Чланци поређани по датуму: subota, 02 januar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

Organska proizvodnja je sve zastupljenija u svetu, a cena ovakvih proizvoda je i do tri puta veća u odnosu na poljoprivredne proizvode gajenje na klasičan način. Međutim, organski uzgajivači se sreću sa brojnim poteškoćama pre svega kako poboljšati prinose bez upotrebe pesticida, ali i zaštiti biljke od štetočina bez korišćenja hemisjkih sredstava.

U svetu se stalno eksperimentiše sa raznim tehnikama, a sve više se upotrebljavaju korisni insekti. Kako piše Horti dejli kao najkorisniji za oprašivanje organskih jagoda u plastenicima pokazao se bumbar.

- Favorizovanje oprašivanja bumbarima je postala ustaljena tehnika. Ovi insekti koriste se za poboljšanje kvaliteta i to ne samo kod organske proizvodnje već sve više kod plasteničke proizvodnje uopšte – objasnio je italijanski poljoprivredni tehničar Karmine Lanaro.

- Pčelinjaci sa bumbarima unose se u plastenike krajem decembra ili početkom januara. Postavlja se nekoliko kutija po hektaru, s tim što se njihov broj povećava na četiri do pet kutija u vreme punog cvetanja jagoda – dodao je Lanaro i naglasio da ovakva vrsta oprašivanja donosi bolje prinose ali i utiče na smanjenje deformisanosti plodova.

U borbi protiv štetočina u zasadima organskh jagoda u plastenicima sve više se upotrebljavaju korisne grinje - Phytoseiulus persimilis koje su se pokazale kao vrlo efikasne u borbi protiv crvenih paukovih grinja.

Ove grinje u prirodi spadaju u predatorske grinje koje se hrane štetočinama i razmnožava se duplo brže u odnosu na svoj plen. Kako zahtevaju posebne uslove kao što je temperatura od 20 do 30 stepeni i vlažnost vazduha do 75 procenata, pokazalo se da plastenici nude gotovo idealne uslove za razvoj ovih grinja. Veoma je proždrljiva pa može da pojede 30 jaja, 24 mlada ili 7 odraslih grinja u jednom danu. Takođe, ova vrsta je i predator crvenog pauka.

Na ovaj način u plastenicima se uspostavlja ekološka ravnoteža koja je na otvorenim poljima narušena nekontrolisanom upotrebom pesticida.

- Persimilis se u plastenik unosi već u decembru u manjem broju kako bi mogli spontano da se razmnožavaju, kolonizuju životnu sredinu i prevladavaju nad crvenim paukom – istakao je Lanaro i naglasio da količina zavisi od veličine plastenika. On posebno naglašava da treba imati u vidu da se ove grinje brzo razmožavaju, te da za kratko vreme da očiste plastenik od štetočina.

 Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 02 januar 2021 10:29

Prihrana ozimne pšenice

Procena raspoloživosti azota pre N – prihrane najtačnije se obavlja uz pomoć N – min metode kojom se neposredno pre kretanja vegetacije, utvrdi raspoloživa količina u zoni do koje je dospeo koren.

Saveti za N – prihranu ozime pšenice

Prihrana fosforom i kalijumom se ne preporučuje zbog njihovog neznatnog premeštanja u dubinu, pa koren ostaje na površini, što smanjuje otpornost na poleganje i sposobnost korišćenja vode iz dubljih slojeva. Ureu ne treba primenjivati u prvoj N – prihrani (najbolje ni u drugoj) zbog zakišeljavanja zemljišta. Potrebnu koncentraciju raspoloživog azota zimi u zemljištu treba postići primenom nitratnih đubriva. Suvišna količina azota snažno utiče na porast nadzemnog dela, a vrlo malo korena, pa se proširuje odnos korena prema izdanku i biljke su plitko ukorenjene. U hladnim, posebno glinovitim, humoznim i slabo aeriranimzemljištima, nitrati umanjuju štetne redukcijske procese, što je važno za aktivnost mikroorganizama i snabdevanje biljaka azotom i drugim elementima.

Visok sadržaj azota u bokorenju predstavlja neophodnu rezervu za prolećno izduživanje. Tada naglo raste potreba za azotom, što je i pravi trenutak za drugu prihranu. Kod kasnijih rokova setve prisutna je opasnot od izduživanja koje određuju građu, odnosno broj klasića na klasu i začetaka cvetova u klasu.

Dobra ishranjenost azotom u vlatanju sprečava kasniju sterilnost klasića i povećava broj plodnih cvetova. Komponente klasa samo su delimično genetski (sortno) određene pa je time dobra N – ishranjenost biljaka još značajnija.

Nakon oplodnje, dozrevanje pšenice odvija se na račun rezervi hraniva, uz njihovo premeštanje iz fotosintetskih neaktivnih delova biljke (starog lista) u klas. N – prihranu ozimih žita treba obaviti u momentu kada počinje razvoj vegetativnih organa (1. N prihrana u bokorenju) i kod zametanja klasa (2. N – prihrana u početku vlatanja). Prva prihrana je važna u svim okolnostima jer se u 2. i 3. etapi razvoja (treći i četvrti list) izdužuje i segmentira budući klas. Ona utiče na koncentraciju hlorofila u listu (boja useva), intenzivniju fotosintezu i brži rast biljaka u vlatanju. Prvu prihranu ne treba obaviti prerano (kad su ozima žita u mirovanju, odnosno po smrznutom zemljištu i hladnom vremenu), već u trenutku prolećnog kretanja vegetacije. Mudro je jedan deo N primeniti u jesen u vidu UREE ili KAN-a pod osnovnu obradu (na lakšim i plitkim zemljištima treba primeniti 25 do 30 % do ukupne potrebe azota, a na težim 30 do 50 %).

Prvu N – prihranu ozimih žita treba, zbog opasnosti od poleganja i pojave bolesti, ograničiti na najviše 55 kgN/ha. Druga prihrana obavlja se u momentu zametanja klasića, koja pada u početku vlatanja, ne kasnije. Taj trenutak se određuje isključivo na osnovu stanja razvoja useva pšenice. Treća prihrana u klasanje (pre oplodnje) ima malo značenje za visinu prinosa, ali utiče na porast hektolitarske mase i veći sadržaj azota u zrnu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu obaveštava sva zainteresovana lica za učestvovanje na javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini da je neophodno ispunjavanje uslova za prijavljivanje. Prilikom prijave neophodno je dostaviti potrebnu dokumentaciju koja je navedena u oglasu za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Imajući u vidu česte nedoumice ponuđača koje se odnose na potrebnu dokumentaciju za prijavljivanje na javno nadmetanje u Upravi za poljoprivredno zemljište posebno skreću pažnju na  sledeće:

1. Za dokazivanje 3 godine aktivnog statusa registrovanog poljoprivrednog gazdinstva potrebno je pribaviti potvrdu o aktivnom statusu iz Registra poljoprivrednih gazdinstava. Prilikom podnošenja zahteva nadležnoj ekpozituri / filijali

 2. Uprave za trezor potrebno je naglasiti da je potrebna potvrda o aktivnom statusu za tri godine. Primer potvrde o aktivnom statusu iz Registra poljoprivrednih gazdinstava možete pogledati ovde.

3. Kao dokaz o vlasništvu  poljoprivrednog zemljišta potrebno je priložiti izvod iz javne evidencije o nepokretnosti (ne stariji od šest meseci), ne razna uverenja, potvrde i druga dokumenta.

Podsećamo, Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede nedavno je saopštila da je identifikovala 546 parcela državne zemlje u 13 opština ukupne površine od 948 hektara koje su napuštene i neobrađene.

- Svi podaci o tim parcelama biće ponuđeni poljoprivrednicima po privilegovanim uslovima, odnosno po početnoj ceni od NULA dinara – rekao je direktor Uprave Branko Lakić.

On je naglasio da se uglavnom radi o parcelama u brdskim područjima, poput Ivanjice, gde usled iseljavanja stanovništva u prethodnim decenijama jednostavno nema ko da se bavi poljoprivredom.

 Izvor; Agrobiznis magazin i https://upz.minpolj.gov.rs/sadrzaj/vest/obavestenje-zainteresovanim-licima-za-zakup-drzavnog-poljoprivrednog-zemljista-o-potrebnoj-dokumentaciji/

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31