Devetorica mladih, vrednih, uglavnom veterinara, agroinženjera i inženjera stočarstva, domaćina iz devet mesta od Kragujevca, Despotovca, Jagodine, preko Kruševca i Smedereva do Čačka, pokrenuli su ozbiljne farme ovaca i ujedinili se u zajedničku zadrugu.
Ovi domaćini odlučili su da svoje porodice i budućnost grade na selu i, uprkos očekivanjima, ne pobegnu u grad ili inostranstvo. Zahvaljujući njima i njihovom primeru i srpska sela sve više počinju da budu pod konac. Krase ih uređene farme, krcate hale, i hangari, automatske čistilice, hranilice, mašine, traktori, ali i nove ideje i nova energija.

Da sve više mladih, obrazovanih, odlučuje da se vrati u svoja rodna mesta i da žive od poljoprivrede, svedoči baš ova stočarska zadruga u zadružnom "Savezu Šumadije i Pomoravlja, Jagodina".

Mihailo Pantić (16) iz sela Brzan kod Batočine ne razmišlja da "beži" iz rodnog sela i porodične farme ovaca, koja broji 200 grla. Roditelji Nenad i Danijela su njemu i trinaestogodišnjoj sestri Marijani izgradili oslonac i sigurnost, a posao koji su započeli planira da nastavi.

- Farmu ovaca francuske rase il de frans smo osnovali 2012. godine, ali teško i odricanjem, malo-pomalo, jer nam ništa nije bilo servirano na tacni - priča glava porodice Nenad (42). - U šali kažem da je za uspeh na samom početku bila važna trojna vlada - zemlja se vodi na majku, gazdinstvo na suprugu, a ovce na mene, pa smo svi međusobno povezani i uslovljeni jedni drugima.

Nenad ne zaboravlja kako je starim, poluraspalim "kecom" išao u Suboticu po ovna, čistokrvne rase. Sa setom i ponosom u isto vreme, seća se da je "otac" stada Gabrijel bio skuplji nego auto kojim ga je dovezao na farmu. I koliko su se odricali da bi tih 700 evra, tada ogromnih, platili za početak sna. Danas je ovaj ovan u zasluženoj penziji, ljubimac i maskota farme Pantić. A sve ovce "francuskinje" imaju uredne papire i potvrdu o pedigreu. Jagnje se tri puta u dve godine, a prosek im je 1,8 jaganjaca po ovci. Ova rasa se gaji pre svega zbog ukusnog mesa, ali se zarađuje i od prodaje rasnih grla.

- Žao mi je što moj otac nije dočekao da vidi kakvu smo farmu napravili, jer sve vreme dok sam išao napred, pratile su me očeve reči i bodrenja - s knedlom u grlu govori Nenad. - A isto to sada govorim svojoj deci. Da budu uporni, da se strpe, jer svaki rad i trud na kraju budu nagrađeni. Oni su i odlični đaci i imaju mnogo obaveza na farmi. Govorim im da zapnemo kada treba, a da će i za odmor i uživanje biti vremena. Volimo da putujemo, naši vikendi i letnji i zimski predasi su nam neprocenjivi.
Pantići su samo jedna karika u lancu ujedinjenih domaćina Šumadije i Pomoravlja. Sedište Zadruge je kod Senića u Sečnju kod Čačka, porodice sa troje male dece. Ideja je potekla od Mladena Minića (36), mladog inženjera stočarstva koji je svoje roditelje nagovorio da se iz Jagodine gde su živeli presele na dedovinu, selo Sekurič i pokrenu farmu umatičenih ovaca austrijske rase virtemberg.- Imamo zasada 200 grla na našem gazdinstvu, ali imam velike planove sa zadrugom - kaže ambiciozni Mladen. - Nameravamo da naša priča bude stub razvoja i doprinosa stočarstvu. Čistokrvne ovnove rase virtemberg ćemo nabaviti u Austriji, iako koštaju od 600 do 1.500 evra. U Sečnju će biti sedište, otkup, prodaja i farma sa kvalitetnom genetikom. Za početak ćemo imati 50 grla, ali ćemo vremenom proširivati stado.Mladen i njegova devojka Marina (27) svoju i budućnost svoje dece vide baš ovde, okruženi pašnjacima, pšeničnim poljima, svojim stadom... Ovo dvoje mladih i vrednih uskoro će postati roditelji, a nisu ni stigli da se pozabave venčanjem. Mladen je odlučio da svoju buduću suprugu zvanično zaprosi pred objektivom našeg foto-reportera. Naravno da je odgovor bio - "Da"!MLADEN ima i voćnjak od 75 ari pod kupinom, ali i devet hektara livada i oranica pod kukuruzom, ječmom, detelinom. Počeo je sa manje od 100 grla, ali je ulagao pametno i duplirao je stado. Dok je o tome pričao na poznatoj televizijskoj poljoprivrednoj emisiji "Znanje i imanje", Marina ga je spazila i zaljubila se na prvi pogled. Lako ga je, veli, pronašla preko društvene mreže. S druge strane, Mladen je presrećan što ga je pronašla "bolja polovina" sa istim interesovanjima i pogledom na svet.

Pre zadruge osnovao sam Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije, koje sada broji oko 500 članova, gde sam stekao uvid ko je zainteresovan da se ozbiljno bavi ovim poslom - kaže Mladen Minić. - Pokrenuo sam ga zbog novih ideja, i da bih mladima olakšao da se upuste u ovaj posao, kao stub za doprinos i razvoj stočarstva u našoj zemlji. Uz našu pomoć mogu da registruju gazdinstvo, izrade biznis plana, povoljno nabave poljoprivredne mašine, repromaterijal, saznaju na šta sve imaju pravo kao pomoć države. Primer je da za svako umatičeno grlo država daje po 7.000 dinara godišnje.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/926310/zive-srpski-san-zemlji-predaka-mladi-uzgajivaci-ovaca-kragujevca-cacka-odlucili-udruze-snage-osnuju-zadrugu

Da mladi ostaju na selu i bave se stočarstvom retki su primeri. Batu Vasoviću iz Prislonice kod Čačka u tom poslu uskoro će pomoći i fakultetska diploma.Bato Vasović je student završne godine čačanskog Agronomskog fakulteta, smer stočarstvo. Izabrao je to posle odluke da ostane na porodičnom imanju i u potpunosti se posveti uzgoju stoke.''Preovladala je ta ljubav od detinjstva, od kada sam bio mali tu sa babom i dedom i posle to preraslo već u biznis. Više ne mogu poljoprivredni proizvođači da ne budu edukovani, jer sada bez škole ne može da se bavi poljoprivredom,'' smatra Vasović.

Od 18 grla polovina su priplodne junice, a polovina je na muži i daje u proseku 130 litara mleka dnevno. Inovativno, deo grla nije u vezanom sistemu, što ima mnoge prednosti.

''Mnogo zdravije, zdravija su grla kada su na ispustu. Nemamo problema sa reprodukcijom. Kada su napolju nemamo čišćenje, nemamo, samo ih hranimo i imamo mužu. Dok u vezanom sistemu mora, mnogo je težem veći posao oko njih," objašnjava Bato Vasović.

Uz krave gaje ovce i svinje, a pored ratarstva bave se i voćarskom proizvodnjom. U domaćinstvu porodice Vasović u Prislonici svi imaju zaduženje i vredno rade.

''Puno mi je srce što hoće da radi, što je ostao ovde, eto. Neće ova zemlja propasti dok ima ovakvih mladih", zadovoljna je majka Žaklina Vasović.

Iako je mlad, Vasović ima bogato iskustvo u stočarstvu, a znanje koje stiče na fakultetu će mu svakako pomoći da bude još uspešniji. Zato svoju budućnost vidi na selu i veruje da će proširiti proizvodnju.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4030045/stocari-obrazovanje-cacak-.html

Iako su plodne vojvođanske ravnice idealne za uzgoj pšenice, nisu izostali ni pojedini vredni poljoprivrednici koji ovu žitaricu uzgajaju u zapadnoj Srbiji.Iako su parcele ustitnjene, sezona žetve je u punom jeku, a Dragan Alimpijević (37) sa svojim kombajnom je od ranog jutra na svom radnom mestu. Zadovoljan je ovogodišnjim rodom i prinosom, jer ambari će biti puni.

"Sezona traje još nekih sedam dana, kombajn ne gasim od 9 ujutru do 9 uveče. Proizvodim za svoje potrebe, imam u svom domaćinstvu dosta grla stoke. Na parcelama od 5 hektara pored ječma uzgajam i pšenicu na nešto više od dva hektara. Zadovoljan sam ovogodišnjim rodom, bolji je nego ranijih godina za 20 odsto, imaću prinos oko 5 tona po hektaru. Kada završimo sezonu žetve psenice, krećemo sa berbom kukuruza, za seljaka ima posla uvek“, kazao je Dragan Alimpijević za RINU.Ove godine i otkupljivači zadovoljno trljaju ruke. Čačanska firma "Agrofield" koja se bavi proizvodnjom stočne hrane, za ovu sezonu već je otkupila oko 200 tona pšenice i ječma."Prinosi pšenice i ječma ove godine su bili između 4000 kilograma i 4500 kilograma po hektaru, što je bolje nego lane, s obzirom da je u Vojvodini nešto manje rodila nego što je to očekivano, zato smo se više oslonili na proizvođače iz ovog kraja. Otkupna cena je u skladu i sa prinosom viša nego prošle godine i za pšenicu je 18,50 sa PDV-om , a cena ječma je oko 14,50 + PDV", rekao je Aleksandar Jeremić, i dodao da je ova čačanska kompanija otkupila dovoljne količine za svoje potrebe.

Prema poslednjim podacima pšenica se u zapadnoj Srbiji uzgaja na oko 314 hektara, što je daleko manje od ostalih žitarica pod kojima je nekoliko hiljada hektara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=17&nav_id=1707938

Institut za voćarstvo u Čačku sazvao je za 3. jul ove godine takmičenje za najbolju šljivovicu iz svih srpskih zemalja za 2019,od Republike Srpske, Srbije do Kosova i Metohije. To će da bude nadmetanje proizvođača vrhunskih prepečenica koje su protekle godine, od Banjaluke do Leposavića, stekle pobedničke nagrade na nekom od 12 regionalnih nadmetanja.Prijavljeno je 40 uzoraka naše izvanredne rakije od šljive, a najbolju će oceniti, pod tajnim šiframa, devetočlani žiri sastavljen od vodećih stručnjaka koji u Srbiji vode brigu o kvalitetu ovog napitka – kaže za RINU dr Branko Popović, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za žestoka pića i naučni istraživač Instituta za voćarstvo u Čačku.

Dr Popović je, inače, i osnivač ove jedinstvene smotre.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/982224/Sljivovica-jaca-od-svih-boljki/

I dalje je mali broj onih koji osiguravaju svoje zasade, izjavio je danas agenciji MNA ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, dodajući da će ove godine od elementarnih nepogoda biti zaštićena najugroženija područja.– Svi čekaju dejstvo države, protivgradnih strelaca, ništa se značajno ne povećava broj osiguranih lica i dalje je to na nivou 12, 13 odsto od ukupnog broja poljoprivrednika – rekao je Nedimović.

On je podsetio da su subvencije, odnosno premije za osiguranje i do 70 odsto.

– Očigledno se nećemo nikada naučiti nekim stvarima i da svake godine mislimo neće nas – naveo je Nedimović.

Kada je reč o automatskim protivgradnim stanicama, on je rekao da je njihovo postavljanje završeno na području Valjeva, a da će ove godine to biti urađeno na području koje pokriva Radarski centar Bukulja.

– Biće postavljena kompletna protivgradna mreža i u onom delu koji se tiče Republike Srpske koja će nam biti zaštita za zapadni deo Srbije. Ovaj sistem zaštite radimo i na području Radarskog centra Fruška Gora – istakao je Nedimović.

Izvor:http://moravainfo.rs/nedimovic-u-cacku-pogubna-logika-nece-nas-poljoprivrednici-moraju-osigurati-zasade/

Novoosnovano partnerstvo između Čačka i Gornjeg Milanovca za razvoj ruralnih područja, odnosno lokalna akciona grupa održala je Skupštinu udruženja. Ova grupa je organizovana po dva principa, međusektorskom i međuteritorijalnom, a obuhvata i grupu za planiranje i Komisiju za odabir prioritetnih projekata. Cilj lokalne akcione grupe je pomoć i razvoj poljoprivrednih domaćinstava u ruralnim sredinama, Milanovca i Čačka.

LAG je lider pristup fondovima EU koji će biti na raspolaganju stanovništvu Čačka i Gornjeg Milanovca, odnosno žiteljima ruralnih krajeva koji se bave poljoprivredom. Neophodno je prepoznati ciljeve, odnosno prioritete u selima koja su pokrivena teritorijalno ovim partnerstvom.

Milka Nedeljković, predsednik UO LAG ČM , GM: Opština Gornji Milanovac na čelu sa gospodinom Predsednikom Dejanom Kovačevićem i gradonačelnik grada Čačka, gospodin Milun Todorović dali su nam saglasnost na formiranje te lokalne akcione grupe, tako da smo mi inicijatori, odnosno, da kažem stejt holderi ruralnog razvoja koji smo svakodnevno na terenu, koji najbolje vidimo koji su prioriteti i potencijali, ne samo registrovanih gazdinstava, nego i preduzetnika, pravnih lica da se udruže, odnosno da neke svoje prioritete kroz neke projekte buduće mogu da realizuju u zajedničkom interesu. 

Čačak i Gornji Milanovac osim što se graniče teritorijalno, imaju zajedničke ciljeve po pitanju poljoprivrede, ali i interesa za određene infrastrukturne projekte koji bi u narednom periodu doprineli boljem razvoju. Lokalna akciona grupa čini partnerstvo javnog, privatnog i nevladinog sektora gde se po lide pristupu tačno zna koliko članova mora biti iz kog sektora. Nedeljko Radulović, menadžer LAG ČA, GM: U planu LAG-a za naredni period je izrada strategije, lokalne strategije ruralnog razvoja teritorije LAG-a. To je nešto za šta smo dobili podršku do strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preko konkursa na koji smo aplicirali u septembru mesecu, a sve u cilju da krenemo da menjamo situaciju na ruralnom području. Znači, ulazne komponente oko kojih ćemo razvijati aktivnosti su prikupljanje informacija sa terena sa ruralnog područja, uključivanje svih zainteresovanih strana kako obrazovnih institucija, tako i sportskih klubova, udruženja građana, udruženja koja promovišu domaću kulturu. 

Sve što članovi LAG-a trenutno rade ima za cilj da se izradi strategija koja će biti osnova za pravljenje projekata i njihovo sprovođenje u lokalnim zajednicama. Bez obzira što postoji podela među opštinskom granicom između Čačka i Gornjeg Milanovca, problemi su vrlo slični, a pred LAG-om je veliki posao, jer će Ministarstvo poljoprivrede do kraja godine raspisati konkurs za LAG-ove koji budu najbolje kotirani, a Čačak, Gornji Milanovac trenutno se nalaze na visokom mestu među 22 udruženja ovog tipa, koliko ih postoji u Srbiji.

 

Izvor: STUDIO B

Komisija za priznavanje sorti voća u Ministarstvu poljoprivrede rešenjem je u novu sortu proizvela hibrid 14/21 stvoren u čačanskom Institutu za voćarstvo. Narednih dana ova rana, stona sorta, dobiće i prikladno komercijalno ime. - Institut nastavlja davno započetu misiju stvaranja novih genotipova, dakle stvaranja novih sorti gotovo svih kontinentalnih vrsta voćaka, i pred kraj ove godine možemo se pohvaliti da imamo 18. po redu sortu šljive - kaže za RINU dr Milan Lukić, direktor Instituta. Ovo je 46. nova sorta stvorena u ovoj naučnoj kući u proteklih sedam decenija. - Ova sorta ispitivana je na nekoliko lokaliteta, jedan je bio u okolini Valjeva, drugi u okolini Novog Pazara i tokom prethodnih dvadesetak godina vršena su opširna istraživanja. Radi se o ranoj sorti šljive koja sazreva u drugoj dekadi jula, sedam do deset dana posle čačanske rane - ističe dr Lukić. To je prvenstveno stona sorta, krupnog ploda mase od 80 do 90 grama, ljubičasto plave boje, okruglastog oblika. Sorta je poprilično tolerantna na virus šarke šljive, što je veoma značajno za naše proizvođače ali i voćare u čitavoj Evropi. - Nova šljiva ima redovnu rodnost, a to je atipično za rane sorte. Rađa iz godine u godinu, odlikuje se stabilnom rodnošću i relativno visokom za rane sorte. Bujnost stabla je manje izražena nego kod čačanske rane, što je unapredilo rodnost. Hibrid je nastao ukrštanjem sorti rut geršteter (nemačka) i kalifornijska plava (američka), ali nova sorta ima krupnije plodove i znatno bolje osobine od oba roditelja. - Evropsko tržište sve više zahteva okruglasti oblik ploda što ova sorta pruža. Ne rađa u grozdovima već pojedinačno, pa nema preteranu osetljivost prema pojavi monilije. Dok se odgaje matična stabla i prođe proces sertifikacije potrebne su dve do tri godine, da bi nova sorta zaživela. U drugoj dekadi jula nemamo neke šljive koje su te krupnoće i oblika ploda. Autori nove sorte su istraživači iz čačanskog Instituta, dr Dobrivoje Ogašanović (počivši), dr Svetlana Paunović i dr Rade Miletić (počivši). Oni su započeli hibridizaciju ove sorte pre nešto više od dve decenije. Institut je do sada stvorio 17 priznatih sorata šljiva, od kojih se većina danas gaji u mnogim zemljama Evrope. To su čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, valjevka, jelica, valerija, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava, zlatka, nada, divna i petra.

Izvor ALO!

Institut za voćarstvo Čačak imao je, pre svega, jednu uspešnu naučnu godinu, pored postignutih zavidnih rezultata u oblasti redovnih projekata koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, realizovano je i pet projekata finansiranih od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u vrednosti od preko 20 miliona dinara, a potpisani su i novi ugovori za sledeću godinu”, rekao je za GZS, Milan Lukić, direktor Instituta.

„Četvoro saradnika, kolega je izabrano u više naučno zvanje i sedam naučnih radnika pokrenulo je postupak u izboru za više naučno zvanje. Zaista jedna uspešna godina u oblasti naučnog rada”, kazao je Lukić dodajući da je ponosan i na 17 doktora koji su zaposleni u Institutu i koji svojim timskim radom nastavljaju da ovu naučnu instituciju drže na mestu vodeće u oblasti voćarstva gde su stvorene brojne sorte voćaka, a u kojima prednjače šljive.„Šljiva je naša nacionalna voćka i ona dominira na našim prostorima. U projektu rejonizacije koju finansira Ministarstvo poljoprivirede, tokom ove druge godine uspeli smo da pozicioniramo šljivu tamo gde ona zapravo i treba da bude, ali uporedo sa njom i druge voćke. Svakako, u šljivarstvu naše zemlje, dominiraju sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku. Prvenstveno čačanska lepotica, čačanska rodna, ali ono što me posebno raduje jeste sve veće interesovanje za naše novije sorte pre svega nada, kao i one koje su priznate, petra i divna. NJih nemamo još u ponudi, ali u skladu sa Zakonskom regulativom za proizvodnju sadnog materijala imaćemo ih tokom 2021. godine, tako da mogu da zaključim da je šljiva vodeća vrsta voćaka u našoj zemlji. Ne treba ni zanemariti malinu koja je veoma dominantna i značajna ne samo po proizvodnji već i deviznom prilivu koju naša zemlja ostvaruje izvozom plodova”, navodi Lukić osvrnuvši se na dugogodišnje probleme u malinarstvu.

„Imali smo veliki broj ranih sastanaka kada su u pitanju malinari sa resornim Ministarstvom, problemi leže počev od tehnologije gajenja, kvaliteta sadnog materijala. Zaključak je da u Srbiji ne postoji dovoljna količina kvalitetnog sadnog materijala. Proizvođači su se dovijali na različite načine, presađivanjem sadnica iz rodnih zasada, što doprinosi značajnom smanjenju prinosa i kvaliteta maline. Ukoliko su zvanični i statistički podaci tačni, prinos od 5 do 7 tona po hektaru je prinos koji je apsolutno ne primeren i gde nikakva cena ploda maline ne može nadoknaditi troškove uložene u proizvodnju. Sve zajedno, i tehnologija, i sadni materijal, i područja na koje treba gajiti maline, a koja su delimično i dobrim delom urađena u okviru rejonizacije zaključno sa ovom drugom godinom, sve to zajedno treba da da jedan daleko bolji rezultat, da se malina vrati tamo gde treba da bude, da ima prosečne prinose od minimum 12 do 15 tona po hektaru. Uporedo sa plasmanom zamrznutih plodova, imamo jedan viši stepen prerade plodova i proizvod sa dodatom vrednošću koji na inostranom tržištu ima višu cenu, kvalitet kakva je ariljska malina , odnosno kakva je generalno srpska malina, proizvod zaštićene kategorije, zaštićenog porekla srpske maline i ukoliko je to jedan viši stepen prerade, naravno da će svi u lancu i proizvodači i preradjivači i oni koji prodaju finalni proizvod imati daleko bolju zaradu”, rako je Lukić.
On smatra da će rejonizacijom mnogi problemi u voćarskoj proizvodnji biti rešeni.
„Ministarstvo je pre dve godine prepoznalo potrebu da se uradi rejonizacija, ja bih rekao da je to jedna makrorejonizacija imajući u vidu da radimo 17 vrsta voćaka, zajedno sa Poljoprvrednim fakultetom u Novom Sadu, i Zemunu , na području cele Srbije sa ciljem da upravo prema agrotehnološkim uslovima, klimatskim i zemljišnim činiocima i karakteristikama pojedinim biljnih vrsta pozicioniramo tamo gde treba, i gde postoje najbolji uslovi za gajenje, pri čemu treba istaći da svaka vrsta voćke ima svoje zahteve kada je u pitanju klima i zemljište, poput kajsije, breskve i maline koje se ne mogu gajiti svuda kao šljiva koja je kospoliti, i može se gajiti na području čitave Srbije”, kaže direktor Instituta.

Kada je reč o voćkama koje nisu dovoljno zastupljene i zapostavljene, Lukić ističe da je ove godine nešto manja potražnja za sadnicama leske i on sama nema objašnjenje šta su razlozi, imajući u vidu da dolaskom nekih stranih kompanija postoji potražnja za ovim plodovima, a proizvodnja, uz minimalna ulaganja i fizički rad, isplativa. Ujedno, on se osvrnuo na buduće planove Instituta i očekuje da će ova ustanova uspeti da sve planirane projekte realizuje na vreme.

„Tokom sledeće godine se menja način finansiranja nauke u Srbiji, prvenstveno finansiranja Instituta, prelazak na institucionalno finansiranje, tako da nas očekuje jedan težak i naporan rad. Priprema programa za oblast istraživanja, konkurisanje za veliki broj projekata kod Fonda za nauku, koji je osnovan tokom ove godine, preko Inovacionog fonda i jedan kompletno nov način funkcionisanja Instituta . Već smo kod Fonda za nauku konkurisali sa četiri projekta i očekujemo ishod, a svakako u narednoj godini bićemo spremni kad bude raspisan poziv”, kaže Lukić.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest279037.html

Predstavnici grada Čačka uručili su danas 160 ugovora poljoprivrendicima koji su konkurisali za sredstva kako bi nabavili neohodnu opremu za dalji i lakši rad.Zamenica gradonačelnika Čačka Milica Dačić rekla je da će ovog puta biti utrošeno više od 28 miliona dinara, od ukupno 42 miliona koliko je opredeljeno za podstivajna sredstva u poljoprivredi.

– Sada se sredstva dodeljuju poljoprivrednicima koji su zahteve podneli u maju, a ugovori za zahteve koji su predati u junu, njih 94, naknadno će biti potpisati. Time bi bila iscrpljena sredstva što se tiče podsticaja – objasnila je Dačić.

Prema njenim rečima, ove godine su uručene subvencije za 13 traktora u iznosu od po 500.000 dinara.

– To je mera koju prošle godine nismo imali, a sada smo se ponovo vratili. Zaključeno je i pet ugovora za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, a moram istaći da se radi o dva mlada poljoprivrednika. Dodeli smo po četiri ugovora za protivgradnu mrežu i opremu u hladnjačama – navela je ona.

Budžet za poljoprivredu u ovoj godini je veći od 60 miliona dinara.Dragana Rajić iz Ježevice dobila je sredstva za nabavku protivgradne mreže, kako bi zaštitipla plantažu jabuka.

– Ova sredstva su od velikog značaja, reč je oko 500.000 dinara povratnih sredstava. Ovo je drugi put da konkurišemo, prošle godine smo dobili sredstva za sadnice – rekla je Rajić.

Bojan Niketić iz Kukića konkurisao je za sredstva kako bi kupio traktor.

– Bavim se proizvodnjom povrća, kupusa, krompira, kao i detelije i zbog toga je potrebna nova mehanizacija – istakao je Niketić.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/08/ugovori-o-subvencijama-za-160-cacanskih-poljoprivrednika/

Domaćini koji u rudničkom, takovskom i suvoborskom kraju svoja vrata otvaraju turistima sve više ulažu u ponudu, kako bi uz prirodne lepote i dodatnim sadržajima osvojili goste.Zbog prisne, porodične atmosfere i lepota sela u okolini Gornjeg Milanovca, turisti rado odmor provode kod istih domaćina."Mnogo nam znači jer živimo u centru grada i svaki izlazak u prirodu nam je nezamenljiv", rekla je Bojana Pražić iz Beograda.

Gvozden Dželatović iz Jagodine kaže da se na tom mestu napune baterije za nove poslovne poduhvate.

Domaćini im sa zadovoljstvom otkrivaju kulinarske ili zanatske veštine — nude aktivan odmor.

"Organizujemo izlete, mnogo toga kreativnog se uradi da bi tim ljudima bilo zabavno, da budu tu više dana", izjavila je Žiža Ivanović iz sela Grabovica

Sve je više seoskih domaćinstava koja imaju bazene. Mnogi su spremni da svake godine osmisle nešto novo.

"Osluškujemo naravno šta žele naši gosti. Sad smo napravili avantura park, to je nešto novo, interesantno za decu", istakla je Gordana Milošević iz sela Klatičevo.Korak dalje otišli su i domaćini u Leušićima i spojili staro i moderno. Tako na seoskom imanju, starom više od dva veka, gosti mogu koristiti i saunu.

U susednim Koštunićima uz kupanje na reci i odmor u vajatima planiraju se novi sadržaji. Natalija Veselinović iz tog sela kaže da Ministarstvo za turizam pomaže u izgradnji hotela sa spa centrom i velnesom.

Šansu i značaj razvoja seoskog turizma prepoznala je i opština Gornji Milanovac u kojoj skoro svako selo ima goste.

"Naša lokalna samouprava je opredelila sredstva ove godine u budžetu za subvencionisani razvoj seoskog turizma. Opredeljeno je tri i po miliona dinara i ta sredstva će biti namenjena kako za proširenje kapaciteta tako i za podizanje kvaliteta usluge", saopštio je direktor Turističke organizacije Gornji Milanovac Desimir Ćalasan.

Domaćini u milanovačkim selima već imaju dugogodišnje iskustvo, ali i želju da udovolje gostima i podignu ponudu u turizmu na prepoznatljiv nivo.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3590030/odmor-na-selu-umesto-na-moru--mozda-je-dobra-ideja.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30