Чланци поређани по датуму: subota, 13 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

U udolini na levoj obali male planinske Ljubostinjske reke, pet kilometara severno od Trstenika uzdiže se manastir Ljubostinja zadužbina najpoštovanije srpske knjeginje Milice Hrebeljanović.

Nakon krvavog Kosovskog boja u kome je izgubila muža kneza Lazara, ona je okupila je oko sebe udovice izginulih junaka, povukla se u manastir gde se zamonašila i pod imenom Evgenija služila Bodu do poslednjeg daha. Tu, u svojoj zadužbini koju je za života podigla za sećanje i buduća pokolenja, je i umrla i sahranjena u manastirskoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice sa leve strane od ulaza.

Slutila kosovsku tragediju

Istorija beleži da je manastir Ljubostinja građen od 1388. do 1405.  Ovu svetinju, Milica je gradila po ugledu na svoje slavne pretke iz dinastije Nemanjića. Prema jednoj legendi ona je želela da sagradi manastir daleko od svih i svega, jer je naslutila veliku  tragediju koja se dogodila godinu dana nakon početka gradnje na Kosovu polju kada su 1389. izginuli srpski junaci među kojima i njen muž knez Lazar Hrebeljanović.

Nakon što je sinu Stefanu predala presto 1393. potpuno se povukla u ovaj manastir gde je ostala do smrti.  Manastir je postao njeno utočište gde je tugovala do kraja života zbog izginulih kosovskih junaka koji su slavno poginuli braneći Srbiju i pravoslavlje. Pored njen prve monahinje bile su udovice srpskih junaka izginulih u Maričkoj bici i Kosovskom boju. Osim Milice u crkvi, ali sa desne strane od ulaza sahranjena je Jelena Mrnjavčević, kći uglednog vlastelina Dušana i udovica despota Uglješe koji je stradao u Maričkoj bici. Nakon što se zamonašila dobila je ime  Jefimija, a u istoriji je ostala upisana kao jedna od prvih žena u Srbiji koja se bavila književnošću i umetnošću. U svili sa zlatnim nitima izvezla je čuveni pokrov sa pohvalom knezu Lazaru, kao dar manastiru.

Turskim osvajačima je ovaj manastir je bio trn u oku. Najviše je postradao u doba Kočine bune odakle je i započeo prvi ustanak protiv turskih osvajača. U znak osvete Turci su zapalili crkvu, izgorele su prelepe freske na zidovima, a riznica kneginje opljačkana. Osim crkvenih relikvija Turci su, kaže predanje, odneli krunu kneza Lazara koja se i danas čuva u Istanbulu. U drugoj polovini 17. veka manastir je na kratko opusteo, ali je ubrzo obnovljen, pa ponovo uništen od strane Turaka. Kako je zabeleženo u Letopisu manastira Ljubostinje jedno vreme je okupljao monahe, ali mu je vraćena prvobitna namena i ponovo je postao ženski manastir posle Drugog svetskog rata. Danas je na njegovom čelu igumanija Hristina koja je ovu dužnost preuzela po želji sestrinstva 1995. posle smrti njene prethodne igumanije Varvare.

 Biser moravske arhitekture

Arhitektura crkve Uspenja Presvete Bogorodice ubraja se među najreprezentativnije spomenike moravske škole. Francuski vizantolog Gabrijel Mije sa oduševljenjem je napisao da je ova crkva moravsku arhitekturu dovela do savršenstva.

Nad trolisnom osnovom uzdiže se kupola koja se oslanja na četiri slobodna stupca. Na zapadnoj strani nalazi se priprata zasvedena prostranom niskom kupolom. Spoljašnjem izgledu crkve majstor je posvetio naročitu pažnju. Sve četiri fasade ukrašene su bogato izrezbarenim kamenim prepletima, koji u vidu širokih pojaseva uokviruju vrata, prozore, koji kao da se nižu u povezanim arkadama duž triju poligonskih apsida, ili ispunjavaju arhivolte iznad plitko usečenih dekorativnih niša. Karakteristični horizontalni venac deli spoljne zidove u dva dela - u donjem su smešteni prozori sa jednim otvorom ili dva okna čiji su završeci ocrtani šiljatim lucima, kakve srećemo u venecijanskoj gotici. U gornjem delu preovlađuju rozete ispunjene raznovrsnim čipkasto izrezanim ornamentima. Na delu sačuvanih fresaka vide se odela, nakit, insignije vladara, što je važno za proučavanje materijalne kulture onoga vremena. U priprati na zapadnom zidu očuvani su  likovi - levo od ulaza knjeginje Milice i kneza Lazara, a desno despota Stevana i njegovog brata Vuka. Od bogatog živopisa u hramu su ostali samo fragmenati i nešto očuvanih detalja arhanđela i svetitelja kao što su  Sveti Simeon i  Sveti Save na jugozapadnom stupcu.

Kao jedna od najvećih vrednosti ove crkve je ikonostas koji je od 1866. do 1870. oslikao akademski slikar Nikola Marković iz Beograda, koji se ovim radom i proslavio. Zanimljivo je da su sačuvani tragovi neimara koji su manastir gradili i slikara freski. Naime, na kamenom pragu vrata koja vode iz priprate u hram uklesan je natpis: Protomajstor Borović Rade. To je poznati Rade neimar iz narodnih pesama koji je gradio crkvu. Slikar Makarije upisao je svoje ime na luku iznad istih vrata. On pripada grupi makedonskih slikara koji su pred navalom Turaka prešli na sever i radili na crkvama u Srbiji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Mlekomat u Čajetini poljoprivrednika Milovana Ninčića privukao je veliku pažnju javnosti i medija, a tako i nadležnih lica. Kako prenosi Radio televizija Srbije, Ministarstvo poljoprivrede podstaknuto prvim srpskim mlekomatom će ubuduće subvancionisati nabavku ovih mašina.

Inovacija koju je stočar iz Branežaca uveo pokazala se kao dobar primer za porodična gazdinstva kako naći put do tržišta, a prema najavama će to uticati i na javnu politiku na državnom nivou na polju ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju.

„Ove godine će Ministarstvo da subvencioniše kupovinu mlekomata koji će u velikoj meri pomoći manjim farmerima da na određen način plasiraju, ako ne u celosti svoje proizvode, onda bar dobrim delom, što znači da će moći da dobiju daleko veću cenu od one cene koju dobijaju kod prerađivača“,

izjavila je za RTS Sanja Bugarski iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da podsetimo, samouslužni mlekomat u Čajetini radi 24 časa, litar mleka košta 80 dinara, a automat i senzori vrše hlađenje i sterilizaciju. Brojni lokalni i nacionalni mediji su ispratili ovaj Ninčićev poduhvat, a u planu mu je uvoz novog mlekomata i postavljanje na Zlatiboru, dok su meštani zadovoljni ovim načinom nabavke mleka.

Izvor:https://www.uziceoglasnatabla.com/cajetinski-mlekomat-podstakao-subvencije-video/

Објављено у Agroekonomija

Smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi je globalni trend, ali i izazov. U borbi sa biljnim štetočinama proizvođači i naučnici traže nova rešenja, a protiv pasuljevog žiška slogan je "Opasulji se".Mala buba, veliki problemi. Više od sto godina pasuljev žižak odnosi poljoprivrednicima dobar deo zarade."Probuši zrno, ostavi larvicu unutra, ključni deo pojede, uništi ono što klija, tako da je to zrno neupotrebljivo. Nije za ishranu, jer ko će da jede bubicu, niti je za sejanje, jer nema šta da klija", objašnjava Maja Babić iz Grocke.

Blage zime mu posebno pogoduju, pa je preporuka da se pasulj dobro prosuši i zamrzne na nekoliko dana, što će uništiti larve u zaraženim zrnima.

Sledeća briga je skladište. "Mora da se iznese stari pasulj, da se izvrši njegovo čišćenje, dezinsekcija", kaže profesorka Dušanka Jerinić Prodanović sa Poljoprivrednog fakulteta.

Insekticidi su za sada jedino sigurno oružje, ali ne i opcija koju biraju proizvođači organske i biološki vredne hrane.

"Zadnjih godina, s obzirom na to da su se sredstva za zaštitu bilja veoma mnogo koristila, prvenstveno zato što su efikasna i na mnogo lakši način se suzbijaju štetočine, oni su potisnuli sve druge mere", navodi Lidija Matijević iz Uprave za zaštitu bilja.

Tim naučnika Biološkog instituta u Beogradu započeo je ispitivanja genetičkih slabosti mužjaka žiška. Ideja je da se smanji mogućnost razmnožavanja.

"Sama metoda nije GMO, zato što koristimo žiške iz prirodnih populacija, ne koriste se insekticidi, isplativa je i nova", kaže Mirko Đorđević iz Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković".

Opasulji se – slogan je ovog projekta. Naučnici pozivaju proizvođače da ne gledaju u pasulj, već da im šalju zaražene uzorke.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4257684/pasuljev-zizak-opasulji-se-institut-za-bioloska-istrazivanja.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović posetio je gazdinstvo Vemić iz Trnave u kojem živi i radi jedanaest članova porodice. Braća Vemić, Živorad i Veljko, od kojih svako ima svoje registrovano poljoprivredno gazdinstvo konkurisali su i dobili sredstva sa mehanizaciju i protivgradnu zaštitu. Oni su jedni od deset mladih poljoprivrednika sa teritorije Grada Čačaka koji su prošli konkurs Ministarstva poljoprivrede gde mladi dobijaju milion i po dinara avansno a ta sredstva je potrebno opravdati devedeset dana od momenta uplate i prijema rešenja. Njihovo učešće je dvadeset i pet posto. Tako je čak 13 miliona dinara otšlo na teritoriju Čačka što je impresivan iznos imajući u vidu da ceo lokalni budžet za subvencije iznosi 45 miliona dinara.


Živorad Vemić kaže za Agrobiznis magazin da je konkurisao za atomizer jer će mu značiti u daljem radu, lakšoj zaštiti bilja i kvalitetnijim plodovima i za tarup koji će mu omogućiti lakšu obradu voćnjaka: “Naše proizvode izvozimo najviše u Rusiju. Površina voćnjaka je oko dvanaest hektara sve ukupno sa braćom. Od povrtarstva imamo paradajz koji se prostire na dva hektara na otvorenom, krompir na oko hektar ali više nećemo da ga proizvodimo zbog cene i kupus radi prečišćavanja zemlje jer posle njega može da se posadi neka druga biljka koja lakše uspeva.“


Njegov brat od strica Veljko koristio je do sada subvencije grada Čačka za navodnjavanje. On se opredelio za podizanje protivgradne mreže na zasadu jabuka zlatni delišes i džeromajn na površini oko 1,5 ha:“ Na ovoj površini ima oko pet i po hiljada sadnica otprilike. Zasad je star tri godine. Naša porodica se bavi voćarstvom skoro dvadeset godina a prvu protivgradnu mrežu smo podigli pre deset godina. Mi mlađi polako preuzimamo posao na sebe i to nam je glavni prihod.“
Porodica Vemić složno živi u kući i zajedno za istim stolom se hrani i dogovara o razvoju svojih gazdinstava. Mlađi ukućani su na spratu, petorica braće od 18 do 23 godina. Stariji su u prizemlju i svi lepo i složno žive i rade. Mlade snage, njih četvorica, išli su na obuku u Nemačku tri godine tokom sezone rezidbe i savladali nemačku školu orezivanja voća koja im daje mogućnost visokih prinosa. Kažu sve se desilo slučajuno na jednom sajmu u Nemačkoj gde su upoznali voćara sa kojim su ostvarili kontakt i otišli da kod njega nauče posao.


„To znanje je neprocenjivo jer mi danas orezujuemo svoje zasade po najboljoj praksi, radimo to i drugim domaćinima gde zaradimo dodatni novac, a znanje smo dobili besplatno tako što smo otišli u Nemačku i pomogli našem prijatelju da oreže svojih 30 hektara i naučili u praksi kako orezati voće na najbolji način koji za sada postoji“ kaže nam Živorad Vemić.


Senad Mahmutović za naš časopis je istakao da država Srbija i Ministarstvo poljoprivrede od 2017. godine izdvajaju posebna sredstva za podršku mladim poljoprivrednicima: “Ove godine je za tu namenu opredeljeno skoro tri milijarde dinara. Tri hiljade mladih poljoprivrednika je ostvarilo prava na podsticaje. Tu smo da pružimo podršku mladima tokom cele godine, da im pomognemo da pokrenu proizvodnju i da se time bave na jedan profesionalan način a ne da im to bude usputno.“
Nije lako prići kući porodice Vemić, put je samo nasut, voda ga razara, a dok dolazite ka kući možete videti i crevo koje dovodi vodu do zasada koji su bliže kući. Da bi snabdeli voćnjake vodom investirali su u bunar odakle navodnjavaju zasade. Mladići nam kažu nije im dosadno, njih je petorica i ako bi svako doveo kući po jedog druga to je već mogućnost da u nekom trenutku prekrše epidemiološke mere šaljivo nam objašnjavajući kako se oni osećaju na selu i kako žive.


Na prvi konkurs za mlade poljoprivrednike prijavilo se oko 650 mladih a prethodne godine čak njih pet i po hiljada od kojih veliki broj žena. Ministarstvo poljoprivrede želi da ovim putem pomogne da se što veći broj žena uključi u jedan sasvim novi i moderniji način proizvodnje u poljoprivredi. Jedan od primera dolazi nam iz Baluge kraj Čačka. Aleksandra Ružičić, mlada poljoprivrednica, je putem podsticaja nabavila sadilicu za papriku. Ona sa suprugom obrađuje petnaest hektara zemlje na kojim se nalaze četiri kulture: “Etapno se radi proizvodnja, a kulture koje radimo su paprika, krompir, kupus i zelena salata. Prvi put sam konkurisala za subvencije i ostvarila sam pravo na dve mašine od kojih je jedna isporučena a druga će uskoro. Ovo mi mnogo znači i koristim priliku da se zahvalim Ministarstvu poljoprivrede koje mi je omogućilo da unapredim proizvodnju i da se posao lakše obavlja. To je sadilica kontejnerskog tipa, namenjena sadnji na malč foliju i odmenjuje dosta radne snage. Druga mašina koja treba da stigne je freza bankerica koja služi za formiranje bankova za krompir i povećava njegov prinos za nekih trideset posto.“ Aleksandra i njen suprug su pravi primer zajedno sa porodicom Vemić kako se može lepo i uspešno živeti na selu sa svim komforom koji postoji i u gradu. Jedini problem predstavljaju lokalni prilazni putevi koji još nisu asvaltirani ali se nadaju da će se i to desiti uskoro.


Kada je reč o subvencijama za mlade poljoprivrednike najveći iznos za koji se moglo konkurisati je milion i po dinara. Taj novac se mogao iskoristiti za nabavku tanjirača, freza, drljača i druge mehanizacije, a sredstva za nabavku su se mogla uložiti i u sadni materijal za podizanje voćnjaka, nabavku grla i junadi za tov.


Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavljuje i nove vidove subvencija koje će biti namenjene mladim poljoprivrednicima. Očekuje se raspisivanje konkursa u martu mesecu. Sistem će biti takav da će se prijavljivati na konkurs koji će trajati oko mesec dana, a sredstva će biti isplaćena avansno. Od ukupnog iznosa 50% poljoprivrednik neće vraćati, 40% će biti obavezan kredit kod banke koju poljoprivrednik odabere i po uslovima koje banka odredi, a 10% će biti učešće samog poljoprivrednika. Od ovih sredstava moći će da se nabavlja sva mehanizacija i oprema, kao i da se investira u objekte za proizvodnju. Posebna pažnja prilikom ocenjivanja kandidata će biti poklanjana zaštiti životne sredine i optimizaciji proizvodnje. To će kandidati morati da dokažu kroz svoje prijave. Kako smo nezvanično saznali PDV će biti uračunat u cenu tako da ako investicija košta 2.000.000 dinara bespovratno se dobija milion dinara. Pravo na prijvu za konkurs će imati registrovana gazdinstva, zadruge i privredna društva. Ovaj konkurs neće biti obuhvaćen nabavkom živih životinja. Za te vidove proizvodnje već postoje razrađeni načini subvencionisanja tako da poljoprivrednici mogu i njih koristiti. Pored mladih na ovaj vid subvencija imaće pravo i svi drugi registrovani poljoprivrednici, zadruge i firme.

 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28