Чланци поређани по датуму: petak, 19 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 19 februar 2021 18:45

Inovacije u klijavosti semena

 

Klijanje semena je početna i najvažnija faza u životnom ciklusu biljke od koje zavisi njen dalji rast i razvoj. Kada su u pitanju usevi koje čovek sadi, na klijavost osim kvaliteta semena utiču brojni faktori pre svega temperatura, svetlost, kiseonik i voda, odnosno količina padavina. U vreme klimatskih promena i sve većeg zagađenja vazduha i zemlje dolazi do ozbiljnih problema kada je u pitanju klijanje semena što se odražava na prinos i kvalitet zasađenih useva.

Buđenje semena

Seme je živi organizam koje je pre nicanja u stanju mirovanja. To konkretno znači da seme neće proklijati i iz njega iznići biljka dok se ne stvore optimalni prirodni uslovi koji će pokrenuti klijanje. Na uspešnost klijanja utiču brojni faktori kao što su temperatura zemlje i vazduha, dovoljna količina vlage u tlu. Samo klijanje semena pokreće se apsorpcijom vode kroz omotač semena. Recimo, jedno zrno kukuruza mora da upije čak 30 procenata vode u odnosu sopstvenu težinu kako bi započeo proces klijanja. U suprotnom klijanje se može usporiti ili zaustaviti. Ukoliko se ovaj proces više puta ponavlja usled nepovoljnih vremenskih prilika može doći do propadanja semena.

Uz pomoć nauke i savremena tehnologije, verovali ili ne, ovo se može preduprediti, a semenu priuštiti optimalni uslovi za klijavost. U kalifornijskoj kompaniji Magnation dizajnirali su sistem za maksimalno podizanje klijavosti semena. U pitanju je inovacija koja se pokazala dosta uspešnom. Naime, prolaskom semena kroz specijalno dizajnirani cilindar koji stvara posebno magnetno polje unutar svoje cevi, seme se „budi“ i okrepljuje što ne samo da dodatno utiče na ubrzavanje klijavosti već i pojačava rast biljke, poboljšana struktura korena useva, otpornost na bolesti što povećava zdravlje biljaka i utiče na povećanje prinosa.

Skot Borman, farmer iz Nebraske lično je na svojim njivama isprobao ovaj sistem. Kako kaže, rezultati su premašili sva njegova očekivanja.

- Posle izuzetnih rezultata koje sam imao sa Magnation sistemima za navodnjavanje odlučio sam da testiram i sistem za klijavost. Na polovini njive zasadili smo kukuruz čije seme smo tretirati sistemom za klijavost, a na drugoj neobrađeno seme. Vrlo brzo sam uočio drastične razlike u rastu i razvoju kukuruza. Biljke iz tretiranog semena su bile jače, otpornije i na kraju sam imao i veći prinos – rekao je Borman koga nije mrzelo da pedantno izračuna dobit.

- Na delu sa obrađenim semenom imao sam 500 stabljika kukuruza više po hektaru. Kada se to pomnoži sa 720 hektara koliko obrađujem to je 360. 000 biljaka više, odnosno kao da sam imao dodatnih 12 i po hektara – objasnio je on.

Povećanje njegovih prinosa izazvalo je interesovanje i njegovog komšije farmera koji je Magnation za klijavost semena isprobao na usevima soje. 

- Tretirano seme soje dalo je oko 30 kilograma više prinosa po hektaru. S obzirom na cenu soje koju je zasadio na 650 hektara, samo zbog ovog sistema imao je 38.000 dolara zarade više nego da je sejao obično seme makar ono bilo i vrhunskog kvaliteta – dodao je Skot.

Otpornost na bolesti i štetočine

Eksperimentisanje sa Magnation sistemom za klijavost semena nastavljeno je u drugim delovima Amerike i drugačijim klimatskim uslovima. Geri Dikej farmer iz Kolorada isprobao je ovaj inovativni sistem na svojim oranicama zasejanim ječmom.

- U početku sam bio oprezan, ali sam prateći rast i razvoj ječma vrlo brzo shvatio sve prednosti ovog sistema. Tokom rasta i razvoja biljke su bile otpornije na bolesti i štetočine, pa sam uštedeo priličnu svotu novca na sredstva za prskanje protiv bolesti i insekticide. Kada smo posle žetve izmerili prinose shvatio sam da sam imao pola tona više ječma po hektaru u odnosu na period kada nisam koristio ovaj sistem – ispričao je Dikej.

Geri Konen, farmer iz Nebraske već tri godine koristi ovaj uređaj, ali i Magnation sistem za navodnjavanje. Rezultatima je izuzetno zadovoljan i kako ističe, više nema nikakvih problema sa svojim poljima kukuruza čak i tokom izuzetno visokih temperatura u avgustu.

- Seme kukuruza prolazilo je kroz Magnation u sejalicu. Uz to sam koristio i njihov sistem za navodnjavanje i rezultati nisu izostali. Vidim razliku i noću i danju. Zemlja ostaje zaista vlažna čak i tokom ekstremnih vrućina. Zaista sam impresioniran, jer sam zahvaljujući ovim uređajima imao veće prinose i naravno veću zaradu – zaključio je Konen.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Објављено у Biljna proizvodnja
petak, 19 februar 2021 18:36

Muke voćara sa orezivanjem voća

U Šumadiji je u toku redovna rezidba višegodišnjih voćnih zasada. Orezuju se voćnjaci jabuka, krušaka, šljiva ali i u vinogradi. Ipak poslednjih godina javlja se i problem sa nedostatkom radne snage odnosno kvalifikovanih ljudi za rezidbu.
Miloša Milića, voćara iz Čumića kod Kragujevca, zatekli smo u rezidbi zasada jabuka. Miloš je nasledio od roditelja voćnjake a sada ima dvadeset hektara na kojima pored jabuke gaji kajsije, breskve, nektarine i šljive.

" Zavisi od voćne kulture, nešto je orezano tokom leta u avgustu, nešto se sada reže a sve zavisi i od tipa podloge i uzgojnog sistema. Fali nam dobrih rezača za rezidbu i dobrih radnika za svaku vrstu posla a ne samo za rezidbu već i za berbu i za održavanje tog voća. Radnici treba da budu odgovorni, da shvate posao ozbiljno a ne danas da dođu a sutra se ne pojave i to je ogroman problem kod svih" kaže Miloš Milić.Čumić je selo koje je poznato po voćarskoj proizvodnji, zbog toga ima i svoje udruženje voćara koje postoji od 2003. godine i pokriva čak 130 hektara voćnjaka. Prema rečima Miloša Milića voće se najviše izvozi za Rusiju a za sada je najbolje stanje kod zasada jabuka.

"Ona je u mirovanju, nije je izmamila topla temperatura. Visoka temperatura je izmamila pupoljke, recimo kajsija je počela da pupi kao i nektarina i breskva i verovatno po neka sorta nektarine ima i oštećenja od mraza" kaže Milić.

Stručnjaci ipak upozoravaju da temperaturna kolebanja ne prijaju zasadima voća.

"Kod pojedinih voćnih vrsta, poput koščitavih, koje kreću nešto ranije odnosno ranije izlaze iz faze ekološkog mirovanja primećuje se na terenu kod pojedinih sorta da dolazi do faze neposrednog pretkretanja a to je situacija koja je bila pre desetak, petnaesta dana kada smo imali jako visoke temperature. Međutim sada zbog talasa jako hladnog vazduha i izuzetno niskih temperatura u nekom dužem vremenskom periodu došlo je do privremenog zaustavljanja odnosno usporavanja samog kretanja vegetacije u tim zasadima tako da ne očekujemo za sada barem , ako ne bude drugih vremenskih kolebanja veća oštećenja" izjavio je za RTV Danko Petrović- savetodavac za voćarstvo.

U Šumadiji sve manje ima kvalifikovanih ljudi za rezidbu u voćnjacima pa je primetan nedostatak radne snage i to je sve veći problem pogotovu kod proizvođača koji imaju više desetina hektara pod voćem.

 

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/sezona-orezivanja-voca-je-u-punom-jeku-problem-je-sto-nema-orezivaca_1210552.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

POLJOPRIVREDNA inspekcija tokom prošle godine odradila je 10.622 kontrole, tokom kojih je uzeto 154 uzoraka proizvoda.
Nadležni su podneli 253 prijave. Od toga, 108 krivičnih, 21 za privredni prestup i 124 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Kako navode u inspekciji, očekuje se i da Uprava za agrarna plaćanja obustavi isplatu 383 miliona dinara za ovaj period, zbog nepravilnosti kod korisnika subvencija. Uz to, ovoj upravi je podneto i 27 inicijativa za stavljanje pljoprivrednih gazdinstava u pasivni status. U budžet Srbije, od januara do novembra 2019. uplaćeno je više od 232 miliona dinara, na ime promene namene poljoprivrednog zemljšta.

Inspekcija je donela i 768 rešenja da se otklone sve nepravilnosti u radu.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/966579/obustavlja-isplata-383-miliona-dinara-poljoprivredna-inspekcija-naredila-vrate-subvencije

Објављено у Agroekonomija

Delegacija iz Egipta najavljuje investicije u agro sektor Srbije Egipatska kompanija "Kairo tri A grupa" zainteresovana je da u Srbiji izgradi regionalni centar za otkup žitarica i voća, a kasnije i fabriku za preradu voća, rečeno je nakon današnjeg sastanka državnog sekretara Senada Mahmutovića i predsednika egipatske kompanije Ajmana El Gamila. Mahmutović je naglasio da je "Kairo tri A grupa" najveći proizvođač hrane u Egiptu, najveći uvoznik žitarica i proizvođač voća i povrća. "Danas smo razgovarali o konkretnim mogućostima saradnje, a za nas je veoma važno da su oni najveći uvoznici kukuruza, dok smo mi jedna od država koja ima najveće količine te žitarice za izvoz. Izrazili su i zainteresovanost da u Srbiji izgrade regionalni centar sa hladnjačom za otkup voća iz Srbije i okolnih zemalja radi izvoza u Egipat. U sledećoj fazi bi se tu izgradila i fabrika za preradu voća i pravljenja koncentrata koji bi služili za različite proizvode, sokove i drugo", najavio je Mahmutović.

Sastanak delegacija u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 

"Procene su da će ove godine Srbija imati osim 4,2 miliona tona kukuruza za sopstvene potrebe i preko 3,8 miliona tona za izvoz, a godišnji uvoz ``Kairo tri A grupe`` za potrebe Egipta je 3,5 miliona tona ove žitarice, dakle gotovo celokupna naša kolicicna za izvoz.
Dodao je da je egipatskla kompanija zainteresovana i za voće iz Srbije, pre svega jabuke i jagodasto voće.

"Mi smo velika firma koja se bavi proizvodnjom stočne hrane i hrane za ljude, i mislimo da je ovde jako dobra prilika za ulaganja, naročito u poslu sa otkupom poljopivrednih proizvoda, ali i izgradnje fabrike, jer postoje sirovine kojem su zaista veoma dobrog kvaliteta", rekao je predsednik "Kairo tri A grupe" Ajman el Gamil. Naglasio je zainteresovanost svoje kompanije za pravljenje različitih proizvoda od jagoda, bobičastog voća i jabuka, kao što su koncentrati za sokove, suvo voće i to u velikim količinama. On je dodao da "Kairo tri A grupa" ima i značajnu živinarsku proizvodnju od 60 miliona brojlera godišnje i dominantno učešće u toj oblasti na lokalnom tržištu. Zbog toga je jedna od tema razgovora bila i mogucnost izvoza mesa iz Srbije, pre svega goveđeg.
Nakon sastanka domaćini su goste iz Egipta odveli u obilazak voćarskih plantaža u Sremu i Mesne iindustrije "Srem Šid" u Šidu.

Izvor: TANJUG

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28