Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 01 februar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Poslednjih odina pčelari se sreću sa sve većim brojem bolesti i štetočina koje napadaju pčele. Razlog je, smatraju stručnjaci, sve veća zagađenost prirode, zbog čega su pčele sve podložnije bolestima. Pored varoze koja je najrasprostranjenija štetočina, poslednjih godina posebno u Italiji primećena i mala buba Aethina tumida  koja izaziva etiniozu. Ova bolest uzrokuje velike gubitke pčelarima, a neki tvrde da je opasnija od varoze i zato mora biti stalno pod nadzorom.

Uzrok bolesti

Uzrok etinioze je mala buba košnice parazit poznat pod imenom  Aethina tumida koja je poslednjih godina sve zastupljenija u patologiji pčelinje proizvodnje. Kako u Praktikumu za pčelarstvo pišu dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu mužjak je manji od ženki, dug je oko 5,12 mm i širok 3,21 mm. Ženke su nešto krupnije, odnosno duge 5,27 mm i široke 3,25 mm. Zavisno od pola odrasli paraziti su žutobraon do crne boje. Etinioza je prvo primećena u severnoj Americi i južnoj Africi, ali se proširila i u drugim delovima sveta pre svega uvozom inficiranih rojeva. Etinioza se razmnožava i širi unutar pčelinjeg društva, ali za razliku od varoe koja napada pčele, ove bubice se hrane medom, polenom i hranom za pčele koje usled nedostatka iste umiru od gladi. Odrasle jedinke ovog parazita dodatno se hrane preko pčela radilica. Posebno je opasno što se ovaj parazit vrlo brzo širi po košnici. Ženke polažu beličasta jaja veličine 1,4 x 0,26 mm i to najčešće u prostorima između ramova i zida košnice. To predstavlja veliki problem za pčelare koji, ukoliko ne sumnjaju na ovu bolest, često je i ne primete dok parazit već nije zahvatio dobar deo košnice. Nije utvrđeno koliko jaja su sposobne ženke da polože, ali stručnjaci tvrde da je dovoljno dve do tri ženke ovog parazita, pa da dođe do velike inficiranosti društva. Inkubacioni period je prilično kratak svega dva do šest dana, a izlegle larve ove štetočine imaju veliku glavu čime se šteta od pčela. Zanimljivo je da nakon deset do 14 dana kada narastu do prepupalnog oblika napuštaju košnicu i ukopavaju se u zemlju ispod košnice na dubinu od jedan do deset santimetara gde se razvijaju se u lutke.

 Zagađuju med

Razvoj u zemlji traje do sedam dana nakon čega se legu novi adulti. Oni izleću i prva dva dana su izuzetno aktivni  u traženju košnice u koju će se useliti. Posebno ih privlače tamna mesta, a tako sakrivene ove bubice se hrane medom, polenom i hranom za pčele. U stanju su da buše pčelinje ćelije, prave tunele u saću što dovodi do njegovog uništavanja. Osim toga svojim izmetom zagađuju med što dovodi do njegove fermetancije i takav med postaje neupotrebljiv i za pčele, i za čoveka. Fermentisani med kaplje iz ćelija koje su paraziti otvorili i stvara muljevit film unutar košnice. Kod jakih infekcija može se uočiti kako fermentisani med curi iz ćelija saća, kao i iz ulaza u košnicu. Visina štete od ove infekcije, odnosno zaraze pčelinjeg društva malom košničnom bubom zavisi od klime, jačine pčelinjeg društva i drugih uslova u pčelinjaku. Ova buba može da izazove kolaps pčelinjeg legla i dovodi do bežanja odraslih pčela iz jako inficiranog društva. Stručnjaci su utvrdili da ova buba može da napravi veliki problem posebno u područjima sa visokom temperaturom i vlagom vazduha. Osim u samoj košnici može da izazove probleme u objektima za vrcanje meda, čuvanje i skladištenje meda, voska i drugih pčelinjih proizvoda. Košnična buba se može uneti u zemlju i proširiti uvozom matica, rojeva pčelinjih društava, uvozom meda i drugih pčelinjih proizvoda, opreme za pčelarstvo, ali i zrelog voća i biljaka iz zaraženih područja.

Dijagnoza i terapija

Dijagnoza ove bolesti postavlja se detaljnim pregledom košnice, posebno dela između ramova i zida košnice gde se buba najčešće skriva. Kako u Praktikumu za pčelarstvo savetuju dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu treba povremeno proveravati i zemlju ispod košnice kako bi se uočile larve ukoliko ih ima. U borbi protiv ovih parazita najčešće se koriste hemijski tretmani i to dvojako, tretiranjem košnica i prskanjem zemljišta oko košnica. Radi što bolje efikasnosti stručnjaci ističu da je potrebno oba ova tretmana sprovoditi istovremeno. U košnicama mogu da se koriste i trake impregnirane coumaphos-om ili emulzionim koncentratom 40% permetrina. Ova koncentracija permetrina se koristi i za tretiranje zemljišta oko košnica.

Izvor: Agrobiznis magazin  

Објављено у Pčelarstvo
ponedeljak, 01 februar 2021 12:15

Pozlatilo se zrno: Kukuruz nikad skuplji

Stanje na svetskim tržištima, ali i povećana tražnja za žitaricama nakon korona-krize, i pored rekordnih prinosa koje smo imali, doprinele su tome da je otkupna cena kukuruza u Srbiji za čak 25 odsto veća u odnosu na prošlu godinu.Zrno koje zlata vredi, kukuruz, posle više od osam godina, dostiglo je otkupnu cenu od oko 24 dinara po kilogramu sa PDV-om, što je cena kojoj bi se radovao svaki poljoprivrednik, pogotovo onaj koji je mogao da sačeka sa prodajom.

"To verovatno niko nije očekivao. Nama odgovara da poraste cena kukuruza, samo što smo mi kukuruz uglavnom svi prodali dok je bila cena manja. Sad nam ne znači toliko što je otišla cena, ali nadamo se da će se cena održati par godina, da ne radimo džabe, da imamo bolje zarade", kaže Vlado Kopčanski, poljoprivredni proizvođač iz Kucure.Prema rečima stručnjaka, kukuruz je jedina od svih ratarskih kultura koja je imala manju proizvodnju od svetske potrošnje, što se direktno odrazilo i na otkupne cene koje su sada čak 40 odsto veće u odnosu na početak berbe u oktobru.

"U odnosu na isti period prošle godine, cena je viša za čak 25 odsto, znači i pored toga što je rod bio 8 tona po hektaru, i pored toga što imamo dovoljno robe, jednostavno, svetsko tržište, velika potražnja iz sveta, pre svega iz Kine je doprinela da cene rastu", objašnjava Miloš Janjić, direktor Produktne berze.

"S obzirom da se to dešava već drugu, treću godinu, svetske zalihe su prilično istrošene, svetske zalihe kukuruza i to se osetilo na tržištu, a potpomognuto jednostavno i ovom nesigurnošću koje je donela korona kriza, svi veliki uvoznici su veoma požurili da nabave kukuruz u što većoj meri, izašli su na tržište i napravili pritisak na strani tražnje i otuda tako visoka cena", kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar

Trenutni izvozni kapacitet naše zemlje je oko 3 miliona tona kukuruza, od čega je više od dve trećine već realizovano i ugovoreno, a sama cena sa tendencijom rasta i u narednim godinama, neočekivano postaje vodeća tema i pri planiranju nove setve.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/otkupna-cena-kukuruza-veca-za-25-odsto-nego-lane_1203438.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Iz agrarnog budžeta za direktna plaćanja, to jest premije i podsticaje za stočarsku i biljnu proizvodnju u 2021. godini biće izdvojene 24,8 milijarde dinara. Od danas, 1. februara, pa do 31. juna zahteve za podsticaje Upravi za agrarna plaćanja mogu da predaju stočari – za krave za uzgoj teladi za tov, za krave dojilje, za tov junadi, jagnjadi, svinja i jaradi…

Pravo na ovu pomoć iz agrarne kase imaju imaju fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici i pravna lica. Prema uredbi o respodeli podsticaja za ovu godinu iznosi su sledeći:

- podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave – 25.000 dinara po grlu;
- podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove – 40.000 dinara po grlu;
- podsticaji za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve – 7.000 dinara po grlu;
- podsticaji za kvalitetne priplodne krmače i nerastove – 15.000 dinara po grlu;
- podsticaji za roditeljske kokoške teškog tipa – 60 dinara po grlu;
- podsticaji za roditeljske kokoške lakog tipa – 100 dinara po grlu;
- podsticaji za roditeljske ćurke – 300 dinara po grlu;
- podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe šarana – 500 dinara po grlu;
- podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke – 300 dinara po grlu;
- podsticaji za tov junadi – 15.000 dinara po grlu u tovu;
- podsticaji za tov jagnjadi – 2.000 dinara po grlu u tovu;
- podsticaji za tov jaradi – 2.000 dinara po grlu u tovu;
- podsticaji za tov svinja – 1.000 dinara po grlu u tovu;
- podsticaji za krave dojilje – 40.000 dinara po grlu;
- podsticaji za košnice pčela – 800 dinara po košnici;
- podsticaji za proizvodnju konzumne ribe – deset dinara po kilogramu proizvedene ribe;
- podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov – 20.000 dinara po grlu;

Osim toga, kada je o stočarskoj proizvodnji reč, premija za mleko iznosi sedam dinara po litru. Kod biljne proizvodnje osnovni podsticaji su 5.200 dinara po hektaru, a regres za troškove skladištenja u javnim skladištima 40% troškova skladištenja.

Detaljnije informacije o podsticajima, podnošenju zahteva i aktuelnim pravilnicima mogu se videti na sajtu Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs/aktuelni-podsticaji/

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3159428/od-danas-zahtevi-za-podsticaje-u-stocarstvu-za-tovne-krave-40000-dinara

Објављено у Stočarstvo
ponedeljak, 01 februar 2021 12:06

Nedimović: Zakon je jasan, nema GMO u Srbiji

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da nema GMO na teritoriji Srbije ni u proizvodnji ni u prometu.Branislav Nedimović je istakao za Večernje novosti da država ima jasan i rigorozan važeći zakon."Određeni poslovni krugovi uvek imaju interes da tu temu guraju, kao što stoji i činjenica da za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji treba regulisati ovu oblast", rekao je Nedimović odgovarajući na pitanje da li ima iz EU i SAD pritisaka na Srbiju da dozvoli promet GMO.

Kada je reč o kontroli subvencija u poljoprivredi, naglašava da u svom poslu ima onih koji pokušavaju da izigraju zakon, ostvare neki interes preko noći.

Otkad je ljudi, bilo je i varanja, kaže, a na državi je da osigura da se novac građana troši na pravi način, te smo zbog toga krenuli u još rigoroznije kontrole trošenja svih subvencija koje dajemo.

"Nema tu posebno nekih mera koje će se gledati, svaki dinar srpskog građanina je podjednako bitan. Bilo da je reč o podsticajima u stočarstvu, voćarstvu, povrtarstvu ili za nabavku opreme i mehanizacije", navodi Nedimović.

Ekonomska snaga gazdinstva i doprinosi
Govoreći o predlogu Ministarstvu finansija kada je reč o dugovanjima za PIO i poljoprivredne penzije, kaže da je to multisektorski problem koji je do te mere nagomilan da je danas reč o više milijardi evra.

Precizirao je da ne može svaki poljoprivrednik da, plaćao ili ne plaćao doprinose, prima istu penziju.

"Ključna novina koju smo predložili je da se prema ekonomskoj snazi gazdinstva određuje koliki će biti doprinosi. Neće biti isti doprinosi za onog koji ima dva, ili dve stotine hektara", ističe ministar.

O navodnjavanju
Takođe, ukazuje na problem navodnjavanja u Srbiji. Kako kaže, navodnjavanje je jedna od sistemskih stvari koje niko nije rešavao više od 40 godina.

"Ostvarili smo impresivne cifre za vega tri godine", rekao je ministar.

Precizira da je samo u prvoj fazi pokriveno oko 49.000 hektara, u drugoj koja se trenuto sprovodi pokriva se još 40.000 dok se takođe za ovu godinu očekuje početak još osam novih projekata.

Na pitanje šta se dešava sa dolaskom kompanije "Tenis" u Srbiju pojašnjava da nije realno očekivati dolazak nemačke kompanije sve dok se globalno situacija sa afričkom kugom ne reši.

"To su izuzetno velike investicije da bi kompanije poput "Tenisa" preuzele nepotreban rizik. Kada se situacija u u svetu dovede pod kontrolu, onda možemo o tome da razgovaramo", kaže Nedimović.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4241826/neimovic-gmo-.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28