Чланци поређани по датуму: sreda, 10 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Čuveni trkač Jusein Bolt se kune u njega – koristi ga od detinjstva kuvanog, pečenog, prženog, u čorbi, kao prilog ili glavno jelo.U pitanju je batat, sve češći sastojak na domaćim trpezama, ali i sve češći proizvod na srpskim njivama.

Bio narandžaste, bele ili ljubičaste boje, batat je postao nezaobilazan deo pijaca i supermarketa. Zovemo ga još i slatki krompir, iako sa krompirom nema nikakve veze.Batat niti pripada krompirima, niti su u rodu, zajednički im je samo krtolast koren i to što se manje-više pripremaju na isti način, s tim što batat ima široku upotrebu i u slatkim dezertima, koja kod krompira manjka. Sve ostalo, a tu spadaju nutritivni sastav i lekovitost, ide u prilog batatu.

Batat potiče iz Južne Amerike, gde se uzgaja skoro 5.000 godina, ali je rasprostranjen na svim kontinentima, a od pre nekoliko godina ova višegodišnja tropska biljka stidljivo se proizvodi i kod nas.

Oni koju se drznuli da se upuste u avanturu gajenja nečega što nije opšte poznato u Srbiji tvrde da se od ove krtole može zaraditi i do 10.000 evra po hektaru, a to što je sve traženiji, a još nedovoljno rasprostranjen na tržištu još je jedna stvar koja mu na našem podneblju ide u prilog.

Beli batat daje najveći prinos, ljubičasti je na glasu kao najzdraviji, a u Srbiji je najpopularniji narandžasti batat.

Batat je prava nutritivna bomba: 200 grama tog nepravilnog korena sadrži istu količinu beta-karotena koliko i pet kilograma brokolija, a samo 140 grama batata namiri preporučenu dnevnu potrebu za vitaminom E, prenosi portal Bolja zemlja.

Ukus mu je slatkast, kremast, malo podseća na pečenu bundevu, a prepun je vitamina i minerala, pa ga roditelji biraju kao prvu hranu za bebe. Restorani su počeli u jelovnicima da umesto klasičnog pomfrita služe onaj od batata, jer lepo izgleda, a i zdraviji je.

Za razliku od krompira koji trenutno košta oko 50 dinara ali mu cena pada tokom godine i mnogo niže, cena slatkog krompira se ne menja mnogo već godinama, pa je za kilogram potrebno izdvojiti oko 250, 300 dinara.

Uprkos paprenoj ceni, batat ima svoje redovne kupce, pa veći marketi ne dozvoljavaju da gajbica sa njim bude prazna.

Batat se sadi tokom juna, a najveća boljka poljoprivrednika, suša, njemu ide u prilog. Ovaj krompir može da izdrži temperature iznad 50 stepeni celzijusovih, ali mu zato minus uopšte ne prija. Otporan je na štetočine, pa se sredstva za zaštitu praktično ne koriste, što je još jedan od razloga njegove popularnosti na tržištu.

Batat se vadi kada koren dostigne više od 150 grama, što se može očekivati 100 do 130 dana nakon sadnje. Vadi se od avgusta do oktobra i važno je završiti taj posao pre mraza. Znak tehnološke zrelosti korena je beli sok koji curi iz biljke.

Jedna biljka daje do tri kilograma korena i u komercijalnoj proizvodnji prinos može biti od 20 do 50 tona po hektaru. Berba listova batata, koji su takođe jestivi, moguća je i nekoliko puta godišnje.

Za one koji hoće da odu korak dalje od same proizvodnje, mogu da se otisnu u preradu i da prave brašno od batata, pire, čips, kašice.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=02&dd=10&nav_id=1809221

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

PODACI Serbija organika pokazuju da se organskom proizvodnjom u 2019. godini bavilo 6.300 proizvođača, a biljna proizvodnja se odvijala na više do 21 hiljade hektara.
Povećana je pčelarska i živnarska organska proizvodnja.

Biljna organska proizvodnja bila je na 0,61 procenat ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, a tri četvrtine je bilo obradivo zemljište, dok su ostalo livade i pašnjaci. Ratarska organska proizvodnja bila je na 57 odsto površina, voćarska na 33,5, dok je najmanje zastupljen uzgoj povrća na 1,15 odsto.

Organska proizvodnja pođenako je zastupljena u Vojvodini i regionu Južne i Istočne Srbije, sa nepunih 40 procenata. Oko 20,2 odsto organske biljne proizvodnje je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

Kada je reč o organskoj stočarskoj proizvodnja, ona je zabeležila rast. Najviše u pčelarstvu i živinarstvu.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/963279/sve-vise-organskom-priozvodnjom-bavilo-6-300-proizvodjaca

Објављено у Živinarstvo

Za sezonske radnike u poljoprivredi sistem pojednostavljene, elektronske prijave doneo je višestruku korist. Od 2019. godine, otkako se primenjuje zakon koji uređuje pitanje povremenog rada na njivama i farmama, povećan je broj prijavljenih sezonskih radnika u poljoprivredi Srbije, i to deset puta. Ovi radnici dobili su za svoj rad sva prava koja iz takve vrste angažovanja proizilaze.Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je učestvovala u pripremi i uspostavljanju sistema elektronske prijave, u legalne tokove uvedena je polovina od 80.000 sezonskih radnika, koliko ih, prema procenama Zavoda za statistiku, ima u poljoprivredi. Većina ih je ranije bila angažovana na crno, bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa, a sada ih poslodavci i država tretiraju jednako kao i druge zaposlene.

Sezonska radna snaga i dalje je preko potrebna, ne samo u povrtarstvu i voćarstvu, već i u drugim poljoprivrednim delatnostima. Nije lako imati fabriku pod otvorenim nebom, znaju poslodavci, čiji profit zavisi od vremenskih i tržišnih prilika, i koji su doskora u velikom broju slučajeva izbegavali da prijavljuju sezonce zbog dodatnih troškova, komplikovane procedure i nedovoljno fleksibilnog načina ugovaranja. Još teže je raditi na njivi – to znaju sezonci koji su do početka primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima bili uskraćeni za mnoga prava. O tome govori i iskustvo Humanitarnog centra Rom iz Obrenovca, koji se, između ostalog, bavi organizovanjem radnika za povremene poslove u poljoprivredi. U okviru nekoliko projekata ova organizacija nastojala je da doprinese boljem statusu romskih porodica pronalazeći im zaposlenje. Tako su, recimo, sezonski radnici iz Lazarevca bili angažovani na povrtarskim poslovima u Vojvodini, u Gospođincima, kod velikog proizvođača krastavaca, čije je matična firma u Nemačkoj.
Velike kompanije imaju potražnju za većim brojem radnika, tu postoji veća mogućnost da se svake sezone angažuju novi radnici dok, recimo, manji voćnjaci imaju uglavnom organizovanu grupu radnika koja radi iz sezone u sezonu, kaže Ljubiša Jovanović iz Humanitarnog centra Rom.

Dodaje da je često prepreka u velikim voćnjacima i u proizvodnji povrća na otvorenom to što ima mnogo sezonaca i što poslodavci i nadređeni nemaju dobru komunikaciju sa radnicima. Zbog toga veće kompanije imaju više problema u pronalaženju i zadržavanju radnika.

Grupe koje je organizovalo udruženje Rom uglavnom čini 20 do 40 radnika. Jovanović naglašava da sistem elektronske prijave sezonaca donosi veliku promenu kada je reč o položaju povremeno angažovanih radnika, u smislu obezbeđivanja sigurne nadoknade, prijave kod nadležnih, osiguranja, ali i bolje komunikacije i uređenja celog sistema.

Elektronsko prijavljivanje je veoma dobro za radnika, ali naši korisnici nisu bili dovoljno informisani pre ovog angažovanja o takvom načinu prijave. Smatramo da još uvek u mnogim sredinama zainteresovani za sezonske poslove nemaju saznanja o mogućnostima i prednostima elektronske prijave i da je potrebno dodatno raditi na promociji tog značajnog sistema, poručuje Jovanović.
I organizacija Fenomena iz Kraljeva dala je doprinos ovom pitanju, realizujući projekat „Sezonsko zapošljavanje u poljoprivredi“ u okviru GIZ-ovog programa “Migracije za razvoj”. Cilj ovog programa je socioekonomska reintegracija povratnika iz Nemačke i lokalnog stanovništva iz teže zapošljivh grupa. Projekat je podrazumevao informisanje korisnica i korisnika o mogućnostima sezonskog zapošljavanja.

Predstavnica organizacije Aneta Dukić kaže da je među sezonskim radnicima sa kojima je Fenomena bila u kontaktu bio ujednačen broj muškaraca i žena, s obzirom na to da često supružnici dolaze zajedno na posao, pa i cele porodice. Većini je to jedini izvor prihoda.

Većini korisnika i korisnica sa kojima smo razgovarali u početku nije dovoljno jasno zašto se radi elektronska prijava i nema pisanog ugovora i pomalo se pribojavaju da će izgubiti primanja poput socijalne pomoći i da će biti izbrisani sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Međutim, kada saznaju da je zakonom predviđeno da zadrže svoja prava i kako shvataju da su zdravsteno osigurani na radnom mestu i kako redovno primaju naknade za rad, stiču i dodatno poverenje u sistem. Sistem može biti od koristi sezonskim radnicima i radnicama koji nastoje da što veći broj dozvoljenih dana rade u toku godine, ali je mnogima potrebno dodatno informisanje o svim prednostima prijavljivanja, naglašava Aneta Dukić.Rade Petković iz mesta Manđelos, uspešan student Građevinskog fakulteta u Beogradu, jedan je od sezonaca iz sistema elektronske prijave. Po rečima poslodavca, velikog proizvođača duvana i povrća Branka Ostića, Rade je izuzetan radnik pa ga angažuje već par godina na povremenim poslovima i elektronski prijavljuje.

Već četiri godine radim na Ostićevom gazdinstvu. Otkako sam na fakultetu, radim od kraja juna, kada se završe ispitni rokovi, do početka oktobra. Radim na poljima duvana, krastavaca, a bio sam angažovan i na transportu paradajza. Za mene, sve to je izuzetno korisno i dragoceno. Imam prihod, plaćeni su mi doprinosi za penzijsko osiguranje, obezbeđeno mi je i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu. Međutim, pored svega toga imam i još jednu veliku korist. Naime, za mene rad na ovom gazdinstvu predstavlja i dobru praksu, jer sam prošlog leta, recimo, bio angažovan na poslovima navodnjavanja krastavaca a na fakultetu imam predmet “navodnjavanje” tako da mi i u tom smislu rad na njivi dobro dođe, kaže Rade Petković, student treće godine na Odseku za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo.

Prema zakonu, sezonski radnik je radnik kojeg poslodavac angažuje za obavljanje sezonskih poslova uz novčanu naknadu. Dakle, oni koji rade bez naknade za rad ne spadaju u sezonske radnike. Zakon propisuje i da radnik ne može biti angažovan više od 120 dana u kalendarskoj godini na sezonskim poslovima kod jednog poslodavca. Ukoliko poslodavac angažuje sezonskog radnika i po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, i u tom slučaju radnik ne može da radi više od 120 dana u kalendarskoj godini, računajući zbir dana po oba osnova radnog angažovanja.

Sezonski radnik ima pravo da za svoj rad bude plaćen, i to po času rada. Najniži iznos radnog sata ne sme biti niži od minimalne cene rada. Naknada za rad isplaćuje se na kraju radnog dana ili u drugim dogovorenim rokovima. Nezavisno od visine dogovorene dnevnice, poslodavac ima obavezu da za sezonskog radnika na kraju meseca plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, čime radnik stiče pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izvor:https://istmedia.rs/iskustva-kako-sezonski-radnici-u-poljoprivredi-vide-pojednostavljenu-elektronsku-prijavu/

Објављено у Agroekonomija

Za tri dana primili smo preko 500 prijava sumnjivog meda u prodavnicama i to smo prosledili Upravi za veterinu, a akcija inspekcija već donosi prve rezultate, rekao je danas za Tanjug predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
Kao prvi konkretan rezultat on izdvaja da je superanalizom meda kompanije "Med-Hani" iz Vučka kod Smedereva utvrđeno značajno prisustvo šećera poreklom od šećerne trske i kukuruza što je dokaz da je reč o falsifikovanom medu.

"Zadovoljni smo brojem prijava, a nastavićemo da ih primamo u kontinuitetu i da ih prosleđujemo Upravi za veterinu. Ministar poljoprivrede najavio je intenzivan rad inspekcija i biće jako zanimljivih rezultata", rekao je on i dodao da do sada nije bilo neistinite prijave.Živadinović je ocenio da u slučaju otkrivanja meda falsifikovanog šećerom ima i dela utaje poreza i enormne zarade.

"Porez na med je 10 procenata, a na šećer je dosta veći. Cena šećera je 70 dinara, a kada ga plasiraju kroz med to bude zarada od 10 puta na šećeru. Bogaćenje nekih ljudi na tome je enormno", rekao je on.

Dodao je da je problem i nabavka meda preko tendera javnih nabavki, jer je tu bitna niska cena a ne kvalitet pa pravi pčelari sa kvalitetnim medom nemaju šanse.

"Jedino da se med kontroliše prilikom isporuke po tenderu. Da se pošalju uzorci na analize kao neka vrsta samokontrole da bi se znalo kakav se med isporučuje vrtićima i školama", predložio je on.

Objasnio je da u pojedinim radnjama neki med reklamiraju kao "100 posto prirodan" što SPOS ocenjuje kao nedozvoljeno reklamiranje odnosno obmanu potrošača pa je tražena i reakcija tržišne inspekcije.

Živadinović je ocenio da je prošla godina bila loša za pčelare Srbije i da se po pravilu posle takvih rezultata pojavi mnogo falsifikovanog meda na tržištu.

Dodaje, ipak da je zahvaljujući dobrim cenama u inostranstvu 2020. godine ostvarena rekordna vrednost izvoza meda od oko 15 miliona dolara i da je izvezeno 2,7 hiljada tona.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/preko-500-prijava-sumnjivog-meda-do-sada-nije-bilo-lazne-prijave_1207538.html

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28