Glog je po verovanju duboko ukorenjenom u srpskom narodu biljka koja štiti od svakog zla. Njime se kiti kuća, dobro ga je jesti, a važno mesto zauzima i u religijskim obredima. Legenda kaže da je od glogovog trnja napravljena kruna za Hrista tokom njegovog stradanja, pa ne čude brojni mitovi koji se vezuju za ovo drvo. Od gloga su Kinezi pravili fermentisano piće još pre 9.000 godina, a za lečenje su ga koristili i stari Grci i Indijci.

Glog je samonikla žbunasta biljka iz porodice ruža, raste u vlažnim područjima, na obodima šuma, ali i uz ograde. U pitanju je vrlo otporna biljka, listovi su podeljeni u tri do pet režnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi najčešće beli sakupljeni u mirisne cvasti slične štitu sa prašnicima crvene boje. Plod je okruglasto – duguljast i mesnat sa jednom do tri semenke. Lekovita svojstva gloga dobro su poznata već vekovima, a u narodnoj medicini najviše se koristi kod kardio-vaskularnih bolesti. Glog jača i potkrepljuje rad srca, a koristi se i kao prirodni lek za regulaciju krvnog pritiska. Ne samo da snižava povišeni krvni pritisak, već i podiže nizak u slučajevima oslabljenog ili oštećenog rada srčanog mišica. Blagotvorno deluje kod zakrečenja krvnih sudova, upale srčanog
mišića i protiv angine pektoris. Jednom rečju pomaže u lečenju svih vrsta srčanih oboljena.
U narodnoj medicini koriste se cvetovi, listovi i glogovi plodovi bez peteljke koji su bogati antioksidansima. Od cvetova se dobija eterično ulje, a uz lišće služe za pripremu čaja. Plovi sadrže tanin, saponin, glikozide i fruktozu, a izuzetno su bogati kalijumom, natrijumom, kalcijumom i solima fosforne kiseline. U glogu ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrži alkaloide. Cvetovi gloga imaju jak miris i mirišu na med, a beru se u proleće između aprila i juna u vreme kada je drvo u punom cvetu. Suše se u tankom sloju na promaji bez izlaganja sunčevoj svetlosti, jer ne bi smeli da promene boju. Lišće se bere nakon cvetanja biljke i suši isto kao i cvet, dok se plodovi beru u jesen kada postanu potpuno zreli i jarko crveni. Prvo se suše u hladu da svenu, a posle toga mogu da se dosuše i na suncu. Tinkture od svežih plodova gloga danas se najčešće koriste u homeopatiji, a lekovita svojstva
ove biljke potvrdila je i nauka.
Međutim važno je napomenuti duža i svakodnevna upotreba gloga, bilo kroz čaj ili tinkturu može da izazove mučninu, pa čak i trovanje. Zato se preporučuje da se posle pet do sedam dana lečenja čajem od gloga napravi pauza od dva-tri dana. Preporučljivo je da se čaj ne uzima na svoju ruku, već da pacijent tokom terapije bude pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.
Iako je prvenstveno poznat kao biljka za lečenje srčanih oboljenja, glog je jedna od biljaka s najjačim smirujućim učinkom pa blagotvorno deluje na nervni sistem. Pomaže kod umora, manjka energije, nesanice, ankcioznosti, teškog disanja, vrtoglavica, lupanja srca, nervoze, šuma u ušima, malokrvnosti... Može se koristiti kao pomoć kod mršavljenja, jer potiče izbacivanje viška vode iz organizma. Glog jača vezivno tkivo na zglobovima, a zbog antiupalnog delovanja savetuje se pacijentima koji imaju razna upalna stanja, ali treba da ga izbegavaju trudnice, dojilje i deca mlađa od 12 godina.Glog se najčešće konzumira kao čaj bilo da se koriste osušene bobice, cvetovi ili lišće.
Priprema je vrlo jednostavna. Jednu kafenu kašičicu usitnjenog ploda gloga preliti sa 150 ml ključale vode, sud poklopiti, ostaviti da odstoji 15-30 minuta. Procediti i piti tri puta dnevno. U borbi protiv aritmije koristi se čaj od cvetova i lišća gloga i to na sledeći način: kašiku sušenog cveta i lista gloga preliti sa 2 dl ključale vode i ostaviti dobro zaklopljeno da odstoji dva sata. Procediti i piti dva puta dnevno po punu šolju. Ako baš niste ljubitelj čajeva valja znati da se od gloga može praviti sok, džem, ali i vino i likera, pri čemu se ne gubi lekovita svojstva ove bilje.
Evo kako ljubitelji vina mogu da naprave svoje omiljeno piće, ali se za razliku od klasičnog vina od grožđa konzumira isključivo jedna rakijska čašica dnevno.
Vino od gloga
Sastojci:
* 1 kilogram svežih, zrelih bobica gloga
* Litar i po prokuvane vode
* 500 gr žutog šećera
Priprema: Dobro oprati i očistiti bobice gloga, te ih sipati u veliku staklenu teglu. Dodati prokuvanu i ohlađenu vodu i žuti šećer. Teglu prekriti gazom i ostaviti na sobnoj temperaturi na tamnom mestu 40 dana. Nakon toga procediti, tečnost sipati u staklenu flašu i čuvati u frižideru. Vino uzimati svako jutro po jednu rakijsku čašicu, pola sata pre doručka.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poljska žalfija je zeljasta višegodišnja biljka, koja cveta od maja do oktobra meseca. Raste u visinu i do 50 cm. Ima slabo razgranatu stabljiku i nežan pokrov od dlači ca. Prepoznaje se po sivo-zelenim listovima ovalnog oblika i ljubičastim cvetićima, koji su skupljeni u cvasti.

Ova vrsta žalfije voli suve terene i može se naći na suvim livadama i pašnjacima. Žalfija sadrži vitamin B1 i C, kao i eterična ulja. Preporučuje se kod bolova u stomaku, olakšava varenje i doprinosi dobroj probavi. U narodnoj medicini poznata je kao snažno sredstvo protiv upale respiratornog trakta, zato što deluje kao balsam, koji obavlja sluzokožu i donosi olakšanje.

Primenjuje se u obliku čaja ili inhalacije.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Lekovita biljka i njeno seme

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/3375-lekovita-biljka-i-njeno-seme

 

Od mladih oraha pripremaju se sirupi, čajevi, tinkture, lekovite rakije. Bogati lekovitim sastojcima, listovi, mladi i zreli plodovi, kao i zelene ljuske oraha (Juglans regia), čije raskošno stablo može da dostigne i do 25 metara, upotrebljavani su za lečenje mnogobrojnih bolesti još od antičkog doba, a njihovu lekovitost potvrdila je i savremena medicina. Orah raste samoniklo ili polusamoniklo od jugoistočne Evrope do Dalekog istoka. 

Zeleni orasi su jedinstven prirodni rezervoar vitamina C, ali i fenolskih jedinjenja. Bogati su i mineralima poput joda, kalijuma, magnezijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa i cinka, hlora, sumpora, mangana i bakra. S obzirom na to da su, osim vitaminom C, bogati i drugim vitaminima (E, B1, B6, B9), kao i omega - 3 masnim kiselinama, preparati od zelenih oraha daju se slabašnoj deci i malokrvnima.

Na Balkanu se i danas održao lep običaj, da se mladi zeleni, takozvani mlečni oraščići, ili samo zelene ljuske, dodaju u med i poslužuju kao slatko.

ČAJ

Čaj od mladog lišća oraha, uz dodatak meda, koristi se za čišćenje, poboljšanje krvne slike i jačanje krvi, zatim jačanje želuca, olakšavanje probave, protiv raznih čireva, kostobolje, gnojnih rana svih vrsta, te za ispiranje i oblaganje upaljenih očiju.

Efikasan je u lečenju rahitičnih oboljenja kostiju, opšte slabosti organizma, krvarenja zuba i bolesti desni.

Vrlo dobri rezultati postižu se u slučaju saniranja bubuljica, krastica na glavi, lišajeva na bradi, gnojnih osipa.

SIRUP

Od zelenih nedozrelih plodova ili samo od zelene ljuske, uz dodatak meda, priprema se lekoviti sirup. Kod spoljne primene, orah se koristi za obloge i kupanje, protiv upale očiju, hroničnog ekcema i nečistih rana, a može da posluži i kao odličan preparat za kosu.

Mladi, zeleni orasi su bogati vitaminom C i drugim vitaminima, pa se stavljaju u med kao “slatko”. S obzirom na to da predstavlja pravu riznicu vitamina, proizvodi od oraha daju se bolesnicima, slabašnoj deci i slabokrvnim osobama. Kada se dodiruju na Suncu, svi delovi biljke potamne i „oboje“ ruke crnom bojom koja se teško skida. Međutim, upravo zahvaljujući toj osobini, od oraha se dobiva kvalitetno ulje, koje se nanosi na kožu pre sunčanja, kako bi se osiguralo ravnomerno i lako tamnjenje.

ZA JAČANJE KOSE

Samleti 10 kašika orahovih jezgri i staviti u 1 litru alkohola (96 %). Bocu sa mešavinom dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na toplom mestu 2 nedelje. Dobijenom smesom svake večeri masirati kožu glave, zatim oprati kosu i osušiti.

RAKIJA OD ORAHA (ORAHOVAČA)

Sastojci:

1 l rakije

20 mladih zelenih oraha

1 g cimetove kore

1 g suvog korena đumbira

250 g šećera

Priprema:

Operite orahe, odvojiti na četvrtine i preliti rakijom, dodati cimet, đumbir. Zatvoriti pa ostaviti na sunčano mesto mesec dana. Zatim dodati u rakiju šećer, i ponovo staviti na sunce mesec dana. Nakon toga procediti, i može se konzumirati.

SIRUP

Sastojci:

½ kg zelenih oraha

1 l vode

2 kg meda

Priprema:

Sakupiti mlade, zelene orahe, odvojiti na četvrtine, pa kuvati 2 sata. Procediti, zatim dobijenu tečnost pomešati sa medom, a zatim ponovo kuvati da se zgusne kao sirup.

Primena:

Jedna kašičica za kafu sirupa, na 1,5 dl vode ili čaja, 2 do 4 puta dnevno. Sirup se koristi za jačanje želuca i štitnjače, mišića i čitavog organizma.

MAST

Sastojci:

5 kašika mladih pupoljaka

½ kg svinjske masti

Priprema:

Pupoljke kuvati u masti pola sata, odložiti u ambalažu sa poklopcem, ohladiti i čuvati u frižideru.

Primena:

Protiv peruti i opadanja kose.

 

Izvor: www.beleznica.wordpress.com, www.biljeizdravlje.rs

 

Šta se sve može iskoristiti od tikve? Da li se i koren može upotrebiti? Pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3081-od-tikve-se-nista-ne-baca

 

Tamna boja plodova aronije potiče od velikog prisustva antocijana u plodovima. Ova biljka predstavlja pravo bogatstvo, kada je u pitanju prisutvo ovog sastojka, koji važi za borca sa slobodnim radikalima.

Stručnjaci su utvrdili da aronija ima i antiinflamatorna svojstva, odnosno da smanjuje oticanje. Sok i čaj od aronije se preporučuju osobama koje imaju problem sa cirkulacijom, anemijiom, visokim krvnim pritiskom, podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava glavobolju i migrenu, snižava povišen krvni pritisak, povoljno deluje na želudac i creva, zaustavlja proliv, popravlja imunitet organizma, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija.

Aronija u svojim plodovima sadrzi veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročiscava organizam od stetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sardži i redak voćni šećer sorbitol.

Sok od aronije: Osnovna mera je ista kao i za sirup, osim što za sok od aronije ide manje šećera, odnosno: 4 kg bobica aronije, 2 l vode, 2 limuna i 1,5 kg šećera.

Čaj od aronije: Kašika osušenih listova biljke se prelije sa 250 ml ključale vode, i ostavi da kratko odstoji. Najbolje je piti jednom dnevno.

Sok i čajeve možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane, apotekama, mada i društvene mreže imaju puno proizvođača sa aronijom, treba voditi računa šta kupujete. Na sajmovima ,,Vikend dobrog ukusa” cena flaše od 7dl, košta 700 dinara.

Sirup od aronije:

  • 2 kg zamrznutih bobica aronije
  • 1 kg kristal šećera
  • 1 l vode
  • 1 limun-sok

U šerpu staviti vodu i šećer, staviti na vatru da provri (10 minuta). Dodati zamrznute bobice aronije, i dalje kuvati uz neprestano mešanje dok ne provri (20 minuta). Kada provri kuvati još 5 minuta, skinuti sa vatre i pustiti da se potpuno ohladi.

Ohlađenu smesu postepeno stavljati na cedilo, da se iscedi sok, a bobice nakon ceđenja stavljati u jednu posudu. Kašikom vaditi (po 1 kašiku) bobice aronije, i stavljati u presu za krompir i iscediti sok, a isceđene bobice stavljati posebno u jednu posudu (taj postupak traje oko 30 minuta). Kada su sve bobice isceđene, sok još jednom procediti u cediljki, obloženoj čistom gazom.

Sok izručiti u široku šerpu, i staviti na vatru da se kuva dok ne provri (10 minuta). Šerpu skinuti sa vatre, u vreo sirup dodati sok od jednog limuna, i dobro promešati. Vreo sirup sipati u tople oprane flaše, koje ste sterilizovali u zagrejanoj rerni. Flaše odmah zatvoriti, i pustiti da se potpuno ohlade, te odložiti na tamno i hladno mesto. Jednom otvorenu flašu sirupa treba čuvati u frižideru. 

Žalfija je biljka koja je u zvaničnoj i narodnoj medicini poznata još od starih Grka. Deluje antibakterijski, antivirusno i antifugicidno. Najviše se koristi kao čaj za dezinfekciju usta i grla, a i za smanjenje znojenja i zaustavljanje krvarenja. Eterična ulja žalfije imaju pored lekovitih i začinsku ulogu, pa se koriste u kozmetici  kao dodatak pastama za zube i vodicama za usta i sapunima, famaciji i u prehrambenoj industriji zbog njenih antioksidativnih sastojaka.  Potražnja za proizvodima žalfije stalno raste tako da je uvek aktuelno pitanje kako se proizvodi i kako do nje doći na svojoj parceli. Još kada se ovoj potražnji doda i opšti trend za „zdravstveno bezbednom hranom“ možda je pametno razmisliti o žalfiji  i njenim proizvodima kao bar dopunskom izvoru prihoda.

Uglavnom za čaj se koristi list, za začin i etarska ulja nadzemni deo biljke, za dobijanje meda cvet. Sadrži od  1.5-2.5% etarskog ulja.

Žalfija kao medonosna biljka u našem području je zastupljena sporadično i to dokazuje tako što nema ponude meda od žalfije na veliko. A ne treba tako da bude. Med od žalfije je uvek skuplji i brzo se proda. Poseban je po svom mirisu i ukusu, a boja je tamnija zelena ili žuta. Lekovit je i i to pokazuje najviše na disajnim organima, a smiruje i prehladu. Pospešuje izbacivanje sluzi i sekreta iz bronhija i dušnika, deluje antibakterijski i pojačava imunitet. Primenjuje se i u kozmetici. Mogu ga koristiti i deca i odrasli, naročito dobro deluje preventivno.

Više o ovoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na štandu NLB banke, sreli smo Janoša Farago, jednog od dobitnika nagrade na konkursu nlb Organic. Šestočlana porodica Farago, iz sela Orom u opštini Kanjiža, bavi se organskom proizvodnjom, na površini od 10 hektara. Janoš Farago sa suprugom Irmom, opredelio se za organsku proizvodnju još 2004. godine. U njihovoj proizvodnji zastupljeni su organski začini kao što je bosiljak, neven, matičnjak, beli slez, kopriva, origano, razne vrste čajeva od koprive i lavande, organske semenke poput bundevinog semena, pasulj, kukuruz, ječam. Čaj pakuju u vrećice od 50g i 80g. U svom gazdinstvu  imaju i osam košnica, gde su pčele od velikog značaja za organsku proizvodnju. Osim njih šestoro,  na gazdinstvu imaju i radnike, mada kako Janoš navodi, velika je potražnja za radnom snagom u seoskim područjima. Pored košnica, na gazdinstvu imaju i konje. Po njihovim rečima, organska proizvodnja je isplativa, mada kako nam navodi, potrebno je dosta rada i truda, kako bi prinos bio zadovoljavajući. Njihov cilj je bio da ostvare proizvodnju u kojoj neće koristiti hemijska sredstva za zaštitu, i da imaju proizvod vrhunskog kvaliteta.  Sve ručno  noževima skidaju, ništa ne rade mašinski, da bi dobili odličan kvalitet. Porodica Farago je korisnik subvencija od države za poljoprivrednu proizvodnju. Po njihovim rečima, podsticaji za organsku proizvodnju treba da budu u visini vrednosti rada koji je uložen u taj vid proizvodnje. Sertifikacija organske poljoprivrede za površinu od 30ha iznosi oko sto hiljada dinara na godišnjem nivou. Janoš se inače vratio iz Nemačke gde je proveo deset godina, odluku je doneo jer želi da za svoju porodicu i klijente omogući kvalitetnu ishranu, a sada od toga i može da živi.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31