Чланци поређани по датуму: četvrtak, 07 januar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Na padinama planine Bistre, na obali reke Radike i na putu između Gostivara i Debre, nedaleko od sela Rostuše nalazi se manastir Sveti Jovan Bigorski, posvećen Jovanu Krstitelju. Sagrađen je na stenovitoj litici, okružen gustom šumom u srcu netaknute prirode Nacionalnog parka Mavrova. Ovaj manastir, koji proslavlja 1.000 godina postojanja, neodoljivo podseća na svetinje smeštene na Svetoj Gori i spada u jedan od najznačajnijih verskih i kulturnih objekata Makedonske pravoslavne crkve. Manastirska crkva je sagrađena od tucanog kamena — bigora, po kome je ovaj sakralni objekat nestvarne lepote i dobio ime.

Najstarija srpska zadužbina
Prema predanju koje je zabeleženo 1833. u manstirskom letopisu crkvu je 1020. godine sagradio Jovan I. Debranin, prvi arhiepiskop Ohrida. Međutim, narodno predanje kaže da je ovo je jedna od najstarijih srpskih zadužbina. U prilog tome govori i činjenica da svi srpski vladari do početka 20. veka pomagali i darivali ovaj manastir. Prema zapisu igumana ovog manastira iz 1889. „što su Dečani u severnoj Staroj Srbiji, to je Sv. Jovan Bigorski u južnoj Staroj Srbiji.“ Po drugoj legendi manastirsku crkvu je podigao i ukrasio u 11. veku zetski kralj Jovan Vladimir, srpski vladar Duklje, najmoćnije srpske kneževine tog doba.
Tokom vekova manastir je više puta pljačkan i rušen, a najviše su ga oštetili Turci u 16. veku. Usledila je obnova igumana Ilariona 1743. godine uz pomoć seljaka iz sela Galičnika koje su zvali Srbi Rekalije iz plemena Mijaka. Izgrađeno je nekoliko konaka za monahe kao i velelepna manastirska trpezarija. Tokom Prvog svetskog rata Bugari su opljačkali Bigorski i odneli svo srebro koje su našli. Manastir je temeljno obnovljen 1927. godine, a jedno zvono je 1925. godine darivao kralj Aleksandar Karađorđević.
Tokom 1.000 godina postojanja ova svetinja je bio i bolnica i škola, pa je pri manastiru u periodu između 1868-1874. radila srpska narodna škola. Godine 1891. ovu svetinju pokušali su da uzurpiraju Bugari koji su tražili da im se ustupi zgrada „Starog konaka“ za školski pansion. Pobunili su se monasi, a kada su Bugari pokušali silom da uđu oterali su ih besne meštani, mahom žene, koje su ih gađale kamenjem.
Današnji manastirski kompleks sastoji se od crkve, grobnice (kosturnice) odbrambene kule-zvonika, zgrada za boravak monaha i novoizgrađenog dela za boravak brojnih gostiju koji u ovu svetinju dolaze iz svih krajeva sveta.

Čudotvorna ikona i velelepni ikonostas
Unutrašnjost crkve je oslikana freskama sa kompozicijama iz Hristovog života i stradanja, kao životopis posvećen srpskim vladarima od Nemanjića do Kosovskog boja. U velikoj kupoli oslikan je Hrist Pantokrator – Svedržitelj, koji desnom rukom blagosilja, a u levoj drži jevanđelje. Pored fresaka srpsko poreklo i istorijski kontinuitet dokazuju ikone, dvoglavi beli orlovi na podu hrama, te stari mesingani svećnjaci sa ugraviranim dvoglavim orlovima i zvona.
Naime, tri crkvena zvona koja su bila u tornju do 1924. godine darovi su srpskih vladara. Jedno je 1837. poklonio knjaz Miloš Obrenović, drugo knez Aleksandar Karađorđević 1850. godine, a treće zvono iste godine su darivali kneževići Petar i Andreja Karađorđević.
Kao najveće blago u Bigorsku se čuva ikona sa likom Svetog Jovana Krstitelja koja datira iz 1020. godine i za koju vernici kažu da ima čudotvorne isceliteljske moći. Ipak, najveću pažnju vernika i posetilaca privlači velelepni drveni, ručno rezbareni ikonostas. Ostalo je upisano da je ikonostas pravljen punih šest godina od 1829. do 1835. Ovaj delikatan posao poveren je najvećim majstorima tog vremena, drvodeljama Petru i Marku Filipovski-Garkata, Makariju Frčkovskom i Avramu Dičov kome su pomagali sinovi Vasil i Filip.
Ikonostas je podeljen u šest horizontalnih zona. Prvu čine pravougaona polja sa ornamentima biljaka i životinja, potom sledi deo sa prestonim ikonama koji se završava predstavom orla raširenih krila. Treća zona je podeljena na tri manja dela u kome su simetrično raspoređene predstave anđela, grožđa i vina. Iznad su dva reda ikona sa apostolima, a u sredini veliki krst sa Hristovim raspećem. Mnoge scene, kompozicije i pojedinačne figure izrezbarene su u pokretu sa neverovatnom preciznošću majstora, obogaćene realističnim prikazom vinove loze, cveća poput narcisa i ruže uz napukli nar, koji je bio omiljeni motiv ovih majstora. Ovaj ikonostas pravo je umetničko delo, a umesto potpisa majstori su urezali svoje likove u jednom uglu ikone.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
četvrtak, 07 januar 2021 17:50

Šta se najviše prodaje na E- pijaci?

Platforma E-pijaca, koja je pokrenuta početkom aprila zbog pandemije, jer poljoprivredni proizvođači nisu mogli svoje proizvode da prodaju, mogla bi da preraste u "interaktivnu tržnicu Srbije".
Na digitalnoj pijaci sada je registrovano više od 2.000 malih proizvođača iz cele zemlje.

Kako kažu u Minstarstvu poljoprivrede, ideja je bila da se omogući pristup tržištu, pre svega malim proizvođačima koji nemaju svoje internet strane, kako bi njihovi proizvodi bili dostupni potrošačima.

- U "interaktivnoj tržnici" ponuda svih registrovanih proizvođača biće predstavljena na još bolji i napredniji način, sa slikama, količinama, potvrđenim kvalitetom, cenom i raspoloživošću - navode u resornom ministarstvu. - Postojaće i mogućnost "osvežavanja" ponude, organizovanja popusta i specijalnih ponuda, a sve u cilju podsticanja veće tražnje i trgovine u internet prostoru.

Inače, u planu je i da se razvije posebna mogućnost pretrage i pregleda za male distributivne lance, koji su i najveći kupci.To znači da bi, recimo, jednostavnom pretragom dobili informaciju koliko u selima u okolini Leskovca ima proizvođača krastavaca, paradajza ili pečuraka i mogućnost da nabave određene količine.

- Platforma E-pijaca nudi sve, od džemova, sireva, namaza, mesnih prerađevina, pa do vina, rakije, piva i domaćih sokova - navode u Ministarstvu poljoprivrede. - Ponudom je praktično pokrivena cela teritorija Srbije. Najveće interesovanje je bilo za premijum proizvode, kao što su kvalitetni sirevi i namazi, organske namirnice i prerađevine od bobičastog voća.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/952281/razvijanje-pijace-sada-registrovano-vise-2-000-malih-proizvodjaca

Објављено у Agroekonomija

Za rešavanje velikog broja problema u vinogradarstvu država je procenila da je potrebno 10 godina, a nakon toga očekuje se da će se površine pod grožđem utrostručiti u odnosu na sadašnje, koje su samo 6.700 hektara. Pored toga, preduslov za veću proizvodnju grožđa je i ukrupnjavanje vinograda, čija je površina sada samo 28 ari.

Vlada Srbije nedavno je usvojila i Strategiju razvoja vinogradarstva i vinarstva u narednih deset godina, kojom je predviđeno da se za mere podsticaja iz republičkog budžeta i IPARD fondova izdvoji blizu 500 miliona evra, kako bi se unapredila proizvodnja i na svetskom tržištu napravio prepoznatljiv brend.

Da bi se do toga došlo potrebno je vreme ali i novac kako bi se uočeni nedostaci iz Analize postojećeg stanja, koju je uradilo Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Udruženjem vinogradara vinara Srbije, otklonili. A tih nedostataka je mnogo a da bi se otklonili Srbija će iz budžeta izdvojiti 215 miliona evra a pomoć od 285 miliona evra pružiće EU preko IPARD fondova.Taj novac uložiće se u povećanje površine za uzgoj vinove loze, koje su nesrazmerno male u poređenju sa izuzetno povoljnim agroekološkim i geomorfološkim karakteristikama za razvoj vinogradarstva, školovanje kadrova ali zaštitu srpskog tržišta od nekontrolisanog uvoza grožđa i vina. Pored toga, pet miliona evra na godišnjem nivou, biće usmereno i na marketinšku prezentaciju domaćih vina, koja je do sada bila neadekvatna zbog čega su izuzetno kvalitetna srpska vina ostajala neprepoznatljiva na mapi vinopija u svetu.

Realizacijom ovih ali i drugih mera prevazišla bi se siva slika u ovoj oblasti koja je evidentirana u Analizi postojećeg stanja.

- Na godišnjem nivou od 2014. godine proizvodnja vina se smanjuje za tri posto. Srbija je 2018. godine proizvela 291.000 hektolitar vina što je od 1,3 do čak 9 i po puta manje nego što je u zemljama regiona. Prisutan je i nekontrolisan uvoz vina koja na srpskom tržištu imaju udela blizu 60 posto i neadekvatan marketing za domaća vina zbog čegadomaća vina nisu prepoznata na širem evropskom tržištu. Ta neprepoznatljivost se odražava i na cenu koja na svetskom tržištu niska i u proseku iznosi 1,59 evra po litru. Primera radi, prosečna izvozna cena crnogorskih vina je 2,35 evra a hrvatskih čak 3,03 evra- stoji u Analizi stanja.Vinari kažu da su zadovoljni što je usvojena Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva jer će se ovim dokumentom značajno otkloniti nedostaci u ovoj oblasti.

- Strategija je vrlo obiman dokument koji se kroz osamnaest “poluga” dotiče svake sfere vinskog života, od povećavanja površina pod vinovom lozom, ukrupnjavanja vinograda, komasacije, unapređenja školstva u kome su uočeni mnogi nedostaci, marketinškog nastupa, isticanja geografskog porekla. Ima još mnogo posla, ali u novu godinu ulazimo rasterećeniji. Usvajanje strategije u ovoj godini omogućava planiranje aktivnosti i budžeta za 2021. - navodi Marko Malićanin predsednik Saveza vinogradara i vinara Srbije.

On dodaje da će rezultati biti vidljivi u narednih nekoliko godina.

- Rezultat implementacije ove strategije treba da bude povećanje kvaliteta vina, povećanje potrošnje, edukacija potrošača, suzbijanje sive ekonomije, postavljanje zdrave osnove za stvaranje našeg kvalitetnog sadnog materijala, i uopšte pretvaranje vinarstva u ozbiljnu, veliku privrednu granu. Potencijali su ogromni. Država je to prepoznala i mi sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da sada idemo napred u jedan nezaustavljiv razvoj. Razvoj vinske kulture inplicira i razvoj kulture jedne zemlje. Vino je oduvek bilo i predstavljalo kamen međaš između kulturnih civilizacija i varvara - kaže Malićanin.I Ljubinka O Konor, vinogradarka iz Rajca ima sličan stav.

- Zaštita domaćeg tržišta mora da bude još uređenija jer 60 odsto konzumacije vina u Srbiji su strana. Država jeste preduzela mere za regulisanje uvoza od 2021. godine, ali poželjno je da one budu i oštrije i da se po ugledu na francusku i druge države, prodaja domaćih vina konsekventno podržava -kaže O Konor.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/litar-vina-iz-srbije-u-svetu-kosta-manje-od-2-evra-a-iz-hrvatske-vise-od-3-svake/9b9pg6m

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 07 januar 2021 17:10

Kako ministar Nedimović proslavlja Božić

Na Božić uvek nešto uzmem da radim da bi mi poslovi išli tokom cele godine, kažu tako se valja

Ministar poljoprivrede i član Predsedništva SNS Branislav Nedimović Božić će proslaviti sa najužom porodicom uz bogatu trpezu, ali će tog dana uzeti nešto i da radi jer, kako objašnjava u razgovoru za Kurir, tako se valja, da bi mu išao posao cele godine.

- Za Božić ću biti kod kuće s porodicom, tako je svake godine. Ipak, gledam da tog dana uzmem nešto i da uradim, to mi je savet jednog prijatelja - valja se da započeneš nešto tog dana da bi ti išao posao cele godine. Po podne prošetam s prijateljima - navodi Nedimović.

Na trpezi će biti svakakvih đakonija, ali u njihovoj pripremi on, priznaje, ne učestvuje. - Ja sam tradicionalista, ne radim u kuhinji. Ne pomažem, operisan sam od tih poslova. Šta kažu da donesem, donesem - otkriva ministar i dodaje: - Naručićemo prase na ražnju, biće tu sarma, obavezno česnica.

Nikad nije izvukao novčić iz božićne pogače, čak ni kao dete. - Deci Lei (13) i Filipu (11) interesantno je, gledaju ko će da izvuče paru. Ja nikad nisam izvukao novčić iz česnice - kaže Nedimović.
Idem u crkvu na paljenje badnjaka

- Za Badnji dan smo kod kuće, po podne odem kod lokalnog sveštenika, u crkvu, tu bude paljenje badnjaka i onda opet kući. Postimo tog dana kao i svi - dodaje Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/politika/3599071/bozic-u-domu-ministra-poljoprivrede-branislava-nedimovica-u-zivotu-nisam-izvukao-paru-iz-bozicne-cesnice

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31