Чланци поређани по датуму: utorak, 16 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Zima je period kada pčele zimuju, pa pčelar nema puno obaveza oko košnica. Međutim, ovo je pravo vreme za dodatnu edukaciju posebno kada su u pitanju bolesti ili neuobičajeno ponašanje medonosnih pčela koje za posledicu može imati uginuće velikogbroja pčela čime se dovodi u pitanje opstanak zajednice.
Ne postoji pčelar koji se nije sreo sa pojavom grabeži unutar jedne ili više košnica na pčelinjaku. Opasnost od grabeži je posebno prisutna ukoliko pčelar ređe obilazi košnice. Pčelari razlikuju tihu i akutnu grabež, a obe mogu biti podjednako opasne ukoliko se na vreme ne identifikuje problem.
Šta je grabež?
Grabež je izazvan prirodnim nagonom pčela za opstanak i prikupljanjem hrane za prezimljavanje. Kada u prirodi nastane privremen nedostatak hrane pčele instinktivno istu traže, protivno njihovom prirodnom ponašanju, u pljačkanju drugih zajednica. Kako svaka pčelinja zajednica ima veći ili manji oblik
samozaštite u tom pljačkaškom pohodu često strada deo pčela ili čak i cela zajednica što zavisi od intenziteta i trajanja grabeži. Mlađi neiskusniji pčelari mogu zameniti ples mladih pčela sa pojavom grabeži što dodatno otežava rešavanje ovog problema. Postoji nekoliko načina grabeži među pčelama, ali su najrasprostranjenije dve – tiha grabež koja se pojavljuje postepeno, lagano pojačavajući tempo i akutna grabež koja se pojavljuje iznenada i gotovo ju je nemoguće sprečiti. Grabež se prepoznaje prema samoj aktivnosti pčela na letu ka košnici.
Ukoliko primetite borbu pčela i delove voska, kako i pojačanu aktivnost ispred košnice, ali bez unosa polena to je dovoljan pokazatelj pojave grabeži. Može se izazvati nepažnjom prilikom pregleda košnica kada pčelar ostavi okvir s medom dostupan pčelama pa makar i na kratko. Zato se pregledi košnica moraju
obavljati brzo i samo kada su neophodni. Takođe, važno je proveriti i kakvom je stanju matica. Ukoliko je stara ili uginula, a pčelar to nije primetio na vreme, takva zajednica postaje meta drugih pčela iz susednih košnica koje dolaze da opljačkaju oslabljeno pčelinje društvo. U toj borbi za samoodržanjem može
doći do velikog uginuća pčela što dovodi u pitanje opstanak same zajednice.
Grabež na pčelinjaku nije samo neugodna pojava, već je i jako opasna i ukoliko se ne primeti na vreme može se proširiti na veći broj košnica posebno u periodu kada nema paše. Pčelinje zajednice bez matice ili sa starom maticom podložnije su grabeži, zato je važno naglasiti da pčelinja društva nikako ne
smeju ostati bez matice.

Kako spasiti društvo?
U slučaju pojave grabeži neophodno je brzo delovanje pčelara kako bi se ova neugodna pojava zaustavila. Pre svega napadnutu košnicu treba skloniti sa tog mesta i privremeno je odneti van pčelinjaka. Košnica se smešta u tamnu prostoriju a na njeno mesto u pčelinjaku treba postaviti praznu košnicu. Kako su pčele izuzetno inteligentna bića vrlo brzo, često za manje od sat vremena, shvatiće da je košnica prazna i napadi će prestati. Narednog dana sklonjenu košnicu treba detaljno pregledati kako bi utvrdili razlozi za grabež. Najčešći uzrok je loša zajednica koja se teško može oporaviti. Takvu zajednicu najbolje je
rasformirati, odnosno ukloniti maticu, a ostatak roja spojiti sa jakim društvom. Ukoliko je zajednica dobra, zameniti maticu a košnicu nakon dva do tri dana vratiti na pčelinjak, ali je nikako ne vraćati na staro već je postaviti na novo mesto. Postupak je isti i ukoliko grabež zahvati više košnica. Naučnici nemaju
objašnjenje za ovakvo neuobičajeno ponašanje medonosnih pčela koje inače nisu sklone grabežu, ali se pretpostavlja da uzrok može biti neki genetski poremećaj. U svakom slučaju pčelarima se preporučuje oprez, ali i primena preventivnih mera kako bi se izbegao grabež.
Preventivne mere
Preventiva je uvek najbolja zaštita, jer se sprečava da uopšte dođe do bilo kakvih poremećaja u pčelinjim zajednicima, pa i do grabeži. Da bi se to izbeglo stručnjaci preporučuju nekoliko mera koja su, provereno, dale dobre rezultate. Sužavanje leta i zatvaranje svih nepotrebnih otvora na košnici je prva i osnovna mera. Preporučuju se kraći preventivni pregledi košnica i što manje uznemiravanje pčela. Pravilan razmak između košnica i dva pčelinjaka, kao i držanje samo jakih zajednica su takođe dobri načini za sprečavanje pojavi grabeža.
Prilikom otvaranja košnica, savetuju iskusniji pčelari, treba koristiti prekrivače za košnicu, a posebno treba voditi računa da ne dolazi do rasipanja meda ili sirupa prilikom rada na košnicama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo

Prema procenama analitičara u dijaspori živi više od četiri miliona lјudi iz Srbije koji su u različitim periodima napustili svoju maticu i sada žive u drugim zemlјama. Recimo, ako bi svaki od njih uložio po 500 USD u Agrarni fond, to bi bila značajna sredstva za budući razvoj nerazvijenih delova Srbije.

To su za sada samo predlozi koji su se čulki na skupovima dijaspore u Srbiji.

Za realizaciju ove ideje potrebno je dosta aktivnosti same dijaspore, nadležnih u Srbiji, patriota volontera i velika podrška i aktivnost sredstava dijaspore. Sedište Agrarnog fonda dijaspore ne mora da bude u Srbiji "zbog nekih predrasuda", već recimo u Švajcarskoj.

Agrarni fond bi imao svoje organe (direkciju, potrebne službe i drugo) isklјučivo iz redova dijaspore. Oni bi odobravali projekte za investiranje, pratili njihovu realizaciju i primenu u praksi. Ako bi samo dva miliona njih potrošilo po 200 USD za našu robu, što je trošak njihovog jednog odlaska u super market, za Srbiju bi značilo izvoz od 800 mil EUR godišnje.

Cilј je da im se ponude proizvodi iz domovine, a kupujući i štiteći te artikle oni štite sebe i svoj identitet. Osnovni uslov da se srpskoj dijaspori omogući da kupuje robu iz otadžbine je da takve robe bude dovolјno i u kontinuitetu na probirlјivom tržištu.

Vremenom će neki od proizvoda na taj način postati i brend. Da bi to uradili potrebno je jedinstvo proizvođača i trgovaca ovde, da bi otišli u svet i otvarali srpske sabirne distributivne centre sa najbolјom robom.

Desetak takvih objekata u gradovima kao što su Čikago, Toronto, Beč, Frankfurt, Minhen, Stokholm, Sidnej, Cirih, Milano, Moskva… snabdevenih robom u vrednosti od po najmanje milion evra, bila bi i odlična osnova za snabdevanje malih etno marketa i mudar i tih povratak srpske robe na ta tržišta.

Ovakvi centri bi se zvali "Srpska kuća", a takve objekte po svetu imaju gotovo sve razvijene zemlјe na koje se ugledamo i kojima težimo. Srbija je i kandidat za prijem u Evropsku uniju. Za nju je otvoreno to značajno tržište sa 450 miliona potrošača!

U Beču, Čikagu i drugim gradovima u svetu gde živi veliki broj Srba trebali bi da otvaramo srpske kuće. Srpske kuće bi bile prodavnice robe proizvedene u Srbiji. Srbi koji žive u tim gradovima bi dolazili da kupuju u njih srpsku robu, recimo, jednom mesečno kada se ide u velikii pazar.

Imamo više pozitivnih primera u svetu, gde je dijaspora odigrala značajnu ulogu u razvoju svoje zemlјe. Navedimo samo jedan pozitivan primer NR Kinu, u kojoj je dijaspora odigrala značajnu ulogu u pokretanju privrednog razvoja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3174886/da-li-bi-mogao-da-se-formira-agrarni-fond-dijaspore

Објављено у Agroekonomija
utorak, 16 februar 2021 15:23

Organske maline dominiraju u zasadima

Površine zasada organskom hranom u Srbiji su u 2020. uprkos otežavajućim okolnostima zbog kovida 19, povećane za 800 hektara upoređenju sa predhodnom godinom kada je površina zasada bila 2.200 hektara, kaže šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Branisalav Raketić.
Ističe u izjavi za Tanjug da u našoj zemlji ima oko 7.000 proizvođača organske hrane koja postaje sve značajniji vid proizvodnje.
Raketić dodaje da su to, pre svega, obradive površine za proizvodnju različitih kultura, a da su nešto manje površine pod livadama i pašnjacima.

Potencijalni proizvođači koji žele da se bave prodajom organske hrane, najpre treba da sklope ugovor sa jednom od šest kontrolnih organizacija koje Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo, kaže Raketić.

"To je jedan trend koji postoji i u EU. Organska proizvodnja predstavlja dobar izvozni potencijal, a naredni period treba iskoristiti za jačanje proizvodnje organske hrane. Da što više ovu vrstu hrane približimo našim potrošačima da vide koje su prednosti organskih proizvoda", ističe on.
Dodaje da su ciljne grupe za konzumiranje ove hrane mladi bračni parovi, deca u školskim i predškolskim ustanovama.
Takođe, sagovornik Tanjuga kaže da je evidentno da treba više raditi na proizvodnji organskog stočarstva, kao i da Srbija tu ima veliki potencijal.

Naviše je zastupljena organska proizvodnja voća, navodi Raketić i dodaje da je akcenat na malini, kupini, borovnici.

Kada je reč o povrću, tu je uglavnom proizvodnja krompira, luka i šargarepe.

"Imamo jedan segment koji posebno potenciramo, to je proizvodnja gotovih proizvoda u vidu voćnih sokova i namaza", ističe on.
Osvrnuvši se na izvoz, kaže, da je u tom slučaju voće dominantno.
Ističe da je 2020. izvoz bio 37,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego što je bio 2019, kao i da se najviše izvozi u Nemačku, Holandiju, SAD, Australiju…

To su uglavnom smrznute upakovane maline sa deklaracijom, koje kao takve dolaze do krajnjeg potrošača, što je bitno, kaže Raketić, jer potrošač može da vidi poreklo odakle ona dolazi. To je potrošaču važno.
Odgovarajući na pitanje da li se u Srbiji proizvodi sva organska roba koje naše tržište traži, ukazuje da dosta uvozimo ovsene pahuljice, testenine.
Prema njegovim rečima, mlinska industrija je jedna od vitalnih industrija koja na godišnjem nivou proizvede više od 142.000 tona testenina.

"Ovo je signal mlinskoj industriji da se može lako preorijentisati na proizvodnju testenine koja je dobijena od organskog brašna, jer je sve veća potražnja potrošača za ovim brašnom. Mora se proizvoditi ono što su zahtevi potrošača”, ističe sagovornik.

Broj korisnika organske hrane iz godine u godinu se povećava, kaže Raketić, komentarišući koliko je organska hrana sve aktuelnija u Srbiji.
Dodaje da tome svedoče i maloprodajni objekti u Beogradu koji u svom asortimanu imaju organske proizvode.

U vezi s tim ističe da je udeo organskih proizvoda u pojedinim maloprodajnim objektima veći od 30 odsto od ukupne robe koju nude potrošačima, što nam, po njegovim rečima, govori da je organska grana sve vise zastupljena u Srbiji.
"Izvoz je legitiman, ali je jako važno da napravimo lepezu organakih proizvoda, a to ne mozemo ako nemamo jako domaće tržište. Stavićemo akcenat na promociju tih prozvoda i zajedno sa proizvođačima i maloprodajnim objektima da ih što vise približimo potrošačima”, kaže on.

Sistem garancije da je roba organskog porekla je bitan za potrošača, ukazao je Raketić, odgovarajući na pitanje na koji način kupac može biti siguran da je kupio organski proizvod.

Sistem obezbeđuje garanciju da ono što se prodaje kao organsko zaista to i jeste, i podleže deklaraciji, naglasio je on.
Kada je reč o ceni organske hrane, kaže, da je u zavisnosti od proizvoda ona nekada skuplja za 30 odsto, a kod određenih vrsta proizvoda čak i duplo, što je dodatna dobit za proizvođače.
S druge strane, napominje, proizvodnja organske hrane je skuplja jer zahteva fizički rad, ali je sužen i izbor dodavanja određenih konzervanasa, aditiva, đubriva.

Inače, krajem januara ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede utvrdilo je spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji za 2021. godinu. Na spisku koji je objavljen u Službenom glasniku, a koji je potpisao ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, određeno je šest kontrolnih organizacija: beogradski Centar za ispitvanje namirnica i Ecocert Balkan, Organica Control System iz Subotice, Ecovivendi, TMS CEE DOO i SGS iz Beograda.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest646478.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28