Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 07 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 07 septembar 2020 11:27

Vreme je za pripremu silaže

Pred stočarima je važan posao, žetva kukuruza i priprema silaže koja predstavlja važno hranivo za mlečna goveda, naročito u zimskom periodu.
Momenat ubiranja kukuruza je od velikog značaja jer je osnovni cilj siliranja čuvanje hranljive vrednosti , od čega zavisi i uspeh stočarske proizvodnje na gazdinstvu. Ovo ističe Radovan Padejski, vlasnik farme iz Perleza, na kojoj je oko 200 muznih grla holštajn frizijske rase i sa koje se decenijama isporučuje mleko ekstra klase za zrenjaninski „Mlekoprodukt“."Ove godine je kukuruz veoma dobar, očekujemo prinos od oko 60 tona po hektaru. Posejali smo ga na oko 20 hektara, u pitanju su kasnostasni hibridi iz grupe FAO 700. Iskustvo govori da od lošeg kukuruza nema dobre silaže", kazao je Padejski kog smo ovih dana zatekli u radu sa sinom Stevanom a uoči značajnog posla, žetve silažnog kukuruza."Najvažnije je da se odredi momenat prave zrelosti kukuruza. Bitna je i tehnologija pripreme silaže a moja uloga je da nakon žetve kukuruza širim silažnu masu po deponiji, da se ona dobro ugazi bagerom i traktorom kako bi se proces konzervacije što bolje obavio. Na ovaj način hrane treba da bude dovoljno za pola godine", rekao je dvadesetogodišnji Stevan.Na farmi Padejski se bave poluintenzivnim mlečnim govedarstvom. To znači da krave polovinu godine provode na ispaši a ostatak na jaslama. Naročito za taj period je i namenjeno kabasto stočno hranivo , silaža, zbog čega je od izuzetne važnosti kvalitetne konzervacija silažnog kukuruza.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/priprema-silaze-vaznog-stocnog-obroka_1158920.html

Објављено у Stočarstvo
ponedeljak, 07 septembar 2020 11:21

Berba paprike u jeku, šta kažu proizvođači

S prvim septembrom počela je i sezona branja paprike slonovo uvo čijim prinosima povrtari u Ruskom Krsturu ove godine nisu zadovoljni.

- Kiša i hladno vreme tokom juna znatno su uticali da prinosi budu umanjeni premda su paprike duge i mesnate, odlične da se peku za salatu ili da se od njih pravi ajvar. Iako paprike vole da su im "noge u vodi" i godi im toplota, ove godine je tokom juna bilo kišovito i hladnije vreme što je uticalo da izostane bolji rod - kaže predsednica Udruženja proizvođača paprika u Ruskom Krsturu Dušica Oros.

Ona kaže da će zbog znatno nižih prinosa, čak za 40% u odnosu na lane, vlasnici hladnjača verovatno ostati bez ugovorenih količina paprike.

- Prinosi po hektaru neće preći 40 tona, dok su se prošle godine kretali od 55 do 60 tona po hektaru. Zbog toga očekujemo da sezona branja bude kratka - naglašava Dušica Oros.

U ataru Ruskog Krstura paprika je zauzela 350 hektara, osim slonovog uva, na manjim površinama ima i paradajz paprike i babure, koje su, kažu, takođe slabije rodile.

- Sve površine su pod sistemima za navodnjavanje, a u proteklih nekoliko godina na mnogim njivama su podignute mreže. Ova ulaganja su iz kredita, pa imamo velike troškove, a zarade izgleda neće biti. Ne samo zbog manje roda, već i što je cena mala, mada je paprike na tržištu manje, a sve je traženija, jer se nalazimo u sezoni pripreme zimnice. Na više mesta u selu su otvorena otkupna mesta gde trgovci na veliko kupuju papriku da bi je izvozili u Slovačku, Češku, Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju, ali uprkos tome kilogram na veliko sada se prodaje od 55 do 60 dinara, dok je prošle godine kada je bilo dosta paprike kilogram koštao od 65 do 70 dinara. Druga klasa paprike za preradu prodaje se za 30 i 32 dinara po kilogramu - ističe predsednica krsturskog udruženja.Za nekoliko dana krenuće da se beru paprike i u Gospođincima. Za razliku od povrtara u Ruskom Krsturu, gospođinački su zadovoljni rodom. U tom selu sva paprika ide u preradu posredstvom tamošnjeg otkupljivača Agroprodukt.

- Posejali smo papriku direktnom setvom, a ne iz rasada, pa će dospeti tek za nekoliko dana. Prinosi će, očekujemo, biti dobri, ali ne kao lane, kada je godina bila rodna za papriku da se neće ponoviti sigurno u narednih 20 godina -objašnjava jedan od povrtara u Gospođincima, Dejan Rončević.

Ovaj povrtar osim paprike slonovo uvo ima i čorbadžijsku papriku, dugu žutu papriku koja se kiseli i stavlja u tegle. O cenama u otkupu kaže da je zadovoljan, ne samo on, već i drugi povrtari, jer je očigledno da dok je rade interesa ima.U Kovilju su tek počeli da beru papriku. U selu je više velikih povrtara i svako od njih ima svoje sorte i tehnologiju. Jedan od poizvođača, Vasilije Dudašev kaže da ima sortu moravska kapija od koje se pravi ajvar, ali da je još rano, napominje, da kaže kakav će rod imati ove godine.

- Tek sam pre nekoliko dana počeo da je radim. Ima mesta gde je baš dobro rodila i odlično izgleda, a ima i gde nije tako. U svakom slučaju dobro je što otkupljivač iz Smederevske Palanke kupuje celokupan rod, pa ne moram da je klasiram, već sve što se nabere ode u otkup - kaže Du­dašev.

Kilogram ajvaruše, kako još zovu sortu moravska kapija, sada otkupljivač plaća na veliko 30 dinara. Dudašev napominje da je po toj ceni paprika vredela i pre pet godina, ali da je tada sat berača koštao 180 dinara, a sada je satnica 250 dinara.

- U svakom slučaju nadam se zaradi, a kada se berba završi znaću i koliko će mi ostati "viška" novca, kada odbijem troškove proizvodnje i radne snage - kaže Dudašev.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2999430/razlicit-prinos-paprike-u-vojvodini-zarada-ce-se-racunati-na-kraju-sezone

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 07 septembar 2020 11:17

Hoće li biti rakije ove godine?

Prinos šljive ove godine je prepolovljen, a zato će biti i manje rakije, kažu proizvođači. Ipak, cene će ostati na istom nivou, pa se za litar prepečenice mora izdvojiti oko 800 dinara.Uveliko se spremaju rakije kako po domaćinstvima, tako i po malim proizvodnjama i velikim desitlerijama. Međutim, kod mnogih dosta manje nego što je to bilo prošle godine. Otkupna cena šljiva nije bila visoka (od 20 do 40 dinara po kilogramu), ali rod po šljivicima nije bio prevelik. Ipak, i tako manja proizvodnja, neće dovesti do velikih pomeranja kada je reč o ceni ovog pića. Na to najviše utiče ograničen izvoz.

- Godinama već praksa je da 70 odsto roda šljive završava u rakiji. Ove godine prinos šljive je prepolovljen, a kvalitet plodova je takođe slabiji, tako da će i rakije biti manje. Ipak, cena neće rasti usled ograničenog izvoza. Kvalitetna rakija, bez obzira na to da li se spravlja u destilerijama ili se peče u lampeku, uvek nađe kupca, ali najveći problem je odstupanje od prave tehnologije i zaslađivanje rakije da bi se dobila veća količina, što, nažalost, neki i dalje praktikuju - priča Miroslav Krstivojević iz Krčmara podno Divčibara, čije domaćinstvo proizvodi godišnje do 1.000 litara prepečenice iz voćnjaka u kojima šljivu gaje po principima organske proizvodnje, a čija je prepečenica nagrađivana na domaćim i inostranim sajmovima.Rakije iz tri domaće destilerije, članice Nacionalne asocijacije proizvođača rakije “Srpska rakija”, osvojile su nekoliko medalja na Međunarodnom takmičenju za vina i alkoholna pića u Londonu, u konkurenciji više od 3.000 uzoraka jakih alkoholnih pića iz više od 90 zemalja sveta.

Izvoz rakije iz Srbije, pokazuju podaci Privredne komore, u poslednjih pet godina jeste veći za oko 40 odsto, ali nju i dalje najviše kupuju oni koji je već znaju.- Naime, u strukturi izvoza najviše rakije i dalje ide u bivše jugoslovenske republike, a na tržištu EU u Nemačku. Delimično se izvozi u SAD i Australiju, uz par izvoza za Kinu i skromnu pojavu na tržištu Rusije. Rakija je i dalje vrlo malo prepoznata kao kategorija pića u inostranstvu, što je, opet, naša šansa da je marketinški dobro ponudimo kao nacionalni proizvod u narednih deset godina - kaže Ivan Urošević iz destilerije "Tok", koja je za svoje rakije od šljive dobila dve srebrne medalje.Osnovni preduslov za to, međutim, jeste kvalitet i uniformisana tehnologija proizvodnje, s obzirom na to da na tržištu, kako kaže, „imamo veliki broj neiskontrolisanih rakija u sivoj zoni“. Zato se šljivovica u Srbiji može kupiti i za svega 400 dinara litar, dok pojedini domaći brendovi koštaju čitavih 100 evra!

- Cene u izvozu su zaista šarenolike. Cena domaće šljivovice, koja se i najviše izvozi od svih vrsta rakije, kreće se od 6 do 100 evra, u zavisnosti od kvaliteta i samog tržišta. Izvozne cene su obično niže nego prodajne u Srbiji, jer se roba u inostranstvu plaća avansno. Kupaca i potencijala ima, ali mišljenje svih nas u Asocijaciji je da bez pomoći države, pre svega u smislu prezentacije na međunarodnim sajmovima, mi ne možemo da budemo vidljivi na svetskom tržištu - zaključuje Urošević.Stav Nacionalne asocijacije je da je neophodno udruživanje proizvođača voća i prerađivača u plasmanu srpske rakije.

- Ne sme da se desi kao što smo imali slučaj da u početnoj fazi berbe „čačanske lepotice“ i „čačanske rane“ bude ubrano 50 odsto zelenih plodova da bi se plasirali na nemačko tržište, a kada je to stalo, sva ta šljiva, koja je neupotrebljiva za preradu, završila je na domaćem tržištu. Tako su na gubitku svi - upozorava Ivan Urošević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/manje-rakije-zbog-slabog-roda-sljive-kazani-su-spremni-ali-ova-godina-nece-biti/yqrzxcn

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 07 septembar 2020 11:14

IPARD: Produžen rok za podnošenje zahteva

Ugostitelji koji žele da unaprede svoju turističku ponudu ili tek započnu bavljenje tom delatnošću u ruralnim područjima Srbije mogu da dobiju IPARD podsticaje, a rok za podnošenje zahteva na javnom pozivu je produžen do 30. oktobra.

Kako je objavljeno na sajtu Uprave za agrarna plaćanja, javni poziv je umesto do 1. oktobra produžen do 30. oktobra, zbog trenutne epidemiološke situacije i velikog interesovanja korisnika.Podnošenje zahteva za IPARD podsticaje investicijama u ruralni turizam počelo je 1. jula ove godine.

Korisnik može da ostvari pravo na IPARD podsticaje u iznosu od najmanje 5.000 evra, a najviše 300.000 evra po zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije.

Javni poziv je raspisan u okviru IPARD Mere 7 koja je instrument pretpristupne pomoći EU usmeren na diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstva i razvoj poslovanja ulaganjem u investicione aktivnosti koje za cilj imaju razvoj ruralnog turizma i ostvarivanje prihoda poljoprivrednih gazdinstava od nepoljoprivrednih delatnosti.

To se odnosi na izgradnju smeštajnih kapaciteta, pratećih sadržaja i nabavku celokupne opreme potrebne za pružanje usluga u sektoru turizma, odnosno ugostiteljstva.IPARD podsticaji utvrđuju se u procentualnom iznosu do 65 odsto vrednosti prihvatljivih troškova investicije, umanjenom za iznos poreza na dodatu vrednost.

Za taj poziv opredeljen je veći iznos od prethodno planiranog, tako da će korisnicima IPARD Mere 7 biti na raspolaganju 20 miliona evra javne podrške ili oko 2,3 milijarde dinara.

Izvor: Tanjug

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30