Konditori i proizvođači dečje hrane i sladoleda uštedeće 700.000 evra u ovoj godini, vest je koju su preneli svi mediji. Proizvođači dečje hrane u Srbiji, kao i proizvođači sladoleda i konditori, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, od 1. januara oslobođeni su dažbine za mleko u prahu, što će im u 2019. godini doneti uštede veće od 700.000 evra.

Međutim nameće se pitanje, da li je ovakva odluka i zaslužena imajući u vidu da su isti ti konditori smanjli gramažu svojih proizvoda. Tako sada umesto nekadašnjih 100 grama, čokolade u Srbiji, u većini slučajeva iznose 80 i 90 grama, a pakovanja od 200 grama sada nisu veća od 160 grama. Nameće se realno pitanje zašto su konditorima odobrene ove pogodnosti sem za potrebe proizvodnje hrane za decu?

Proveravali smo na policama Evropske Unije gramaža čololada ne samo da je 100 grama za čokolade već se sada po istoj ceni može dobiti i dodatnih 20 grama gratis. Mi smo našli primere čokolada od 93 grama pa čak i 75 grama!

U obrazloženju odluke navedeno je da se mera preduzima radi povećanja konkurentnosti domaće industrije. Nameće se konkretno pitanje: hoće li konkurentniji konditori sada sniziti cene proizvoda pošto im je država izašla u susret zahtevu.

Setimo se samo činjenice da je, jedna od glavnih sirovina u ovoj industriji, šećer jeftiniji duplo nego pre 5 godina kada je cena bila preko 100 dinara. Da li ste od tada do danas videli da je i jedan slatkiš pojeftinio? Ako uzmemo za primer krem banana kompanije SOKO ŠTARK pre dve godine u većini radnji bila je 10-11 dinara danas je možete kupiti eventualno na akciji za manje od 15 dinara.

Ako bi smo bili šaljivi možda konditori vode računa o našem zdravlju i vitkom stasu takoda sada snižavaju gramažu ali ne i cene.

Kako ovaj članak samo može da iznervira već revoltirane potrošače ne ostaje nam niša drugo do da čitamo deklaracije i nosimo digitrone tako da znamo ko je povoljniji.

 

Izvor informacija o cenama pojedinih artikala www.cenoteka.rs 

Najslađi beogradski "Festival čokolade" počinje sutra na Dorćol placu u Beogradu, a brojni posetioci moći će od 7. do 9. decembra da uzivaju u domaćim i internacionalnim brendovima. Osim dobro poznatih belgijskih, francuskih, ruskih čokoladnih poslastica posetioci će moći da probaju, i po sajamskim cenama kupe, i autentične slatkiše od čokolade napravljene u kuhinjama domaćih malih proizvođača.

Na ovogodišnjem drugom po redu "Festivalu čokolade" proizvođači će ponuditi neke drugačije, neobične ukuse kao što je čokoladno pivo ili čorba od čokolade, ali i posavetovati posetioce koje čokolade najbolje idu uz koju vrstu vina. U ponudi će biti i organska čokolada i kakao, ali i čokoladni slatkiši za kućne ljubimce. Na "Festivalu čokolade" najbolji proizvođači predstavljaju najkvalitetnije i najbolje iz svoje ponude, a posetioci će imati mogućnost i da sve to isprobaju. Biće organizovan i veliki broj zanimljivih radionica, otvorenih degustacija, jedinstvenih stručnih vođenja kroz raznolike ukuse čokolade, vina i kafe.

Sve ovo biće začinjeno i muzikom, pa će posetioci uz degustaciju čokolade moći da uživaju i u džez zvucima i muzici popularnih Di Džejeva. 

Izvor: Agrobiznis magazin

Redovnom kontrolom u magacinu proizvođača, koji posluje u okviru grupacije Swisslion-Takovo, inspektori su ustanovili ovu nepravilnost i naložili toj kompaniji povlačenje kompletne serije mlečne čokolade sa visokim sadržajem mleka (u pakovanju od 90 grama).
 
Poljoprivredna inspekcija povukla je sa tržišta 4,3 tone mlečne čokolade Banat zbog plesni. 
 
Kompanija je ovu informaciju već objavio na svom sajtu i pozvala potrošače koji su kupili proizvod iz serije (L 21. 10. 2018) da ga zamene u njihovim radnjama.
 
Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije, potvrdio je za Politiku da je ova nepravilnost uočena tokom redovne kontrole pogona konditorske industrije, koja i dalje traje.
 
- Uzorkovanje je rađeno u magacinu fabrike Banat. Kako smo obavešteni, povučena je sva čokolada, a deo ove serije, po našim saznanjima, izvezen je i u Makedoniju. Pojava plesni verovatno je posledica dužeg stajanja u magacinu - rekao je Vujović.
 
On ističe da je proizvođač postupio po zakonu, objavivši ovu informaciju na svom sajtu. Opoziv proizvoda uobičajena je praksa svuda u svetu, ali i obaveza po domaćim propisima, mada proizvođači to često izbegavaju.
 
Swisslion-Takovo, u vlasništvu Rodoljuba Draškovića, fabriku čokolada Banatu iz Vršca kupio jesredinom prošle godine od požarevačkog Bambija. Time je Drašković prošiorio asortiman u svom lancu prodavnica Slatka kuća. Ova fabrika mesečno proizvodi oko 2.000 tona čokolade, a toliko i proda, i to oko 40% na domaćem, a ostalo na izvoznim tržištima, piše Politika.
 
 

Ovo će šokirati ljubitelje kroasana!

 
 

Svetska industrija čokolade kriva je za katastrofalno uništavanje prašuma u zapadnoj Africi, gde se šume krče radi proizvodnje kakaa. Trgovci koji prodaju kakao Marsu, Nestleu, Mondelezu i drugim velikim kompanijama kupuju proizvode nelegalno uzgajane u zaštićenim oblastima Obale Slonovače, gde su površine pod prašumama smanjene za više od 80% od 1960. godine.

Nelegalni kakao se u lancu snabdevanja meša s "čistim" zrnima, što znači da bi Mars čokoladice ili Milka čokolade mogle sadržati "prljavi" kakao, pošto više od 40% kakaa u svetu dolazi iz Obale Slonovače, navodi britanski Gardijan.

U tekstu se navodi da su novinari lista putovali Obalom Slonovače i zabeležili račišćavanje prašuma radi plantaža kakaa - sela i poljoprivrednici su zauzeli nacionalne parkove koji bi trebalo da budu zaštićeni, dok zvaničnici zaduženi za očuvanje životne sredine primaju mito da ne kontrolišu snabdevanje kompanija koje ne interesuje poreklo kakaa.

U zahtevu Gardijana za komentar, Mars, Mondelez i Nestle, kao i trgovci Kargil (Cargill) i Beri Kalbo (Barry Callebaut), nisu negirali optužbe da je kakao zasađen sa obešumljenih površina prošao kroz njihov lanac snabdevanja, mada svi navode da rade naporno da u njihovim proizvodima ne bude "prljavog" kakaa.

Oko 70% svetskog kakaa proizvodi oko dva miliona poljoprivrednika u pojasu od Sijera Leonea do Kameruna, ali su Obala Slonovače i Gana dva najveća svetska proizvođača, dok su istovremeno i najveće žrtve deforestacije.

Obala Slonovače najbrže među afričkim zemljama gubi šumske površine - sada je manje od 4% zemlje pod prašumom, dok je nekada bila četvrtina. 

Sve veća potražnja u svetu za čokoladom znači da, ako se ništa ne preduzme, do 2030. više neće biti šume u Obali Slonovače, navela je ekološka organizacija Moćna Zemlja (Mighty Earth) koja je 13. septembra objavila istragu o krčenju šuma zbog čokolade.

Naučnici kažu da je kakao čudovište koje će samo sebe uništiti. Poljoprivrednicima će na kraju nedostajati drveće koje seku i spaljuju, pošto njihova senka štiti biljke kakaa tokom sušnih sezona, koje postaju sve intenzivnije zbog krčenja šuma.

Velike kompanije su navele da su svesne problema deforestacije radi proizvodnje kakaa i kažu da su posvećene rešavanju problema.

Predstavnik Marsa je rekao da ta kompanije želi da "pronađe najbolji načina da se okonča krčenje i uništavanje šuma u globalnom lancu snabdevanja kakaom", ali i dodao da je održivi kakao preveliki izazov za svaku kompaniju pojedinačno, zbog čega se Mars udružuje s ostalima u industriji kako bi se rešio problem.

Nestle je naveo da se "protivi uništavanju prašuma i tresetišta širom sveta", jer smatra da je to jedan od najvećih ekoloških izazova s kojim se svet suočava.

Predstavnica Mondeleza, koji između ostalog pravi Milku, rekla je da ta kompanija aktivno radi na sprečavanju deforestacije.

Kompanija Herši (Harshey) navela je da joj je cilj da do 2020. koristi 100% odsto održivi kakao, dok je trgovačka kompanija Bari Kalbo navele da im je cilj da do 2025. prodaje samo kakao koji nije s obešumljenih površina.

Izvor: The Guardian, http://www.euractiv.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31