Чланци поређани по датуму: sreda, 17 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Od svečanog otvaranja Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači prošlo je 8 meseci. U tom periodu uspeli smo da sistemskim merama dovedemo svetsko tržište i svetsku cenu meda u Srbiju, što obezbeđuje budućnost i sigurnost i onom pčelaru sa najmanjim brojem košnica.

Cena bagremovog meda je posle 8 meseci veća za 56% i na apsolutnom je istorijskom maksimumu, cena šumskog meda je veća za čak 241%, cena suncokretovog meda je veća za 23-59%, cena planinskog livadskog meda za 100%…

Uvedeni su HACCP i HALAL sistem, pripremamo se za dobijanje BRC sertifikata, radi nastupa u marketima na inostranom tržištu. Kupljena je privremena punilica za med u tegle. Nemačka agencija za međunarodnu saradnju GIZ odobrila je naš projekat i isporučila donaciju opreme za laboratoriju i proizvodni deo Pogona u vrednosti od 16.300 evra.

Dok većina smanjuje broj radnika, Pogon je povećao broj zaposlenih za 40%. Jedan od zaposlenih primljen je u okviru programa Vlade Srbije „Moja prva plata“.

Trenutni povoljni tržišni uslovi su takvi da je bilo moguće postići odlične cene meda. Ipak, najveći benefit Pogona je sigurnost pčelara u svakom pogledu u svim narednim godinama. Više nema rizikovanja, nema neplaćanja meda, zakidanja na merenju meda, ucenjivanja sa klasama meda i slično, što se događalo proizvođačima proteklih godina.

Pogon med namenjen izvozu u otkupu plaća unapred, pre preuzimanja meda iz dvorišta pčelara. Med se meri odmah na terenu. Rad Pogona je potpuno transparentan i u svemu javan za sve članove Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Cilj Pogona bio je razvoj poverenja sa pčelarima, taj je cilj ostvaren, sada ostaje da se do kraja razvije poverenje sa potrošačima, ali ne praznim floskulama, već analizama meda i drugim dokazima.

Za maloprodaju su u prepoznatljivu teglu SPOS-a spakovane 4 vrste meda iz standarda kvaliteta SPOS-a “Dobra pčelarska praksa”: planinski livadski, bagremov, cvetni i lipov med. Uskoro pakujemo i šumski med. Stavili smo na tržište i teglu od 0,4 kg meda.

Izvezen je jedan šleper šumskog meda (20.880 kg) preko posrednika iz BiH, koji će završiti na tržištu Saudijske Arabije. Direktno od pčelara, bez posrednika, izvezen je i prvi šleper meda u istoriji Srbije za Italiju (takođe 20.880 kg)! Plaćen je med za još dva šlepera, tako da je ukupno otkupljeno i plasirano je ili se plasira na tržište preko 85.000 kg meda. Kupac je prezadovoljan analizama meda, koje su perfektne (procenat polena bagrema je do 43%).

Deo kontigenta bagremovog meda spremljenog za Italiju kupila je vinarija Status iz Svrljiga kako bi napravila jabukovo sirće sa medom, i to će biti prvi proizvod na tržištu sa medom iz našeg Pogona.

Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači, započeo je sa maloprodajom meda pokretanjem svog prvog maloprodajnog objekta u Beogradu na vodi, odnosno Tržnom centru Galerija, počev od 4. januara 2021. godine.

Svi potrošači sada mogu nabaviti med direktno od pčelara, bez posrednika, jer su vlasnici ovog Pogona sami pčelari.

Pozivamo potrošače da med kupuju direktno od Pogona, preko maloprodajnog mesta u Beogradu na vodi. Kao što vidite, pravi med se najvećim delom izvozi, zato iskoristite do skoro retku priliku da nabavite med sa apsolutnom garancijom kvaliteta. U čitavoj Srbiji isti taj med možete nabaviti direktno kod pčelara Saveza pčelarskih organizacija Srbije, koji oni sami pakuju, jer je standard kvaliteta Saveza “Dobra pčelarska praksa” to omogućio.

Nadamo se da smo već za ovako kratko vreme opravdali poverenje kako pčelara i potrošača, tako i opštine Rača i Vlade Republike Srbije, posebno predsednika Srbije, predsednice Vlade, potpredsednika Vlade i ministra poljoprivrede, i savetnice u Jedinici za implementaciju strateških projekata kabineta predsednice Vlade, koji su verovali u nas i značajno nam pomogli finansijski i organizaciono da dođemo do ovog nivoa razvoja. Posebno im se zahvaljujemo na intenziviranoj borbi protiv falsifikatora meda i na vrhunskim prvim postignutim uspesima, čime država štiti pčelare i omogućava im da konačno mogu da žive od svog rada.

REKORDAN IZVOZ MEDA IZ SRBIJE U 2020.

Iako je pčelarska sezona bila loša, zalihe meda iz prethodne dve godine su zbog dobrih cena od jula 2020. godine, praktično skoro u potpunosti izvezene, te će 2020. ostati zapamćena kao godina sa najvećim izvozom meda u istoriji Srbije gledano u novčanom iznosu, jer je ukupni izvoz iznosio čak 15.133.300 dolara (13.096.048 evra). Ukupno je izvezeno 2.701.204 kg meda.

Najviše izvozimo u Italiju, Norvešku, Nemačku, Bosnu i Hercegovinu i Poljsku.

Izvor:https://spos.info/8-meseci-od-otvaranja-pogona-sta-je-uradjeno/

Објављено у Pčelarstvo

Dr Đorđe Radić (1839–1922) prvi je srpski agronom. Specifičan je po tome što je najviše škole završio u svetu, a onda se vratio i znanje iz oblasti poljoprivrede primenio u Srbiji. Naučna dostignuća bolje su mu ispraćena u Evropi, ali je najdublje tragove ostavio u otadžbini: pišući knjige i udžbenike, obrazujući mlade, afirmišući agrar uopšte. Doktorirao je u Beču 1867, a nakon povrataka u Srbiju nastojao je da sve znanje i praksu stečene po evropskim zemljama primeni u svojoj zemlji. Zahvaljujući njegovom delu u to vreme nismo mnogo zaostajali za najnaprednijim svetskim sredinama u toj oblasti.

Radić je rođen u Zrenjaninu, odnosno tadašnjem Velikom Bečkereku, a na njegovu blistavu karijeru grad je podsetila izložba koja je upravo postavljena. Autori su Olivera Ćosović i Dragana Drašković, a organizatori Savez inženjera i tehničara Srbije, ovdašnja ispostava te asocijacije i zrenjaninski Narodni muzej, kao domaćin. Da je, doduše sa velikim zakašnjenjem započela afirmacija dela ovog, kako ga poštovaoci predstavljaju, poljoprivrednog prosvetitelja i naučnika vidi se i na primeru iz grada na Begeju. Jednoj ulici je pre nekoliko godina dato njegovo ime. Povodom otvaranja izložbe u Zrenjaninu, posvećene Radićevom životu i delu, rečeno je da je on našoj agronomiji dao ono što su njegovi sunarodnici Tesla i Pupin dali razvoju nauke u svetu.

On je bio iz svešteničke porodice koja se često selila, pa je u Bečkereku živeo do svoje 15. godine. Bio je odličan đak i u školovanju napredovao, a kad je kao prvi Srbin koji je na Bečkom univerzitetu položio doktorat iz filozofije s poljoprivrednom temom postao je poznat i potreban Srbiji, te ga je knez Mihailo Obrenović više puta pozivao i angažovao. Prvi put 1864. godine.

Osnivanjem Društva za poljsku privredu 1869. godine, dr Đorđe Radić je definitivno došao u Srbiju i tada počinje novi period njegovog života i rada. Znanje je stekao školovanjem i praktičnim radom stečenim u obilascima i proučavanjima poljoprivrednih dostignuća većine evropskih zemalja (1862–1869). Obišao je Austriju, Češku, Francusku, Nemačku, Italiju, Švajcarsku, Holandiju i Belgiju, a sve je stavljeno u funkciju prosvećivanja i napretka srpskog seljaka. U svim tim zemljama nagrađivan je visokim priznanjima.

O značaju i doprinosu dr Đorđa Radića utemeljenju srpske poljoprivrede najbolje govore njegova dela: više od 40 objavljenih knjiga i više od 500 objavljenih članaka, uredništvo u listovima „Seljak”, „Težak”, „Domaćin”, „Cvetarstvo”, zatim članstvo u 67 poljoprivrednih i kulturnih društava, od kojih su tri američka.

Među njegovim brojnim naučnim dostignućima treba pomenuti hibridizaciju kukuruza koju je započeo pre nego što je to učinjeno u SAD, dobijanje raznih sorti kukuruza i krompira, kao i novih vrsta povrća. Zaslužan je za proizvodnju prvog pamuka u Ugarskoj, uvođenje plemenitije rase stoke i izvođenje ukrštanja. Izvodio je oglede sa uzgojem svilene bube, a zahvaljujući njemu su i nabavljene, za ono vreme, nove sprave i alati – gvozdeni plugovi i vršalice sa vitlom. Radio je na osnivanju poljoprivrednih škola u Požarevcu, Danilovgradu i Kraljevu, obavljao poslove sekretara u Srpskom poljoprivrednom društvu i sarađivao sa svim relevantnim imenima poljoprivredne nauke u Evropi i svetu. Takođe, dr Đorđe Radić je bio redovni član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/473124/Izlozba-o-prvom-srpskom-agronomu

Објављено у Agroekonomija
sreda, 17 februar 2021 15:36

Šta se najviše traži na veletržnici?

Promet pomorazndži na Veletržnici Beograd koji raste iz nedelje u nedelju ove sedmice je porastao za dodatnih šest odsto, saopštio je beogradski kvantaš.
Dodaje se da je ove nedelje ponuda Veletržnice obogaćena uvoznim povrćem kao što su krastavac iz Turske, ljuta paprika iz Grčke i grejpfrut koji dolazi iz Italije, Turske i Grčke.
Prema cenovniku na sajtu beogradskog kvantaša, cena kilograma narandži je od 80 do 150 dinara, a žutog i crvenog grejpfruta od 70 do 90 dinara.
Uvozni krastavac se na Veletržinici Beograd prodaje po ceni od 110 do 130 dinara, dok uvozna ljuta papričica košta od 120 do 160 dinara po kilogramu.

Izvor:Tanjug

 

Објављено у Agroekonomija

Po pitanju poljoprivrede, Novi Sad je prepoznatljiv po subvencijama za organsku proizvodnju i proizvode sa zaštićenim poreklom, kojih na teritoriji grada ima tri – futoški kupus, fruškogorski lipov med i begečka šargarepa, a za njihovo subvencionisanje ove godine planirano je 10 miliona dinara.Kako je Novi Sad lider u izdvajanju novca za organsku poljoprivredu, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED i Ministarstvo poljoprivrede preporučili su svim lokalnim samoupravama da slede model subvencionisanja koji Novi Sad sprovodi.

Oglasom za davanje u zakup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u Novom Sadu, izdaje se 1.184 hektara zemlje, a prema dosadašnjem iskustvu, član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević objasnio je da se uglavnom licitira zemlja boljeg kvaliteta u Begeču, Futogu, Čeneju, Kovilju, Kisaču i Stepanovićevu. Procena je da će se od raspoložive izdati oko 20 odsto površine, po prosečnoj ceni od 237 evra po hektaru, pri čemu bi Grad ostvario prihod od 22.300.000 evra, što je 40 odsto ukupno ostvarenog prihoda na osnovu zakupa.

Na osnovu prava prečeg zakupa po osnovu uzgoja i držanja životinja, zakupljeno je oko 176 hektara, pri čemu je Grad imao prihod od 13.300 evra. Grad bez naknade ustupa 700 hektara zemljišta Institutu za ratarstvo, Poljoprivrednom fakultetu, Poljoprivrednoj školi, Poljoprivrednoj stručnoj službi, Naučnom institutu za veterinarstvo i Okružnom zatvoru.

Novac od zakupa poljoprivrednog zemljišta troši se za uređenje atarskih puteva, održavanje kanalske mreže, podizanje vetrozaštitnih pojaseva i analizu kvaliteta poljoprivrednog zemljišta.

Lane je pokrenut Projekat sađenja vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji grada, dok su studijom za podizanje vetrozaštitnih pojaseva iz 2016. godine, a zatim i glavnim projektima za sve katastarske opštine na teritoriji Novog Sada, predviđeni pojasevi na ukupno 209 hektara. Vetrozaštitni pojasevi će biti dugački 387 kilometara, sa oko 240.000 posađenih sadnica, dok je vrednost ovog projekta je preko 100 miliona dinara, a novac se obezbeđuje iz Godišnjeg programa korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta. Prva faza počela je u decembru 2020. godine u Budisavi, gde je zasađeno 14.500 sadnica u dužini od 14 kilometara.

– Vetrozaštitni pojasevi na području Grada Novog Sada ne postoje u dovoljnoj meri i zbog toga smo posebnu pažnju posvetili njihovom formiranju – istakao je Radojević. – Oni bi jedini mogli doprineti kontroli procesa degradacije ne samo zemljišnih resursa, već i čitavih ekosistema.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/novi-sad-lider-u-subvencionisanu-organske-poloprivrede-17-02-2021

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28