Чланци поређани по датуму: nedelja, 06 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 06 septembar 2020 13:36

I to je moguće: Čeri raste naopačke

Početkom aprila meseca, Agroklub je pisao o uzgoju paradajza naopako. Ova metoda posebno je prigodna za određene sorte povrća, poput krastavaca, čili papričica, paprike i paradajza čerija, koja je jedna od najboljih vrsta za ovakav uzgoj. Ukoliko imate ograničen prostor za povrtarstvo ili ga uopšte nemate - ovo može biti dobra opcija za vas.Koristite kantu ili kofu zapremine oko pet litara. Pažljivo isecite otvor na dnu pomoću oštrog noža ili još bolje, skalpela. Rupa treba da bude prečnika oko sedam centimetara. Za bolje cirkulisanje vazduha i drenažu, na dnu kante možete izbušiti oko šest malih rupa.Izrežite komadić mreže koja se koristi na prozorima kao zaštita od insekatata, presavijte je i zasecite u obliku slova V. U ovu svrhu možete koristiti i filter za kafu. Mrežu zalepite na dno kante pomoću izolir trake. Kroz rupu i mrežicu pažljivo provucite biljku iz rasada pazeći da ne oštetite korenje. U kantu sipajte deo supstrata, malo ga sabijte oko biljke te dodajte ostatak. Zakačite na mesto sa puno sunca na kom možete lako doći do biljke. Ovo su bile instrukcije portala ruralsprout.

Pošto mi se to jako dopalo, a činilo mi se jednostavnim, rešila sam da probam, pa sam odmah u narednih nekoliko dana, nabavila rasad čerija, našla neku staru kantu i postupila po uputstvu.Sve su mačke naopačke, a i poneki čeri!  Kako to sve 'naopačke' uraditi, moja ideja bila je da stavim kantu na krajevima dva bloka, tako da je slobodan središnji deo kante, da bih između mogla da provučem sadnicu, koja bi tako stajala naopako, dok bi ja polako sipala zemlju u posudu. Koristila sam upravo plastičnu mrežu za komarce, jer mi je delovala kao čvršća i sigurnija opcija, koju sam izrezala i zalepila na dno kante.Imala sam malo problema oko provlačenja sadnice čerija kroz rasečenu mrežicu, pa sam je makazama proširila, što se ipak nije pokazalo kao najpametnije. Ali, to sam već nekako popravila. Takođe, umesto unutra, mrežicu sam zalepila spolja, jer se zbog vlažnosti zemlje traka kojom je mrežica bila zalepljena unutar kante brzo odlepljivala.Za zemlju, koristila sam plasteničku, odnosno fino izfreziranu - rastresitu, sa već dodatim stajskim đubrivom. Nema potrebe puniti kantu zemljom do kraja, pa čak ni do pola, jer treba imati na umu da voda kojom zalivate treba da dođe do biljke, koja je u ovom slučaju, 'na kraju puta'. Takođe, korov koji bude rastao, možete vrlo lako iščupati i posle izvesnog vremena, više neće ni rasti.Prvo sam kantu sa čerijem zakačila za konstrukciju u plasteniku, da bi se bolje primilo, zbog toplote i ne velikih oscilacija u temperaturama. Moram da priznam da je paradajz u početku malo bolovao, pa je dobio tretman bordovskom čorbom i redovno zalivanje.

Kad se lepo primio i sve više rastao, premestila sam ga na terasu i zakačila za gredu krova. Nastavio je da napreduje, a sama stabljika i sve grane zapravo su rasle ka gore, tražeći svetlost. Međutim, kako u mom kraju duvaju jaki vetrovi, u jednom trenutku, jedan jači je slomio glavnu granu, ali nisam očajavala, već sam je podigla i zalepila običnom trakom koju koriste moleri za kantu i paradajz je nastavio da plodonosi bez bolovanja. Ubrzo sam imala nekoliko crvenih plodova. Zaperaka, mnogo i nema, pa ovo nije veliki posao oko njega. Tokom avgusta sam, zbog nekih radova na kući, bila prinuđena da ga premestim i nisam imala gde da ga zakačim, osim, verovali ili ne, u sobu i to za šipku za zgibove koju je moj muž odvajkada ušrafio u plafon.Promenom ambijenta, moj naopaki čeri je počeo da buja vidno svaki dan. Ubrzo sam morala da ga dekaptiram, i dalje to radim jer izbija sa novim granama gde god može, a plodovi su se razvijali u velikom broju. Ovih dana planiram 'veliku' berbu.Dakle, moguće je čeri uzgajati naopačke! Važno je da obezbedite dobru smešu zemlje, da redovno zalivate i poučeni mojim iskustvom, obezbedite pravi ambijent u kom će se dobro razvijati. To ne mora da bude soba, ali je važno da ga stavite na neko skrovitije mesto, zaštićeno od vetra, ali i od jakog i direktnog sunca i naravno, pazite da vam ptice 'ne ukradu' prve stlatke plodove.

Izvor:https://www.agroklub.rs/agro-hobi/uzgajajte-ceri-naopacke-moguce-je/62706/

Објављено у Biljna proizvodnja
nedelja, 06 septembar 2020 13:31

Samo najhrabriji smeju da je probaju

Uzgoj ekstremno ljutih paprika u Srbiji nema dugu tradiciju. Zaječarac Boban Filipović pre desetak godina počeo je proizvodnju različitih sorti papričica sa svih kontinenata i meridijana.Karolina riper, najljuća paprika na svetu, četrdeset puta je ljuća od najljuće koja može na našim pijacama da se kupi.Ljute papričice koje Boban Filipović uzgaja u Zaječaru poreklom su sa Trinidada, iz Indije, Tajlanda.

Kaže da je običnom čoveku neshvatljiv stepen ljutine njegovih proizvoda jer se prilikom mirisanja u jednoj sekundi preznojite.

„Prilikom berbe je okej, nema nikakvih problema, ali kad vadim seme onda moram da dodirujem unutrašnjost paprike i seme i to ume da bude jako ljuto. I danima, danima bride ruke i kada se pipnem slučajno negde po telu to takođe gori, ali kažu da je to zdravo za kosti tako da ne žalim se puno“, priča Boban Filipović, uzgajivač ljutih paprika.Za proizvodnju ljute paprike potrebna je pre svega ljubav, dobra volja i puno rada. Boban kaže da mu je ovo trenutno hobi, ali i dodatni izvor prihoda.

„Papriku ne prodajem, prodajem samo seme. Od paprike pravim sos, uglavnom koristim nešto ja, nešto poklanjam prijateljima, seme prodajem preko interneta, ali ako bi se proširila ta proizvodnja, ovde ima par ari i nekih trista kanti u kojima gajim paprike, ako bi se to proširilo i tako dalje, postoji mogućnost da čovek i živi od toga“, objašnjava Boban i dodaje da deset semenki košta između dva i četiri evra.

Paprikama se daju egzotična imena, karolina riper, rokoto, ekvadorijan braun, ali kako Boban kaže, ipak je to samo paprika iako su retki oni koji se usuđuju da je probaju.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4069606/ljute-papricice-zajecar.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 06 septembar 2020 13:26

Suncokret se vraća u Pomoravlje

Poljoprivrednici Pomoravlja, Resave i Levča vraćaju na njive suncokret, i ove godine je zasejan na 4.000 hektara a površine se svake godine povećavaju, izjavio je stručni savetodavalac za ratarstvo Poljoprivredno-stručne savetodavne službe (PSSS) za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

- Mi smo u poseldnjih 10 godina uspeli da proizvođače ubedimo da vrate suncokret na naša polja, jer je uz to što ovde dobro uspeva i izvanredan predusev, posebno pšenici - rekao je Simić na Danima polja suncokreta i soje, održanom na imanju Radiše Radisavljevića iz Medveđe kod Despotovca.

Nekad se suncokret gajio na društvenim imanjima, a kod individualnih poljoprivrednika manje, objasnio je Simić i dodao da će uskoro početi žetva suncokreta i u ovom kraju.

PSSS Jagodine svake godine organizuje Dane polja suncokreta i soje "kako bi zainteresovanim poljoprivrednicima pokazala nove hibride i sorte na oglednim poljoma".

Ove godine na ogledim poljima je 15 sorti suncokreta i 11 sorti soje, "soja je u izvanrednom stanju", dodao je Simić.

Radisavljević, koji je višegodišnji rekorder u Srbiji u uzgoju žitarica i industrijskog bilja, ove godine pod suncokretom ima 25 hektara, četiri hektara pod sojom i 20 hektara pod kukruzom. Obrađuje, kako je sam rekao, 65 hektara zemlje.

Ova godina je bila kišna i soja će dati dobre prinose, tri do četiri tona, ali suncokretu ne godi veliki broj kišnih dana i suncokret će biti na nivou proseka, ocenio je Radisavljević.

On se plaši da će "kape suncokreta, koje su se povile, zadržati vodu i može doći do bolesti".

Proizvođači suncokreta u Pomoravlju, čulo se na ovoj manifestaciji, nisu zadovoljni ponuđenom otkupnom cenom suncokreta, akontnom cenom od 29,5 dinara. Oni ocenjuju da bi otkupna cena trebala biti oko 34 do 35 dinara za kilogram.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2998689/poljoprivrednici-iz-pomoravskog-okruga-sve-vise-seju-suncokret

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 06 septembar 2020 13:22

Ovo je sektor u kome dominiramo

Po proizvodnji smrznutog voća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi, odmah iza Poljske, a dobre su nam pozicije i u sektoru proizvodnje cigareta i suncokretovog ulja.Kako je objavio sajt "Makroekonomija", Srbija bi učlanjenjem u Evropsku uniju unela više od dva odsto poljoprivredno-prehrambene ekonomije i ovo je jedini sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU. Evropska statistika Evrostat poseduje bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. Analizom "Makroekonomija" obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije od ukupno 4.476, a precizira se i koliko bi neki od najuspešnijih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je Srbija članica, prenosi "Politika".Smrznuto voće smatra se proizvodom prehrambene industrije, a ne poljoprivredne proizvodnje te smo ovde na drugom mestu u Evropi, posle Poljske. Po ovim podacima, kada se vrednuju količine, Srbija proizvodi 34,2 odsto ukupne proizvodnje smrznutog voća u EU. Iza nas od većih proizvođača, prema podacima Evrostata, u tom sektoru samo je još Italija.

Kod cigareta stojimo malo lošije jer je proizvodnja veća u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji. Istina, ističe se u analizi, nedostaju podaci za Francusku (koja od 2009. ne prijavljuje nikakvu proizvodnju) i za još nekoliko potencijalno većih proizvođača. U proizvodnji suncokretovog ulja smo četvrti najveći proizvođač, posle Bugarske, Mađarske i Rumunije.

Prema rečima Aleksandra Leposavića, jednog od vodećih stručnjaka za voćarstvo, Poljska je dugi niz godina broj jedan u ovom sektoru.Dominantno učešće u toj proizvodnji ima jagodasto voće i delom višnja. Inače, Poljska, Srbija, Španija, Maroko, Egipat i Ukrajina su vodeći dobavljači smrznutog jagodastog voća u Evropi. U tom sektoru, kaže, mi smo u rangu vodećih sa standardima u proizvodnji koji su na izuzetno visokom nivou, piše "Politika".Poljska je rekord ostvarila 2018. godine, kada su na evropsko tržište izvezli oko 230.000 tona smrznutog jagodastog voća, pri čemu je udeo jagode bio 41 odsto, maline 23 odsto i 21 procenat crna ribizla koja je (u petogodišnjem periodu) imala najveći skok proizvodnje od čak 12 procenata.

U Nemačku izvoze trećinu ovih proizvoda, a sve donedavno Belorusija im je bila najbrže rastuća izvozna destinacija.

– Međutim, Poljaci usled pada proizvodnje poslednjih godina takođe uvoze značajne količine smrznutog voća iz drugih zemalja, prvenstveno jagode i maline. Uvoz im je utrostručen u poslednjih deset godina, pri čemu malina iz Srbije i Republike Srpske u poslednje vreme imaju prilično veliku zastupljenost – ističe Leposavić.Naš asortiman smrznutog voća uži je u odnosu na Poljake. Uglavnom se najveći deo svodi na smrznutu malinu, zatim kupinu i nešto manje borovnicu. Ima i udela višnje koja prilično oscilira. Oko 60 odsto našeg izvoza plasira se u Nemačku.

Naš sagovornik ocenjuje da ipak kada je reč o primarnoj proizvodnji Srbija prilično stagnira. Po zvaničnim podacima, u 2018. imali smo 22.654 hektara pod malinama, što je prema njegovom mišljenju upitno.

– Ako je tako, onda mi imamo izuzetno niske prinose po jedinici površine. I to je ono što moramo da unapredimo, da izbegavamo greške u primarnoj proizvodnji. Za sada nam se kvalitet još ne dovodi u pitanje, ali ako se nastavi trend solidne cele maline, postoji bojazan da ponovimo iste greške iz prošlosti – upozorio je Aleksandar Leposavić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/natprosecno-razvijeni-u-odnosu-na-eu-samo-poljska-proizvodi-vise-smrznutog-voca-od/1m9m412

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30