Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 18 januar 2021 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 18 januar 2021 17:28

Danci napravili čudo u staroj hali

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) u 2016. godini oko 37 posto zemljine kopnene mase upotrebljeno je za poljoprivredu. Širenje urbanih sredina, upozoravaju naučnici, dovelo je do smanjenja plodne zemlju na planeti čak za trećinu u  poslednjih 40 godina. Kada se tome dodaju klimatske promene koje neminovno utiču na proizvodnju, kao i prekomerna upotreba pesticida poslednjih decenija dolazimo do poražavajućih činjenica – obradivih površinina biće sve manje, a potreba za hranom sve veća.

U potrazi za novim načinima proizvodnje hrane sve više zemalja se okreće alternativnim rešenjima. Jedan od, kako se već pokazalo vrlo perspektivnih modela, je vertikalni uzgoj voća i povrća. Iako je Amerika bila prva zemlja koja je krenula sa ovakvim oblikom proizvodnje, najviše ovakvih, kako ih zovu, fabrika hrane čak 200 ima u Japanu, dok Kinezi imaju oko 80. Nedavno im se priključila i Danska koja je u okolini Kopenhagena otvorila najveću evropsku baštu za vertikalni uzgoj povrća.

Kako je počelo?

Sve je počelo 1999. kada je profesor ekologije i javnog zdravlja na Kolumbija univerzitetu Dikson Despomier dizajnirao prvu baštu za vertikalni uzgoj hrane. Ovaj pionirski poduhvat dočekan je sa dosta opreza, ali se u naredne dve decenije pokazao kao vrlo uspešan i održiv. Farme sa povrćem i manjim, mahom jagodičastim voćem poput jagoda, koje se gaje na ovaj način počele su da niču širom sveta.

Danas u svetu postoji približno oko 74 hektara operativnog vertikalnog poljoprivrednog zemljišta. Ovakav vid proizvodnje često uključuje kontrolisane uslove za rast i razvoj biljaka, kao i tehnike uzgoja bez zemlje kao što su hidroponika, akvaponika i aeroponika. Ovakve bašte mogu se smestiti u zgradama, brodskim kontejnerima, tunelima, fabričkim halama i napuštenim rudarskim oknima. Na ovakav način povrće se uzgaja u strogo kontrolisanim uslovima, sunčevu svetlost zamenjuju LED lampe, a prinos je i do deset puta veći nego na otvorenom. Kako ističu stručnjaci glavna prednost tehnologije vertikalne poljoprivrede je uvećani prinos sa manjom jedinicom površine zemlje. Osim toga, povećana je mogućnost gajenja raznolikih biljnih vrsta koje ne dele isto parče zemlje. Kako su ove fabrike hrane smeštene u zatvorenom, nema bojazni da će doći do ugrožavanja prinosa zbog vremenskih neprilika.

 Kako to rade Danci?

Danci su preuredili staru halu površine 7.000 kvadrata gde će na 14 etaža koje se pružaju od poda do plafona uzgajati salatu, začinsko bilje i kelj. Ova farma je nastala kao plod saradnje Nordic Harvesta i tajvanske grupe YesHealth, a plan je da imaju 15 berbi godišnje i da samo u ovoj hali proizvedu 1.000 tona povrća za godinu dana.

- Nudimo održivi način proizvodnje hrane tokom cele godine, lokalno, bez narušavanja prirode - rekao je osnivač Nordic Harvesta, Anders Riman.

Uzgoj je u potpunosti zasnovan na principu hidroponije, veštačke metode gajenja biljaka kod koje se koristi pesak umesto zemlje, u kombinaciji sa vodom kojoj se dodaju odgovarajući hranljivi sastojci, dok svetlost obezbeđuju posebne LED lampe. Ceo proces ne zahteva upotrebu pesticida, dok električnu energija za celu farmu obezbeđuju savremeni vetrogeneratori.

- U našem slučaju koristimo 100 posto energiju iz vetrenjača, nema dodatnog zagađenja vazduha i što je naš doprinos očuvanju životne sredine – naglasio je Riman.

Za setvu povrća, nadgledanje i kontrolu useva zaduženi su automatizovani roboti. Ovakav sistem zauzima manje prostora u odnosu na tradicionalni uzgoj na otvorenom ili čak u plastenicima i staklenicima. Kako povrće raste u kontrolisanim uslovima i mogućnost izbijanja biljnih bolesti svedena je na minimum. Danci su pedantno izračunali da bi 20 vertikalnih farmi veličine fudbalskog terena mogle da proizvedu dovoljno hrane za celu zemlju.

Ovakav način proizvodnje hrane nije naišao na podršku danskih farmera koji smatraju da je ovim dovedena u pitanje njihova sposobnost da nahrane zemlju.  Farmeri su posebno ukazali na veliku potrošnju električne energije potrebne za takav uzgoj.

Međutim, Riman naglašava da ovakav način uzgoja hrane ima samo prednosti. Povrće se gaji u blizini potrošača što znači da neće izgubiti ništa od svoje svežine što je ranije bilo neminovno zbog transporta proizvoda od farme do potrošača. Kada je u pitanju upotreba energije, on ističe, da se za proizvodnju koristi isključivo zelena energija, a povrće proizvodi bez upotrebe pesticida što je dodatni plus kada je u pitanju zdravlje kupaca.

Dansko-tajvanska kompanija koja stoji iza najveće vertikalne farme za uzgoj povrća u Evropi već je najavila da će 2021. otvoriti još ovakvih bašta u Evropi, ali i u Singapuru, na Filipinima, u Dubai, Saudijskoj Arabiji i Južnoj Africi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

SRBIJA očekuje da najkasnije do kraja godine, a možda i ranije, dobije dozvolu za izvoz jaja i živinskog mesa u Evropsku uniju.
U pripremi je dokumentacija za odobravanje Nacionalnog plana kontrole koka nosilja na salmonelu, za koju su nam bili potrebni podaci o tačnom broju jata i rezultatima ispitivanja na ovu bakteriju. Tek kada Brisel bude aminovao naš monitoring na salmonelu, put našim proizvodima ka evropskim zemljama biće otvoren.

Prema rečima Emine Milakare, v. d. direktora Uprave za veterinu, država je trenutno angažovana na pripremi dokumentacije za stavljanje na listu zemalja za izvoz živinskog mesa u EU. Očekuje se da će Evropska komisija uskoro dostaviti upitnik. To podrazumeva da sumiramo sve što smo dosad uradili, a kada Uprava za veterinu završi administrativne postupke, sledi slanje dokumentacije.

- Sve što treba uradili smo - ispričala je za "Novosti" Milakara. - Pravilnici su usaglašeni sa Evropskom komisijom, ukinuto je lečenje salmonele, jer je i to bila prepreka za izvoz, evidentirana su sva jata... Napravljena je i aplikacija u koju se unose podaci, sprovodi se vakcinacija protiv salmonele, iako nije obavezna, a deo se refundira iz budžeta.Kada je reč o monitoringu na salmonelu, kako objašnjava Milakara, mi treba da im kažemo koja je naša trenutna prevalenca i za koliko ćemo to da smanjimo u narednih godinu dana. Potom im šaljemo rezultate. Neke zemlje, čak u prvom momentu taj procenat obolevanja podignu, kako bi ga lakše i brže "smanjile".

- Očekujem da ćemo mnogo pre kraja godine da dobijemo dozvolu za izvoz živinskog mesa i jaja na tržište EU - ističe Milakara. - Interesovanje za živinsko meso je trenutno veće nego za jaja, ali to je zato što je Evropa zahvaćena avijarnom influencom, za razliku od nas. Od 2018. godine napravljena je elektronska baza podataka kao posebna aplikacija kroz koju se radi evidencija svakog jata živine.

Krajem prošle godine, Privredna komora Srbije objavila je da je do 2023. godine produžen rok za zamenu kaveza, za koke nosilje proizvođača konzumnih jaja. Da bi se sve živinarske farme u našoj zemlji prilagodile novim uslovima, potrebno je između 50 i 60 miliona evra ulaganja. Živinari kažu da im je to ogromna stavka, naročito jer su mnogi od njih na ivici opstanka. Jedan od razloga je i niska otkupna cena jaja. Da bi kavezi bili sređeni po EU standardima, potrebno je uložiti oko 10 evra po koki nosilji.U Srbiji ima oko 900 registrovanih živinarskih farmi za proizvodnju jaja. I tu ima oko četiri miliona koka. Polovina koki nosilja je u vlasništvu nekih 15 komapnija. Najveći uvoznici jaja iz Srbije su Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

 SKUPA STOČNA HRANA

DOBRA cena žitarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

itarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/955698/jaja-srbije-policama-najkasnije-kraja-godine-stize-dozvola-izvoz-zivinskog-mesa-zemlje-evropske-unije

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 18 januar 2021 17:07

Kako sačuvati autohtone rase koka?

Poljoprivredna stručna služba Šabac i Savez živinara Srbije, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, pokrenuli su projekat očuvanja autohtonih rasa koka. Jedna od njih je banatski gološijan, koja ne zahteva posebne uslove za gajenje, a ukoliko je umatiči, proizvođač ima pravo i na državne podsticaje namenjene očuvanju genetičkih resursa.Nije svako golovrato pile banatski gološijan, kaže odgajivač Zoran Demić iz Kikinde, koji ima matično jato. To je krupna, izrazito mesnata domaća živina, otporna na bolesti, visoke i niske temperature. Koka može da snese i 160 jaja godišnje. Nastala je ukrštanjem erdeljskog gološijana i domaće živine.Erdeljski gološijan je jedno, koji se razlikuje od banatskog samo po pufnici, koju erdeljski nema, a banatski ima. Danas, na primer, u Francuskoj imate velike farme fri renč, koje gaje banatskog gološijana kao francuskog gološijana, za meso“, objašnjava Demić, odgajivač banatskog gološijana.

Da bi promovisao banatskog gološijana, Demić je osnovao i farmu u selu Braljine u opštini Ražanj.

Ova rasa je nastala u okolini Kikinde ili u Mokrinu, gde se i danas na neiskorišćenim prostorima na kraju sela gaji živina, što posebno prija banatskom gološijanu.

„Pojavile su se i te komercijalne varijante da su bili zainteresovani čak i restorani da kupuju tu domaću živinu, a i jaja koja su otprilike dva puta skuplja od onih standardnih“, priča Goran Dumitrov iz Mokrina.

Uz banatskog gološijana, Savez živinara Srbije i Poljoprivredna stručna služba Šabac pokrenuli su akciju očuvanja i somborske kaporke i sandžačkog pevača.

„Mi smo kroz projekat zamislili da u Republici Srbiji podelimo 33.000 pilića starosti od sedam do 14 dana, koji će obavezno biti vakcinisani, na nekih 250 do 300 poljoprivrednih proizvođača“, precizirao je Zoran Beljić iz šabačke Poljoprivredne stručne službe.

Prijave mogu podneti registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja će najmanje dve godine razvijati ovu rasu i, ukoliko žele, nakon toga mogu da ih umatiče.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4225382/autohtone-sorte-ocuvanje-banatski-golosijan-.html

Објављено у Živinarstvo

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas sa ambasadorom Izraela u Republici Srbiji Jahelom Vilanom sa kojim je razgovarao o daljem unapređenju saradnje u oblasti poljoprivrede, pre svega u oblasti veterine.

Jedna od tema bila je i usaglašavanje međunarodnih veterinarskih sertifikata u cilju pospešivanja i olakšavanja trgovine između dve zemlje.

Imajući u vidu da Ministarstvo poljoprivrede ulaže velike napore i u navodnjavanje poljoprivrednih površina, na sastanku je razgovarano o saradnji sa Izraelom i u toj oblasti, posebno na temu opreme za navodnjavanje, s obzirom da su izraelske kompanije vodeće u toj oblasti.

U periodu januar-novembar 2020. godine u Izrael je izvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od blizu 20,1 miliona evra, dok je uvoz bio na nivou od oko 840 hiljada evra. Ukupna razmena za jedanaest meseci 2020. godine na nivou je od blizu 21 milion evra, uz ostvaren suficit u razmeni na strani Republike Srbije od 19,2 miliona evra.
Za jedanaest meseci 2020. godine najviše su se izvozili sledeći proizvodi: cigarete; hrana za pse i mačke; jagnjad; voda, sa dodatkom šećera; brašno i griz od soje; smrznute maline; ostalo voće kuvano ili ne bez šećera; koncentrati belančevina bez mlečnih masnoća; smrznute borovnice; Smrznute jagode; neteljene junice mase do 300 kilograma; kuvano tropsko voće; smrznute kupine; smrznute višnje; čokolada itd.
U istom periodu najviše su se uvozili: avokado; soko od pomorandže, smrznuti; preparati bezalkoholni za proizvodnju pića; guava, mango i mangusta; seme povrća; razni prehrambeni proizvodi; slatki krompir; proizvodi (ekstrudirani, ekspandirani), začinjeni, slani; urme sveže ili suve itd.

U 2019. godini je na strani Srbije takođe ostvaren pozitivan spoljnotrgovinski bilans u vrednosti od 12,7 miliona evra.

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31