Чланци поређани по датуму: subota, 20 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Globalne promene na tržištu odavno su na naše njive počele da donose promene. Nekada je to bila šljiva, zatim malina, potom jabuka, a u poslednjih 5 godina apsolutni investicioni hit je borovnica. Zašto borovnica postoji više razloga. Jedan od važnijih, a za mnoge i presudnih je stabilno visoka cena koja je uslovljena dobrim momentom berbe značajnih površina naše borovnice u junu kada na drugim tržištima dolazi do završetka berbe, kao što je to na primer Turska, Poljska i Nemačka čija berba kreće mesec dana nakon berbe kod nas.Koliko je ovo interesantan biznis govori i činjenica da sve više mladih ljudi ulaže u borovnicu, a naročito prednjače oni koji su zaradili novac u IT sektoru i žele da svoju budućnost grade u proizvodnji hrane daleko od urbanih delova zemlje gde znaju da njihova porodica može da uživa u prirodi. Interesantan je ovo biznis i za ulagače iz inostranstva pa su tu firme iz Holandije, Poljske, Nemačke, SAD i drugih.
Kako sada stvari stoje godišnje Srbija beleži rast izvoza za dva miliona evra. Statističari i Uprava carina zabeležili su izvoz vredan 2,5 miliona evra 2012. godine kada smo izvezli 889 tona da bi taj izvoz narastao u 2019. godini na 7,2 miliona evra odnosno 2530 tona sveže i smrznute borovnice. Što se prosečne cene tiče na domaćem tržištu ona je bila između 450 i 1000 dinara od godine do godine i mesta prodaje. Naravno, na Kvantašu je uvek niža nego na zelenim pijacama.
Borovnica za sada ima manji ali ni malo zanemarljiv udeo u ukupnom izvozu voća. Sa 0,87% u 2012. godini već u 2019. godini došla je na 1,32% sa trendom daljeg rasta.
U 2019. godini najviše smo izvozili borovnice u Francusku, zatim Holandiju, Belgiju, Nemačku i Austriju. Što se tiče proizvodnje najviše prinosa borovnice imamo u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Dok nešto manje imamo u Vojodini. Ukupna površina 2019. godine bila je 2325 hektara dok u 2020. već imamo imamo 115 hektara novih zasada tako da sada u Srbiji ima 2440 hektara sa daljom tendencijom rasta. Najviše zasada formira se u Šumadiji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je sinoć, 19. februara, da je na sastanku sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dogovoreno da se osiguravajućim kućama uputi zahtev da osiguranje od mraza počne od 1. marta, a ne 4. aprila ove godine.

- Sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede dogovorili smo da se osiguravajućim kućama uputi preporuka da izmene pravilnik o osiguranju od mraza i da ono važi kao i ranije od 1. marta - rekao je Radović.

Pojedine osiguravajuće kuće su ovih dana izmenile njihove pravilnike i pomerile rok važenja osiguranja od mraza sa 1. marta na 4. april, a uz to su tražile da se ugovori sklope do kraja februara ove godine.

To je uznemirilo proizvođače voća u Srbiji koji kažu da je besmisleno osiguravati voće od niskih temperatura kada su male mogućnosti za smrzavanje.

Radović je rekao da će pozvati proizvođače da obustave sva osiguranja u slučaju da osiguravajuće kuće odbiju tu preporuku Ministarstva poljoprivrede koje je apelovao na voćare da ga osiguravaju od vremenskih nepogoda i subvencioniše oko 70% premije.

Dodao je da je "počeo 'obračun' sa osiguravajućim kućama koje šalju nestručne službenike da procene štetu 10-15 dana posle nepogoda".

On je rekao da proizvođači posle nepogoda moraju preduzeti agrotehničke mere kako bi ublažili posledice i da se posle toga ne može utvrditi prava šteta.

- Tražimo da osiguravajuće kuće za procenu štete šalju stručnjake inženjere poljoprivrede a ne ekonomiste, tekstilce i druge stručnjake koji nemaju veze sa poljoprivredom i da to učine u roku od dva-tri dana - rekao je Radović.

Prema opštim uslovima osiguranja useva i plodova većine osiguravajućih kuća, one su dužne da obezbede da procenu štete obavi ovlašćeno lice poljoprivredne struke, a štetu isplate u toku od 14 dana.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3179134/vocari-srbije-ministarstvo-poljoprivrede-podrzalo-nas-zahtev-da-osiguranje-od-mraza-pocne

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 20 februar 2021 09:59

Srpski džem u Dubaiju

Privrednici iz Srbije uskoro će se naći na sajmu u Dubaiju.Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS) organizuju nastup 11 kompanija iz Srbije na sajmu GULFOOD u Dubaiju, jednoj od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i regionu Zaliva, koja će se održati od 21. do 25. februara.

Kako je saopštila PKS, ovo je prvi sajam koji će se održati uživo u 2021. i od početka pandemije kovid 19, uz prisustvo predstavnika kompanija koje izlažu na sajmu, a uz poštovanje svih mera zaštite.Proizvodni i izvozni potencijal predstaviće Master Fruits Beograd, PIK Bečej, Fabrika dečije hrane Dobanovci, Mambiko agrar Beograd, Cold Prešok, Beograd, Natura Gusto Paraćin, ITN Beograd, MIRAX AGRAR Beograd, Jafa Crvenka, BMN Malinas, Požega i Mlekara Šabac.

Srpski proizvodi biće predstavljeni u jednoj od glavnih hala, Trade Centre Arena, rezervisanoj za Nacionalne paviljone. Posetioci sajma GULFOOD, potencijalni poslovni partneri, uvoznici i distributeri imaće priliku da se upoznaju sa širokim asortimanom srpskih proizvoda kao što su smrznuto, sušeno i konzervirano voće i povrće, voćni prelivi i kvalitetni džemovi bez dodatog šećera.

Takođe, biće predstavljeni i mlečni proizvodi, dečija hrane, hladno ceđeni sokovi, kao i buter i mleko od koštičavog voća, granola, proizvodi od ekstrudiranog pirinča i humusa.

Zorana Delić iz PKS kaže da Ujedinjeni Arapski Emirati uvoze više od 80 odsto prehrambenih proizvoda, od čega 50 odsto ponovo izvoze u zemlje Zaliva i istočnu Afriku i da ulazak na ovo tržište predstavlja dugoročno obezbeđivanje poslovanja svim proizvođačima hrane i pića iz sveta, pa samim tim i veliku šansu za srpske kompanije.

"Važno je napomenuti da proizvođačima koji žele da izvoze na tržište UAE posedovanje Halal sertifikata daje dodatu vrednost proizvodu. Halal sertifikat obavezan je kod proizvoda animalnog porekla kao što su mleko i mlečni proizvodi i meso", objasnila je Delić.

Posetioci sajma su kupci, predstavnici maloprodajnih lanaca i uvoznici najviše sa Srednjeg istoka, zatim iz Azije i Afrike, dok ih je nešto manje iz Evrope i Amerike.

Ove godine registrovano je 2.845 izlagača iz 85 zemalja sveta, a osim Srbije, na nacionalnim štandovima predstaviće se i Italija, Francuska, Belgija, Nemačka, Rusija, Austrija, Španija, Holandija, Turska, Tunis, Saudijska Arabija, SAD, Indija, Egipat, Japan.

Posebne mere zaštite od epidemije biće sprovođene tokom sajma, a podrazumevaju obavezno nošenje maski, dezinfekciju ruku i držanje distance od dva metra.

Vazduh u halama se menja osam puta u toku sat vremena, propisano je pravilo jedna osoba na četiri metra kvadratnih, a svaki uzorak za degustaciju mora biti posebno upakovan.

Dozvoljeni su poslovni razgovori "jedna na jedan, a na svakom štandu biće postavljena zaštitna stakla kao dodatna sigurnost prilikom poslovnih razgovora između izlagača i poslovnih partnera. GULFOOD godišnje poseti više od 95.000 posetilaca iz oko 100 zemalja, održava se 26 godina, a Srbija se, sa izlagačima, predstavlja četvrti put.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=02&dd=19&nav_id=1814670

Објављено у Agroekonomija
subota, 20 februar 2021 09:54

Koze dominiraju na srpskim farmama

Krajem prošle godine u Srbiji se gajilo više koza, svinja i ovaca, a manje živine i goveda nego krajem 2019. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Ukupan broj koza 1. decembra 2020. godine bio je veći za 5,8 procenata nego istog dana godinu dana ranije, svinja je bilo 2,8 procenata više, a ovaca za 2,6 posto, utvrđeno je sprovođenjem ankete o stočarskoj proizvodnji na uzorku.

Zabeleženo je manje živine za 3,4 procenta i goveda za 1,3 posto, navodi RZS.

U odnosu na desetogogdišnji prosek, ukupan broj živine u Srbiji manji je za 12,7 procenata, a manje je i koza, svinja i goveda, dok je broj ovaca veći za 2,4 procenta. Goveda se najviše gaje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji gde je 46,4 procenata ukupnog broja, a 42,3 posto svinja gaji se u Vojvodini.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3627339/stocarstvo-u-srbiji-vise-koza-svinja-i-ovaca-manje-zivine-i-goveda-svinje-se-najvise-gaje-u-vojvodini

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28