Чланци поређани по датуму: utorak, 09 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 09 februar 2021 14:52

Srbija spremno dočekuje prolećnu setvu

Do početka setve ostalo je manje od dva meseca, a Srbija će spremno dočekati sezonu najvećih radova u poljoprivredi, posebno setvu kukuruza. Imajući u vidu da je kukuruz berzanska roba, koja se veoma traži ove godine, očekuje se veće interesovanje poljoprivrednika za setvu, inače najpopularnije žitarice. Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je saopšteno da će semena kukuruza i svih drugih biljaka biti dovoljno uprkos činjenici da Evropska unija ima problem sa nedostatkom semena kukuruza.
Prema poslednjim podacima u našoj zemlji za setvu je spremno 14 miliona kilograma dorađenog semena što je dovoljno za setvu 950.000 hektara. Do početka setve biće spremne i potrebne količine za setvu na 1.200.000 hektara što je više nego dovoljno imajući u vidu setvenu strukturu, interesovanje i potrebe.
U resornom Ministarstvu naglašavaju da svakodnevno prate sva dešavanja na tržištu. Srbija kao jedan od 10 najvećih izvoznika žita u svetu i sa novim sporazumom koji je usaglašen i potpisan sa NR Kinom spremno dočekuje novu vegetacionu sezonu i radiće na tome da i dalje obara rekorde u proizvodnji. Podsećamo, nakon dve uzastopno dobre godine i 2020. je bila izuzetno dobra godina za poljoprivredu i prehrambenu industriju pa je ostvaren rekordan izvoz vredan, 4,1 milijardu dolara.
Što se tiče subvencija, poljoprivrednici će imati na raspolaganju iste subvencije kao do sada, s tim što će od ove godine i naredne dve biti podsticaja u saradnji sa Svetskom bankom gde će poljoprivrednici avansno dobijati podsticaje od kojih 50% će biti bespovratna sredstva, 40% povoljan kredit banaka i 10% učešća. Ova mera će početi da se primenjuje u martu.

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

 

Iako je sredina zime i čini se da je do proleća ostalo još dosta vremena pravo je vreme za planiranje koje cveće možete da posadite u svojoj bašti na proleće. Ako pitate iskusne baštovane oni često predlažu da svoj vrt oplemenite dnevnim ljiljanom poznatom i pod imenom grančica. U pitanju je prelep cvet na elegantnoj, dugačkoj stabljici koji će svojom lepotom oduševiti i najprobirljivije ljubitelje cveća. Izuzetno je dekorativan u bašti, a jedina mana mu je što cvet traje samo jedan dan, otuda mu i ime dnevni ljiljan. Ali, bez brige već narednog jutra  otvoriće se novi pupoljak.

Poreklo i ime

Dnevni ljiljan (lat. Hemerocallis sp.) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Asphodelacea. Ime je dobio po grčkoj reči hemera (dan) i kallos (lepota). Vrlo je prilagodljiva biljka, odlično podnosi letnju sušu i ne zahteva posebnu negu. Raste od Evrope do istočne Azije, a ukrštanjem su nastale brojne sorte koje se razliku po veličini i boji cveta. Kod nas su najčešće zastupljene biljke sa raskošnim narandžastim cvetovima, koji mogu biti i žuti, tamno crveni, nežno ljubičasti i pink, kao i kombinacije dve boje. Cvetovi su krupni, veličine do deset santimetara i bez mirisa. Dnevni ljiljan cveta tokom juna i jula. Biljka je bokorastog rasta, a listovi nalik na šaš, lako povijeni, uski, nejednake širine, dok se na cvetnim granama nižu pupoljci. U zavisnosti od sorte odrasla biljka može da dostigne visinu i do 1,5 metara i 80 santimetara u širinu o čemu treba voditi računa tokom sadnje i ostaviti dovoljno prostora između mladica za bokoranje. Prirodno raste na rubovima šuma, voli sunce pa je najbolje zasaditi je na osunčanom mestu u bašti. Ređe se sadi u saksijama, a u tom slučaju birajte što veće kako bi biljka imala dovoljno mesta za rast i razvoj. Kako raste gusto predstavlja dobru zaštitu od vetra, a širi se nizom podzemnog korenja koje u blizini matične biljke stvara nove lisne rozete. Zahvaljujući tome nije ih teško razmnožiti, bez obzira na godišnje doba. Ipak, najbolje je odabrati kraj vegetacije, odnosno sredinu jeseni kada listovi požute i kada se biljke priprema za mirovanje.

Mlade biljke koje su narasle tokom proleća i leta sredinom jeseni dovoljno su snažne i velike, pa ih bez problema možete izvaditi iz zemlje, nežno odvojiti korenje i presaditi na novo mesto u bašti. Važno je samo da svaka nova sadnica ima dobro razvijen korenov sistem i nadzemne delove. Dnevni ljiljan se đubri samo u proleće, a tokom leta traži dosta vode da bi biljka mogla da cveta i razvija nove pupoljke. Kako bi se produžilo vreme cvetanja iskusni baštovani preporučuju redovno uklanjanje osušenih cvetova i lišća. Tokom jeseni kada se završi vegetativni period preporuka je da se biljka oreže kako bi lakše podnela zimu, da bi u proleće nikli novi izdanci i listovi.

Preventiva i lečenje bolesti

Tokom godina bokori dnevnog ljiljana mogu da postanu previše gusti, pa je dobro prorediti i presaditi mladice. Ovo je i  preventiva zbog mogućih bolesti koje se najčešće javljaju tokom zime. Iako važi za otpornu biljku i dnevni ljiljan mogu da napadnu bolesti. Najčešće se javlja pegavost listova. Bolest se manifestuje u obliku crveno – smeđih mrlja na  listovima po dužini. To vremenom dovodi do odumiranja listova, a potom i stabljike i cele biljke. U pitanju je gljivična infekcija koja se brzo i lako prenosi po vlažnom vremenu. Da bi se izbegla ova bolest treba voditi računa prilikom zalivanja da se listovi ne kvase previše, jer to pogoduje razmnožavanju gljivica. Nije loše, savetuju baštovani, povremeno prorediti listove kako bi vazduh mogao da struji. Obolelo lišće treba odmah ukloniti kako se bolest ne bi širila dalje. Druge posebne mere nisu potrebne jer će se biljka vrlo brzo oporaviti.

Iako je dnevni ljiljan cvet bez mirisa može biti meta raznih insekata. Najčešće ga napada repičin sjajnik. U pitanju su sićušni insekti koji se javljaju u vreme cvetanja repice. Međutim, kad prođe vreme cvetanja repice u potrazi za novim domom traže sličan cvet, pa dnevni ljiljan, posebno žuti, napadaju zbog jarkih boja cveta. U pitanju su insekti koji ne pravi neku posebnu štetu na biljkama, ali su dosadan i najčešće sami nestaju krajem leta.

Dnevni ljiljan najčešće služi za ukras, a malo je poznato da je u pitanju i jestiva biljka. Mladi izdanci mogu da se koriste kao salata, dok se cvetovi beru i suše, a potom lagano izmrve i služe kao začin.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Објављено у Hortikultura

Do kraja jula poljoprivrednici mogu da predaju zahteve za podsticaje za tov u stočarskoj proizvodnji. Iznos subvencija po grlu je isti kao lane, a stočari se najviše žale na isplatu novca, koji, kažu, čekaju oko godinu dana.Osim nesigurne cene, uzgajivačima stoke proizvodnju dodatno otežava kašnjenje državnih subvencija. Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca obrađuje 96 hekara i na farmi ima 28 muznih krava."Subvencije nismo dobili za prošlu godinu, verovatno će pustiti ove, i za prošlu, i za ovu godinu. Ne možemo da budemo nezadovoljni, što se tiče premije za mleko, to je sedam dinara po litri. To je najveća premija, možda i u svetu, niko ne daje toliku premiju za mleko, ali gledajući na nešto druge, subvencije na zemlju su veoma niske", objašnjava stočar iz Majura.

Uzgajivači svinja u Mačvi tvrde da subvenciju od 1.000 dinara po grlu čekaju i do godinu dana od prodaje tovljenika. Slično je i sa novcem za tov junadi.

"Cena sa junadima, tovnim bikovima je bila katastrofalna, onda je Ministarstvo izašlo sa jako lepom uredbom za kovid subvenciju od 20.000 dinara, ali je problem što te subvencije nisu isplaćene. Deo subvencija je isplaćen, ali ogroman deo nije isplaćen, a o subvenciji o 15.000 o tome neću da pričam", kaže stočar iz Drenovca Goran Mostić.

U Upravi za agrarna plaćanja kažu da i pored epidemije kovida u prošloj godini nisu prestajali sa radom i isplatom subvencija.

"Morali smo da smanjimo broj ljudi, jer su takve bile epidemiološke mere i nijednog momenta nismo prestajali sa isplatom subvencija. Ono što smo uradili u 2021. godini, bukvalno od prvog radnog dana smo počeli sa obradom zahteva, odnosno sa nastavkom. Tu dobijemo oko 80.000 zahteva godišnje za ovu vrstu podsticaja, tako da dajemo sve od sebe da rešenja budu izrađena i da poljoprivrednici što ranije dobiju subvencije", ističe direktorka Uprava za agrarna plaćanja Biljana Petrović.

U toku prošle godine, Uprava za agrarna plaćanja isplatila je oko 40 milijardi dinara podsticaja, od toga 70 odsto za tov, genetiku i premiju za mleko.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4251534/stocarstvo-subvencije-premijer-isplata.html

Објављено у Stočarstvo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je u razgovoru sa predsednikom Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljubom Živadinovićem obećao da će i pčelari moći od marta da konkurišu za podršku pčelarstvu, u okviru novog programa Ministarstva poljoprivrede.

Pčelari će moći da ulože samo 10% sopstvenih sredstava, 50% će dobiti bespovratno, a za 40% dobiće povoljni kredit, prenosi sajt SPOS.
Detalji ovog programa će uskoro biti objavljeni.

Pčelari su u razgovoru sa ministrom Branislavom Nedimovićem dogovorili da u najkraćem roku pčelari SPOS-a predlože spisak opreme koji će moći da se nabavlja, a dogovorena je i mogućnost da pčelari mogu da konkurišu za gradnju ili adaptaciju (građevinske radove) objekata, za pčelarske prostorije u domaćinstvu, te i za tu svrhu šaljite konkretne predloge.

Rok za dostavljanje predloga SPOS-u je sreda, 10. februar. Predloge treba slati na email Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Iz SPOS ukazuju da ne treba dostavljati predloge za opremu koja se već nalazi na spisku opreme koju subvencioniše Ministarstvo sa 50-65%, jer će svakako biti predložena, kada se objedini postojeći spisak sa spiskom koji će predložiti članovi SPOS-a.

Očekuje se da garancija za vraćanje kredita bude sama nabavljena oprema.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest546641.html

Објављено у Pčelarstvo
utorak, 09 februar 2021 09:43

Kako je mleko poguralo oporavak privrede

INDUSTRIJA u Srbiji je u decembru, posle pada proizvodnje u oktobru i novembru, zabeležila rast. I to najveći rast posle aprilskog "sloma". Proizvodnja je u 2020, zahvaljujući rudarstvu i elektoprivredi, zabeležila i blagi porast u odnosu na prethodnu i to za 0,4 odsto.
Stručnjaci Ekonomskog instituta u "Makroekonomskim analizama i trendovima" napominju da je u decembru došlo do preokreta. Ukupna industrijska proizvodnja je međugodišnje povećana za 4,1 odsto, a proizvodnja prerađivačke industrije za 5,5 odsto. Presudni doprinos decembarskom rastu dali su prehrambena, metalska i hemijska industrija, ali i proizvodnja nemetalnih minerala.

- Proizvodnja prehrambenih proizvoda je u decembru 2020. međugodišnje povećana za 4,2 odsto, porast u celoj godini izneo je 2,6 odsto - stoji u MAT-u. - Tokom godine rast je bio manje-više stabilan, a najveći porast u celoj godini od 13,6 odsto ostvarila je proizvodnja mlečnih proizvoda, čije je učešće u ovoj oblasti najveće. Najstabilnijim rastućim trendom odlikuje se proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina. Posle incidentnog pada u novembru, to je nedoknađeno u decembru, u kome je međugodišnji porast izneo 41,5 odsto. Oporavila se i proizvodnja hemijske industrije, te proizvodnja od gume i plastike. Treba skrenuti pažnju na rast u oblasti proizvodnje nemetalnih minerala. Ona je u decembru prevazišla prosek prethodne godine za skromnih šest odsto.

Vrednosti i izvoza i uvoza su lane bile manje nego u 2019, s tim što je uvoz pao nešto više od izvoza. Izvoz je vredeo 2,8 odsto manje, a uvoz je bio manji za 3,8 odsto. Uvoz je bio pokriven izvozom sa 74,3 odsto.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/963029/mleko-poguralo-rast-privrede-oporavak-industrijske-proizvodnje-decembru

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28