeg čuvanja. Osušeno zrno iz sušare sa 13 do 14 odsto vlage se može čuvati u običnim podnim skladištima koji su dobro provetreni i zaštićeni od padavina, a visina gomile može da bude od tri do 3,5 m, ističe Đurić.

Pored toga zrno se može čuvati u silosima, a poslednjih nekoliko godina na manjim poljoprivrednim gazdinstvima čuvanje se obavlja u koševima-čardacima koji su obloženi mrežom sa sitnim okcima do pet milimetra.Podsetimo, ukoliko se zrno suviše dugo suši na polju u nepovoljnim vremenskim uslovima, preostala vlaga u zrnu može biti dovoljna da u uslovima čuvanja obezbedi kontinuirani razvoj gljiva, koje su izvršile infekciju na polju.

Da bi sušenje zrna bilo što ekonomičnije bitna je i vlaga zrna koje dolazi na sušenje kao i izbor i održavanje temperaturnog režima. Treba napomenuti da se granične maksimalne temperature za sušenje merkantilnog zrna i semenskog zrna razlikuju i da se semenski kukuruz suši na manjim temperaturama.U toku godine u procesu čuvanja zrna bez obzira na tip skladišta potrebno je periodično kontrolisati u kakvom je stanju zrno. Na prvom mestu se obraća pažnja na boju i miris kao i na praćenje temperature pomoću termo sondi. Ako se primeti da masa dobija miris i boju koja je neuobičajena za kukuruz zrno treba provetravati ili ohladiti.

U savremenim silosima ovaj proces je mehanizovan dok se na gazdinstvima mora pribegavati racionalnim rešenjima koja određuje sama lokacija skladišta i objekti koji mogu poslužiti u svrhu naknadnog čuvanja, napominje stručnjak za ratarstvo.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/kukuruz-vaznost-mesta-cuvanja-i-temperaturnog-rezima-susenja/63384/

Kajsija se čuva samo interventno, do prerade ili isporuke, i to od 1 do 6 nedelja. Čuvaju se potpuno zdravi plodovi koji još nisu omekšali, ali su skoro zreli. Najpovoljnija temperatura varira od sorte do sorte i kreće se u intervalu od 0 do 3°C. Relativna vlažnost vazduha treba da bude oko 85 %. Na temperaturi od –1°C može doći do pojave fizioloških oboljenja ili izmrzavanja.

Prehlađivanjem plodova kajsije slično kao i kod breskve period čuvanja se značajno produžava. Istovremeno se smanjuje pojava gljivičnih oboljenja, smanjuju gubici mase, smekšavanje plodova i njihovo prezrevanje. Najpovoljnija temperatura u većini slučajeva je oko +1°C, uz određene korekcije prema sortnim osobinama. Posle završenog čuvanja plodovi dozrevaju na 10-15°C.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/05/vocarstvo/cuvanje-plodova-kajsije/

Zahvaljujući svojim lekovitim i gastronomskim svojstvima, beli i crveni luk postali su nezaobilazni u kulinarstvu i narodnoj medicini. Svako domaćinstvo pravi zalihe ovog povrća, bilo da se radi o luku iz sopstevnog uzgoja ili kupljenom. Kako bi se glavice očuvale što duže, potrebno je odrediti optimalni trenutak berbe, pripremiti ih na odgovarajući način i obezbediti im optimalne uslove čuvanja.

Adekvatna berba luka omogućava da potpuno formirane glavice završe svoj prirodni ciklus razvoja. Pravilno određivanje momenta berbe delovaće na dužinu čuvanja ovog povrća.

Glavice se beru kada su dobro razvijene, umotane u suve zaštitne listove, a vrat nadzemnog dela je još uvek zelen. Posebno obratiti pažnju da zrele i suve glavice ne ostanu na parceli izložene kiši. Kada je ovo povrće vlažno i nedozrelo, podložnije je bržem propadanju.Nakon branja, očiste se od zemlje, lagano se uklone listovi omotača koji su suvišni ili odvojeni od glavice. Pregledamo ih, a sve oštećene lukove odvojimo od onih zdravih. Ukloni se i višak korena i nadzemni organi. Njihovo jako prikraćivanje može da uništi glavicu, dovede do njenog truljenja ili isušivanja, zato se ostavlja jedan deo. Kod belog luka jakim prikraćivanjem može da se uništi čak i klica na čenovima ili da se odstrani tačka na kojoj se razvija koren. Dovoljno je da se ostavi dva do četiri centimetra nadzemne mase, odnosno korena. Taj osušeni deo sprečiće prodor bakterija i gljivica koje su prouzrokovači truljenja.

Od stanja glavica i njihove vlažnosti, zavisi i period sušenja. Ovaj proces traje od jedan do pet dana u domaćim uslovima. Prilikom jačeg dodira ostavljenog nadzemnog dela iznad glavice crvenog luka, može da se utvrdi da li je on osušen. Ukoliko iz odsečenog dela izlazi tečnost, glavice trebalo bi još da se suše. Dno glavice i zona oko korena treba da budu suvi. Ukoliko vremenske prilike ne dozvoljavaju sušenje na otvorenom, luk sušimo u zatvorenom prostoru pored izvora toplote.

Temperatura vazduha treba da se kreće od 22 do 25°C. Osušene glavice je najbolje ostaviti nekoliko dana u nekom prostoru sa dobrom ventilaciom.

Zdrav, osušen luk pogodan je za skladištenje. Sve oštećene i prevlažne glavice treba što brže potrošiti. Iskoristiti za pripremanje zimnice, dehidrirati ili preraditi na neki drugi način.Mesto ge će se skladištiti treba da je suvo i prozračno. Vlažnost vazduha ne sme da bude visoka. Optimalna vlaga za čuvanje luka je 50 do 65 odsto. Tokom čuvanja, najviše mu smeta naglo kolebanje temperature. Najbolje ga je čuvati u manjim količinama. Izaberite prirodne materijale za ovu namenu kao što su korpe, drvene gajbice ili papirne vreće. Mogu se koristiti i plastične gajbe sa otvorima koji će obezbediti cirkulaciju vazduha. Kartonske kutije sa otvorima, mrežaste vrećice, papirni fišeci ili čak i najlonske čarape mogu se iskoristiti za čuvanje. Glavice luka ne držati u zatvorenom.

Posude u kojima će se čuvati treba da su čiste, oprane, dezinfikovane. Najbolje je da bude raspoređen u dva do tri reda. Visina sloja uskladištenih glavica ne treba da je viša od 30 cm. To će olakšati pregled luka tokom perioda čuvanja i obezbediti bolju ventilaciju skladištenih glavica. One koje pokazuju znakove propadanja potrebno je ukloniti.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/kako-na-pravi-nacin-cuvati-luk-u-domacinstvu/61697/

Živići jagode koji se stavljaju u promet mogu da se vade kao sadni materijal koji je još uvek u fazi rasta i razvoja, takozvane zelene sadnice, kao frigo sadnice, ili sadnice u raznim fazama formiranja cvetnih pupoljaka, tj. , različitim stepenima vernalizacije.
Zelene sadnice mogu da se vade direktno iz polja, ili se proizvode ukorenjavanjem stolona u polju, ili u zaštićenom prostoru. Ukorenjeni živići u kontejnerima u zaštićenom prostoru još su poznati pod nazivom kontejnerske sadnice ili “plug plants” (Anderson, 1982; Bish i sar., 1997; Hicklenton i Reekie, 2000). Rasadničari vrše izbor sadnog materijala koji će proizvoditi na osnovu potražnje na tržištu. Za potrebe južnog Ontarija uglavnom se koriste frigo sadnice. Zadnjih godina sve više se pojavljuje potražnja za kontejnerskim sadnicama za proizvodnju jagoda neutralnog dana u zaštićnom prostoru u severnim delovima centrlanog Ontarija. U južnom Ontariju ova proizvodnja skoro da i ne postoji zbog visokih letnjih temperature, velike vlažnosti vazduha, i nedostatka sortimenta jagode adaptiranih na ovako nepovoljne uslove proizvodnje.
U severnim proizvodnim regionima kontinenta, frigo sadni materiјal se obično vadi od prve do kraja treće nedelje novembra, kada su biljke završile fazu formiranja cvetnih pupoljaka i dovoljnu količinu ugljenih hidrata za uspešno skladištenje i zadovoljavajući rast i razvoj u toku proizvodne sezone. U toku vađenja sadnog materija poželjno je suvo i prohladno vreme sa temperaturama između 1°C i 7°C. Potrebno je naglasiti, da biljke moraju biti vlažne tokom vađenja i čišćenja kako bi se povećala uspešnost čuvanja sadnog materijala (Lieten i sar., 2005). Lieten (1997) navodi da za uspešno skladištenje, živići treba da akumuliraju minimum 480 sati sa temperaturama nižim od 6°C i da korenov sistem sadrži više od 100 g saharoze po gramu suve materije. Međutim, Hicklenton i Reekie (2000) su u svom radom ukazali na značaj vernalizacije i povećane koncentracije ugljenih hidrata u korenu i lišću, ali da prethodno navedene granice ne predstavljaju limitirajući faktor uspešnog čuvanja rasada na temperature -1.5°C do -2°C.
Biljke G3 generacije koje su prošle inspekciju Ministarstva poljoprivrede Kanade i odobrene za stavljanje u promet, vade se mehanizovano, kako bih se sačuvao
kompletan korenov sistem i ubrzao sam proces vađenja. Sortiranje i pakovanje sadnog materijala obavlja se ručno. Prema Programu proizvodnje sadnog materijala jagode u uslovima Ontarija živići koje se stavljaju u promet moraju da zadovolje sledeće kriterijume:
-Minimalan prečnik korenovog vrata živića je 8 mm,
-Živić treba da poseduje najmanje 10 korenčića koji su najmanje 7.5 cm dugi ili 5 dobro razvijenih i razgranatih korenčića,
-Živići koji ne zadovoljavaju ove kriterijume ne mogu se stavljati u promet i oglašavati kao materijal koji je proizveden pod nadzorom ovog programa

Živići se za duže čuvanje pripremaju tako da se sa njih ukloni celokupna lisna masa osim malih, zelenih i još nerazvijenih listića. Živići, kao frigo sadni materijal, se povezuju u snopiće po 25 komada, zatim se stavljaju u polietilenske, nezalepljene kese debljine 0,04 do 0,07 mm, maksimalno do 500 komada, koje se zatim pakuju u kartonske kutije. Upakovani sadni materijal može da se čuva u hladnjačama na temperaturi -1.5°C do -2°C oko 3-9 meseci (Anderson, 1982; Lieten i sar., 2005). Temperature između 0°C i 1°C su sasvim adekvatne za čuvanje živića od 4 do 6 nedelja (Lieten i sar., 2005). Temperature ispod -3°C mogu da oštete tkivo centralnog pupoljka bokora, da smanje bujnost bokora i redukuju prinose u proleće (Lieten i Goffings, 1997).
Čuvanje sadnog materijala u kontrolisanoj atmosferi u kojoj je sadržaj 2,5 do 10 % CO2 i 2.5 do 12% O2 može da redukuje trulenje rasada i poveća bujnost biljaka (cit. po Lieten i sar., 2005).

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

AgroNET – Centar za obrazovanje i istraživanja” sa Univerziteta u Beogradu Poljoprivrednog fakulteta, u saradnji sa Univerzitetom Kalifornija (UC) - Davis „Postharvest Technology Center“ (SAD) kreirali su prvi specijalistički kurs „Savremene tehnologije čuvanja voća i povrća posle berbe” prema potrebama industrije u sektoru voća i povrća, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.

 Kurs se sastoji iz dva dela:

- Prvi, teorijski deo kursa biće održan u Naučno tehnološkom parku, u Beogradu, ulica Veljka Dugoševića 54, od 2. do 5. decembra 2019. godine.

Cilj Kursa je da kompanijama omogući da na osnovu stečenih znanja formulišu sopstvene strategije za očuvanje kvaliteta proizvoda i marketing.

Polaznicima će se preneti najsavremenija znanja u oblasti očuvanja kvaliteta, procesa zrenja i propadanja svežih hortikulturnih proizvoda, GAP-a i sistema za rukovanje proizvodima posle berbe. Polaznici će se upoznati sa tehnologijama za skladištenje, pakovanje i rukovanje svežim voćem i povrćem. Steći će znanja o značaju bezbednosti hrane, upoznaće se sa standardima i propisima, sa higijenskim dizajnom, kao i savremenim praksama marketing-menadžmenta.

- Drugi deo kursa su posete industriji, planirane za 6. i 7. decembar 2019. Tokom obilazaka industrije, polaznicima će biti prikazane različite operacije i tehnologije rukovanja voćem i povrćem nakon berbe. Objekti planirani za posetu su skladišta za pakovanje, rashladni i skladišni sistemi i distributivni centri na različitim lokacijama u Srbiji.

 Ovo je prvi Kurs u Srbiji, sertifikovan od strane UC Davis Postharvest Centra i Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 

Za dodatne informacije, možete nas kontaktirati na email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefonom na broj 062/871-6958 ili 069/344-9949.

Izvor: Agrobizni magazin

Leto kao godišnje doba zbog visokih temperature povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla, tako da je veterinarska inspekcija na celoj teritoriji Republike Srbije, odnosno svih 25 okruga, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane, a naročita pažnja se usmerava na objekte brze hrane, objekte u kojima se proizvodi sladoled, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe.
Svega nekoliko sati na visokim temperaturama dovoljno je da se iz jedne bakterije u hrani razvije njih dva miliona. U veoma kvarljive vrste hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, proizvodi od jaja, naročito majoneza i mlečni proizvodi. Dešava se da inspektori zateknu u prometu hranu koja se ne čuva u adekvatnim uslovima već je izložena dejstvu povišenih temperatura i atmosferskim uticajima. U periodu sa visokim temperaturama hrana se mora čuvati na niskim temperaturama u takozvanom "hladnom lancu".
Inspektori preduzimaju mere u svim situacijama kada se konstatuju nepravilnosti bilo da se radi o propustima u održavanju higijene, nepravilnoj manipulaciji hranom ili neadekvatnom čuvanju. Zavisno od utvrđenih nepravilnosti nalaže se otklanjanje nedostataka, zabranjuje se obavljanje delatnosti i stavljanje u promet neispravne hrane, povlačenje i uništavanje na licu mesta zatečene neispravne hrane,dok se protiv počinilaca prekršaja preduzimaju upravne radnje.
Najveća odstupanja i nepravilnosti uoče se u postupcima sa hranom u objektima namenjenim za skladištenje hrane životinjskog porekla i na tržnicama velikih gradova.

PREPORUKA POTROŠAČIMA:
Lako kvarljive proizvode životinjskog porekla trebalo bi kupovati samo u objektima i prodajnim mestima gde se oni čuvaju u rashladnim uređajima, a obavezno treba proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe. Sumnju u ispravnost hrane životinjskog porekla svaki građanin može postaviti već na osnovu promene boje, mirisa i gde je moguće ukusa. U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose. Hranu bi trebalo čuvati u rashladnim uređajima, obavezno dobro termički obraditi pre konzumacije, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrede

U Srbiji je sve češće razmišljanje vlasnika poljoprivrednog zemljišta koje je neiskorišćeno šta posaditi. Oni koji nemaju vremena da se posvete ovom poslu najčešće razmišljaju o sadnji oraha. To može biti zanimljiv izbor, međutim treba vremena do prvog roda. Kada taj rod dođe većina nije upućena kako se zapravo postupa sa plodovima oraha, a to ne znaju ni oni koji već poseduju nekoliko stabala.

Naime, prema istraživanju tržišta najbolje se prodaje orah svetle ljuske, ili onaj koji je očišćen. Bilo da se radi o jednom ili drugom načinu prodaje oraha, treba znati da je od velike važnosti kako ćemo orah čuvati do prodaje. Da bismo dobili svetlu ljusku oraha, potrebno je da plodove nakon skupljanja operemo pod jakim mlazom vode. 

Koja je kričitna temperatura za čuvanje oraha? Da li se orah lakše čuva od jabučastog ili koštunjavog voća? Odgovor na ova i mnoga druga pitanja o čuvanju ploda oraha možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

U zavisnosti od sorte i područja gajenja, berba lešnika se obavlja od kraja jula do početka septembra meseca. Plodovi leske su zreli i spremni za berbu kada promene boju, kupula-omotač se sasuši, a oni lako iz nje ispadaju na zemlju.

Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, kako svi plodovi na stablu/žbunu ne sazrevaju istovremeno, berbu leske je poželjno vršiti u dva navrata, naročito, ako se obavlja mašinski, pomoću tresača.

Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, jer im je manji radman, jezgra je smežurana i postaje žilava. Najbolji kvalitet plodova imaju u punoj zrelosti, kada se povećava količina oleinske kiseline, od koje zavisi aroma.

Na manjim površinama, berba lešnika se još uvek organizuje ručno i sakupljanjem otpalih plodova, što je sporo i skupo.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Saveti: Nega mladog zasada leske

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3417-saveti-nega-mladog-zasada-leske

 

Pečenje rakije je posao kojim se skoro svako gazdinstvo bavi, iz hobija, za sopstvene potrebe ili za potrebe tržišta. Međutim, za kvalitet rakije veoma važno je i kako se rakija skladišti i čuva. Danas postoji veliki broj sudova, koji se mogu koristiti za vrenje i čuvanje rakija od voća i grožđa.

Međutim, za većinu rakija, najbolji su drveni sudovi, i to hrastova burad.

Nova burad za čuvanje rakije takođe zahtevaju postupak pripreme pre upotrebe.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar.

 

Rakije koje ćete sigurno poželeti da probate

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3177-rakije-koje-cete-sigurno-pozeleti-da-probate

 

 

 

 

Kako bi se plodovi voća sačuvali, neophodno je primeniti odgovarajuće mere. Tokom vegetacije redovno sprovoditi mere hemijske zaštite. Brati čvršće plodove, pre pune zrelosti, jer su tada manje podložni mehaničkim povredama.

Tokom transporta izbegavati svako povređivanje pokožice. Oštećene plodove odvojiti i odstraniti pre unošenja zdravih u skladište. Obratiti pažnju na čistoću gajbica. U njima ne sme biti ostataka ranije čuvanih plodova. U skladištima obezbediti sve sanitarne mere u vezi čistoće, i obavezno kontrolisati vlažnost i temperaturu.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. novembra. 

 

Nove sorte jabuke za kupce koji plaćaju vrhunski kvalitet

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3020-nove-sorte-jabuke-za-kupce-koji-placaju-vrhunski-kvalitet

Šta se od voća isplati gajiti? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3226-sta-se-od-voca-isplati-gajiti

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31