Чланци поређани по датуму: nedelja, 07 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Na poljoprivrednom dobru u Čurugu je pre više od decenije sagrađena energana na biomasu. Danas je jedna od najvećih organskih farmi u Evropi. Farma je čista kao apoteka, a fermentisani stajnjak miriše na profit.Poljoprivrednici Srbije imaju rešenje za izazove zelene i cirkularne ekonomije. Biopostrojenje na farmi sa 2.200 goveda prerađuje stajnjak i biomasu u električnu i toplotnu energiju, a organsko đubrivo omogućilo im je da sertifikuju 1.700 hektara organskih oranica.One daju organske žitarice koje se koriste u jedinoj fabrici stočne biohrane u regionu.

"Sada smo uključeni u preradu organskog neoplastnog otpada kao ta poslednja karika gde se vrši tretman i uništavanje otpada. Godišnje preko 7.000 tona organskog neoplastnog otpada završi u našem postrojenju i iskoristi se za proizvodnju električne energije i đubriva", kaže tehnički direktor Jovica Kosanović.

Krave su slobodne, i uglavnom se same tele. Godišnje se isporuči 6.000.000 litara organskog mleka. Telad su na prvom mestu, doji ih robot za napajanje, a poslastica im je teleći musli.

"Svako tele ima ogrlicu sa risponderom. Prilikom napajanja taj robot daje određenu količinu mleka na dnevnom nivou", ukazuje rukovodilac farme Aleksandar Vojkić.

Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše upotrebu obnovljivih izvora energije u agraru nacionalnim i IPARD merama.

"U zavisnosti od sektora koji konkuriše – da li je to voće, povrće, sektor mesa ili mleka – moram da kažem da sektor mleka može da ostvari podsticaje IPARD-a i do dva miliona evra", navodi pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević.

Farma je čista kao apoteka, a fermentisani stajnjak miriše i to na profit. Eksperimentalna proizvodnja piletine u skladu sa Pravilnikom o dobrobiti životinja omogućila im je prodaju za unapred poznatog kupca, po dva puta višoj ceni.

Čurug dokazuje da poljoprivreda budućnosti nije samo fabrika zdrave hrane već i energije sa značajnim edukativnim i turističkim potencijalom.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4249194/bioenergana-curug-biomasa-farma-energija.html

Објављено у Govedarstvo
nedelja, 07 februar 2021 15:22

Med od cveta pomorandže sa Svete Gore

Na „Ukusfestu” gurmani su mogli da probaju i dimljenu kobasicu spremljenu po receptu rimskih legionara iz 2. veka, mocarelu obogaćenu limunom i rolnicama od suvog voća, koje po posebnoj recepturi prave ruske snajke

Od cveta pomorandže pravi se med na Svetoj Gori. U nizu prirodnih i lekovitih proizvoda koji su predstavljeni na „Ukusfestu” u Tržnom centru „Stadion”, baš za ovim medom bila je najveća potražnja posetilaca. Iz manastirskih pčelinjaka stigla je i matična mleč, a iz njihovih maslinjaka i hladnoceđeno ulje.

Za one koji vole jaču hranu, domaćini su pripremili pečenicu, slaninu i čvarke, objašnjavajući da u zimskom periodu ovi zalogaji dobro idu sa čenom belog luka jer jačaju imunitet.

Organizatorka manifestacije Kristina Trumanović predlagala je gurmanima da probaju dimljenu kobasicu spremljenu po receptu rimskih legionara iz 2. veka, ali i kobasicu sa krupno seckanim bademima i mediteranskim začinima. Ona je istakla da se prvi put na ovoj gastronomskoj smotri izlaže mocarela obogaćena limunom i belim biberom, ali i medovača sa dodatkom nane.Šumadinci su se pohvalili vinima, a Sremice štrudlama i sitnim kolačima.

U odbrani od virusa, i za opšte zdravlje organizma, poželjno je, kažu stručnjaci za ishranu, u jelovnik uvrstiti sokove od voća i povrća, kompote, džemove i slatko bez šećera ili uz minimalnu količinu zaslađivača. Rajka Mihailović, majka četvoro dece iz Kosjerića, za sokove kojima, tvrdi, nema mane, koristi cveklu, jabuku, borovnicu, dunju, aroniju...

Sladokusci nisu odoleli rolnicama od suvog voća, koje po posebnoj recepturi prave Ruskinje Ženja Kajzer i Tanja Orlova. Ove srpske snaje iz Velike Moštanice, kažu da je posao spor i traži strpljenje. Koriste tehnologiju toplog vazduha, uz pomoć koje se zadržava do 90 odsto svojstava svežeg voća, što znači da ono ne gubi ukus, boju i vlakna. U njihovoj sušari su višnja, malina, kupina, bundeva, kruška, kajsija... Najveći izazov je, otkrivaju Ruskinje, sušiti grožđe jer u njemu ima dosta vode.Na štandovima je kao u špajzu vrednih domaćica bilo i ajvara, paprika punjenih sirom, kiflica, likera, ali i krema i melema. Neki su dolazili po kulinarski savet, a mnogi su napunili ceger i izabrali nešto za sebe ili poklon kojim će obradovati druge.

Majstori slatkih i slanih đakonija tvrdili su da kuvanje ne bi trebalo da uplaši one koji žele da se late varjače. Prema njihovim rečima, glavna mirođija u svakom jelu je – dobra volja i želja da taj posao uspe. Sugrađani će imati priliku i danas od devet do 20 časova da se sretnu sa domaćim proizvođačima.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/472441/Med-od-cveta-pomorandze-i-ulje-sa-Svete-Gore

Објављено у Pčelarstvo
nedelja, 07 februar 2021 15:10

Da li znate gde je prvi srpski mlekomat?

U ulici Aleksandra Karađorđevića u Čajetini je počeo sa radom prvi mlekomat u Srbiji.Poljoprivrednik Milovan Ninčić iz Branežaca je uspeo da realizuje ideju da građanima Čajetine ponudi punomasno mleko iz mlekomata.

Ovakvi uređaji nisu retkost u Evropi, samo ih u Italiji ima više od 2.000 ali ih u Srbiji do sada nije bilo. Uređaj je uvezen iz Italije i ima kapacitet do 100 litara mleka. Kupci mogu da odaberu da li će litar ili dva, a cena je 80 dinara po litru. Mleko se toči u staklene flaše sa širokim grlom uz kauciju. Mlekomat ima automatski uređaj za sterilizaciju prostora za točenje mleka. Svi procesi se prate senzorima uz više nivoa zaštite tako da ne postoji mogućnost da se mleko pokvari.

Poljoprivredno gazdinstvo Ninčića trenutno ima 10 krava što će za početak biti dovoljno da obezbedi potrebne količine mleka za mlekomat. U odnosu na mleko iz prodavnica u mlekomatu kupci dobijaju kvalitetno sveže sirovo punomasno mleko bez aditiva i dodataka.

Ovo je najbolji primer preduzimljivosti farmera koji uz nove tehnologije mogu da tržištu ponude direktno kvalitetne proizvode. Prvi kupci su već isprobali mlekomat i njihove reakcije su pozitivne.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/400701/u-cajetini-poceo-sa-radom-prvi-srpski-mlekomat/

Објављено у Govedarstvo

Vlada Srbije je odobrila subvencije od 53 milijarde dinara u poljoprivredi, a ministar Branislav Nedimović kaže da prve kreću krajem marta. Njavljuje i nove modele.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedi

"Naš budžet je 53 milijarde dinara, subvencija će biti i ja pozivam ljude da se prijave na vreme", rekao je Nedimović u Jutranjem dnevniku RTS-a. 

Prve subvencije će, kaže, krenuti krajem marta, tada će bići prve isplate po hektaru i prvi pozivi za opremu i mehanizaciuju. 

Kaže da će biti subvencije kao i prošle godine, ali da će biti uvedeni i neki novi modeli.

Ministar je najavio da će u martu biti novi poziv za podsticaj, koji predviđa dodelu 50 odsto granta, 40 odsto kredita, a 10 odsto je učešće sopstvenih sredstava. On je rekao da za to na raspolaganju 38 miliona dolara. 

U petak je bio sastanak i sa domaćim uzgajivačima svinja usled trenutne situacije na tržištu. 

"Stalno smo u komunikaciji i sa prerađivačima i sa uzgajivačima i postoji realan problem jer kod nas potražnja svinjskog mesa masa opala za 20 odsto. S druge strane imate problem Nemačke i Kine, jer Nemci ne mogu više da izvoze u Kinu i Evropu je preplavilo nemačko meso", rekao je Nedimović.

Kod nas ono ne ulazi, ali ulazi na tržišta BiH, Crne Gore, Makedonije i tamo su niže cena mesa i onda naše prerađevine i naše meso nije konkuretno tamo, objasnio je Nedimović i dodao da će cene mesa u narednih 10, 15 dana biti kosolidovane. 

"Država će sa intenzivnom komunikacijom doneti set mera i ja očekujem da za deset dana imamo cenu mesa od 140 dinara plus PDV", rekao je Nedimović. 

Veliki sporazum je potpisan sa Kinom oko izvoza žitarica, sa Indijom oko jabuka.

Nedimović je rekao da je Srbija u prošloj godini postigla novi rekord u izvozu poljoprivrednih proizvoda, u vrednosti  4,1 milijarde dolara.

"Tržište su Kina i Indija, mi mamo potencijal da to povećamo sa tradicionalnim proizvodima i sa prerađivačkim kapacitetima i zato će Vlada Srbije u narednih sedam dana doneti novi akt kojim bi podstakla prehrambenu industriju, nove kapacitete novu tehnologiju, jer imamao sirovinu, samo to treba da napravimo", rekao je Nedimović. 

Srbija bi uskoro trebalo da dobije zakon o tržištu poljoprivrednih proizvoda. 

Nedimović rekao je da je Srbija prošle godine imala najmanji pad BDP i najbolje rezultate u Evropi po BDP-u i najvaio nove subvencije za poljoprivrednike.

Resorni ministar je ukazao i na rast organske poljoprivrede, gde se izvozni rezultati u 2020. godini beleže sa rastom od 30%, a površine su veće za 800 hektara. Tako je do kraja prošle godine bilo 22000 ha pod organskom poljoprivredom.

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28