Чланци поређани по датуму: nedelja, 21 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Osiguranje useva i stoke predstavlja budućnost razvoja poljoprivrede i stočarstva na našim prostorima, imajući u vidu promenu klimatskih uslova, ekstremne padavine i vremenske nepogode koje zadaju sve veće probleme proizvođačima, zaključak je radionice koju je u saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS organizovala Kompanija Dunav osiguranje na teritoriji Pirota i Dimitrovgrada, na Staroj planini. Predstavnici AGROPRESS-a i Dunav osiguranja obišli su vodeće stočare na Staroj planini koji čuvaju velika stada goveda, ali i autohtonih rasa konja, ovaca, kao i povrtare u pirotskom kraju. Saša Antonović iz pirotskog sela Mali Jovanovac kaže da zadnjih deset godina osigurava svoju poljoprivrednu proizvodnju kod Dunava i dodaje da je osiguranje useva, imajući u vidu sve češće vremenske nepogode tokom cele godine, izuzetno važno.


„Pod plastenicima imam oko 35 ari, najviše proizvodim papriku, na oko 90 posto površina, nešto malo paradajza i krastavca. Zadnjih deset godina osiguravam svoju proizvodnju kod Dunava i moram reći da sam izuzetno zadovoljan. Klima se drastično menja pa sam u tih 10 godina od kako osiguravam, sedam ili osam godina imao štetu od nepogoda poput grada. Naplata šteta je vrlo brza tako da sam zaista zadovoljan i redovno osiguravam svoje useve“ rekao je Antonović.


Dragan Nikolov, vlasnik farme "Nikolov" na Staroj planini, u selu Izatovci kaže za Tanjug da na svojoj farmi ima oko 220 goveda, od čega je devedesetak muznih krava koje daju dnevno od 15 do 20 litara mleka.

 

„Trenutno imamo oko 300 hekatara zemljišta pod zakupom, reč je o državnom zemljištu. Od toga je oko 120 hektara obradivih površina a ostalo su pašnjaci. Osim krava, čuvamo i konje, autohtonu rasu domaćih brdskih konja za koje dobijamo subvenciju od države, naveo je Nikolov. Na farmi imamo i 85 grla domaćih brdskih. To je pre svega velika ljubav prema tim plemenitim životinjama. Oni nam najviše koriste za takozvano čišćenje terena, jer površine na kojima se oni napasaju, praktično bivaju očisćene i spremni za pretvaranje u obradive površine“ rekao je Nikolov.


Vasil Tošev u selu Izatovci ima farmu sa 130 ovaca, a obrađuje i preko 10 hektara zemljišta kako bi obezbedio hranu za ovce, manje površine ima i pod voćem. „Zadnje godine su katastrofalne kada je o nepogodama reč. Pre svega za voćarstvo, mrazevi su sve učestaliji, toplo vreme kad mu vreme nije izazove rano cvetanje, zadnje tri-četiri godine nemamo ništa od voća. Zadnjih desetak godina osiguravam u Dunavu i prezadovoljan. To nije trošak, jer je trošak minimalan u odnosu na ono što mogu da izazovu vremenske nepogode. Savetovao bih svima koji misle da se bave poljoprivrednom proizvodnjom osiguraju to što rade jer tako imaju neku sigurnost“ kazao je Tošev.


Direktorka Glavne filijale Dunav osiguranja u Pirotu Maria Stanković rekla je da sve veći broj poljoprivrednih proizvođača osigurava svoju proizvodnju, useve, stoku i da značajan doprinos tome daju i subvencije države, odnosno nadležnog Ministarstva, kao i subvencije Gradske uprave u Pirotu što sve skupa stimuliše poljoprivredne proizvođače da u sve većem broju osiguravajusvoju proizvodnju. „Do kraja februara u pirotskoj filijali radimo na ugovaranju prolećnog mraza. On se može ugovoriti do kraja februara tako da trenutno intenzivno radimo na ugovaranju te vrste osiguranja. U zavisnosti od samog toka vegetacije, krenućemo i sa drugim vrstama osiguranja, tu su pre svega osiguranja od grada, požara, groma, rizik oluje, rizik poplave“ kaže direktorka Stanković. Dodaje da subvencije države i lokalne samouprave u Pirotu imaju veoma pozitivan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i da subvencije u velikoj meri podstiču poljoprivrednu proizvodnju, kako u delu ratarske proizvodnje, tako i kada je o uzgoju životinja reč.


Poslednjih desetak godina, navodi, subvencije su značajno uticale na povećanje broja životinja koje se čuvaju pa mnogi poljoprivredni proizvođači se specijalizuju, neki su od 10 junica stigli do 100, 110 grla. Takođe, kada je reč o samom osiguranju, veliki uticaj imaju subvencije Ministarstva jer 40 posto premije subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, a konkretno Grad Pirot sa još 40 posto subvencioniše premiju tako da poljoprivrednik plaća svega 20 posto polise. S tim da u trenutku zaključenja polise poljoprivrednici plaćaju svega 5 posto vrednosti polise, dok ostatak plaćaju do ubiranja plodova, žetve. „Po isplaćenoj premiji naši korisnici dobijaju potvrdu i apliciraju kod lokalne samouprave i trezora i dobijaju po 40 posto povraćaja vrednosti polise od države i od lokalne samouprave“ kaže direktorka Stanković.


Pomoćnik gradonačelnika Pirota Vidojko Panajotović, resorno zadužen za poljoprivredu, navodi da Grad Pirot ulaže značajna sredstva u razvoj poljoprivredne proizvodnje i to preko Fonda za razvoj poljoprivrede, a jedna od brojnih subvencija je i subvencionisanje 40 posto vrednosti polisa za osiguranje poljoprivredne proizvodnje.


„Grad Pirot ima posebnu stavku u budžetu za razvoj poljoprivrede i sela. Ove godine smo izdvojili 56 miliona dinara, a rebalansom koji ćemo imati za desetak dana u planu je da se izdvoji još milion dinara za razvoj lovstva. To je ukupno 57 miliona dinara, što nije malo, mora se priznati“ rekao je on. „Budućnost poljoprivredne proizvodnje u Pirotu je osiguranje, naravno, da ne ulazimo u ostalo, agrotehničke mere i sve što se podrazumeva. Bez osiguranja poljoporivredni proizvođač nije siguran, a najveća sigurnost mu je osiguranje. Klima se promenila, imamo ili ekstremne suše, ili ekstremne padavine, ogromne količine kiše ili grada koji uništi sve ono što su ljudi radili cele godine“ kazao je Panajotović.


Inače, Grad Pirot iz ovogodišnjeg budžeta za subvencionisanje osiguranja poljoprivredne proizvodnje izdvojio 4.5 miliona dinara.

FOTO: Aleksandar Mijatović

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 21 februar 2021 17:36

Vrhunski proizvodi porodice Mićić

Kada je pre tri godine otišao u penziju Dragoljub Mićić, se vratio u rodno selo Svojdrug kod Bajine Bašte. Mada živi u Valjevu, godinama unazad se bavio poljoprivredom, međutim u poslednje tri godine intenzivno. Od Jelinskog Potoka, na sever niz Drinu, do ušća rečice Kozjaka u Drinu, pa od Jelina na sever preko visokih kosa Strmenjače i Perunike sve do poslednjih povlenskih visova Jasenovca, Proseka i Lučevika uz suviše stešnjenu Svojdrušku ili Begovsku Reku, prostire se ovo i suviše razvučeno i razbijeno selo. Dragoljub gaji malinu na 60 ari sortu vilamet, i još 30 ari je pripremljeno za prolećnu sadnju.
,, Znamo da je vilamet jedna od najrasprostranjenijih i najprofitabilnijih u svetu, ali i kod nas, Plodovi su joj srednje krupni, tamno crvene boje, karakterističnog ukusa i arome, ističe Dragoljub i dodaje: "Malina vilamet gajim u obliku živice (žive ograde), sadnice mogu da dostignu visinu i do tri metra. Dakle, kod ove sorte maline neophodno je vezivanje sadnice uz žicu, kao i redovno orezivanje. Prekraćivanje nakon sadnje se vrši u proleće na taj način što se sadnice prekraćuju na 20 centimetara od provršine zemlje (2 do 3 pupoljaka).
Za uzgoj maline Vilamet odlično su se pokazali brdsko – planinski predeli, nadmorske visine od 500 do 900 metara. S druge strane, malinjak vilamet na 400 metara nadmorske visine obično ne daje rezultate kao što je slučaj na većim nadmorskim visinama. Vilametu, kao i malinama uopšte, pogoduje smena 4 godišnja doba jer tada fino prelazi iz jedne razvojne faze u drugu. Na nadmorskoj visini od 1000 metara vilamet može obilno da rađa ali jači sneg u toku zime može
da nanese obilnije štete sadnicama.Osim voćarstva ovaj vredni domaćin se bavi i povrtarstvom.
,,Gajimo papriku, paradajz, luk, krompir i cveklu. Tokom cele godine imamo neko povrće. Krajem marta rasađujemo papriku i paradajz, a u aprilu je sadimo. Navodnjavaju sistemom kap po kap, sa izvorske vode. Sve proizvodimo od našeg voća, dok divlju kupinu, šumske jagodice i borovnice beremo u našem selu. U ceo proces setve, sadnje, obrađivanja, berbe i pripreme proizvoda na tradicionalan način uključena je cela porodica, priča nam Dragoljub, i dodaje: Rakiju proizvodimo od naših starih sorti šljiva, ručno ih kupimo i rakiju proizvodimo na tradicionalni način i čuvamo u drvenim buradima. Naše proizvode prodajemo online i na pijacama u Beogradu. Za sada su to skromni prihodi. U ponudi imaju veliki izbor proizvoda, slatko od smokava, džem od smokava, mlatko od maline, prave i domaće kolače. 

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 21 februar 2021 17:30

Koliko košta prolećna setva?

U prolećnoj setvi neće biti velikih iznenađenja u odnosu na ranije godine, kada su posredi troškovi koji očekuju poljoprivrednike.Do setve je ostalo još više od mesec dana, pa ratari kupuju ili su već kupili repromaterijal. Postala je praksa da im za svaku novu setvu treba više para, desetak odsto u odnosu na lanjsku i u tom pogledu neće biti izmena ni ovog proleća. Jedini izuzetak može biti u pogledu snabdevenosti semenima, jer poljoprivrednici kažu da nema baš svih sorti kukuruza, ali da postoje zamene.

Prema računici Agrarnog saveza Srbije, setva će biti deset odsto skuplja nego lanjska.

Sejanje kukuruza, koji treba da zauzme najviše oranica, približno milion hektara ,koštaće ratare između 32.000 i 36.500 dinara po jutru. U tu cenu ulazi cena semena, zatim prva hemija, vestačko đubrivo i gorivo –navodi za “Dnevnik” Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije.

- Setva soje stajaće, opet u zavisnosti od semena, između 26.000 i 31.500 dinara. Osim semena, u ovaj račun su ušla i zaštitna srdstva, veštačko đubrivo i gorivo. Ko bude sejao suncokret, trebaće mu najmanje para ,deset odsto manje novca u odnosu na setvu soje.

Ni u jednu cenu setve, podvlači Manić, nije ušla cena arende, koja je različita od mesta do mesta. Najjeftinije će proći, kaže, ratari koji drže u zakup državne oranice, jer zakup državne zemlje košta svega 200 evra, dok u pojedinim delovima pokrajine arendašima treba čak i 500 evra po hektaru za obradu zemlje u privatnim posedima.

U pogledu semena, naš sagovornik kaže da ga ima dovoljno, posebno domaćeg, koje je, smatra Manić bolje, jer je otpornije na ćudi ovdašnjih vremenskih prilika Po rečima poljoprivrednika Jadrana Anđelkovića iz Kovina, semenske kuće su već počele da na kućnu adresu dovoze semena: kukuruza soje i suncokreta, ne samo kod njega, već i kod drugih poljoprivrednika. – Semenom se snabdevam od tri dobavljača i za sada isporuke idu redovno - kaže Anđelković, ali navodi da među ratarima kolaju priče da nema baš svih sorti kukuruza ili da ga neće biti .Ne znam od kuda te priče, jer ranijih godina se nije spominjala nestašica, već smo uvek mogli da biramo - naglašava Anđelković. –. Ukoliko semena, ponestane, biće da je to zbog toga što je veliki kupac celokupan asoptiman kupio ili zato što je u okolnim zemljama opala proizvodnja.

Poljoprivrednik iz Kisača, Jozef Fokman, seme je , takođe kupio, ali vaga , da li će uz kukuruz i soju posejati i šećerne repe, ili će repu zamenuti drugim kulturama,zbog lepe cene, koju sada na berzi postižu žitarice. U okoliki Kisača, svi su se već snabdeli semenima i drugim što treba za setvu - kaže Fokman ,očekujući da će vreme biti idealno da prolećna setva bude uspešno obavljena.
Kukuruz na milion hektara
U Poslovnom udruženju Žita Srbije, očekuju da kukuruz bude posejan na blizu milion hektara, soje malo više nego prošle setve od 240.000 do 250.000 hektara,a suncokreta manje. Prošle godine zauzeo je 218.000 hektara, a Vukosav Saković iz ovog udruženja navodi da bi ovog proleća suncokret mogao da zauzme iznad 200.000 hektara. Što se tiče snabdevenosti tržišta semenom kukuruza, Saković, kaže da ima veliki asortiman hibrida , s tim što pojedinih nema u prodaji.

– To nije domaći problem, već problem Evrope, zbog pada proizvodnje – naveo je Saković i dodao da na tržištu postoje zamene, pa poljoprivrednici neće osetiti ni nestašicu ni gubitak u prinosima.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/setva-desetak-odsto-skupla-od-lanske-20-02-2021

Објављено у Biljna proizvodnja
nedelja, 21 februar 2021 17:21

Ovo je sve unosniji biznis u Pećincima

U Opštini Pećinci ima oko 40 pčelara, koji drže oko 2.500 košnica. U toj lokalnoj samoupravi, navode da je primetan trend značajnijeg razvoja pčelarske proizvodnje, što je između ostalog rezultat, podsticajne politike državnih institucija, kojima se opredeljuju sredstva, za nabavku pčelinjih društava, opreme za pčelarstvo i preradu pčelinjih proizvoda.Pčelari kažu da su pčelinja društva u dobrom stanju, a pozitivno ocenjuju i subvencije od 800 dinara po košnici, koje daje Ministarstvo poljoprivrede.Milivoje Mikanović pčelar iz Karlovčića, kaže da se pčelarstvom bavi od detinjstva, da je bilo prekida u bavljenju tom proizvodnjom, ali ne i odustajanja. Trenutno ima 80 košnica i kako kaže za sada je stanje u pčelinjaku dobro, za šta je zaslužna pravovremena i kvalitetna priprema pčela za zimski period.

„Trenutno nije loše, zadovoljan sam, a koliko su one zadovoljne videćemo na proleće. Uvek svake godine dobro spremim pčele za zimski period", rekao je Mikanović.

Uredbom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, pčelari mogu da računaju na subvenciju od 800 dinara po košnici što je dobro kaže naš domaćin.

„Mislim dobro nam dođe, pa i da daje duplo manje i to dobro dođe, a sada je to podignut iznos. Zadovoljan sam", dodao je on.

A posebno znači i to što je počeo i izvoz meda na tržište Italije.

Inače u Opštini Pećinci beleži se trend razvoja pčelarske proizvodnje kaže Nemanja Aleksić, stručni konsultant u Udruženju poljoprivrednih proizvođača.

“Što se tiče pčelarstva u Opštini Pećinci ono je u usponu , u velikom zamahu, brojimo negde oko 40 najaktivnijih pčelara na našoj teritoriji, što znači da imamo sigurno negde preko 2.500 košnica, svake godine se taj broj povećava što znači da pčelarstvo ima ozbiljan udeo u Pećinačkoj opštini", rekao je Aleksić.

Procena je da se pčelarstvom u Srbiji bavi oko 5,3 % gazdinstava I da ukupan broj košnica iznosi 914 hiljada.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/znacajan-razvoj-pcelarske-proizvodnje-u-opstini-pecinci_1210952.html

Објављено у Pčelarstvo
nedelja, 21 februar 2021 17:18

Kakvo je stanje useva u Šumadiji?

U Šumadiji je pod žitaricama oko 25 hiljada hektara, a stanje useva je trenutno zadovoljavajuće, navode u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi.

Sve biljke su u dobrom stanju, a ukoliko se na listovima uoči žuta boja potrebno je obaviti prihranu, navode stručnjaci.

Optimalni rok za pripremu zemljišta za prolećnu setvu trebalo bi da počne kada se temperatura vazduha ustali na oko deset stepeni.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apeluje na poljoprivrednike da prilikom setve isključivo koriste deklarisano seme.

Sa prvim sunčanim danima, uz uslov da ne bude mraza i niske temperature vazduha, ratari pripremaju njive i oranice za prolećnu setvu.

Iako je trenutno stanje useva dobro, u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi navode da se, prilikom obilaska terena, uočava pojava promene intenzivo zelene boje žitarica.

Žutilo na lišću ukazuje da bi u najkraćem vremenskom roku trebalo obaviti prihranu biljke kako bi se ona bolje razvijala.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Institutu za primenu nauke u poljoprivredi i Poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama apeluju na ratare da koriste isključivo deklarisano seme pšenice.

Prednosti upotrebe deklarisanog semena su brojne. Seme je bez prisustva bolesti, korova i štetočina, kontrolisano je od nadležnih službi, a korišćenjem ovog semena povećava se prinos, ali i stabilnost kvaliteta.

Ratari koji nisu obavili jesenju pripremu za setvu mogu te poslove da završe sa prvim sunčanim danima.

Vlage u oraničnom sloju ima dovoljno, a potrebno je da optimalna temperatura vazduha bude oko 10 stepeni.

U planu je da ove godine ratari obezbede milion tona hlebnog zrna za izvoz, što će uzrokovati proizvodnju oko 300 hiljada tona brašna.

Za sada je rano govoriti o prinosu, ali ukoliko vremenski uslovi ne budu drastično varirali, očekuje se da će ovogodišnji rod pšenice biti oko pet tona po hektaru.

Izvor:https://rtk.co.rs/stanje-useva-u-sumadiji-zadovoljavajuce/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28