Чланци поређани по датуму: utorak, 23 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 23 februar 2021 16:15

Suncokret ugovaraju po neverovatnoj ceni!

Prošla godina će ostati upamćena kao veoma uspešna i za proizvođače suncokreta u Srbiji, koji su ostvarili odlične izvozne rezultate i na međunarodno tržište plasirali robu u vrednosti od 56,8 miliona evra.

Srbija je u 2020. godini realizovala izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 4,1 milijardu dolara, što je predstavnja rekordan rast od 14,4 odsto, a spoljnotrgovinski suficit bio je veći za 20,5 odsto.

U 2020. godini iz naše zemlje je izvezeno 145.447 tona suncokreta, a vrednost izvoza te kulture bila je čak 13 puta veća nego u 2010. godini.

Protekle godine u Srbiji je proizvedeno 637.000 tona suncokreta, što je za 200.000 tona više nego 2015. godine.

Konkurencija na tržištu suncokreta u 2020. godini bila je veoma oštra, i kao i u slučaju svih ostalih roba iz poljoprivrednog sektora, postojala je uvećana tražnja kao posledica pandemije. Međutim, srpski proizvođači suncokreta su uspeli da se pozicioniraju i dobro zarade zahvaljujući pre svega kvalitetu svoje robe i konkurentnim količinama. Trend koji prati suncokret posledično se odražava i na cenu ulja.

Pojava kupaca iz BiH, Makedonije, Bugarske, Mađarske i Nemačke u samoj žetvi uticala je na otkupnu cenu suncokreta, koja se kretala u nivou od 33 - 35 din/kg sredinom avgusta odnosno početkom žetve.

Prema najnovijim informacijama, suncokret se na „zeleno“ već ugovara po ceni od 45 do 47 din/kg.

Prema raspoloživim informacijama TISUP službe za prikupljanje cena u Hrvatskoj, tamošnja otkupna cena u periodu žetve se kretala od 2,01 kn/kg (31,20 din/kg) početkom septembra do 2,37 kn/kg (36,80 din/kg) početkom oktobra. Prosečna otkupna cena se kretala oko 2,18 kn/kg (33,80 din/kg). Prošlogodišnja otkupna cena je bila oko 30 din/kg.

 

 

Објављено у Industrijsko bilje

Pravo na zakup, ili korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini mogu ostvariti fizička i pravna lica, koja su nosioci ili članovi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, uz ispunjavanje dodatnih zakonskih uslova u zavisnosti od osnova zakupa, odnosno korišćenja za koje su zainteresovani. Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini se daje u zakup, ili na korišćenje u skladu sa Godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta koje donosi svaka jedinica lokalne samouprave uz saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede. Godišnjim programom se planira zemljište koje se opredeljuje po osnovu prava prečeg zakupa, za korišćenje bez plaćanja naknade i za zakup koji se može ostvariti putem javnog nadmetanja.
Informacije o tome koje zemljište u državnoj svojini je planirano za davanje u zakup i na korišćenje dostupne su na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište u delu „Usvojeni godišnji programi zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta po jedinicama lokalnih samouprava“. Jednim klikom na polje sa nazivom jedinice lokalne samouprave pristupa se godišnjem programu za konkretnu jedinicu lokalne samouprave, a u delu godišnjeg programa pod nazivom „JN tabela“ sadržani su podaci o zemljištu koje je planirano za davanje u zakup i na korišćenje za datu agroekonomsku godinu po različitim osnovima. Na
sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište objavljuju se i svi oglasi za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje raspisuju jedinice lokalne samouprave. Ovi oglasi objavljuju se na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište u delu „Tabelarni pregled raspisanih oglasa u Republici Srbiji“. Klikom na polje sa nazivom jedinice lokalne samouprave može se pristupiti odluci o raspisivanju oglasa, kao i tabelarnom pregledu katastarskih parcela po jedinicama javnih nadmetanja koje su objavljene tim oglasom.

Uprava je razvila i Geoportal koji pruža mogućnosti brzog i jednostavnog pristupa svim podacima o poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini, mapama i aplikacijama za izradu Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Geoportal je potpuno javan, odnosno dostupan svakom zainteresovanom licu preko zvanične internet prezentacije Uprave za poljoprivredno zemljište.
2. Koliko dugo vremena traje dozvola i ko sve može da podnese zahtev za zakup ( koji su uslovi) ?
Zakon propisuje mogućnost davanja u zakup, odnosno na korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta na period od 1 do 30 godina, a u slučaju da se zemljište daje u zakup radi podizanja vinograda ili ribnjaka, period zakupa može biti i do 40 godina, ukoliko su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi.
Pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta mogu ostvariti: fizička ili pravna lica koja su vlasnici sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, ribnjaka, staklenika, plastenika, višegodišnjih zasada (voćnjaka i vinograda koji su u rodu) i poljoprivrednog objekta koji se nalaze na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini, koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu najmanje tri godine i lica koja su
vlasnici domaćih životinja i vlasnici odnosno zakupci objekta za gajenje tih životinja na području jedinice lokalne samouprave na kojoj se pravo prečeg zakupa ostvaruje, koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu najmanje jednu godinu. Za ostvarivanje prava prečeg zakupa potrebno je i da se ova lica blagovremeno prijave na javni poziv. Jedinice lokalne samouprave, svake godine do 30. juna tekuće godine raspisuju
javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa za narednu agroekonomsku godinu, a prijave na javni poziv sa potrebnom dokumentacijom dostavljaju se najkasnije do 31. oktobra tekuće godine jedinici lokalne samouprave.
Po okončanju postupka davanja u zakup zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa, jedinica lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište, raspisuje oglas za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup
poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu ima fizičko lice koje je: upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine, sa prebivalištem najmanje tri godine u katastarskoj opštini na kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa i da je vlasnik najmanje 0,5 ha poljoprivrednog zemljišta. Pravo učešća u prvom krugu javnog nadmetanja ima i fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih
gazdinstava, nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine, sa prebivalištem najmanje tri godine na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja sprovodi javno nadmetanje, a čija se parcela graniči sa zemljištem u državnoj svojini koje je predmet zakupa. U prvom krugu javnog nadmetanja pravo učešća ima i pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine, koje je vlasnik poljoprivrednog
zemljišta najmanje 10 ha u katastarskoj opštini u kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa i ima sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave kojoj pripada ta katastarska opština.
Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u drugom krugu ima fizičko ili pravno lice koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo najmanje tri godine i nalazi se u aktivnom statusu. Dakle, u drugom krugu je celokupno državno zemljište koje već nije u zakupu dostupno svim poljoprivrednicima, bez obzira na to gde su registrovani. Osim obavezna dva kruga nadmetanja, postoji mogućnost raspisivanja i trećeg kruga javnog nadmetanja, po uslovima koji su predviđeni za učešće u drugom krugu.
Kako bi se zapušteno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini privelo nameni, Zakon propisuje mogućnost da se zemljište koje nije bilo predmet zakupa u poslednje tri agroekonomske godine i za koje se zapisnikom poljoprivrednog inspektora utvrdi da faktički nije korišćeno, da na korišćenje po početnoj ceni od 0 dinara na javnom nadmetanju. Početni period korišćenja je period do pet godina, uz obavezu poljoprivrednika da to zemljište stavi u funkciju poljoprivredne proizvodnje. Nakon isteka ovog perioda Zakon daje mogućnost produženja perioda korišćenja ovog zemljišta do 25 godina pod uslovom da se na tom zemljištu obavlja poljoprivredna proizvodnja za površine manje od 10 hektara, odnosno pod uslovom da korisnik dobije odobrenje Ministarstva za investicione
radove na istom zemljištu za površine veće od 10 hektara. Jedini uslov za ostvarivanje ovog prava je da fizičko ili pravno lice ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
Od novembra 2020. godine omogućeno je da se javna nadmetanja sprovode elektronskim kroz aplikaciju Digitalno javno nadmetanje, koja se nalazi na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište. Ova aplikacija je besplatna i dostupna svim zainteresovanim licima. Korišćenjem računara, odnosno mobilnog telefona, poljoprivrednicima je omogućeno da učestvuju na javnom nadmetanju na krajnje jednostavan, brz i transparentan način. Nakon kreiranja korisničkog naloga,
zainteresovana lica u roku koji je određen oglasom za javno nadmetanje dostavljaju ponude, uz koje prilažu dokaze o ispunjenosti uslova, nakon čega se formira jedinstvena rang lista, koja se objavljuje na sajtu Uprave.
3. Kolika je cena zakupa zemljišta (od čega zavisi)?
U zavisnosti od vrste zakupa utvrđuje se i visina zakupnine zemljišta. Osnovni institut kod utvrđivanja cene zakupa je prosečno postignuta cena zakupa po hektaru. Prosečno postignuta cena zakupa po hektaru je prosečno postignuta cena koja je ostvarena na javnom nadmetanju u prethodnoj agroekonomskoj godini za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup na teritoriji jedinice lokalne samouprave, a ako u jedinici lokalne samouprave
nije bilo javnog nadmetanja u prethodnoj godini, prosečna postignuta cena je prosečna cena svih graničnih jedinica lokalne samouprave. To je ujedno i početna cena zakupa za zemljište koje se nudi na javnom nadmetanju, za prosečan kvalitet zemljišta. Svaki javni oglas sadrži podatak o početnoj ceni zakupa po hektaru za zemljište koje je obuhvaćeno pojedinačnim javnim nadmetanjem.
Početna cena zakupa zemljišta u prvom krugu javnog nadmetanja ne može biti niža od 80% prosečno postignute cene zakupa po hektaru, odnosno u drugom krugu ne može biti niža od 60% prosečno postignute cene zakupa po hektaru. Zakupnina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po pravu prečeg zakupa je prosečno postignuta cena zakupa po hektaru. Ako je ova cena veća od prosečne cene zakupa po hektaru na teritoriji Republike Srbije u poslednje tri
godine, kod prava prečeg zakupa koje ostvaruju vlasnici domaćih životinja primeniće se prosečna trogodišnja cena ostvarena na teritoriji Republike Srbije. Prosečna cena zakupa po hektaru za prosečan kvalitet zemljišta na teritoriji Republike Srbije u poslednje tri godine iznosila je u 2020. agroekonomskoj godini 198,91 evra po hektaru.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
utorak, 23 februar 2021 15:33

"Simka" čeka novog gazdu

Beogradska Industrija hrane "Dunja" u stečaju ponuđena je na prodaju kao pravno lice za 187,8 miliona dinara, a njena imovina je fabrika čokalade "Simka" u Vranju, objavio je danas stečajni upravnik.

Fabrika "Simka" u industrijskoj zoni Vranje se razvija od 1997. godine a konditorsku proizvodnju obavlja u kompleksu objekata koji se prostiru na 5,2 hiljadu kvadratnih metara.

Kompleks koji je vanknjižnom vlasništvu beogradske "Dunje" opremljen je za proizvodnju po najsavremenijim tehnološkim standardima.

Firma "Dunja", odnosno fabrika "Simka", prodaju se javnim nadmetanjem koje je zakazano za 30. mart, a depozit za učešće iznosi 75,1 miliona dinara.

Delatnost firme "Dunja" je proizvodnja kakaa, čokolade i konditorskih proizvoda, a u stečaju se nalazi od marta 2020. godine.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/fabrika-cokolade-simka-ponudena-za-1878-miliona-dinara-23-02-2021

Објављено у Agroekonomija

Orezivanje voća, ma koliko izgledalo lako, težak je posao. Dobrobiti orezivanja svima su poznate, međutim na rezaču je velika odgovornost, on svojim umećem i znanjem reguliše rod i kvalitet budućih plodova. Dobar rezač mora da poznaje fiziologiju biljaka, karakteristike rodnih grančica, gde se nalaze rodni, a gde lisni pupoljci i na koji način se koja voća vrsta orezuje. Profesionalnih rezača voća sve je manje, pa su iskusni voćari na vreme angažovali sezonske radnike. Branko Novaković i LJubo Paunović već desetak dana angažovani su na rezidbi voća u čačanskom selu Pridvorica.
„Orezao sam oko dve ipo hiljade sadnica, ostalo mi je još desetak hektara, po Šumadiji, to je sve unapred ugovoreno , stare su mušterije i kod ljih sam svake godine“, kaže Branko Novaković.Neiskusni voćari često prave greške pa se neretko dešava da se usled loše rezidbe, voćnjaci ne mogu oporaviti do tri godine., kažu Branko i LJubo koji zajedno pune dve decenije rezidbu u februaru počinju u čačanskom selu Pridvorica.Nema dovoljno onih koji poznaju rezidbu, dolaze i iz Smedereva, traže jeftinije rezače, ali su verujem i neiskusniji,ali ljudima je zauvar da uštede neki dinar, dodaje Branko. Iskusni u ovom poslu ne odstupaju od pravila rezidbe. Rezač mora poznavati sorte jer ni jedna se ne reže isto, ne samo sorte već i voćne vrste. Posebno se rade krune za sa svaku sortu i svaku vrstu vićaka, ali se najčešće rade sunčane, kažu majstori orezivanja voća Branko i LJubo.Tri godine je dovoljno da se nauči pravilna rezidba voća, ali koji su ivu metodu usavršili, ove godine značajno će uštedeti. Dnevnica rezača voća kreće se i do 50 evra i kako kažu Branko i LJubo, može da se zaradi, ali se i dosta radi.
Prema rečima Snežane Dragićević Filipović, savetodavca za voćarstvo PSSSČ, preporučuje se da se u starijim višegodišnjim zasadima privede kraju rezidba voća, dok se u zasadima koštičavih vrsta voćaka rezidba može obaviti kasnije.

Kada je reč o rezibdi voćaka, Dragićević Filipović ističe da većina voćara u čačanskom kraju koji se decenijama bave ovom proizvodnjom, sami orezuju voće, jer su stručni i osposobljeni za ovaj posao, ali da svakako ima i onih koji za orezivanje anagažuju stručna lica.

„ Mislim da je dnevnica između 30- 40 evra, negde se plaća i više, u zavisnosti ko i kako radi.

Ono na šta voćari treba da obrate pažnju jeste da period obaveznog zimskog mirovanja prolazi, bilo je mrazeva,ali vegetacija nije svuda krenula, tako da će vreme pokazati kako će proći kajsija. Voćari mogu iskoristiti lepo vreme za krečenje stabala koje se može više puta ponoviti jer se na taj nčin obavlja dezinfekcija i uništavanje patogena na kori.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/178256/Rezidba-voca-u-punom-jeku:-Iskusni-u-ovom-poslu-rade-za-dnevnicu-od-50-evra/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 23 februar 2021 15:16

Zadruga iz Knića za primer

U Srbiji je zabeleženo 2.973 aktivnih zadruga, zemljoradničke zadruge čine 80 odsto tog broja. Poslednjih godina beleži se sve veći izvozni potencijal samih poljoprivrednih zadruga a među njima je i "Poljoflora’" iz Knića koja godišnje izveze 3000 tona kiselog kupusa.
Primer prave porodične zadruge je zadruga "Poljoflora" u selu Kusovac, kod Knića. "Poljofloru’" osnovala je porodica Spakić još 1998. godine kad su se zadruge u Srbiji uglavnom gasile. Ova zadruga koja se bavi proizvodnjom kiselog kupusa spada u velike izvoznike u Šumadiji ali u isto vreme je i čuvar gružanskog kraja jer pruža perspektivu mladima."Naš najveći uspeh je što su mi sva deca tu i što oni vode firmu. "Poljoflora" izvozi na zapadnoevropsko tržište a jednim delom izvoz ide i za SAD. Oko 3000 tona izvezemo u toku godine kiselog kupusa. Nama nije samo cilj da mi radimo jer nama kao zadruzi je cilj da celu Gružu podstaknemo i da mladi nastave proizvodnju a mi smo tu da im pomognemo. Donekle smo uspeli u tome jer imamo više od pedeset kooperanata, 22 su u stalnom radnom odnosu a tu je i dvadesetak sezonskih radnika što je za pohvalu za jednu porodičnu proizvodnju", kaže Dragan Spakić, osnivač zadruge "Poljoflora".

Kusovac je selo koje je u Gruži poznato po proizvodnji kupusa. Porodica Spakić zajedno sa još 50 kooperanata ima blizu 80 hektara pod kupusom.

"Šumadija je jedan region u kome je zastupljeno pre svega povrtarstvo i voćarstvo a "Poljoflora" je to uvidela i fokusirala se na povrtarstvo i tu je našla prolaz da možemo i sa manjim parcelama a sa više poljoprivrednih proizvođača da postignemo izvanredan rezultat i da takav proizvod izvezemo", objašnjava Ilija Radovanović, član opštinskog veća za poljoprivredu, Knić.

"Svesno smo da je proizvodnja hrane i uopšte poljoprivreda od nacionalno strateškog interesa i da to jedino možemo ako tog poljoprivrednog proizvođača pretvorimo u robnog proizvođača kroz zadruge i udruživanja u zadruge, kome će zadruge pomoći da tu proizvedenu robu plasiraju na surovoj vetrometini koja se zove tržište", smatra Biljana Ilić-Stošić, načelnica Šumadijskog upravnog okruga.

U Srbiji danas ima 2.973 aktivnih zadruga, od tog broja 80 odsto su zemljoradničke zadruge

"Glavni cilj je naravno promovisanje dobrih primera kod nas. Mi težimo Evropskoj Uniji ali mi imamo jako dobre primere, čak i u rangu evropskih primera zadruga. Recimo ako kažemo da imamo zadrugu koja je stara 127 godina u Azanji dakle imamo i spoj tradicije ali i sadašnjosti i budućnosti. Evo na današnji dan je formirano preko 800 novih zadruga, poljoprivrednici postaju zadrugari i prepoznaju taj ekonomski aspekt udruživanja jer bez udruživanja ne mogu da dođu do tog prvog faktora a to je da stvore neku količinu proizvoda", kaže Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Cilj zadrugarstva u Srbiji je da se stvori kontinuirana zadružna proizvodnja namenjena izvozu kroz plasiranje kvalitetnih i zdravih proizvoda.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/cilj-zadrugarstva-izvoz-kroz-plasiranje-kvalitetnih-i-zdravih-proizvoda._1211883.html

Објављено у Zadrugarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28