Чланци поређани по датуму: nedelja, 14 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Već godinama na društvenim mrežama,najčešće sa lažnih profila, pojedini „srpski poljoprivrednici“, se pretvaraju u agrarne analitičare i sveznalice kojima nije problem da komentarišu proizvodnju meda, nedostatak modernih traktora, iako u njega seli nisu, i to ne zbog toga što nisu mogli, već zato što nisu želeli. Iz objave u objavu oni „znaju“ da je država izneverila seljaka i da neko imaginaran uvek ima više koristi od tog istog seljaka. Mada možda ne treba to da nas čudi kada imamo gradske penzionere koji bi da seljacima popravljaju život, i to tako što će sabirati koliko je subvencija isplatio Nedimović, a koliko Vučić izdvaja za puteve narednih pet godina. Što bi naš narod rekao, sve su to dušebrižnici sa obrazom debelim kao đon, ali ne od gumene čizme, nego od cokule, kojom zapravo treba da šutnemo sve njih u pozadinu i pošaljemo na smetlište istorije, jer je đubretu naravno tamo i mesto.

Nije srpsko selo ni kao ono u Švajcarskoj perfektno čisto i skupo, a ni kao ono holandsko, koje je uređeno od početka pa do kraja, ali sa tuđim proizvodima upakovanim na njihovom tlu, a potom uz mašnicu pod okriljem Evropske Unije poslato širom sveta. Ovih dana je Ministarstvo poljoprivrede objavilo da je Srbija sedamnaestu godinu za redom ostvarila suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda i izvoz vredan 4,1 milijardu dolara. Kada taj grafikon pogledate vidite kako se srpsko selo i njen poljoprivrednik mukotrpno pelo uz stepenice života i borbe za opstanak, dok su sa svih strana duvali najjači vetrovi i pokušavali da nas vrate na dno, ali srpski seljak, domaćin i poljoprivrednik je sve to izdržao uz pomoć svog rada i nešto državnog novca. Da je moglo više moglo je, da je moglo bolje sigurno je, kao što je sigurno da je baba nekad bila devojka, ali baba više devojka biti neće, a poljoprivreda se očigledno podmlađuje. Neki novi klinci su došli, sa laptopovima i telefonima, i već smišljaju kako da dronovima uberu jabuku i prskaju useve. Gle čuda-takozvana srpska opozicija se žestoko usprotivila, valjda treba da usporimo malo pa da prođemo sve što je Evropa prošla dok smo se mi borili da preživimo. Lako je Nedimoviću i Vučiću da opstanu na vlasti kada imaju ovakvu opoziciju. Umesto da gledaju napred oni bi u prošlost. Da nam se kojim slučajem preci sada probude i vide robote kako muzu krave, mlekomate kako sipaju mleko, traktore kako noću oru i one silne kapalice u saksijama, iz kojih rastu borovnice, verovatno bi pomislili došli smotani vanzemaljci koji ne znaju da gaje šljive pa im ostale onako okrugle i male.

Pre nekoliko dana holandsko Ministarstvo poljoprivrede je u deset tačaka objasnilo kako je u Srbiji došlo do naglog napretka u poljoprivredi. Konstatuju da se troše pare uz Iparda, da je malina dostigla cenu kakva nije zabeležena ni pre deset godina, a da se borba za svaki hektar u Vojvodini odvija prsa u prsa. Nekako istovremeno sa ovim Švedska se divi digitalnim protivgradnim sistemima koje Srbija postavlja da bi zaštitila plodove poljoprivrede. Za to vreme dežurne vrane „kvazi poljoprivrednici“ grakću kako je to Vučićeva kampanja i izdaja a da Nedimović pravnik po struci ne može da zna bolje nego oni. Isto tako Uroš Davidović i dalje mlati rukama po studiju sa srceparajućim pričama o seljačkim mukama dok se ostali pribojavaju da im slučajno sa malih ekrana ne uleti u kuću.


Kao kulminacija svega prođe jedan pa drugi, i treći konkurs za mlade poljoprivrednike. Verovatno su svi prema ovim vranama Nedimovićevi mezimci, familija, članovi SNS-a, rođaci, bratije ili kako već vole da kažu. Ipak, vakcina mladima na selu je data i nesporno je da je tri hiljade njih država pomogla sa po deset hiljada evra da kupe šta im treba, i da proizvode više nego do sada jer se zna da subvencija nije novac koji ti država da da bi kupio novi auto, ili veš mašinu, već da sa tim novcem napraviš proizvodnju koja je bolja nego što je bila pa će umesto negdašnjih pet prosek skočiti na sadašnjih osam tona po hektaru, a normalno će biti da pšenice bude barem osam tona u proseku. Nedavno je jedan mladić objavio fotografije krava od kojih dnevno namuze 120 litara mleka, i umesto pohvale dobio je ono tipa ĆUTI, ZAŠTO LAŽEŠ, sigurno su fotografije sa interneta i druge samo njima znane teorije zavere. To što je momak iz Pančeva, i što prodaje mleko Imleku, i što mu plaćaju za to mleko više od četrdeset dinara je nemoguća priča u njihovim glavama, dok on zadovoljno zarađuje poveću menadžersku platu mesečno.
E sad ko koga u Srbiji muze odlučite sami!

Autor: Nemanja Popović

 

Објављено у Agroekonomija

SRBIJA spada u najveće proizvođače šljiva na svetu. Međutim, negativne posledice klimatskih promena i dugotrajna izloženost mnogobrojnim patogenima, naročito virusu šarke, sve više ugrožava autohtone sorte. Zbog osetljivosti prema ovoj bolesti, požegača je gotovo nestala iz voćnjaka.
Situacija sa starim domaćim genotipovima, koje su deo naše tradicije, dodatno je otežana time što ih komercijalne sorte sve više potiskuju, dovodeći u pitanje njihov opstanak. Naučnici okupljeni u projektu CryoPlum, koji je podržao Fond za nauku, rade na očuvanju devet autohtonih sorti šljive primenom krioprezervacije.

Prema rečima dr Darka Jevremovića, sa Instituta za voćarstvo u Čačku, postupak podrazumeva čuvanje ćelija, tkiva i organa na izuzetno niskim temperaturama u tečnom azotu, na minus 196 stepeni. Pod zaštitom će biti sorte belošljiva, crvena ranka, crnošljiva, cerovački piskavac, dragačevka, moravka, požegača, sitnica i trnovača.

- Prvi i osnovni korak u postupku očuvanja genotipova šljive je selekcija stabala iz prirodne populacije i njihova analiza na prisustvo virusa i fitoplazmi - objašnjava dr Jevremović. - Sledi uvođenje odabranih genotipova u kulturu "in vitro", odnosno u laboratoriji na veštačkim hranljivim podlogama, u sterilnim i strogo kontrolisanim uslovima. Kao početni eksplantati se koriste lisni pupoljci ili reznice mladih izdanaka. Materijal se steriliše i postavlja na hranljive podloge za iniciranje lisnih rozeta i nakon toga za gajenje i umnožavanje "in vitro" izdanaka. Sa njih se zatim izoluju vrhovi veličine 1-1,5 milimetara koji će se čuvati u tečnom azotu na minus 196 stepeni.Naš sagovornik ističe da se, pre direktnog uranjanja u tečni azot, eksplantati podvrgavaju čitavom nizu fizičkih ili hemijskih postupaka, koji obezbeđuju uklanjanje vode iz biljnog tkiva do određenog nivoa, čime se izbegava formiranje kristala leda i oštećenje tkiva u procesu brzog zamrzavanja i odmrzavanja. Metode krioprezervacije podrazumevaju upotrebu hemijskih supstanci, kao zaštita ćelija od oštećenja u procesu krioprezervacije. Međutim, neke od ovih supstanci su veoma toksične tako da je neophodno optimizovati vreme izlaganja uzoraka tom rastvorima, kako bi se dobio što bolji oporavak kada se "odlede".- Delovi biljaka se u tečnom azotu, teoretski, mogu čuvati neograničeno - kaže dr Jevremović. - Na minus 196 stepeni svi fiziološki procesi u tkivima staju, te period čuvanja ne bi trebao značajno da utiče na uspešnost regeneracije biljaka iz krioprezerviranih eksplantata. Posle vađenja iz tečnog azota, što mora biti brzo, podvrgavaju se tretmanu hemijskim supstancama koje omogućavaju oporavak i rehidraciju. Potom se postavljaju na hranljive podloge radi regeneracije izdanaka iz preživelih meristemskih ćelija eksplantata.

Doktor Jevremović navodi da je virus "šarke", kao najdestruktivnija bolest koštičavog voća, kod nas prisutan više od 80 godina i veliki broj stabala šljive je zaražen. Neke sorte su tolerantne na bolest, mogu se zaraziti, ali nema šteta u pogledu prinosa i kvaliteta ploda. On dodaje da klimatske promene, utiču na godišnji biološki ciklus voćaka jer se skraćuje period zimskog mirovanja, a kretanje vegetacije i cvetanje počinju ranije u proleće. Ekstremno visoke temperature i dugotrajna suša ugrožavaju autohtone sorte, naročito u nižim predelima i u ekstenzivnim voćnjacima koji su najčešći.

Tokom projekta će se ispitati da li se primenom različitih metoda krioprezervacije može eliminisati virus šarke šljive iz zaraženog materijala.

- Ovo je do sada u svetu pokušano samo jednom, sa podlogom za šljivu primenom slow cooling tehnike, koja je manipulativno i tehnički komplikovanija od metoda koje će se koristiti u ovom projektu i koje su u našoj zemlji prvi put primenjene u Institutu za voćarstvo - navodi dr Jevremović.

Bez podrške Fonda za nauku ne bi bilo moguće realizovati projekat - kaže dr Jevremović. - Planirana istraživanja podrazumevaju veoma obiman laboratorijski rad, razvoj i modifikaciju protokola za multiplikaciju i krioprezervaciju, analizu biljnog materijala... To iziskuje dosta novca koji bismo vrlo teško mogli sami da obezbedimo. Istakao bih odličnu organizovanost Fonda za nauku i saradnju koja je na vrlo visokom nivou.

 Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/964792/stare-sorte-sljive-spasava-debeli-minus-srpski-naucnici-devet-autohtonih-sorti-nase-vocke-odrzavati-metodom-krioprezervacije

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Povećana potražanja žitarica i uljarica, dovela je i do skoka i rekordnih cena gotovo svih poljoprivrednih kultura. Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", prošle kalendarske godine izvezli smo rekordnih 3.638.000 tona kukuruza. Očekuje se i najveći izvoz soje do sada, koja beleži najveći rast cene.Dobar rod i visoka otkupna cena proizvoda, želje su svakog poljoprivrednika. Ratari koji su kukuruz uskladištili posle žetve zadovoljno trljaju ruke, jer je cena te žitarice sada znatno veća.Đorđe Šivoljski, poljoprivrednik iz Stejanovaca kod Rume kaže da je cena kukuruza krenula sa 16 dinara a da je danas 23 dinara plus PDV.

"Bilo bi dobro da smo sav kukuruz sačuvali ali nismo. Jedna druga stvar je vrlo važna, što terminiski ugovori na berzama koje pratimo govore da cena neće padati, nego će samo malo rasti'', ističe Šivoljski.

Prošle godina dobro su rodile gotovo sve poljoprivredne kulture. Kukuruz je oborio rekorde i roda i izvoza.

Sunčica Savović iz Udruženje ''Žita Srbije'' naglašava da je postavljen ubedljiv rekord sa osam miliona i sto hiljada tona roda. Rod je bio za oko pola miliona tona veći u odnosu na prethodnu godinu.

"Kada govorimo o izvozu, prošle ekonomske godine izvezli smo rekordnih tri miliona pedeset hiljada tona kukuruza, i ove godine za izvoz imamo najmanje toliko'', ističe Savović.

Znatno veći prinos pšenice
Za oko 100.000 tona veći je i prinos pšenice u odnosu na prethodnu godinu, ali je njen izvoz do januara išao sporije nego što se očekivalo.

"Od početka ekonomske godine za pšenicu, odnosno jula prošle godine, do kraja 2020. godine, izvezeno je samo 400.000 tona pšenice. Prema našim saznanjima u Udruženju, prodaja je nešto bolja počev od Nove godine, i ukoliko bismo nastavili tempom od 100.000 mesečno, izvešćemo do kraja ove ekonomske godine oko milion tona, što apsolutno ne ugrožava naše tržište'', smatra Sunčica Savović.

Na skok cena uljarica i žitarica, najviše je uticala velika potražnja za tim proizvodima iz Kine, kažu na novosadskoj Produktnoj berzi.

Miloš Janjić, direktor Produktne berze Novi Sad, kaže da soja beleži najveći skok. Ona ima čak za 50 odsto višu cenu, u odnosu na isti period prošle godine, i poslednje što se trguje je 60 dinara bez PDV-a.

Očekuje se izvoz 300.000 tona soje
Sledeći po redu je kukuruz, sa preko 40 odsto rasta cene u odnosu na isti period prošle godine, i sa najvećom cenom od početka 2013. godine. Poslednja cena je 22,10 dinara bez PDV-a.

Tu sledi pšenica, u odnosu na ove dve kulture stabilnija, međutim, i ona preko 20 odsto beleži rast cene i na rekordnom nivou takođe od početka 2013. Sa nivoom od 23,30 dinara bez poreza.

Od uvoznika, za nekoliko godina, postavli smo izvoznici soje. U Uduruženja ''Žita Srbije'' očekuju da na svetskom tržištu prodamo rekordnih 300.000 tona te uljarice.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4258596/zitarice-izvoz-soja.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ceremonijom sečenja slavskog kolača i simboličnim orezivanjem čokota vinove loze, uz zalivanje crnim vinom, vinari i vinogradari u Jagodini, Pomoravlju, Resavi i Levču obeležavaju vinogradarsku slavu Svetog mučenika Trifuna.

Ceremoniju predvode mesni sveštenici, a zbog niske temperature i pandemije virusa korone, mnogo je manje gostiju nego prošlih godina.

U pojedinm vinogradima ceremoniji prisustvuju tri generacije, deda, sinovi i unuci, članovi Viteškog reda Pomoravskog okruga.U Levču, opština Rekovac, povodom Sv. Trifuna, održan je tradicinolani Peti sabor vinara i vinogradara, na kome je svoja vina na ocenu stručne komisije dalo 77 malih i srednjih vinarija Srbije.

Rekovac, nerazvijena opština u Srbiji, i Levač, spadaju u rejon „Tri Morave”, idealno su područje za uzgoj vinove loze, koja se ovde, prema pisanim dokumentima uzgajala pre pet vekova, a prema predanju vino se svake godine, posle berbe, nosilo knezu Lazaru u Kruševac na probu.

U opštini Rekovac danas uspešno radi pet vinarija, koje sa individualnim vinogradarima, imaju više od 1.000 hektara pod vinovom lozom, od kojih su polovina mladi vinogradi i sve je više autohtonih sorti.Na svečanostima, iako su ceremonijalnog karaktera, vinari su dosta pričali o Programu razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021 - 2031, strateškom razvoju i jednom od osnovnih ciljeva države u ovom sektoru u narednom periodu, ocenivši ga „veoma dobrim”, za gajenje vinove loze.

Program omogućuje povećanje površina pod vinogradima, manje usitnjenosti, povećanje udela domaćih vina na domaćem tržištu, rast izvoza u zemlje Evropske unije, razvoj vinskog i ruralnog turizma, uzgoj autohtonih sorti grožđa, smanjenje uvoza vina, pre svega jeftinih, ocenili su danas za Tanjug vinari Jagodine.Vinari Pomoravlja tvrde da je „Srbija preplavljena uvoznim vinima, pre svega jeftinim iz Severene Makedonije, ali i vinima iz Hrvatske i Slovenije, koja su na našem tržištu oko 60 odsto, dok naših vina nema na tržištu tih zemalja”.

Srbija ima dobro podneblje, zemljište, stručnjaka i može se nositi sa najboljima u svetu, tvrde oni i ističu da su „zadovoljni podsticajima države u ovoj oblasti”.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/472951/Vinari-i-vinogradari-Pomoravlja-obelezavaju-Svetog-Trifuna

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić čestitao je praznik Svetog Trifuna svim vinarima i vinogradarima Srbije.
Predsednik je istakao da je, kao ljubitelj vina ponosan na srpske vinare i njihove rezultate.

- Svim vinarima i vinogradarima Srbije čestitam praznik - Dan Sv. Trifuna i želim im rodnu i dobru godinu. Kao ljubitelj vina, ponosan sam na srpske vinare i njihove rezultate u poslednjih 10 godina. Po kvalitetu vina nadmašili smo mnoge regionalne sile, a nadam se i verujem da će potrošači u Srbiji još veću pažnju i poverenje u budućnosti poklanjati domaćim vinima. Živeli!

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/politika/964948/predsednik-srbije-cestitao-praznik-ponosan-sam-srpske-vinare-srecan-sveti-trifun-foto

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Zvaničan zahtev za registraciju ariljske maline, pirotskog kačkavalja i fruškogorskog meda na odobravanje EK biće podnet u drugoj polovini godine, kaže šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Branislav Raketić, dodajući da je pored ovih proizvoda za evropsku oznaku zaštićenog geografskog porekla u pripremi i pirotska peglana kobasica.

Raketić je rekao Tanjugu da su ovi proizvodi sada u proceduri za dobijanje oznake i da su urađene potrebne specifikacije.

Da bi zvanično podneli zahtev za registraciju ovih proizvoda na nivou EU treba da se donese Zakon o šemama kvaliteta za poljoprivredno prehrambene proizvode, naveo je on."To je planirano u programu rada vlade u drugom kvartalu ove godine. Iskoristili smo ovaj period da nezvanično komuniciramo sa kolegama iz Evropske komisije i tako proverimo da li urađene specifikacije treba još da dopunimo", kaže Raketić.

Ministarstvo poljoprivrede je, dodaje, dobilo odgovor da su specifikacije u redu i čim bude ispunjen zakonski uslov ariljska malina, pirotski kačkavalj i fruškogorski med mogu da idu na registraciju.

U pripremi za konkurisanje za evropsku oznaku zaštićenog geografskog porekla je još i pirotska peglana kobasica koja je, ističe Raketić, dobar proizvod kojeg čeka lepa budućnost, a koji je u Srbiji napravio dobar brend i pre zaštite proizvoda. Dodaje da treba pohvaliti proizvođače ovog proizvoda koji su došli do završne faze u izradi potrebne specifikacije za dobijanje oznake.

Takođe, u tome je sa aspekta struke dosta pomogao i Institut za higijenu i tehnologiju mesa, kako bi dobili što relevantniju specifikaciju.Kada su u pitanju očekivanja šta će doneti evropska oznaka ovih proizvoda, ukazuje da će to biti velika stvar za proizvođače, a posebno za one koji već izvoze te proizvode. Raketić kao primer navodi proizvođače ariljske maline, koji malinu u velikom procentu izvoze na tržište zemalja članica EU. Takođe, fruškogorski med će dobiti "vetar u leđa" sa aspekta izvoza, očekuje Raketić.

U mlečne proizvode treba više ulagati, kaže on i najavljuje pomoć proizvođačima kako bi podigli obim proizvodnje svojih proizvoda i na taj način bili što zastupljeniji na tržištu Srbije, ali i na tržištima u regionu.

Upitan kakvu konkurenciju na tržištu van granica će imati ovi proizvodi, Raketić ocenjuje da će konkurencija biti velika, ali da ovi proizvodi imaju uslove da budu konkurentni.

"Potrošači sve više traže tradicionalne proizvode, koji su specifični zbog načina proizvodnje ili područja sa kojeg dolaze, hoće da znaju poreklo proizvoda", ukazao je on.

Najavio je i pomoć resornog ministarstva u vidu promocije na domaćem, ali i tržištu van Srbije.Kada je reč o zainteresovanosti zemalja za srpske proizvode, Raketić je istakao da je izvoz meda ove godine bio veći za 40 odsto nego lane i to pre svega u zemlje EU. Kako je kazao, Srbija postaje sve vidljivija na mapi po proizvodnji kvalitetne i bezbedne hrane.

Dodaje je da ova tri proizvoda kada dobiju evropsku oznaku zaštićenog geografskog porekla neće biti skuplja na domaćem tržištu.

"Suština je da uključimo što veći broj proizvođača u sistem zaštite geografskog porekla i da najveću dobit imaju proizvođači. Većina robe sa zaštićenim geografskim poreklom dolazi iz manje pristupačnih predela, gde se poljoprivreda razvija otežano. Zaštita proizvoda je jedan od načina da se mlado aktivno stanovništvo u tim krajevima zadrži i da ta područja zadržimo živima", navodi on.

Odgovarajući na pitanje da li će dobijanjem EU oznake, proizvođači ariljske maline, pirotskog kačkavalja i fruškogorskog meda povećati obim proizvodnje, po mišljenju Raketića, hoće, jer će to biti "vetar za izvoz" tih proizvoda na tržište EU.

"To će povećati i tražnju na domaćem tržištu, što i jeste cilj, da se podigne tražnja i podigne obim proizvodnje tih proizvoda", naveo je on.

Do sada u Srbiji ima 46 poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji su prepoznati i zaštićeni nekom od oznaka geografskog porekla, iz svih krajeva zemlje, kaže on i napominje da su to mesni i mlečni proizvodi, ali i proizvodi iz sektora prerade voća i povrća.Podseća da je Ministarstvo poljoprivrede nedavno prvi put izdalo dva kataloga: "Autentična Srbija" o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom i "Vinsko blago Srbije" o vinima sa zaštićenom oznakom geografskog porekla.

"Cilj je da povećamo obim proizvodnje ovih 46 proizvoda i da što veći broj proizvođača uključimo u sistem zaštite geografskog porekla", naglasio je on.

Po oceni sagovornika Tanjuga, dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla za tri prva srpska proizvoda pozitivno će uticati na srpsku ekonomiju.

Poljoprivredno-prerađivačka industrija je jedna od vitalnih grana i taj segment će doprineti da procenat BDP bude veći, a sistem zaštite geografskog porekla, kao i organska hrana, dobijaće sve veću ulogu u strategiji razvoja popoprivrede, zaključio je Raketić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/srpska-hrana-sve-trazenija-u-pripremi-dobijanje-eu-oznake-i-za-pirotsku-peglanu/b4prey2

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28