Institut za voćarstvo Čačak imao je, pre svega, jednu uspešnu naučnu godinu, pored postignutih zavidnih rezultata u oblasti redovnih projekata koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, realizovano je i pet projekata finansiranih od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u vrednosti od preko 20 miliona dinara, a potpisani su i novi ugovori za sledeću godinu”, rekao je za GZS, Milan Lukić, direktor Instituta.

„Četvoro saradnika, kolega je izabrano u više naučno zvanje i sedam naučnih radnika pokrenulo je postupak u izboru za više naučno zvanje. Zaista jedna uspešna godina u oblasti naučnog rada”, kazao je Lukić dodajući da je ponosan i na 17 doktora koji su zaposleni u Institutu i koji svojim timskim radom nastavljaju da ovu naučnu instituciju drže na mestu vodeće u oblasti voćarstva gde su stvorene brojne sorte voćaka, a u kojima prednjače šljive.„Šljiva je naša nacionalna voćka i ona dominira na našim prostorima. U projektu rejonizacije koju finansira Ministarstvo poljoprivirede, tokom ove druge godine uspeli smo da pozicioniramo šljivu tamo gde ona zapravo i treba da bude, ali uporedo sa njom i druge voćke. Svakako, u šljivarstvu naše zemlje, dominiraju sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku. Prvenstveno čačanska lepotica, čačanska rodna, ali ono što me posebno raduje jeste sve veće interesovanje za naše novije sorte pre svega nada, kao i one koje su priznate, petra i divna. NJih nemamo još u ponudi, ali u skladu sa Zakonskom regulativom za proizvodnju sadnog materijala imaćemo ih tokom 2021. godine, tako da mogu da zaključim da je šljiva vodeća vrsta voćaka u našoj zemlji. Ne treba ni zanemariti malinu koja je veoma dominantna i značajna ne samo po proizvodnji već i deviznom prilivu koju naša zemlja ostvaruje izvozom plodova”, navodi Lukić osvrnuvši se na dugogodišnje probleme u malinarstvu.

„Imali smo veliki broj ranih sastanaka kada su u pitanju malinari sa resornim Ministarstvom, problemi leže počev od tehnologije gajenja, kvaliteta sadnog materijala. Zaključak je da u Srbiji ne postoji dovoljna količina kvalitetnog sadnog materijala. Proizvođači su se dovijali na različite načine, presađivanjem sadnica iz rodnih zasada, što doprinosi značajnom smanjenju prinosa i kvaliteta maline. Ukoliko su zvanični i statistički podaci tačni, prinos od 5 do 7 tona po hektaru je prinos koji je apsolutno ne primeren i gde nikakva cena ploda maline ne može nadoknaditi troškove uložene u proizvodnju. Sve zajedno, i tehnologija, i sadni materijal, i područja na koje treba gajiti maline, a koja su delimično i dobrim delom urađena u okviru rejonizacije zaključno sa ovom drugom godinom, sve to zajedno treba da da jedan daleko bolji rezultat, da se malina vrati tamo gde treba da bude, da ima prosečne prinose od minimum 12 do 15 tona po hektaru. Uporedo sa plasmanom zamrznutih plodova, imamo jedan viši stepen prerade plodova i proizvod sa dodatom vrednošću koji na inostranom tržištu ima višu cenu, kvalitet kakva je ariljska malina , odnosno kakva je generalno srpska malina, proizvod zaštićene kategorije, zaštićenog porekla srpske maline i ukoliko je to jedan viši stepen prerade, naravno da će svi u lancu i proizvodači i preradjivači i oni koji prodaju finalni proizvod imati daleko bolju zaradu”, rako je Lukić.
On smatra da će rejonizacijom mnogi problemi u voćarskoj proizvodnji biti rešeni.
„Ministarstvo je pre dve godine prepoznalo potrebu da se uradi rejonizacija, ja bih rekao da je to jedna makrorejonizacija imajući u vidu da radimo 17 vrsta voćaka, zajedno sa Poljoprvrednim fakultetom u Novom Sadu, i Zemunu , na području cele Srbije sa ciljem da upravo prema agrotehnološkim uslovima, klimatskim i zemljišnim činiocima i karakteristikama pojedinim biljnih vrsta pozicioniramo tamo gde treba, i gde postoje najbolji uslovi za gajenje, pri čemu treba istaći da svaka vrsta voćke ima svoje zahteve kada je u pitanju klima i zemljište, poput kajsije, breskve i maline koje se ne mogu gajiti svuda kao šljiva koja je kospoliti, i može se gajiti na području čitave Srbije”, kaže direktor Instituta.

Kada je reč o voćkama koje nisu dovoljno zastupljene i zapostavljene, Lukić ističe da je ove godine nešto manja potražnja za sadnicama leske i on sama nema objašnjenje šta su razlozi, imajući u vidu da dolaskom nekih stranih kompanija postoji potražnja za ovim plodovima, a proizvodnja, uz minimalna ulaganja i fizički rad, isplativa. Ujedno, on se osvrnuo na buduće planove Instituta i očekuje da će ova ustanova uspeti da sve planirane projekte realizuje na vreme.

„Tokom sledeće godine se menja način finansiranja nauke u Srbiji, prvenstveno finansiranja Instituta, prelazak na institucionalno finansiranje, tako da nas očekuje jedan težak i naporan rad. Priprema programa za oblast istraživanja, konkurisanje za veliki broj projekata kod Fonda za nauku, koji je osnovan tokom ove godine, preko Inovacionog fonda i jedan kompletno nov način funkcionisanja Instituta . Već smo kod Fonda za nauku konkurisali sa četiri projekta i očekujemo ishod, a svakako u narednoj godini bićemo spremni kad bude raspisan poziv”, kaže Lukić.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest279037.html

Predstavnici grada Čačka uručili su danas 160 ugovora poljoprivrendicima koji su konkurisali za sredstva kako bi nabavili neohodnu opremu za dalji i lakši rad.Zamenica gradonačelnika Čačka Milica Dačić rekla je da će ovog puta biti utrošeno više od 28 miliona dinara, od ukupno 42 miliona koliko je opredeljeno za podstivajna sredstva u poljoprivredi.

– Sada se sredstva dodeljuju poljoprivrednicima koji su zahteve podneli u maju, a ugovori za zahteve koji su predati u junu, njih 94, naknadno će biti potpisati. Time bi bila iscrpljena sredstva što se tiče podsticaja – objasnila je Dačić.

Prema njenim rečima, ove godine su uručene subvencije za 13 traktora u iznosu od po 500.000 dinara.

– To je mera koju prošle godine nismo imali, a sada smo se ponovo vratili. Zaključeno je i pet ugovora za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, a moram istaći da se radi o dva mlada poljoprivrednika. Dodeli smo po četiri ugovora za protivgradnu mrežu i opremu u hladnjačama – navela je ona.

Budžet za poljoprivredu u ovoj godini je veći od 60 miliona dinara.Dragana Rajić iz Ježevice dobila je sredstva za nabavku protivgradne mreže, kako bi zaštitipla plantažu jabuka.

– Ova sredstva su od velikog značaja, reč je oko 500.000 dinara povratnih sredstava. Ovo je drugi put da konkurišemo, prošle godine smo dobili sredstva za sadnice – rekla je Rajić.

Bojan Niketić iz Kukića konkurisao je za sredstva kako bi kupio traktor.

– Bavim se proizvodnjom povrća, kupusa, krompira, kao i detelije i zbog toga je potrebna nova mehanizacija – istakao je Niketić.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/08/ugovori-o-subvencijama-za-160-cacanskih-poljoprivrednika/

Domaćini koji u rudničkom, takovskom i suvoborskom kraju svoja vrata otvaraju turistima sve više ulažu u ponudu, kako bi uz prirodne lepote i dodatnim sadržajima osvojili goste.Zbog prisne, porodične atmosfere i lepota sela u okolini Gornjeg Milanovca, turisti rado odmor provode kod istih domaćina."Mnogo nam znači jer živimo u centru grada i svaki izlazak u prirodu nam je nezamenljiv", rekla je Bojana Pražić iz Beograda.

Gvozden Dželatović iz Jagodine kaže da se na tom mestu napune baterije za nove poslovne poduhvate.

Domaćini im sa zadovoljstvom otkrivaju kulinarske ili zanatske veštine — nude aktivan odmor.

"Organizujemo izlete, mnogo toga kreativnog se uradi da bi tim ljudima bilo zabavno, da budu tu više dana", izjavila je Žiža Ivanović iz sela Grabovica

Sve je više seoskih domaćinstava koja imaju bazene. Mnogi su spremni da svake godine osmisle nešto novo.

"Osluškujemo naravno šta žele naši gosti. Sad smo napravili avantura park, to je nešto novo, interesantno za decu", istakla je Gordana Milošević iz sela Klatičevo.Korak dalje otišli su i domaćini u Leušićima i spojili staro i moderno. Tako na seoskom imanju, starom više od dva veka, gosti mogu koristiti i saunu.

U susednim Koštunićima uz kupanje na reci i odmor u vajatima planiraju se novi sadržaji. Natalija Veselinović iz tog sela kaže da Ministarstvo za turizam pomaže u izgradnji hotela sa spa centrom i velnesom.

Šansu i značaj razvoja seoskog turizma prepoznala je i opština Gornji Milanovac u kojoj skoro svako selo ima goste.

"Naša lokalna samouprava je opredelila sredstva ove godine u budžetu za subvencionisani razvoj seoskog turizma. Opredeljeno je tri i po miliona dinara i ta sredstva će biti namenjena kako za proširenje kapaciteta tako i za podizanje kvaliteta usluge", saopštio je direktor Turističke organizacije Gornji Milanovac Desimir Ćalasan.

Domaćini u milanovačkim selima već imaju dugogodišnje iskustvo, ali i želju da udovolje gostima i podignu ponudu u turizmu na prepoznatljiv nivo.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3590030/odmor-na-selu-umesto-na-moru--mozda-je-dobra-ideja.html

Siromašni seoski nadničar ispod Bukovika Zoran Perović (40), koji ogrubelim rukama i s mukom izdržava ostarele roditelje i dvojicu braće, dočekao je kako kaže najsrećniji dan u svom tegobnom veku. Privrednici iz Poslovnog udruženja „Gradac 97” iz Čačka kupili su mu i na planinu dovezli novi traktor, u vrednosti od 12.000 evra.

– Nisam verovao da ću dočekati ovaj dan – kazao je Zoran, poljubio mašinu i pustio suzu.

On je sve dane NATO agresije na našu zemlju proveo na srpsko-albanskoj granici, gde je u rejonu karaule Košare branio otadžbinu kao redovni vojnik u jedinici PVO, dužeći protivavionsku raketu „strela”. Tokom bombardovanja bio je teško ranjen, dva dana ležao u komi u poljskoj vojnoj bolnici sa 17 kopči na glavi i trećeg, kad je mogao da stane na noge, vratio se na položaj.

U jednom napadu NATO avijacije, pripadnika albanske regularne vojske, OVK i mudžahedina, sa još trojicom vojnika iz jedinice nosio je ranjenog druga u šatorskom krilu tri kilometra, a zatim istim putem i našeg vojnika koji je smrtno stradao na položaju.

– Prvi put imam svoju mašinu i srećan sam kao niko moj. Do sad sam radio rukama i kolicima, a orali su mi ljudi iz sela. Da bi se pooralo mojih 30 ari, morao sam, najpre, da odradim sedam nadnica kod drugih i u kanti donesem naftu iz Mrčajevaca – veli Perović za „Politiku”.

Ključeve traktora uručio mu je Milenko Kostić, vlasnik preduzeća „Auto Čačak” .

– Nama je čast da pomognemo ovom čoveku koju je uložio svoj život za odbranu otadžbine. Želimo da Zoran u kabini, uskoro, doveze i mladu.

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović saopštio je za naš list da će Perovićima iz gradskog budžeta biti podignuta i opremljena kuća od 50 kvadrata, u koju će moći da se usele do sredine maja.

Ova porodica je bez stalnih prihoda. Privređuju nadničeći samo Zoran, koji je završio pet razreda osnovne škole, i jedan njegov brat.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/427023/Prvi-traktor-za-junaka-sa-Kosara

Mnoga stara srpska jela, na žalost, su zaboravljena. U želji da za buduća pokolenja sačuvaju jela koja su nekada davno pripremale naše prabake u selu Vujetincima nedaleko od Čačka minulog vikenda održan je "Bungur fest". U pitanju je manifestacija u pripremanju bungura, starog srpskog jela od pšenice, saopšteno je iz TO Čačak.

Ovo zdravo i ukusno jelo, sada gotovo potpuno zaboravljeno, nekada je bilo sastavni deo bogate srpske trpeze.Lep sunčan dan, veliki broj posetilaca, meštana Vujetinaca i ljubitelja bungura, imali su priliku da uživaju u kulturno-umetničkom programu (nastupi folklornih ansambala, pevačkih društava, guslara, pesnika, zdravičara, trubačkog orkestra).

Održano je takmičenje u pripremanju bungura, nakon čega su proglašeni pobednici i dodeljena priznanja najboljima. Vredne domaćice su pripremile bogatu trpezu starih jela, koja su posetioci manifestacije imali priliku da probaju i uvere se koliko su ukusna.Bungur je staro srpsko jelo, koje se nekada spremalo često i skoro u svakoj kući, a bio je glavna hrana za kada se obavljaju teški poslovi. Kažu da je ukusnije kada se priprema, tj. kuva za više osoba i da se jede bez hleba.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/531228/odrzan-bungur-fest-u-vujetincima/

Iona­ko broj­na po­ro­di­ca šlji­va stvo­re­nih u Čač­ku do­bi­la je ovih da­na dve pri­no­ve, div­nu i pe­tru. Auto­ri pr­ve je­su Do­bri­vo­je Oga­ša­no­vić (poč.), dr Dar­ko Je­vre­mo­vić i dr Iva­na Gli­šić, dru­gu su stvo­ri­li Do­bri­vo­je Oga­ša­no­vić, dr Ne­boj­ša Mi­lo­še­vić i dr Mi­le­na Đor­đe­vić.

Zru u dru­goj de­se­to­dnev­i­ci sep­tem­bra, ve­o­ma su ot­por­ne na bo­le­sti ko­je na­me­će da­na­šnja pri­ro­da i oče­ku­je se da sko­rih da­na Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de u Ča­čak do­sta­vi re­še­nje Ko­mi­si­je za pri­zna­va­nje sor­ti za no­vaj­li­je.

Pro­seč­na ma­sa div­ni­nog plo­da je 24,03 gra­ma, ra­no stu­pa u fa­zu pu­ne rod­no­sti, re­dov­no i obil­no ra­đa, sa­dr­ži 12,45 od­sto ukup­nih še­će­ra. Slič­no je s pe­trom, sa­mo što njen plod te­ži 26,20 gra­ma, uz 12,95 po­sto­ta­ka še­će­ra.

Pr­va je na­sta­la ukr­šta­njem so­ra­ta sten­li i ča­čan­ska ra­na, dru­ga od sten­li­ja i opa­la.

 

izvor : http://www.politika.rs 

Čačak - Malinjaci su u veoma lošem stanju u odnosu na prošlu godinu, kaže za Glas zapadne Srbije Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo.

Kako navodi, problemi tek nastaju jer će zbog prelaska iz vlažnog u sušni period doći će do intezivnijeg sušenja i novih bolesti i štetočina.

On dodaje da sve ukupno ne obećava dobar rod, a i pitanje je kvaliteta.

“Što se tiče proizvođača preporuka je da strogo poštuju propisane koncetracije i dozvoljena sredstva da ne bi došli u situaciju sa reklamacijama, pošto su najave da će biti rigoroznije kontrole”, rekao je Leposavić.

Prema njegovim rečima, sličnu situaciju imaju i Poljaci, njima je zima napravila mnogo veće štete nego nama, tako da se očekuje deficit maline na svetskom tržištu.

Izvor: www.b92.net

 

Ove godine su za podršku poljoprivredi u budžetu Čačka opredeljena sredstva u iznosu od 72,2 miliona dinara, pri čemu je 41 milion predviđen za direktne subvencije proizvođačima - dvostruko više nego lane i ubedljivo najviše dosad. Zamenik gradonačelnika resorno zadužen za poljoprivredu prof. dr Radoš Pavlović kaže da će ove godine zainteresovani moći da konkurišu za sredstva tokom šest meseci, te da će povraćaji biti isplaćivani na mesečnom nivou, kako bi ih poljoprivrednici mogli ulagati u naredne cikluse proizvodnje. Iznos povraćaja je 50 odsto investicije - maksimalno 500.000 dinara. "Naše opredeljenje je da pospešimo tehnološki razvoj poljoprivredne proizvodnje i doprinesemo tržišnoj orijentaciji i njenom osavremenjavanju", istakao je Pavlović. U tom pravcu su izdvojene ključne mere ciljanih subvencija, gde je maksimalni iznos podignut na 600.000 dinara i poljoprivrednici ih mogu koristiti svake godine. Te mere su sistemi navodnjavanja, protivgradne mreže, oprema za skladišne kapacitete, sušare za biljni materijal, sistemi zagrevanja zaštićenih prostora vrućom vodom i kupovina obradivog poljoprivrednog zemljišta (minimalno jedan hektar) u cilju ukrupnjavanja poseda, po čemu je Čačak jedinstven u Srbiji. Profesor Pavlović dodaje da grad svesrdno podržava najavu Vlade Srbije o tome da će uskoro biti rešen radno-pravni status sezonskih radnika, jer ih je mnogo baš na području Čačka. Takođe, lokalna samouprava će pružiti svu logističku podršku proizvođačima prilikom konkurisanja za podsticajna sredstva koja daje Ministarstvo poljoprivrede, a u planu je i prezentacija IPARD fondova EU. Nadalje, Čačak je ove godine usvojio Program korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta - uz saglasnost resornog ministarstva, što je osnovni uslov za korišćenje sredstava namenjenih za sređivanje nekategorisanih atarskih puteva, za šta je iz gradske kase opredeljeno osam miliona dinara. Od Republike se očekuje da - prvi put posle tri godine, učestvuje sa dodatnih 12 miliona. U cilju što bolje i efikasnije odbrane od grada, lokalna samouprava kraj Morave je - u odnosu na prethodnu godinu, kada je izdvojeno dva miliona dinara - ove godine za nabavku protivgradnih raketa opredelila pet i po miliona dinara, pa će svaka od 25 stanica sezonu dočekati s najmanje 20 projektila. Pored 24.000 dinara, koliko za protivgradne strelce obezbeđuje država posredstvom RHMZ, Čačak će im iz svog budžeta dodeliti nagradu u iznosu od po 55.000 dinara. Modernija odbrana U saradnji sa kruševačkim "Trajalom", grad će modernizovati postojeće protivgradne stanice i razmotri mogućnost uvođenja automatskih sistema protivgradne zaštite. Takođe, srediće prilazne puteve i obaviti manje popravke, a povećana je i naknada strelcima za gorivo koje će potrošiti za dolazak do punktova za dejstvovanje. Novosti/V. Ilić

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30