Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 22 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Izmenom Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini, Vlada Republike Srbije je 18. februara promenila iznos osnovnih podsticaja po hektaru sa 5200 dinara na 4000.

Za osnovne podsticaje po hektaru država Srbija je iz budžeta ove godine poljoprivrednicima namenila blizu 9 milijardi i 800 miliona dinara.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje po hehtaru započinje podnošenjem zahteva Ministarstvu finansija i privrede, odnosno Upravi za trezor svake godine u periodu od 1. marta do 30. aprila.

Zahtev sadrži osnovne informacije o gazdinstvu, zasejanim kulturama po šifri, nazivu i površinama koje su prijavljene u Registru poljoprivrednih gazdinstava.

Obrazac zahteva se popunjava u dva primerka, a jedan overeni primerak ostaje poljoprivredniku.
Uprava za trezor utvrđuje ispunjenost propisanih uslova za ostvarivanje prava na podsticaje upoređivanjem podataka iz zahteva sa podacima u Registru poljoprivrednih gazdinstava. Nakon provere, odobrava se isplata, odnosno daje se nalog za prenos novčanih sredstava na namenski račun poljoprivrednog gazdinstva.

Zbog novonastale situacije izazvane pandemijom Kovida 19 i primene epidemioloških mera, ostaje da se vidi da li će se zahtev fizički podnositi Upravi za trezor ili slanjem elektronske pošte, odnosno direktno uplaćivati na namenski račun poljoprivrednih proizvođača kako je činjeno u 2020. godini.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2021/02/22/konkursi-i-programi/od-kada-do-kada-se-podnose-zahtevi-za-podsticaje-po-hektaru/

Објављено у Biljna proizvodnja
ponedeljak, 22 februar 2021 16:11

Umesto u nebo, paori će gledati u telefon

U Vojvodini je postavljeno 50 meteo-stanica. Poljoprivrednici će bez izlaska na njivu, na svom telefonu, pratiti stanje useva i u skladu sa vremenskim prilikama dobijati smernice – koje poslove treba da rade i kada. Cilj je veći prinos uz manji trošak.Poljoprivredno gazdinstvo Džavića u okolini Subotice na 110 hektara uzgaja uljanu repicu, ječam, pšenicu, kukuruz i suncokret i jedno je od 50 lokacija na koje su postavljne najsavremenije meteo-stanice.Više kažu, neće gledati u nebo već u mobilni telefon na koji će dobijati podatke važne za useve.

"Ne moram da jurim automobilom da vidim u kakvom su tamo stanju parcele, koliko je bilo kiše, kako to izgleda, nego ću jednostavno moći da pogledam aplikaciju. Jako lako ćemo moći da uradimo analizu svih naših poslova i moći ćemo da vidimo tačno gde smo grešili", kaže Džamil Džavić, poljoprivrednik iz Novog Žednika kod Subotice.

Meteo-stanice će u realnom vremenu pratiti atmosfersku temperaturu, jačinu vetra, količinu padavina, vlažnost vazduha i zemljišta, ali i druge važne podatke.

"Mnogo kvalitetnije mogu da donesu odluke - da li treba da navodnjavju, da li ne treba, da li treba da dohrane ili ne treba da dohrane zemljište, koliko i kojom vrstom pesticida, a zapravo i gde se nalazi potecijalna bolest kod nekih biljaka ili može da se javi zbog uslova ili pojave nekih štetočina", ističe Diana Gligorijević iz "Tele grupe".

Najviše stanica na području Sombora
Prikupljeni podaci biće dostupni u aplikaciji Agro lajf godinu dana unazad za 18.000 poljoprivrednika i Ministarstvo poljoprivrede.

Najviše meteo-stanica je na području Sombora - 13, Subotice 11, Vrbasa 10, Bačke Topole devet i Inđije sedam.

"Na osnovu ovih podataka lokalni poljoprivrednici moći će da efikasnije planiraju svoju poljoprivrednu proizvodnju, da uvećaju prinose i samu produktivnost. Cilj svega ovoga jeste i da se unapredi i očuva kvalitet poljoprivrednog zemljišta", objašnjava kordinator za regionalni razvoj u NALED-u Stefanos Jokić.

"Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem" je reagionalni projekat koji je u Srbiji uspostavio NALED, a sa dva i po miliona evra finansirale nemačka vlada i "Tele grupa".

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4266872/poljoprivrednici-vojvodina-aplikacija-mobilna-gledati-nebo.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Povlačenje proizvoda koji ne ispunjavaju parametre kvaliteta da bi bili med, koji se upotrebljeva kao namirnica u ishrani, traje već 10 dana.To navode za Tanjug iz Veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede.

"U toku službenih kontrola proizvođača i distributera meda na tržištu Srbije, utvrđeno je da med određenih proizvođača ne ispunjava zahteve kvaliteta koji su propisani Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela", navodi se u pisanoj informaciji.Dodaje se da takav med ne može biti korišćen kao namirnica u ishrani, već samo za kuvanje ili pečenje (pekarski med). Povlačenje ovakvih proizvoda sa tržišta vrši se na osnovu rešenja veterinarske inspekcije.

Ova inspekcija je prosledila informaciju sanitarnoj inspekciji kako bi se utvrdilo da li se takav med nalazi u objektima kolektivne ishrane. Veterinarska inspekcija ističe da se ne radi o nebezbednom, već proizvodu koji ne ispunjava parametre kvaliteta.

"U skladu sa ovlašćenjima, biće podnete odgovarajuće prijave, a informacija o utvrđenom stanju je već prosleđena drugim nadležnim organima i inspekcijama radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti", navela je Uprava za veterinu.Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović u izjavi za Tanjug kaže da se ovakva važna akcija nikad se do sada nije dogodila u Srbija, jer su istovremeno angažovani svi nadležni organi, veterinarska inspekcija, tržišna inspekcija, policija, uprava kriminalističke policije, poreska policija i sanitarna inspecija.

"Prema našim saznjanjima, veterinarska inspekcija je uzela preko 150 uzoraka meda na terenu. Po prvi put se u svim uzorcima utvrđuje autentičnost meda, to jest poreklo šećera u medu. Tako se otkrivaju i veoma vešti falsfikati, koji inače prolaze standardne analize", rekao je on.

Živadinović tvrdi da je, prema saznanjima SPOS, do sada otkriveno falsifikovanje meda od strane jedne firme kod Smedereva, i jednog poljoprivrednog gazdinstva iz Sremske Mitrovice.

"Prema našim informacijama tokom kontrola nađen je kako falsifikovani med, koji dominira, tako i pravi med koji ima poremećene faktore kvaliteta iz razloga preteranog grejanja ili čuvanja pre stavljanja u promet", rekao je on.

Živadinović je objasnio da poreklom pravi med može da se prodaje isključivo pod etiketom pekarskog meda, za kuvanje i pečenje, ali ne za konzumaciju.

"Ipak pojava takvog meda prilikom kontrole je simbolična pojava, a u 99 posto slučajeva veterinarska je otkrila falsifikovani med, u rasponu od totalnih falsifikata koji nisu videli pčelu, do medova kojima je dodata značajna količina šećera", rekao je on. SPOS apsolutno podržava ovu akciju koja je u toku, i insistira da se završi kod svih subjekata koji plasiraju med na tržište.

"Zahvaljujemo predsednici Vlade Srbije i ministru poljoprivrede koji podržavaju akciju, jer bez njih ne bi došli do ovakvih rezultata", zaključio je Živadinović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=02&dd=22&nav_id=1815951

Објављено у Pčelarstvo
ponedeljak, 22 februar 2021 16:05

Iran zainteresovan za srpsko meso, kukuruz i seme

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović razgovarao je danas sa delegacijom Irana na temu saradnje u poljoprivredi. Kao glavne tačke moguće saradnje istaknut je izvoz kukuruza i drugih žitarica, goveđeg i junećeg mesa, ali i plasman srpskog semena i semenskog materijala.

Iranska delegacija koju su činili predstavnici iranske Vlade i privatnih kompanija predložila je i zajedničke investicije u oblasti proizvodnje mehanizacije i semena, kao i proizvodnji stočne hrane. Osim navedenih proizvoda, dve strane su razgovarale o mogućem izvozu lekovitog bilja i saradnji naučnih instituta i fakulteta.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/iran-zainteresovan-za-srpsko-meso-kukuruz-i-seme/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28