Чланци поређани по датуму: utorak, 08 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 08 septembar 2020 15:16

Zadruge ponovo u modi

Naslov nema realno veze sa modom, ali ima veze sa profitom. Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, no ona je prekinuta pre dvadesetak godina, jer su nastali problemi sa plasmanom. Plasman gasi male, mali ostaju na ulici i tako do siromaštva. Naš drugi problem je uslovljen ovim prvim, jer je svaštarenje u Srbiji podrazumevajuće. Manji posed često bude veća briga, međutim, ako se taj posed pametno iskoristi, ni egzistencija nije ugrožena.
Proizvođači povrća u Velikom Šiljegovcu, čini se rešili su pitanje svoje budućnosti, upravo zahvaljući udruživanju. Veliki Šiljegovac je bio poznat mahom po
dobrim stočarima. Oni stariji pamte da su kamioni čekali na utovar tovljenika. Do devedesetih godina prošlog veka, od tova bikova i proizvodnje mleka živele su brojne porodice, građeni objekti, kupovala mehanizacija, školovala se deca. Istina, bejbi bif i danas je ovde, ali znatno manje. Naime, tržište, smanjen izvoz, nedostatak posla u industriji menja prilike, te je u ovom kraju sve više botaničara sa proizvodnjom ukrasnog šiblja i četinara, ali i proizvođača povrća, poslednje dve godine ponajviše kornišona. Gazdinstvo Nenada Civića, bavi se povrtarstvom duže od decenije. Šarolika proizvodnja ali se izdvaja,
ne po površini, već sigurnoj završnoj priči kornišon.
„Bavimo se proizvodnjom povrća duže od decenije, bilo je i stočarenja. Radimo poljoprivredu od kada znam za sebe. Bilo je i boljih i lošijih godina. Od prošle godine radimo u okviru „Zadruge Kosmaj“. Druga priča. Sada u jeku berbe dnevno isporučim i do tone ipo ovih lepih plodova. Ranije je bilo ucene, danas znam da za prvu klasu dobijam 90 dinara. Otkupljuje se čak i salatar po ugovorenoj ceni od 18 dinara, dakle ništa ne ostaje na njivi. To mi daje mogućnost da solidno živim. Ranije je bilo problema. Proizvedeš, ulažeš, odvezeš na pijacu u Kruševac, ili Kraljevo. Ucenjuju te nakupci, nekada vratiš robu, hraniš svinje ako ih imaš. Sada je to nešto sasvim drugo. Stvarno sam zadovoljan, ne samo ja nego svi kooperanti“- kaže naš sagovornik.
Ovo je čini se ozbilja priča. Rezultati su slikom, ali i prinosom očigledni. Ukoliko standardi budu zadovoljeni, veća tražnja će iziskivati širenje proizvodnje, međutim tu nastaje novi problem.
„Vidi, ja bih možda širio, međutim ovde je prisutan problem nedostatka radne snage. Nije problem da ovih 35 ari proširim na hektar, dva. Nema ko da bere. Ja sa porodicom to ne bi uspeo. Sve od sadnje, prihrane može, berba ne. Ovo se inače bere rano ujutru. Mladi izgleda više vole da spavaju, ili piju pivo, ne znam“ žali se Civić.
Meštani u selima bar za sada nisu imali ni problema sa aktuelnim virusom. Civići poseduju oko 5 hektara rade i drugo povrće, ali im ovo donosi najbolji profit i siguran plasman. Stoga je iskustveno saslušati i poruku našeg sagovornika.
„Mislim da je zadruga prava stvar. Od ovoga može da živi mala porodica i to na godišnjem nivou. Da se radi mora, ko imamali posed do 30 ari, evo prilike da solidno živi, ne da se obogati, ali da živi da“ - kategoričan je Nenad.
Jelena Radović istog sela, radi u školi. Ta primanja nisu bila dovoljna, te je dodatno krenula kako kaže, sa njenom baštom, čime je pokušala da reši pomenuta dva problema. Bašta ili ne, ovih 12 ari izgleda gotovo pa savršeno. Jelena kaže trudi se, mada i sluša reč struke, koju obezbeđuje zadruga.
- „Znate kako, novca nikada dosta. Ranije sam svaštarila. Mnogo muke, malo para. Jako sam zadovoljna. Mora da se sluša struka, zadruga ima agronoma, svaki dan se čujemo telefonom.Često i navrati. Ja sam zadovoljna prinosom, cenom, uslugom, brigom za nas. Isplata je odmah narednog dana. Jeste veliki posao, moraš da bdiš nad ovim biljkama, neguješ ih kao dete, ali se to obilato vrati. Sada mogu da planiram zaista nešto, ranije samo sam krpila stare zakrpe i nikad kraja“ - Jelena Radović, povrtarka iz Velikog Šiljegovca.
Nama sa strane sve izgleda bajkovito, no do berbe je trebalo izdržati sve izazove koji nosi ova proizvodnja. Radovići su ranije obrađivali više zemlje i svaštarili.
Cena i sigurno tržište su prevagli da se bave upravo proizvodnjom kornišona, čije će plodove ubirati ako ih vreme posluži sigurno do sredine septembra. Berba je krenula nedavno bez većih problema. Za sada pomažu ukućani, Jelena je na godišnjem odmoru, za veći obim biće i neko dodatan angažovan. Sin Veljko ovo letovanje sigurno provodi u berbi, zbog nastale situcije, ali i korisnog džeparca.
Direktorka Zadruge, Slađana Milijašević, ekonomista po struci, lako se nakon građevinarstva i trgovine snašla u svetu poljoprivrede.
„Zadruga Kosmaj osnovana je u Mladenovcu, danas ima oko 200 kooperanata, samo u Šiljegovcu 70 zadrugara. Mi smo uvideli da naši poljoprivrednici, imaju
odlične rezultate u proizvodnji, ali nažalost loše bilanse u plasmanu. Naše je bilo da ih povežemo, da im obezbedimo sav nepohodan repromaterijal, seme, zaštitu, plasman sa sigurnom cenom. Njihov je samo rad, sve drugo naša glavobolja. Naravno, da svako od nas ima svoj cilj i interes. Prošle godine smo probali da plasiramo i papriku ajvarušu, međutim kornišoni i babura su ipak traženiji na tržištu. Jedan deo proizvodnje podmiruje potrebe naši prerađivačkih kapaciteta u Srbiji, dok jedan deo izvozimo. Naši planovi nisu oročeni Srbijom već zahtevima tržišta, te u tom smislu pravimo projektovane planove za
dalje. Meni je posebna satisfakcija u ovom poslu da su i ljudi sa kojima sarađujemo zadovoljni“.- objašnjava Slađana
Agronom Zadruge Kosmaj Saša Rašković, skoro tri decenije radi ovaj posao. Svoj radni vek poklonio je nekolicini srpskih giganata, onih državnih ali i privatnih.
Kaže pamti i bolja I lošija vremena. Biti seljak u Srbiji je sve teže, jer ulaganja često premaše dobit, koju ugroze uglavnom nakupci i trgovci.
- „Ovo je zaista odličan primer kako treba da se radi. Većina kooperantata ima nekog iskustva u povrtarstvu. Oni koji nemaju, zovu nas svakodnevno, uče. Tržište je sve zahtevnije. Ogroman je pritisak u ponudi hemije, zaštite, semena, još veći u potražnji kvalitetnih proizvoda. Da bi došli do dobre cene, morate imati kvalitet u svakom smislu, ali i količinu. Mi smo negde u svemu našli meru i rezultat nije izostao. Nadam se da će posao širiti i zadovoljiti naše
povrtare adekvatnom zaradom“- iskustveno pojašnjava Rašković.
Ovo je zaista lepa priča, za Zadrugu,zadrugare, poljoprivredu, Srbiju. Lepo je videti zadovoljne i nasmejane poljoprivrednike, što je retka prilika u našim
uslovima. Proizvodnja kornišona se odvija uglavnom na malom posedu, koju opslužuju ukućani. Može biti lepa poruka za početnike koji ne znaju šta bi sa svojim parčetom imovine!? Zarada i kvalitet su odlični, te su plodovi našli put i do stranog tržišta. Interesantno je da ova zadruga nije koristila ni dinara subvencija od države. To je razlog još većeg poštovanja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Zadrugarstvo

Tehnološki postupak spravljanja rakije od jabuka obuhvata sledeće operacije:
– pranje plodova – usitnjavanje ili muljanje;
– alkoholnu fermentaciju (vrenje) voćnog kljuka;
– destilaciju (pečenje) prevrelog jabučnog kljuka;
– odležavanje jabukovače u hrastovim buradima i finalizacija.

Pranje plodova - ukoliko su jabuke uprljane, najpre ih treba oprati vodom, kako bi se uklonile mehaničke nečistoće koje mogu da daju strani miris budućoj rakiji. Pečenjem se, takođe, otklanjaju i štetni mikroorganizmi (bakterije i divlji kvasci) koji bi mogli vrenje voćnog kljuka da usmere u pogrešnom pravcu, ili, čak, da prouzrokuju njegovo kvarenje. Usitnjavanje ili muljanje. Bilo bi pogrešno cele plodove staviti u sud za vrenje, budući da bi sporo otpuštali sok, usled čega bi i alkoholno vrenje bilo veoma sporo, a šećer u jabukama ne bi u potpunosti prevreo.

Jabuke se muljaju specijalnim muljačima sa valjcima namenjenim za voće ili pomoću drvenog malja. Ukoliko je dobijeni kljuk jabuke suv, može mu se dodati nešto vode, kako bi se preveo u stanje žitke kaše. Dodavanjem vode može da se reguliše temperatura jabučnog kljuka pre vrenja (da se povisi ili snizi). Natrule i meke jabuke ne treba muljati, jer se one potpuno izgnječe pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sud za vrenje.


Alkoholno vrenje jabučnog kljuka - kljuk dobijen nakon muljanja jabuka stavlja se u sudove u kojima će previrati. Sudovi su različitih dimenzija i od različitog materijala: drvene kace, drvena burad sa kojih je uklonjeno jedno dance, plastična burad raznih dimenzija od polietilena ili ojačanog poliestera. Sudovi ne smeju potpuno da se napune, jer bi u toku vrenja kljuk mogao da prekipi.

Važno je napomenuti da vrenje mora da se obavlja u zatvorenom sudu. Ukoliko se vrenje obavlja u buretu, na otvor se postavlja vranj za vrenje, izgrađen od pečene gline, stakla, plastike. U njih se naliva voda kojoj je dodat vinobran (na 1 dl vode rastvori se 10 mg vinobrana). NJihova funkcija je da ispuštaju ugljen- dioksid, koji se oslobađa tokom vrenja, i sprečavaju kontakt kljuka s vazduhom, sirćetnim mušicama i raznim štetnim mikroorganizmima koji se nalaze u vazduhu.

Na taj način se sprečava i gubitak alkohola isparavanjem. Ukoliko se vrenje kljuka obavlja u kacama ili buradima, moraju se zatvoriti vezivanjem polietilenske folije preko otvora. Na plastičnu burad navrću se poklopci samo ovlaš kako bi ugljen-dioksid, koji se stvara tokom vrenja, mogao da izlazi iz suda. Kljuk se u toku vrenja 1–2 puta dnevno (pogotovo u početku vrenja) promeša, kako bi vrenje bilo ravnomerno u celokupnoj masi i kako bi se sprečilo razvijanje štetnih bakterija sirćetne kiseline. Ovo mešanje nije neophodno, ali je veoma korisno.

Voće je veoma siromašno azotnim jedinjenjima koja predstavljaju važno hranivo za kvasce, koji tokom alkoholne fermentacije kljuka transformiše šećer u alkohol (etil-alkohol) i ugljen-dioksid. Zbog toga se preporučuje da se na 100 kg kljuka doda 40 g amonijum-sulfata ili 40 g amonijum-hidrogenfosfata.

Tri faze alkoholne fermentacije kljuka:
1. početak vrenja,
2. burno (glavno) vrenje
3. doviranje (tiho vrenje).

U početnoj fazi kvasac počinje da se razmnožava i oslobađa se veoma mala količina ugljen-dioksida, i stvara se mala količina alkohola. U toku burnog vrenja alkohol se stvara u znatnoj meri i oslobađa se intenzivno ugljen-dioksid, usled čega se uzdižu čvrsti delovi kljuka u vidu klobuka, a često se stvara i pena. U ovoj fazi oslobađa se i toplota, što doprinosi rastu temperature kljuka. U fazi doviranja sam proces protiče sporije zbog tihog previranja male količine šećera koji se još nalazi u kljuku, usled čega se oslobađaju i male količine ugljen-dioksida. U ovoj fazi, ukoliko je na sudu za vrenje postavljen vranj, ne pokazuje se oslobađanje mehurića ugljen-dioksida.

Ukoliko se ne zna sadržaj kiselina u kljuku ili se ne može odrediti, tada se može pripremiti kaša kalcijum-karbonata u vodi i dodati kljuku uz mešanje sve dok se oslobađaju mehurići ugljen-dioksida. Kada penušanje i izdvajanje ugljen-dioksida prestane, tada su sve kiseline kljuka neutralisane.

Nakon neutralisanja kiselina, kljuk je veoma podložan kvarenju, pa vrenje zato treba obaviti pri nižim temperaturama (oko 20 °C) i odmah po njegovom završetku pristupiti destilaciji.

Pošto se ustanovi da je vrenje kljuka završeno, potrebno je, najkasnije posle 2–3 nedelje, pristupiti destilaciji (pečenju). Ukoliko se prevreli voćni kljuk i dalje čuva, gubi se alkohol, povećava sadržaj kiselina, a mogu se razviti i plesni na površini kljuka, što bi znatno umanjilo kvalitet rakije. Ukoliko vrenje kljuka protiče pri tempe- raturama od 15 do 20°C, smatra se da od početka vrenja pa do momenta destilacije treba da protekne najmanje 6 nedelja. Naročito je problematično čuvanje prevrelog voćnog kljuka u drvenim su-
dovima zbog isparavanja alkohola kroz pore duga, a i zbog nemogućnosti potpunog isključenja vazduha svaranju uslova za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterije i plesni). U hermetički zatvorenim sudovima i čuvanjem na hladnom mestu kvalitet prevrelog voćnog kljuka ne bi degradirao ni za relativno duže vreme.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 08 septembar 2020 14:57

Opasna štetočina primećena u povrću

Na području koje pokriva Poljoprivredno stručna služba Beograd, vizuelnim pregledom useva paprika i paradajza registrovano je prisustvo zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) na do 35 odsto biljaka. Najveće brojnosti registrovane su u usevima na okućnicama i baštama, primetio je Bojan Mijatović, stručnjak za zaštitu bilja ove stručne službe.

Zelena stenica je polifagna vrsta. U poslednjih nekoliko godina u našim proizvodnim uslovima redovno se registruje u usevima paprike, paradajza, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Štete prave larve i imago koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na napadnutim plodovima paprike u paradajza na mestima ishrane dolazi do diskolorizacije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.Kako smo ranije pisali, na intenzivnije širenje zelene stenice uticale su klimatske promene, odnosno globalno otopljenje. Zelena stenica je inače insekt tropskih i suptropskih područja. Godišnje može da razvije i četiri generacije, a jedna ženka može da položi leglo sa više od 100 jaja. Iz njih se razviju larve, koje imaju nekoliko stadijuma razvoja. Mere kontole ove štetočine su veoma teške. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Najbolju efikasnost u cilju njihovog suzbijanja pokazali su insekticidi iz grupe piretroida. Međutim, primenom insekticida iz ove grupe suzbijaju se i korisni organizmi, ističe Mijatović.Suzbijanjem stenica samo hemijskim merama zaštite moguće je stvaranje rezistentnosti na primenjene insekticide. Primena insekticida u periodu zrenja plodova je veoma ograničena zbog često nemogućnosti poštovanja karence. Da bi se izbegli navedeni štetni efekti, moguće je suzbijanje stenica po ivičnim delovima parcela ili na mestima gde su stenice grupisane.

Od aktivnih materija iz grupe piretroida mogu se koristiti cipermetrin ili deltametrin. Na manjim proizvodnim površinama, u cilju smanjenja njihove brojnosti, a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje larvi i imaga, navodi beogradski stručnjak.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/uocena-pojava-zelene-stenice-na-povrcu-kako-je-suzbiti/62809/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
utorak, 08 septembar 2020 14:50

Nećete verovati: Kinesko čudo na njivama!

Kinezi svojim novim traktorom pod imenom ET504-H žele da se pozicioniraju na tržištu ekološki prihvatljivih poljoprivrednih mašina, piše futurefarming.

Sportskog izgleda, ovaj futuristički model podržava 5G tehnologiju mobilne komunikacije i upravljanje na daljinski način.

Ovaj traktor ima magnet koji zadržava magnetska svojstva u odsustvu induktivnog polja ili struje, sinhronizovani srednji i nezavisne električne motore za dizanje i upravljanje. Vodonična gorivna ćelija radi kada mašina ne zahteva punu snagu, dok će ga pod velikim opterećenjem litijumova baterija dodatno napajati. Električni pogonski sklop može da isporuči 50 konjskih snaga pri maksimalnoj brzini od 30 kilometara na sat.

Mašina je od samog početka razvijena kako bi mogla da se upravlja bez prisustva vozača. U tu svrhu oslanja se na 5G mrežu kompanije China Mobile, a takođe koristi GPS antenu, milimetarski radar i tehnologiju velike količine podataka za daljinsko upravljanje.Ova navigacijska tehnologija može u realnom vremenu da uoči stanje vozila i spoljno radno okruženje. Iskorišćava 5G karakteristike poput velike brzine, niskog kašnjenja pa ih kombinuje sa inteligentnom tehnologijom klastera bez vozača kako bi efikasno poboljšala pouzdanost rada poljoprivrednih mašina i pružila potrošačima kvalitetnije usluge.

Zajednički su ga razvili Luoyang Research Institute for Intelligent Agricultural Equipment (CHIAIC) i baza za istraživanje i razvoj napredne proizvodne industrije Luoyang na Istraživačkom institutu za naprednu opremu u Tianjinu na Univerzitetu Tsinghua.

U razvoj je uključen i najveći kineski proizvođač traktora YTO koji je proizveo neke delove prototipa.- Na lokalnom prostoru želimo da demonstriramo rad autonomnog traktora koji radi na vodonik i pokažemo da je to moguće u poljoprivrednoj praksi - kaže Huang Šengsao, zamenik generalnog direktora CHIAIC-a.

Na modelu ET504-H do sada je obavljeno niz eksperimenata, i u proizvodnji i u marketingu. Ali, zbog visokih troškova potrebnih za baterije mašine još nema jasnog plana prodaje. Međutim, naglašavaju inovatori, to se može brzo promeniti.

Već neko vreme se sprovode istraživanja poljoprivrednih mašina koji rade na vodonikovu gorivnu ćeliju. Tako je New Holland 2009. godine predstavio svoj prvi traktor na ovu vrstu pogona, koji je nakon toga na evropskim farmama u upotrebi bio do 2012. godine. Ali, zbog ograničene dostupnosti goriva i visokih proizvodnih troškova, nikada nije postao komercijalno održiv.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3000729/kinezi-predstavili-prvi-pametni-5g-traktor-na-vodonik-video

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30