Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 08 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kao što smo ranije objavili, SPOS je juna prošle godine dobio projekat Ministarstva poljoprivrede posvećen unapređenju standarda kvaliteta „Dobra pčelarska praksa“ kroz odgovarajuću obuku, koji nije mogao ranije biti sproveden zbog epidemije korona virusa, ali je IO SPOS doneo odluku o datumima održavanja obuke pčelara, koja će se održati u Pogonu za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ u Rači.

Zbog epidemije korone, tokom obuke poštovaće se mere distance i nošenja maski (ponesite maske sa sobom), te će umesto planirana dva dana, obuka morati da traje četiri dana, pošto u sali ne može da prisustvuje veći broj ljudi od dozvoljenog.

Obuka će se održati 20, 21, 27. i 28. februara 2021. godine, po objavljenom programu obuke.

OBUKA JE NAMENjENA prvenstveno postojećim kontrolorima Standarda DPP, jer oni imaju prednost (predsednici društava i udruženja članica SPOS-a, ili osobe koje su predsednici ovlastili da budu kontrolori). Ali, mogu se prijaviti svi zainteresovani pčelari, pa će i oni biti pozvani na obuku, ako bude bilo mesta.

Prijavljivanje se obavlja mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili viber porukom ili pozivom na broj 060/444-08-08. U prijavi je potrebno da navedete sledeće podatke:

* Ime i prezime
* Društvo pčelara preko kog ste član SPOS
* Funkcija u društvu (predsednik, član nekog organa društva ili član društva)
* Telefoni (mobilni i fiksni)
* Datumi obuke koji vam najviše odgovaraju (navodite sva četiri, po redosledu koji vam najviše odgovara, prvi datum treba da bude onaj koji vam najviše odgovara, a poslednji onaj koji vam najmanje odgovara)
Broj mesta je ograničen, te vas molimo za razumevanje ako ne bude bilo mesta za sve. Ako interesovanje bude baš veliko, u narednom periodu organizovaćemo dodatne istovetne obuke.

Sve detalje možete pročitati na sledećem linku:https://spos.info/obrazovanje-kontrolora-standarda-kvaliteta-dobra-pcelarska-praksa/

Izvor: SPOS

Објављено у Pčelarstvo
ponedeljak, 08 februar 2021 13:00

Maline nikad skuplje, malinari opet kukaju

"Velika tražnja malina na svetskom tržištu ide naruku našim proizvođačima, ali neće biti dovoljno malina ni da se ispoštuju ranije sklopljeni ugovori", ocenio je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.
Razlog je, kaže za Tanjug, u činjenici da je kod nas poslednjih godina prinos pao za 60 procenata, jer usled finasijske iscrpljenosti malinari nisu sadili sertifikovane sadnice."Proizvodnja je u poslednje četiri godine u Srbiji pala sa 20 tona po hektaru na 3,5 do četiri tone. Glavni razlozi su klimatske promene i loš sadni material", rekao je Radović.

On dodaje da su od 2018. do 2020. poljoprivredne stručne službe i radna grupa Ministarstva poljoprivrede sproveli analizu stanja malinjaka i zaključili da je najveći problem sadni materijal.

"Proizvođači koji su ekonomski iznemogli nisu mogli da kupuju sertifikovane sadnice, nego su uzimali iz postojećih matičnjaka od rođaka i sadili u svojim njivama. Nisu rađene analize, nije vođena knjiga polja, već se samo sadilo da bude što veća površina kako bi se sa nje dobila količina roda, a nije se išlo na kvalitet i na količinu po hektaru", prenosi Radović.

On je podsetio da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović pre tri meseca posetio ivanjički kraj i video rezultate sprovedenih analiza.

"Prinos od sertifikovanih sadnica Instituta Čačak je 20 do 25 tona po hektaru, a od ovih drugih sadnica je bio četiri do pet tona. Pa nam je, pošto finansijski nismo bili sposobni sami da kupimo sadni materijala, ministarstvo izmenilo uredbu da dobijamo 90 odsto sredstava za sadni materijal. Zatim nam je povećana subvencija za obradu polja, žicu, kolje i navodnjavanje. I to ulazi u davanja po uredbi da bismo mogli da postignemo prinose od 20 do 25 tona kako bismo na ovu cenu malina imali neki prihod", rekao je Radović.

On je dodao kako je država prošle godine imala 270 miliona evra priliva od izvoza maline, i zato je pomogla, jer će tako i ona višestruko da uveća svoje prihode.

"Na to će se samo čekati bar tri godine, rekao je Radović,jer će toliko biti potrebno da novi zasadi daju pun rod".

Istakao je takođe,kako će samo na taj način, kada se uvećaju prinosi malinari moći da budu zadovoljni otkupnom cenom od 250 dinara po kilogramu.

"Samo ne bih želeo da se sa malinom desi isto što i sa kupinom pod kojom je bilo 6.500 hektara, a sada je to palo na 1.500 hektara, zato što se sedam-osam godina cena kreće od 20 do 60 dinara. Ljudi su povadili zasade. Sad ćemo da je za svoje potrebe uvozimo iz Meksika umesto da izvozimo i ostvarimo prihod", navodi predsedenik Asocijacije malinara.

On krivicu za takvo stanje svaljuje na izvoznike koji ne žele da dele rizik sa proizvođačima.

"E, takve stvari kao što je izjava gospodina iz kompanije "Sirogojno" koji se oglasio zbog izvoza malina u Veliku Britaniju da kao ne može da izvozi... Nije, nego nije hteo po nižoj ceni da izvozi", rekao je Radović.

On je pozvao proizvođače da ne nasedaju na ponudu otkupne cene od 250 dinara, jer će ona sigurno biti veća, zbog manjka malina na svetskom tržištu usled podbačaja roda u Poljskoj i Čileu koji su najveći proizvođači malina.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/stav/nizak-prinos-i-ponasanje-izvoznika-krivi-za-nevolje-malinara_1206691.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 08 februar 2021 12:54

Oranice sve skuplje

Cene poljoprivrednog zemljišta u neprekidnom su usponu i u tom pogledu ništa se značajnije ne menja već nekoliko godina, pa tako i izveštaj Republičkog geodetskog zavoda o prometu nekretnina u četvrtom kvartalu 2020. godine nije doneo ništa novo kada je posredi kupovina i prodaja oranica.

I iz poslednjeg izveštaja geodeta vidi se da se oranice dobro kotiraju na tržištu nekretnina i da su njive u južnoj Bačkoj i dalje najskuplje – 10.700 evra po jutru, u odnosu na ostala područja zemlje, piše Telegraf Biznis.

Odmah iza juga, sledi sever Bačke, gde jutro, u proseku, košta 9.350 evra.U izveštaju geodete prvi put spominju opštinu Žabalj, gde je vrednost sklopljenog kupoprodajnog ugovora dostigla skoro 900.000 evra. Još više novca dobio je prodavac u Gakovu na području grada Sombora, gde su sklopljena dva ugovora o prodaji zemlje, i oba su iznosila približno po 1,3 miliona evra.

Manje oscilacije u pogledu cene njiva, kaže se u izveštaju za četvrti kvartal prošle godine, primećene su u pogledu prosečne cene u Severnobanatskom i Južnobanatskom okrugu. Na severu Banata jutro je koštalo 7.300 evra,na jugu 7.000, dok je u srednjem Banatu jutro koštalo 7.200 evra.

U Sremskom okrugu prosečna cena oranice je, kao i na severu zemlje, 9.350 evra.

Najjeftinije oranice su u južnoj i istočnoj Srbiji, gde je prosečna cena svega 3.500 evra, U Šumadiji i zapadnoj Srbiji je 4.750 evra, a najskuplja je u beogradskom regionu, gde u proseku treba izdvojiti 6.000 evra. Po ceni koštanja, posle njiva, dobru cenu drži i zemljište predviđeno za industrijsku izgradnju.U izveštaju geodeta, i u četvrtom kvartalu spominje se Кać na području Grada Novog Sada, gde je vrednost kupoprodajnog ugovora dostigla 10,2 miliona evra. Potom sledi opština Stara Pazova, gde je u Кrnješevcima prodato zemljište za 1,2 miliona evra i u Starim Banovcima za malo više od milion evra.

Novosadski Dnevnik prenosi da hekar u Južnoj Bačkoj prelazi i 20.000 evra. Inače, jedna stara engleska poslovica kaže: "Kupujete njive, ne proizvode se".Da "placevi" idu kao ludi, pisali smo više puta, a poljoprivredno zemljište traže i svi koji bi pored vikendice voleli da naprave i baštu. Zbog toga je primera radi, u rekordnom periodu prodato šest kilometara pored Save.

Nešto dalje, u Zapadnoj Srbiji, odlučuju se sve više za zakup zemljišta.

Poslednjih godina je primetan rast trenda zakupa zemjišta, najviše oranica. Za Vojvodinu to nije ništa neobično, međutim, u Zapadnoj Srbiji je to novina.

Prethodnih dana smo se uverili da je svaka druga vrlet, preorana i da sada češće nego ranije uz put možete videti pšenicu koja je pred žetvu, zasađene hektare krompira, ili borovnice.

To je zbog toga što se za zakup više ne odlučuju "najveće gazde u selu", nego i svako u mestu koji ne beži od rada, a nema dovoljno svoje zemlje. Najveći razlog je - cena. Te njive trenutno se daju u zakup za bagatelu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kupujte-njive-ne-proizvode-se-najjeftinije-jutro-zemlje-u-srbiji-3500-euro-a-idu-i/wp0h7yt

Објављено у Biljna proizvodnja

Svest o pravilnoj ishrani sve je zastupljenija kod potrošača. Zahvaljujući visokom sadržaju bioaktivnih jedinjenja i blagotvornom uticaju na zdravlje,suve šljive se mogu okarakterisati kao biološki vredna namirnica, a trend rasta potražnje osušenih plodova uočava se i na svetskom i na domaćem tržištu. Izbor odgovarajuće sorte za sušenje jedan je od najvažnijih preduslova za postizanje visokog kvaliteta osušenih plodova šljive.
"Od 18 sorti šljive stvorenih u Institutu za voćarstvo u Čačku, po svojim pozitivnim karakteristikama i pogodnošću ploda za različite namene, pre svega sušenje, od novije stvorenih, posebno se izdvaja sorta Nada", kaže za Glas Zapadne Srbije dr Olga Mitrović iz čačanske naučne ustanove.S obzirom na činjenicu da je dr Mitrović više godina ispitivala upotrebne karakteristike svih sorata stvorenih u Institutu, zamolili smo je da nam pojasni po čemu se sorta Nada posebno izdvaja:

„Nada je sorta kombinovanih svojstava, pogodna za svežu potrošnju, sušenje i različite vidove prerade. Nastala je ukrštanjem sorti Stenlej i Skolduš a za novu sortu priznata je 2012. godine. Zaslužni za njeno stvaranje su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Svetlana A. Paunović i dr Slobodan Milenković”, kaže dr Mitrović.
Plodovi ove sorte u našim ekološkim uslovima sazrevaju sredinom avgusta. Ujednačene su krupnoće, prosečne težine od 35 do 45 grama, eliptičnog oblika, tamno plave boje koju prekriva obilni pepeljak. Atraktivnog su izgleda, slatkastog ukusa i dobrog kvaliteta. Meso ploda je žute boje, umereno čvrsto i sočno. Koštica je srednje krupnoće i cepača je, odnosno potpuno se odvaja od mesa ploda. Plodovi u proseku sadrže 16,50% rastvorljivih suvih materija i manji sadržaj kiselina što uzrokuje viši indeks slasti, odnosno slađi ukus.„Rezultati istraživanja sprovedenih u Institutu za voćarstvo ukazuju da plodovi sorte Nada imaju povoljne tehnološke karakteristike za preradu sušenjem od kojih su najzačajnije odgovarajuća masa, povoljan udeo koštice i tamna boja pokožice. Vrlo bitna karakteristika je i da tokom sušenja iz plodova ne dolazi do curenja soka. Randman sušenja je povoljan, manji od četiri, što znači da je za jedan kilogram suve šljive u proseku potrebno manje od četiri kilograma sveže. Osušeni plodovi su prijatne arome i slatkastog ukusa, tamno obojeni zbog čega se dopadaju potrošačima koji su navikli na tamnu boju suve šljive. Takođe, ispitivanja su pokazala da plodovi Nade predstavljaju bogat izvor polifenolnih jedinjenja koji doprinose povećanju antioksidativnog kapaciteta i stoga predstavljaju snažne antioksidanse”, poručuje dr Olga Mitrović.Pored toga, njene druge povoljne karakteristike su i mogućnost gajenja u različitim agroekološkim uslovima, visoka i redovna rodnost, tolerantnost prema virusu šarke šljive, jednostavna zaštita, plodovi ujednačenih karakteristika, dobijanje suve šljive vrhunskog kvaliteta, zbog čega sorta Nada predstavlja još jedan biser Instituta za voćarstvo i veliki potencijal za razvoj voćarstva i prerađivačkih kapaciteta u Republici Srbiji.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/394815/nada-sorta-sljive-za-susenje-jos-jedan-biser-iz-instituta-za-vocarstvo/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28