Чланци поређани по датуму: četvrtak, 11 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Srbija je izvezla 2.701 tonu meda u 2020. godini, a najviše za Italiju, Norvešku i Nemačku, saopštila je danas Privredna komora Srbije (PKS).Vrednost izvezenog meda je 13.096.000 evra, što je za 46 odsto više nego 2019. godine.

Uvoz meda, za razliku od prethodnih godina, raste, pa je u Srbiju prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i Novog Zelanda."Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji. Indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu i drugih, od velikog su značaja za povećanje prinosa i za ekosistem. Tehnologija u pčelarstvu i dalje napreduje u Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u izvozu meda na platežna tržišta", kažu u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, preneto je u saopštenju.

Prema Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. za sve pčelare određeni su podsticaji u iznosu od 800 dinara po košnici.

Srbija raspolaže prirodnim resursima koji su osnov razvoja pčelarstva, što ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne delatnosti, navode u PKS.

Od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS 2003. počinje rast izvoza meda u zemlje EU, a pčelarstvo i proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda postaju sve interesantnije privredne delatnosti.

Ukazuju da je, prema podacima Uprave za veterinu, do sada registrovano 90 objekata za pakovanje meda u Srbiji, a osnivanjem i registracijom objekata za izvoz meda u zemlje EU (do sad je registrovano sedam objekata), stekli su se uslovi za veću proizvodnju i izvoz meda.

Srbija je u 2019. raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više u odnosu na 2018, podaci su Republičkog zavoda za statuistiku (RZS), a procene pčelarske privrede su da će broj košnica i dalje rasti.

Podsećaju, da je Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda uputila dve inicijative Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Prva se odnosi na izradu Strategije razvoja pčelarstva i formiranje Instituta za pčelarstvo, a druga za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu, što bi omogućilo legalnu trgovinu i izvoz ovog značajnog proizvoda koji je izuzetno skup na stranim tržištima.

Pčelari bi na taj način mogli da prebrode kišne godine koje nisu povoljne za sakupljanje meda, navedeno je u saopštenju.

Da podsetimo, Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih udruženja Srbije, juče ja rekao da je na našem tržištu preko 90 odsto meda falsifikat, kao i fasifikatori uvek iskoriste lošu pčelarsku sezonu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=02&dd=11&nav_id=1809769

Објављено у Pčelarstvo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović održao je danas sastanak sa predstavnicima klaničarske industrije Srbije, na kome je postignuta saglasnost o potrebi još veće orijentacije ka domaćoj proizvodnji i prihvatanju što veće količine domaćeg mesa za potrebe klaničarske industrije.
Upravi za veterinu je dat nalog da dodatno pooštri mere prilikom uvoza, poštujući najviše zdravstvene standarde, kako bi se zaštitilo domaće tržište.Inače, prethodnih dana održana je serija sastanaka proizvođača svinja i prerađivača.

Potpuno smo saglasni da će u narednih par nedelja doći do rasta tražnje za domaćom sirovinom, a u isto vreme i cene na domaćem tržištu, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Takođe, navode, da su pre nešto više od deset godina, oni koji su pregovarali uslove u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (SSP) ispustili priliku da kvalitetno zaštite mesnu prerađivačku industriju, zbog čega se i danas u jednom delu te privredne aktivnosti plaća danak tome.

Ministarstvo poljoprivrede i druge nadležne institucije će naći način da reše ovaj "teški faul" koji je učinjen prerađivačima mesa, indirektno i samim uzgajivačima svinja, poručuje ministarstvo.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/nedimovic-s-klanicarima-dodatno-poostriti-mere-prilikom-uvoza_1208004.html

Објављено у Stočarstvo

Suficit Srbije u izvozu poljoprivredne proizvodnje poslednjih godina dostiže i milijardu i po dolara. Istovremeno, plasman tih proizvoda u Kinu za 11 meseci 2020. vredeo je samo oko 50 milona dolara.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Veljko Jovanović smatra da nije iskorišćen ni deo potencijala za saradnju Kine i Srbije u ovoj oblasti.

“Ono što je srpska velika prednost je pristup mnogim tržištima, što bi trebalo više da se koristi nego do sada. Imamo kvalitet, znanje, iskustvo na najzahtevnijim tržištima. Potrebni su nam, naročiti firmama srednje veličine, investicioni partneri koji bi pokrenuli celu priču”.

Kina je postala vodeće svetsko tržište hrane, a Srbija već ima dozvole za izvoz junećeg, jagnjećeg i svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na to tržište, ali trenutno se plasiraju male količine, pa je tako vrednost najizvoženije govedine 2020. dostigla tek tri miliona evra. Ipak, stvari se pomeraju i Kina je iz Srbije pošle godine prvi put uvozila stočnu hranu, sokove, jagnjetinu.

“Ono što je dobro je da su naše najveće kompanije iz ovih oblasti same došle do nekih partnera u Kini i do značajnih kontakata i time potvrdile svoj kvalitet, a i kredibilitet zemlje iz koje dolaze. Reč je o velikom i zahtevnom tržištu na koje nije lako ući, a kada uđete onda možete svoje mesto da pomerate. Ta saradnja je obostrana", istakao je Jovanović.

Jovanović je ocenio da je budućnost u ulaganju kompanija iz Kine u poljoprivredne potencijale Srbije, kao i zajedničke investicije u ovu oblast. Podsetio je da je Srbija poljoprivredna zemlja, te da je pored ostalog treći proizvođač maline i soje u Evropi, drugi proizvođač šljive i deseti proizvođač kukuruza na svetu, dok je jedan od vodećih regionalnih izvoznika jabuka u Rusiju.

“Interesovanje kineskih firmi za tu saradnju je veliko, ali još nije bilo značajnijih pomaka u smislu konkretnijih investicija. U Komori imamo razgovore na nedeljnom nivou sa kineskim partnerima koji se interesuju za mogućnost investiranja u oblasti poput prerade voća, alkoholnih pića", kaže Jovanović.

Srbija i Kina su 4. februara potpisale i dva protokola o fitosanitarnim uslovima za izvoz sušenog rezanca šećerne repe, kao i za izvoz kukuruza.

Izvor:https://naslovi.net/2021-02-11/beta/srbija-ima-potencijal-za-vecu-saradnju-u-poljoprivredi-i-prehrambenoj-industriji-sa-kinom-video/27272633

Објављено у Agroekonomija

Proizvodnja hrane za pse i mačke postala je unosan biznis poslednjih godina. Samo u 2020. Srbija je izvezla 39.118 tona ove robe, vredne 89,5 miliona evra. U 2012. godini, vrednost izoza bila je gotovo deset puta manja - 7,1 milion, a količina 8.280 tona.
Da je ovaj posao u usponu i dobar za ulaganje nedavno je pomenuo i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Kako je rekao, proizvodnja hrane za kućne ljubimce iz četiri fabrike u Srbiji, beleži značajan rast izvoza.

- U Srbiji se prave gotovi i poluprerađeni proizvodi, ali i klanični otpad treće kategorije, koji se obradi do nekog nivoa i tako izvozi - objašnjava Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočnih proizvoda u Privrednoj komori Srbije. - Najviše izvozimo u Rusiju, Poljsku, Italiju, Grčku, Češku, Švajcarsku, Francusku, Izrael, Bosnu i Hercegovinu, Veliku Britaniju i Albaniju.

Zvanični podaci pokazuju da smo prošle godine uvezli 39.520 tona hrane za pse i mačke. Vrednost ovog uvoza bila je 37,5 miliona evra. Ovakva cenovna razlika između uvoza i izvoza, iako su slične količine u pitanju, kako objašnjva Budimović, može biti ta, jer imamo fabrike koje prave i pakuju jednokratne kesice hrane za upotrebu, koje prodajemo, a s druge strane, nabavljamo u džakovima od po 25 kilograma, pa je to jeftinije. Hranu za pse i mačke uvozimo, osim iz EU, iz SAD i Velike Britanije.- Najveću razmenu ovih proizvoda imamo sa zemljama EU i to je postao izuzetno isplativ posao u Srbiji - objašnjava Budimović. - Ne govori se mnogo o ovom poslu, pa se ni ne zna koliko je unosan. Imamo četiri fabrike za proizvodnju hrane za pse i mačke, ali i firmu u Bačkoj Topoli, koja pravi poluproizvode koji se izvoze i dalje obrađuju. Ovim poslom u Srbiji uglavnom se bave naše, domaće, kompanije.

Značajna vrednost izvoza hrane za pse i mačke beleži se u 2018. godni, kada je ona iznosila 48,5 miliona evra. Godinu dana pre toga izvezli smo robu vrednu 34,1 milion. Srpske fabrike su, inače, duplirale izvoz ove robe, u 2020. godini, u odnosu na 2017. kada je on bio 20.227 tona.
KONCENTRAT ŠALJEMO U PERU
SRBIJA je prošle godine izvezla i 247.000 tona hrane za životinje. Osim one za pse i mačke, tu spadaju i druge komponente koje se prave i ubacuju u stočnu hranu. Vrednost ovog izvoza bila je 167,6 miliona evra i četiri puta je veća nego u 2012. godini. Izvoz je pre devet godina bio 103.098 tona.

- U hranu za životinje spadaju razne smeše, mineralno-vitaminske ili biljne komponente, suncokretova i sojina sačma - objašnjava naš sagovornik. - Sve su to smese koje se pre hranjenja životinja mešaju sa kukuruzom, jer se on ne stavlja u njih. Ovu hranu za životinje izvezli smo u ViH, Veliku Britaniju, zemlje EU, Severnu Makedoniju, Kinu, Albaniju i u Peru.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/963817/hranimo-ljubimce-citavoj-evropi-proslogodisnji-izvoz-obroka-pse-macke-vredan-89-5-miliona-evra

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28