Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 15 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 15 februar 2021 15:10

Pčelari zaustavili veliku prevaru

Upravo smo dobili informaciju od našeg pčelara sa Zlatibora, da na zlatiborskoj pijaci više nema borovog meda, od kako im je inspekcija ovih dana oduzela nepostojeći „borov med“, jer je sada deklarisan kao borov SIRUP što je oduvek i bio, a građani su decenijama obmanjivani da se radi o borovom medu, koga u Srbiji NEMA.

Borove medljike ima jako retko i u minornim količinama, jednom u više godina, ali su zato neobavešteni posetioci Zlatibora pojeli ogromne količine lažnog „borovog meda“ prethodnih godina.

Hvala inspekciji Uprave za veterinu, načelniku veterinarske inspekcije, direktorki Uprave za veterinu, ministru poljoprivrede i predsednici Vlade Srbije na podršci suzbijanju falsifikata meda na tržištu Srbije, koja je u toku.

Izvor:https://spos.info/klepan-kamen-bolje-melje/

Објављено у Pčelarstvo
ponedeljak, 15 februar 2021 15:00

Srbija na najvećem sajmu organske proizvodnje

Privredna komora Srbije (PKS) uz podršku Švajcarskog programa za promociju izvoza (SIPPO), a u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom zaorgansku proizvodnju „Serbia organica“ i Razvojnom agencijom Srbije (RAS), organizuje nastup devet srpskih kompanija na sajmu organske proizvodnje BIOFACH, koji se ove godine održava u digitalnoj formi od 17-19. februara pod nazivom „BIOFACH eSpecial 2021“.

Srpski proizvođači nastupaće pod prepoznatljivim sloganom „We speak organic“ u okviru digitalnog štanda pod nazivom SERBIAN NATIONAL PAVILION, a svoje najkvalitetnije proizvode potencijalnim distributerima i kupcima predstaviće ECOAGRI SERBIA iz Bele Crkve, DRENOVAC iz Arilja, All NATURAL FOODS iz Nove Pazove, MENEX iz Kruševca, MASTER FOOD iz Užica, ITN GROUP iz Beograda, AWISS iz Beograda, INTERFOOD 6O iz Čačka i FRUTORGA iz Prokuplja.

BIOFACH je najveći specijalizovani svetski sajam u oblasti organske proizvodnje, koji se svake godine tradicionalno održava u Nirnbergu u februaru i okuplja više od 3.000 izlagača, a obiđe ga više od 50.000 posetilaca iz više od 130 zemalja.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/876388/Organska-hrana-iz-Srbije-na-digitalnoj-svetskoj-smotri-BIOFACH-od-17-19.-februara:-Svoje-proizvode-predstavljaju-firme-iz-Cacka-i-Arilja/

Објављено у Biljna proizvodnja
ponedeljak, 15 februar 2021 14:54

Šta će se najviše sejati ovog proleća?

Tek smo stigli do polovine februara, a o prolećnoj setvi se već uveliko priča iako nas do najvažnijeg posla u godinu deli još dva meseca.Za razliku od ranijih godina, kada se setva spominjala neposredno pre nego što treba da počne, ove zime se već prave kalkulacije koliko će koštati, prevenstveno setva kukuruza, koji je najzastupljeniji na oranicama i da li će biti dovoljno semena, odnosno da li su već obezbeđene dovoljne količine na tržištu.

Mada nema povoda za brigu jer će setva biti otprilike kao i lanjska - i u pogledu troškova i i obezbeđenja dovoljne količine semena, prilike na tržištu sada su drugačije u odnosu na prošlu godinu, a to je i podstaklo priču o setvi ranije nego uobičajeno. Tokom jeseni i zime cene žitarica bile su daleko veće nego prošle godine, a naša zemlja potpisala je sporazum s Kinom, najmnogoljudnijom zemljom sveta o izvozu kukuruza. Ove sedmice na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram kukuruza koštao je 22 dinara, soje 59,5 dinara, a pšenice 23,5 dinara, bez PDV. Mađutim, to neće dovesti da povećanja površina na kojima biti posejane ratarske kulture u odnosu na lane i preklane - zapravo malo šta će se promeniti jer će biti posejane poveršine u približno istom obimu, s malim, gotovo zanemarljivim odstupanjima.

- Nemamo oranica na kojima bi se širila setva jer su posebno u Vojvodini sve obradive površine već iskorišćene, a ukoliko i ima slobodnih parcela, to su njive s lošijeg kvaliteta - kaže Vukosav Saković iz Udruženja “Žita Srbije”. U tom udruženju smatraju da će kukuruz biti posejan kao i u prošle godine, na oko 970.000 hektara i da sadašnja dobra cena kukuruza neće doprineti da se poljoprivrednici previše okrenu toj poljoprivrednoj kulturi, zapostavljajući ostale.

Za takva očekivanja, navodi Saković opravdanje se nalazi u činjenici što je jesenas, kao i prošle jeseni, pšenice posejana na približno 600.000 hektara, mada je cena žita bila znatno viša nego tokom žetve i kasnije tokom zime i proleća.

– Ukoliko bi se samo za 100.000 hektara povećala setva kukuruza to bi za trećinu umanjilo površine pod sojom i suncokretom – upozorava Saković i navodi da procenjuje da bi jedino moglo biti manje posejano suncokreta, pa bi uljari uoči setve trebalo da povedu računa o svojim potrebama, sklope ugovore s poljoprivrednicima i unapred dogovore otkupnu cenu novog roda.

I poljoprivrednici kažu da neće ništa veliko menjati u setvenoj strukturi već će, kao i ranije sejati i kukuruz i soju i suncokret.

- Većina nas je još jesenas, čim je završena žetva kukuruza, prodala rod za 16 i 17 dinara, da bi se razdužili za seme i đubrivo – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Dobru cenu kukuruza osetili su trgovci, koji nemaju nikakve veze sa poljoprivredom osim što otkupljuju ratarske kulture, pune svoje silose i čekaju cenu i na našoj muci zarađuju i bogate se.

Po njegovim rečima kukuruza neće biti posejano ni više ni manje nego lane.

– Ako je sada kukuruz skup ne znači da će biti i dogodine. Smatram da ne treba postavljati pitanje koliko će zemljoradnici posejati kukuruza već kakvu će agrotehniku primeniti jer se primenom agrotehničkih mera postižu rekordni prinosi. Šta vredi ako neki ratar uveća površine pod kukuruzom, a izostavi potpunu agrotehniku - jer će tada s, recimo, šest hektara dobiti kukuruza kao da ga je uzgajao na duplo manjoj površini – ističe Kiš.
Ko prodaje na brzinu, kaje se natenane

Poljoprivrednik iz Debeljače Tibor Ban kaže da su ratari izgubili brdo para prodajući kukuruz odmah posle žetve.

– Mnogima su pare trebale a drugi nisu očekivali značajan skok cena, nezabeležen u proteklih deset godina. Zato ću umanjiti površine pod sojom u korist kukuruza, odnosno zbog dobre cene kukuruza i potpisanog ugovora s Kinom ovog proleća ću posejati 80 posto više kukuruza nego prošlog proleća. Na ostaku oranica posejaću soju, pa ću na jesen videti šta će mi doneti otvaranje domaćeg tržišta s Kinom – navodi Ban.

Seme je već kupio, ali napominje da nije upoređivao lanjske i sadašnje cene. Zna da je azotno đubrivo i pesticide skuplje plaćao i da je trenutno dizel gorivo jeftinije nego u ovo doba lane, pa smatra da će troškovi ovogodišnje setve biti isti kao prošle.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobre-otkupne-cene-najavluju-dobru-prolecnu-setvu-15-02-2021

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Tema broja: Stočna hrana
Dragana Petrović

Standard stočne hrane u Srbiji jasno i precizno je definisan Pravilnikom o kvalitetu hrane za životinje. Svi proizvođači bez izuzetka morali bi da se pridržavaju ovog pravilnika. Međutim, izgleda da je slovo zakona jedno, a praksa nešto sasvim drugo. U poslednje vreme sve više stočara se žali na kvalitet hrane koju kupuju. Koliko god bile gladne domaće životinje neće da je jedu.
Tragom ove vesti Agrobiznis magazin je pokušao da sazna šta se događa sa proizvodnjom stočne hrane. Međutim, kada su u pitanju proizvođači, naišli smo na zid ćutnje. Ili se prave blesavi, ili drsko odgovaraju, da je to poslovna tajna. Šta to kriju proizvođači stočne hrane?
Da li treba isticati da od kvaliteta stočne hrane zavisi kvalitet mesa, mleka, mlečnih i mesnih prerađevina, koje se koriste u ljudskoj ishrani?


Ogorčeni stočari

Koze su vrlo izbirljive životinje i neće da jedu svašta. Da bi davale dovoljno mleka zahtevaju raznovrsnu hranu, što podrazumeva da se dobar deo njihove ishrane, posebno tokom zimskih meseci, kada nema sveže trave i lucerke zasniva upravo na stočnoj hrani. Naš čitalac Milan N. iz okoline Valjeva, već godinama gaji koze. Kako kaže, kupovao je Gebi suplemente namenjene za ishranu ovaca i koza, kako bi poboljšao kabastu hranu koju koristi tokom zime za svoje stado.
- Pre izvesnog vremena moje koze su jednostavno prestale da jedu hranu koju sam im davao. Kad god bi dodao Gebi vitaminsko - mineralni premiks, jednostavno su odbijale da jedu. Znajući koliko su suplementi važni za životinje promenio sam proizvođača, ali se dogodilo isto. Misleći da je u pitanju silaža kupio sam džak gotove hrane, i kad sam ga otvorio video sam da se sadržaj ubuđao, a takvu hranu koze nisu htele ni da pomirišu, a kamoli da jedu. Na kraju sam potpuno izbacio stočnu hranu i bilo kakve suplemente, i nastavio da ih hranim senom. Morao sam da dokupim ovsa i kukuruza, jer nisam imao dovoljno. Ne znam šta se dešava sa stočnom hranom, ali znam da je sve više nezadovoljnih, ne samo nas kozara, već i ostalih stočara – ogorčen je naš čitalac.
Nezadovoljni su i ovčari koji se žale na hranu koju kupuju za svoja stada.
- Gebi je najgori, tu hranu ovce više neće da jedu. U stanju su ceo dan da budu gladne, ali neće ni da je okuse. Imamo stado od 70 ovaca rase virtemberg, a krajem decembra moj ovčarnik je postao bogatiji za 20 mladih jaganjaca. Po preporuci veterinara, posle tri nedelje od jagnjenja počeo sam da im dajem prihranu proizvođača Sto posto. Iako se reklamiraju kako imaju najkvalitetniju granulisanu hranu za jaganjce, moje životinje nisu htele da je jedu. Da ne bi propala davao sam ovcama, ali kao što rekoh nisu htele ni da je okuse. Pokušao sam jaganjcima da dajem prihranu proizvođača De Heus hranu, ali je bilo još gore, – požalio se Milisav ovčar iz jednog sela podno Rudnika.

Izgovor umesto odgovora

Tragom sve brojnijih i glasnijih žalbi stočara, Agrobiznis magazin je poslao mejl sa pitanjima na zvanične adrese proizvođača hrane. Pokušali smo da saznamo šta se dešava sa hranom za životinje koje proizvodi Gebi, Hrana produkt, Sto posto, De Heus…
Na sva naša pitanja ostali su nemi i jednostavno se napravili blesavi, svi osim De Heusa. Umesto odgovora na postavljena pitanja dobili smo izgovore. Uz to, drsko su poručili da pročitamo Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje, iako smo pitanjima o kvalitetu hrane želeli da čujemo njihov stav o poštovanju zakonom propisanih normi prilikom proizvodnje stočne hrane i da li iste poštuju. Odgovor iz De Heusa prenosimo u celini:
- Većinu odgovora na Vaša pitanja možete naći u Pravilniku o kvaliteta hrane za životinje, koji je dostupan na internetu. Odgovori na ostala pitanja, kao što su podaci o inspekcijskim nadzorima, informacije o eventualnim reklamacijama, ili stavovi o konkurenciji, tretiraju se kao poslovne tajne, te nismo u mogućnosti da ih dostavimo – poručili su iz De Heusa.
Posle ovakvog odgovora možemo samo da se zapitamo šta to kriju u De Heusu? I ne samo oni, već i ostali proizvođači stočne hrane koji, po svemu sudeći, svoju proizvodnju kriju pod velom tajne. Logično, nameće se pitanje zašto?


Šta kažu u Upravi za veterinu?

Za razliku od proizvođača koji se prave nevešti, u Upravi za veterinu su bili više nego raspoloženi da odgovore na sva naša pitanja.
- U skladu sa odredbama Zakona o veterinarstvu i Zakona o bezbednosti hrane, nadležni organ za kontrolu sprovođenja pomenutih Zakona je Uprava za veterinu, veterinarska inspekcija.
Nadzor nad proizvođačima hrane za životinje se obavlja u skladu sa analizom rizika i godišnjim planom službenih kontrola, a u skladu sa utvrđenim prioritetima u postupanju. Ovaj nadzor se odvija putem nacionalnog programa monitoringa bezbednosti hrane za životinje, kao i monitoringa štetnih supstanci u hrani za životinje – rečeno je Agrobiznis magazinu Upravi za veterinu.
Na pitanje da li je bilo konkretnih prijava nezadovoljnih stočara po pitanju kvaliteta stočne hrane, u Upravi za veterinu su rekli da su kvalitet i bezbednost hrane dve različite stvari i da je njihov prioritet kontrola bezbednosti hrane za životinje.
Međutim, bilo smo uporni pa smo iz drugog puta dobili i odgovore na decidirano pitanje da li je i ko zadužen za kvalitet stočne hrane.
- Kontrola kvaliteta, baš kao i kontrola bezbednosti hrane za životinje vrši se u skladu sa Pravilnikom. U zavisnosti o kakvoj hrani za životinje se radi kontrolu sprovode veterinarska, fitosanitarna i poljoprivredna inspekcija, dok pogranična veterinarska i fitosanirana inspekcija kontroliše uvoz hrane za životinje, kao i sirove koje se koriste u proizvodnji stočne hrane. Poljoprivredna inspekcija kontroliše hranu za životinje biljnog porekla, odnosno hraniva iz skladišta zrnastih proizvoda, a fitosanitarna inspekcija vrši kontrolu hrane za životinje biljnog porekla, i to: u fazi primarne proizvodnje, skladištenja zrnastih proizvoda, dok granična fitosanitarna inspekcija vrši kontrolu uvoza i prevoza – pojašnjeno je u Upravi za Veterinu.
Na naše pitanje koliko često i na koji način inspekcija kontroliše proizvođače stočne hrane, objasnili su nam da ne postoji redovna kontrola, već se ona sprovodi u okviru planiranih službenih kontrola, a shodno procenjenom riziku.
- Subjekti u poslovanju hranom za životinje dužni su da u okviru obaveznih sistema samokontrole uspostave, kako sisteme bezbednosti hrane za životinje, tako i sisteme nadzora nad kvalitetom hrane za životinje. Veterinarska inspekcija u toku službenih kontrola proverava funkcionisanje sistema samokontrole, i po potrebi u slučaju sumnje naređuje dodatne provere i vrši uzorkovanje. U skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, subjekt u poslovanju hranom za životinje je odgovoran za hranu za životinje koju stavlja u promet – pojasnili su u Upravi za veterinu.

Kome da se obrate nezadovoljni stočari?

Pojednostavljeno rečeno proizvođači hrane sami vrše kontrolu kvaliteta, a inspekcija proverava u slučaju da im se nešto učini sumnjivo, ili po prijavi seljaka. Upravo to je bilo i naše sledeće pitanje, odnosno koliko prijava nezadovoljnih stočara su dobili prethodne 2020. godine.
- Tokom prošle godine izvršeno je 45 službenih kontrola objekata u kojima se posluje hranom za životinje, i tom prilikom su u 7 slučajeva utvrđene neusaglašenosti koje su u kratkom roku otklonjene, pa nije bilo razloga da se izriče zaštitna mera zabrane upotrebe objekta ili prostorija i opreme – bio je odgovor iz Uprave za veterinu u prvom setu pitanja, da bi potom svoj odgovor promenili.
- U toku 2020. veterinarska inspekcija je utvrdila 1 neusaglašenost sa parametrima kvaliteta, i u tom slučaju se radilo o premiksima, a ne o kompletnim smešama za ishranu životinja.
Iz ove ustanove ističu da na osnovu izveštaja šefova Odseka veterinarske inspekcije u upravnim okruzima nije primljena nijedna prijava farmera na kvalitet i bezbednost hrane za životinje koja potiče iz odobrenih objekata (mešaona / fabrika stočne hrane).
Na pitanje kome stočari mogu da se požale ukoliko nisu zadovoljni hranom za svoje životinje, i kako izgleda ta procedura, dobili smo sledeći odgovor:
- Farmeri mogu da se, ukoliko imaju sumnje ili drugih problema, obrate nadležnoj inspekciji u skladu sa stvarnom i mesnom, odnosno teritorijalnom nadležnosti. Sve prijave razmatraju se u skladu sa zakonom o inspekcijskom nadzoru. Ukoliko je ocenjeno da su prijave osnovane – pokreće se postupak inspekcijskog nadzora. U toku nadzora, naređuju se korektivne mere koje je subjekt dužan da izvrši, a ukoliko to ne urade – preduzimaju se represivne radnje – rekli su u Upravi za veterinu i naglasili da ne vode zasebnu evidenciju o podnetim prijavama protiv proizvođača hrane za životinje.
- Na osnovu rezultata službenih kontrola i rezultata sprovedenih programa monitoringa bezbednosti hrane za životinje, možemo poručiti poljoprivrednicima da je hrana za životinje, koja potiče iz odobrenih i registrovanih objekata u RS, bezbedna za ishranu životinja. Skrećemo pažnju da su i farmeri dužni da uspostave sisteme samokontrole, odnosno nadzor nad hranom kojom hrane svoje životinje, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, jer nije redak slučaj da problemi u zdravstvenom stanju životinja nastanu upravo korišćenjem sopstvenih hraniva ili pravljenjem smeša za ishranu životinja na gazdinstvu – zaključili su u Upravi za vetrinu.
Pitanja o kvalitetu stočne hrane poslali smo i Institutu za veterinarstvo Srbije u Beogradu, preciznije Odeljenju za ishranu i ispitivanje hrane za životinje. Naime, kako piše na njihovom sajtu ovo odeljenje vrši kontrolu zdravstveno higijenske ispravnosti uvozne hrane i komponenata za hranu za životinje i redovan monitoring unutrašnje proizvodnje. Međutim, odgovore nismo dobili do zaključenja ovog broja.

 

A, šta kaže Pravilnik?

Kao što mu samo ime kaže Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje ( Službeni glasnik RS, 4/2010 i 113/2012, 27/2014, 25/2015 i 39/2016) u svom 1. članu kaže da se ovim Pravilnikom bliže propisuju uslovi u pogledu kvaliteta hrane za životinje, i to za: kategorizaciju, fizička, hemijska, fizičko-hemijska i nutritivna svojstva, fizička, hemijska, fizičko-hemijska i nutritivna svojstva sirovina, kao i vrstu i količinu sirovina; elemente bitnih tehnoloških postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi.
Dalje član 5. ovog Pravilnika jasno kaže da hrana za životinje gde spadaju hraniva, premiksi i smeše, MORAJU da ispunjavaju uslove u pogledu kvaliteta, i to za kategorizaciju, fizička, hemijska, fizičko-hemijska i nutritivna svojstva. Ovo se odnosi i na sve dodatke ishrani za životinje, tačno su definisane dozvoljene granice štetnih materija, kao i dozvoljena odstupanja.

 

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28