Чланци поређани по датуму: četvrtak, 18 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ljupka Janić, smerna mlada žena, majka troje dece sa fakultetskom diplomom ekonomste, bez posla, napravila je pravi podvig pre nekoliko godina, otpočevši biznis, koji je znala samo po čuvenju i ukusu. Umesto baratanja brojkoma u nekom preduzeću, njeno ekonomisanje je prenela na mini mlekaru uz pomoć supruga Momčila. Koliko je bilo odricanja, čije pomoći i kakvih planova imaju naši sagovornici u našoj priči, koja potvrđuje pravilo da ,,uporni uspevaju“. Za
njen kajmak se pravi lista čekanja.
Čuveni kraljevački kajmak odavno nije lokalni specijalitet. Još 30-ih godina prošlog veka bio je brendiran kao „žički kajmak“, da bi kroz period od skoro jednog veka stekao ugled vrhunskog mlečnog proizvoda i van granica Srbije. LJupka Janić iz Žiče kod Kraljeva u svojoj „maloj mlekari“ proizvodi upravo taj kraljevački kajmak, po tradicionalnoj recepturi. Kod Janića je uvek bilo mlečnih grla, uspona i padova, ali pre nekoliko godina cena mleka od svega 24 dinara odredila je dalje planove naših domaćina. Da bi stigli do tržišta, svoju prvu mesečnu proizvodnju su poklonili.
“Počeli smo da radimo 2016. godine u maju, zbog niske otkupne cene mleka koja je tada bila 24 dinara. Nama to nije pokrivalo troškove proizvodnje, pa smo rešili da pokrenemo preradu. Bilo nam je izuzetno teško, jer ulazimo u nešto nepoznato, nismo imali nikakvo iskustvo po pitanju pravljenja sira i kajmaka, ali vremenom smo usvojili sve te veštine, i na sreću uspeli smo da napravimo jedan dobar proizvod. U početku smo prerađivali oko 100 litara mleka, našeg, zatim je posao krenuo uzlaznom putanjom, pa smo došli do 200 litara, a od prošle godine prerađujemo oko 600 litara mleka.Bio je ovo veliki rizik, pitali smo se da li će ići. Prvih mesec dana bila nam je deviza da moramo da poklonimo sve što napravimo, da bi došli do tržišta. Poklanjali smo kumovima, prijateljima, rođacima, komšijama, polako je krenula njihova marketing priča, ljudima se svideo proizvod. Krenula je priča “od usta do usta“ o našim proizvodima, i
vrlo lako smo zatim došli na tržište. Danas svakog dana napravimo 150 kilograma sira, oko 25 kilograma kajmaka, a to sve bukvalno ode unapred.” – priča nam Ljupka ponosno.
I zaista nije bilo lako. Sa prvobitnih 100 litara mleka današnji kapacitet mlekare je znatno veći, a samim tim i potrebe, tako da su Janići odskočna daska za male proizvođače koji maju ozbiljnog otkupljivača mleka. Presudan je naravno kvalitet mleka, te je i cena mleka kod njih sada 35 dinara, naravno plus premija. Rekli bi mala složna kooperativa. “Ušli smo u sistem malih mlekara sa proizvodnjom do 700 litara. Kako mi na svojoj farmi nemamo potrebnu sirovinu, okupili smo bukvalno proizvođače koji imaju dve do tri krave i koji nemaju stalni otkup. Imamo desetak proizvođača koji imaju manju količinu mleka, ali kvalitetnog. Važna nam je suva materija, da je masnoća dobra, jer sa takvim parametrima mi uvek znamo da ćemo napraviti dobar proizvod. Uvek radimo analizu mleka, imamo probni period sa novim kooperantom, a moram reći da nama još niko nije odustao. Imamo sa svima dobru saradnju, svakako da tome
doprinosi kontinuiran otkup i naša ponuđena cena. Mi smo tim ljudima dali vetar u leđa da i oni krenu dalje da se šire, baš kao što je i nama svojevremeno bila neophodna nečija podrška” – ističe naša sagovornica.
Osim kooperanata, sa ponosom ističe da su uhlebljenje u mlekari našle još tri mlade žene, koje svakodnevno prerade oko 600 litara mleka. U ponudi su mladi, stari i usitnjeni sir, ali i kajmak, za koji se pravi lista čekanja.
“Kraljevački kajmak je poznat u čitavoj Srbiji, zatim pravimo zreli sir, mladi sir, sitan sir i krem sir. U letnjim mesecima se ovde na kajmak čeka i po deset dana, pravi se spisak, sve se proda. LJudi su strpljivi kada treba da sačekaju. Traži se puno i zreli sir, a sa ostalim proizvodima nema tih problema. ” – sa smeškom otkriva naša sagovornica.
LJupka je inače svoju fakultetsku diplomu ekonomste, dugo čekajući posao zamenila ovim u sostvenoj mlekari. Očigledno da je diploma nešto što će je pratiti, kao period njenih ambicija koju je overila znanjem. Nažalost njeno znanje, niko nije želeo godinama da prepozna. Početak je bio izuzetno težak, ali da treba ponovo da bira ne bi se dvomumila, čak i pored toga što je u tom trenutku po treći put postala majka.

,,Kada smo krenuli pre četiri i po godine bilo mi je iuzetno teško. Bilo je dosta stresnih situacija. Par puta sam se nosila mišlju i da odustanem. Međutim sada iz ove perspektive kada gledam verovatno bi sve isto uradila, ne bih ništa menjala! Posao u struci sam tražila bezušeno godinama, sada bi možda i bilo neke šanse na nekoj poziciji za mene, međutim meni ekonomija nije više prioritet, već unapređenje i razvoj naše male mlekare. Jedino što sebi zameram je što sam bebu od mesec dana morala da ostavim kod kuće za ono vreme dok sam u proizvodnji. Jeste da nam je mlekara u sklopu gazdinstva, bukvalnno u dvorištu, ali to vreme je nenadoknadivo. Jedino bi to menjala“ - setno odgovara ova mlada žena.
Prateći faktori proizvodnje značajni su koliko i sama tehnologija pravljenja vrhunskog sira i kajmaka. Pored toga, izuzetnu pažnju posvećuju zdravlju krava i higijeni, kako njih tako i staje, hranu koju spravljaju na 15 tak hektara za šta je zadužen suprug Momčilo, kako kaže spoljni momak zadužen za sirovinu. Plan je da prošire štalske kapacitete, za šta su ipak neophodna sredstva.
,,Svaki početak je težak. Trenutni štalski kapacitet je za desetak grla, mi trenutno imamo devet grla na muži, imamo par junica koje treba da uđu u proizvodnju, a imamo u planu i da povećavamo stočni fond. Međutim za prošrenje kapaciteta i naših planova morali bi prvo da sagradimo novu štalu, ili eventualno proširimo ovu. To su prilična sredstva u ovom trenutku, nadamo se da je izvodljivo, jer i kada je krenula sama izgradnja mlekare izazaivala nam je
strah. Međutim, sada kada smo već ušli u taj posao mislim da je bolje da koristimo svoju sirovinu, jer je isplativije. Subvencije koristimo 25 hiljada dinara po grlu, kao i preko registrovane mlekare 7 dinara po litri mleka, koje proizvedemo, kao i naši kooperanti“- priča nam Momčilo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Govedarstvo

Različiti biljni taksoni (živa bića), blagodareći prisustvu raznovrsnih farmakološki aktivnih supstanci, poseduju značajnu moć usprečavanju i lečenju šećerne bolesti. Grupa naučnih istraživača iz Beograda, Šimanovaca i Novog Sada nedavno je na Agronomskom fakultetu u Čačku predstavila rezultate svog rada u čijem se zaključku veli da su najveću delotvornost, uz najmanje neželjenih dejstava, pokazali preparati na osnovi lista koprive u borovnice.

U ovo istraživanje bilo je uključeno 100 pacijanata koji boluju od dijabetesa tipa 2 i anketa je trajala 21 dan. Oni su, pored redovne terapije, koju je prepisao lekar specijalista, koristili i preparate na biljnoj osnovi, uz savet doktora i farmaceuta. Uzorak su činili pacijenti oba pola od 35 do 65 godina, uz dragovoljni pristanak da popune upitnik gde su traženi odgovori: koje biljne preparate koristite, koji smatrate najdelotvornijim, koje su vrednosti glukoze u krvi pre i posle primene preparata.

Oni su pored redovne terapije upotrebljavali biljne preparate na osnovi hmelja, borovnice, koprive, maslačka, zelenog praziluka i cimeta. Ishrana pacijenata obuhvatala je namirnice sa smanjenim procentom ugljenih hidrata i skroba. Gojaznost je bila prateći problem, pojedini su imali genetskih predispozicija za šećernu bolest, dok je kod ostalih uzrok bio nepoznat.

Utvrđeno je da su pacijenti najviše koristili preparat sa listom borovnice (90 odsto). Najmanje sa zelenim prazilukom (10 procenata), i hmeljom (15 odsto), jer su pokazali izvesna neželjena dejstva, izazivali slabost i umor, povećanje krvnog pritiska. Preparat od lista borovnice pokazao se kao efikasan i nisu zabeležene nikakve kontraindikacije, a isto važi i za koprivu.

Čaj od koprive pokazao je visoku efikasnost već u prvoj sedmici korišćenja, otklonio je hronični osećaj umora i iscrpljenosti. Takođe, u sprovedenoj anketi preparat lista borovnice pokazao je značajno smanjenje nivoa šećera u krvi i poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja ispitivanih.

Istraživači u svom radu navode i:

„Poznato je više od 400 biljnih vrsta koje se tradicionalno koriste u tretmanu šećerne bolesti, ali je samo mali broj dobio naučnu i medicinsku potvrdu o delotvornosti. Tradicionalni tretmani biljem nisu zastupljeni u razvijenim zapadnim društvima, ali neki od njih sprovode se u alternativnoj medicini, ili ih pacijenti uzimaju kao dodatak terapiji. Međutim, primena biljaka je i sada glavni način lečenja u nerazvijenim zemljama.”

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/709972/Kopriva-i-borovnica-pomazu-dijabeticarima/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 18 februar 2021 14:44

Kupci u šoku zbog novih, viših cena

UKOLIKO bude nastavio da poskupljuje ovom brzinom, litar suncokretovog ulja bi uskoro mogao da košta i 200 dinara. U novembru prošle godina najskuplja litarska flaša zejtina bila je 145, a sada, u pojedinim radnjama je i 179 dinara.
Stručnjaci kažu da su razlozi za rast cene ulja različiti. Na nju utiče vrednost suncokreta kao sirovine, sve veće trgovačke marže, ali i činjenica da njegovo poskupljenje diktira rast cena palminog ulja na svetskom tržištu.

Prema podacima Ministarstva trgovine, prosečna cena u januaru prošle godine je bila 121,8 dinara, dok je sada prešla 150 dinara.

Prosečna cena "dijamant" ulja je 154,99 dinara, dok je "iskon" - 152,99 dinara. Najskuplji je "vital", koji u jednom trgovinskom lancu dostigao cenu od 179,99 dinara! "Poletele" su i cene robnih marki koje trgovinski lanci sami pakuju, pa su zbog toga uglavnom povoljniji od onih koje na rafove stižu iz najvećih uljara. Zejtin je kod njih u novembru bio od 130 do 140 dinara, a sada je u proseku oko 145 dinara.

Direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović rekla nam je da poskupljenje ulja ne može da se posmatra samo na našem tržištu, jer je to berzanska roba i cena zavisi isključivo od međunarodnih berzi.- Poslednje tri nedelje postoji trend rasta cena suncokretovog ulja isključivo zbog poskupljenja palminog ulja, koji je parametar za određivanje cene - objašnjava Savović. - Možda je to teško razumeti, ali je to jedan od glavnih razloga poskupljenja. Uz to i sama sirovina je berzanska roba. Suncokret i uljana repica kod nas traju dva do tri meseca i to se odmah rasproda, zato i ne čudi što sad skoro da i nema suncokreta na tržištu. Poslednjih mesec dana ne raste samo cena biljnog ulja i suncokreta, već ono što je neuobičajeno je da su poskupele pšenica, kukuruz i soja, kao i njihove prerađevine.

Kako objašnjava Savović, veliki potrošači prave zalihe, zbog pandemije. Primećen je veći izvoz svuda u svetu, kao i uvoz u zemlje koje su veliki potrošači.Uz sve to, pojedini stručnjaci ističu da dobrim delom na cenu utiču i same uljare, ali i trgovci sa svojim maržama.

- U ovom trenutku snabdevenost tržišta suncokretovim uljem je dobra i zasada ne postoji bojazan da će doći do poremećaja na tržištu - rekao nam je Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine. - Srbija ima dovoljno ulja da podmiri potrebe domaćeg tržišta i da pokrije izvoz u redovnim količinama. Doduše, imamo u vidu da je tokom prošle godine jestivo ulje poskupelo za 25 odsto.

Prema rečima Kandića, glavni razlog za poskupljenje ulja je slabiji rod suncokreta kod najvećih svetskih proizvođača, koji je očekivano doveo do rasta cena sirovine u odnosu na prethodnu žetvu. Takođe, prošle godine je i u Srbiji rod suncokreta bio nešto slabiji nego ranije, tačnije za oko devet odsto lošiji nego u 2019. godini.

MANjE POSEJANIH POVRŠINA

POVRŠINE pod sucokretom iz godine u godinu se smanjuju. To utiče i na sam prinos. U 2020. imali smo rod iznad očekivanja, oko 654.000 tona. Ipak, dve godine ranije on je iznosio 759.500 tona. Kako nam je ispričala Savovićeva, iz Srbije je do kraja januara izvezeno 104.380 tona suncokreta, a uvezeno 17.547 tona. Prinosi po hektaru u Srbiji su oko tri tone.
MINISTARSTVO PRATI SITUACIJU

U GODINI pandemije povećana je tražnja za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u svetu, što stimuliše izvoz, a to je ujedno izazov i za Srbiju koja je značajan proizvođač - ističe Kandić. - Država će, u okviru svojih nadležnosti, obezbediti urednu snabdevenost tržišta i cenovnu stabilnost za potrošače da ne bi došlo do poremećaja zbog povećane globalne tražnje. Budno ćemo pratiti situaciju na tržištu u narednom periodu. Ukoliko dođe do poremećaja u pogledu snabdevenosti, neki od mehanizama države su da omogući bescarinski uvoz, interveniše iz robnih rezervi ili da donese privremene mere zaštite tržišta, u smislu ograničavanja visine cena i marži za osnovne životne namirnice.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/966058/zasto-ulje-opet-poskupljuje-cena-prosle-godine-porasla-oko-25-odsto

Објављено у Agroekonomija

Pokrajinski sekretrijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavio je konkurs za dodelu bespovratnog novca za opremanje stočarskih farmi na području pokrajine u ovoj godini a na konkurs se mogu javiti fizička lica, preduzetnici i pravna lica – privredna društva i zemljoradničke zadruge i složene zadruge do 5. marta.Obezbeđeno je 90 miliona dinara za nabavku nove opreme u sektorima mleka mesa i jaja. Sekretarijat će finansirati 70 odsto troškova invesiticija, s tim što se bespovratno može dobiti najviše dva miliona, najmanje 60.000 dinara, a razmatraće se prijave čija je vrednost jednaka ili veća od 100.000 dinara.

Kokurs je namenjen, kako je najvedeno u oglasu, za sufinansiranje: opremanje govedarskih farmi, ovčarskih i kozarskih, zatim za opremanje živinarskih farmi, nabavku opreme za mužu, kupovinu opreme za hlađenje i skladištenje mleka,opreme za izđubravanje, nabavku opreme za pripremu, rukovanje i distribuciju koncetrovane i kabaste stočne hrane na gazdinstvima.Na konkursu su postavljeni i specifični uslovi koje moraju da ispunjavaju stočari, pa u sektoru mleka mogu se javiti na konkurs poljoprivredna gazdinstva koja imaju RPG-1 19 mlečnih krava. U sektoru mleka, da u gazdinstva imaju manje od 20 grla kvalitetnih priplodnih goveda tovnih rasa ili manje od 150 grla priplodnih ovaca ili koza, manje od 30 priplodnih krmača, ispod stotinu tovnih svinja ili od 1.000 do 3.000 brojlera. Informacije o konkursu mogu se dobiti radnim danima od 10 do 12 časova, na broj telefona 021/4881–852.Tekst konkursa , obrazac prijave i pravilnik konkursa mogu se prezueti na veb sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu www.psp.vojvodina.gov.rs.

Prijave sa dokumentacijom predaju se lično u pisarnici u zgradi Pokrajinske vlade, radnim danima od 9 do 14 časova, ili poštom na adresu Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Bulevar Mihajla Pupina 16 Novi Sad, sa naznakom konkurs za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima na teritoriji AP Vojvodine .

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/za-preradu-mleka-i-mesa-u-vojvodini-90-miliona-dinara-18-02-2021

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28