Чланци поређани по датуму: subota, 05 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 05 septembar 2020 13:30

Varoa veliki problem kod pčela

Varoa može naneti veliku štetu u pčelinjaku. Već krajem jula je trebalo početi sa kontrolom i dijagnostikom, i primenom metoda za suzbijanje varoe. Bolest izaziva krpelj Varroa jacobsoni, koji napada pčelinje leglo i odrasle pčele, pa je zato veoma opasna kada se pojavi u većem obimu. Na samom početku pojave varoe, pčelinje društvo se skoro normalno razvija, tako da je nemoguće u početku primetiti, a kada se raširi napravi veliku štetu u pčelinjaku.
Kad pčelari primete da u košnici ima dosta meda i legla, ali da nema pčela, ili da ih ima sasvim malo, to je prvi znak da je pčelinje društvo intenzivno napadnuto varoom. Varoa je vidljiva golim okom, tamnosmeđe je boje. Na prvi pogled liči na pčelinju vaš. Varoa najčešće napada u avgustu i septembru, te je neophodno vršiti stalni nadzor, poručuje DVM Kazimir Matović, stručnjak Veterinarskog instituta Kraljevo.
„Kritično vreme najintenzivnijeg razvoja varoe u društvu je avgust i septembar, tako da je potrebno već krajem jula početi sa kontrolom i dijagnostikom i
primenom metoda za suzbijanje varoe, da ne dođe do intenzivnog razvoja varoe i slabljenja pčelinjeg društva i oštećenja pčela koje su namenjene za prezimljavanje. Pčelinji krpelj, varoa hrani se masnim tkivom i hemolimfom pčele. Na taj način se prenose bolesti i virusi između pčela. Pčelinji krpelj prelazi sa jedne pčele na drugu, prenose joj sve viruse, a od nje pokupe neke druge. Virusi su u organizmu i čekaju povoljan trenutak da se aktiviraju. Varoa se širi na razne načine. Smatra se da su trutovi veliki prenosnici varoe, jer se po nekim teorijama u svom letu udaljavaju i do 15 km od košnice. Vrlo često nesmetano uleću u druge košnice na matičnim iu drugim pčelinjacima. Grabež takođe može doprineti širenju varoe, zatim prenošenjem ramova sa saćem sa jednog društva na drugo, preselenje pčelinjaka sa zaraženog podrućja na nezaraženo“ kaže naš sagovornik.
Varoa se može preneti i preko radilica prilikom sletanja na cvetove medonosnog bilja. Razmnožavanje varoe počenje već u rano proleće. Ženka varoe polaže jaja u ćelije saća u kojima se već nalaze larve, najčešće kada je leglo staro 5-7 dana, odnosno pred samo zatvaranje legla. U jednu ćeliju ženka varoe može položiti 1-3 jajeta a ponekad i više.
„Ženka varoe polaže jaja pored larvi, ili na njihovo telo. Za 2 dana iz ovih jaja izlegu se larve koje se zatim presvlače i pretvaraju u odraslog krpelja – varou. Za vreme rasta u leglu, krpelj se hrani hemolimfom mlade pčele na taj način je onesposobljava i skraćuje joj životni vek. Veoma je značajno da se zna da se varoa znatno povoljnije razvija kad je temperatura niža od 35 ºC.
Varoa mnogo više napada trutovsko leglo nego leglo pčela radilica“Zahvaljujući tom saznanju, vrlo efikasan način borbe protiv varoe je postavljanje
građevinjaka na kojim se isključivo nalaze trutovska legla i njihovim isecanjem oslobađamo društvo velikog procenta prisustva varoe. Životni vek pčela radilica i trutova izleženih iz zaraženog legla je kraći. Trutovi izleženi iz veoma zaraženog legla nisu sposobni da oplode maticu. U toku čitave godine neophodna je stalna kontrola na prisustvo varoe, kako bi se pravovremeno vršilo suzbijanje njenog širenja u pčelinjem društvu. Do sada kod nas i u svetu nije pronađeno sredstvo za potpuno suzbijanje ovog parazita. Međutim poznata su razna sredstva i metode za suzbijanje varoe i dovođenja na tolerantan nivo. Vrlo efikasne metode za suzbijanje varoe su Uklanjanje trutovskog legla, zamenom ramova, korištenje alternativnih sredstava, razrojavanje, korišćenje organskih kiselina
tretiranje varoe zadimnjavanjem dozvoljenim hemijskim sredstvima.
„Sredstava zaštite od varoe je na našem tržištu mnogo. Preporučuju se organske kiseline (mravlja, oksalna, mlečna) kao i eterična ulja biljaka. To je prirodni sastojak lekovitih i medonosnih biljaka koji se odlikuje jakim i prijatnim mirisom, ima odlične antiseptične osobine pa se vekovima koristi u medicini. Mnoge biljke u sebi sadrže znatne količine ove materije. To su majčina dušica, vranilovka ili mravinac, lavanda, pelin ili turski neven i druge. One su i medonoše pa stoga mogu poboljšati pčelinju pašu. Koliko će varoe biti u društvu zavisi i od izbora biljaka od kojih pčele unose polen i nektar. Takođe i selidbe doprinose da društva budu pod stesom i izložena varoi prilikom velike koncentracije zaraženih košnica na bagremu ili suncokretu“.
Jedino zajednice oslobođene od ovog parazita imaju mogućnost za stabilno i uspešno prezimljavanje i mogu dati visoke prinose naredne godine. U pčelinjem društvu ne bi smelo da bude više od pet procenata jedinki varoe u odnosu na broj pčela u košnici. Ova godina nije plodonosna, te se pčelarima preporučuje
da kontrolom pčelinjaka ustanove stanje društava I izvrše prihranu kako bi stvorili što bolji imunitet društva“Pčele treba zazimiti sa kvalitetnom
hranom u dovoljnim količinama. U plodišnom medu koji im ostavimo imaju materijal da zidaju svoj imunitet i tkiva. Kada je godina katastrofalna, i nema
dovoljno meda, ni da se malo makar pomeša sa šećerom, nego mora da se doda nešto u košnicu, onda je preporuka da se uzme neki od suplemenata koji imitiraju med i koji predstavljaju veštački izvor proteina, vitamina i minerala. Možete i sami praviti čajeve, odvare biljne, gde kuvanjem iz biljaka izvlačite neophodne sastojke koje, kada dodamo u šećerni sirup, makar malo imitiraju med”- zaključuje ovaj stručnjak.
Kolika je varoa opasnost za pčele, možda najbolje ilustruju podaci da jedna varoa radilici smanjuje masu za oko 10 procenata u odnosu na normalnu, a životni vek na oko 20 umesto 35 do 40 dana. Ako su na radilici dve varoe, život joj obično ne traje ni čitavu sedmicu. To praktično znači da ako je društvo zazimljeno sa oko 20.000 pčela, a ostalo je oko pet procenata varoe, u košnici ih ima oko hiljadu. Nakon prezimljavanja, u maju i junu, u pčelinjem društvu biće od 50.000 do 60.000 pčela, broj varoa će se mesečno udvostručiti i dostići brojku od preko dvadeset hiljada. Tako se dolazi do veoma kritičnog broja i odnosa koji može da ugrozi  medonošenje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo
subota, 05 septembar 2020 13:19

Kako prepoznati bolesti zlatnog delišesa?

Opadanje listova (Necrotic Leaf Blotch – NLB) kod sorte jabuke zlatni delišes uglavnom se pojavljuje krajem jula i početkom avgusta. Javlja se najčešće kao posledica fiziološkog stresa, kod smene visokih temperatura i obilnijih padavina. Zahvaćeni su uglavnom stariji listovi na bujnim mladicama. Prvo se javljaju nekrotične, braon mrlje nepravilnog oblika, potom celi list požuti i na kraju opada.

Iako je ovaj problem prisutan već godinama, neupućeni ga zamenjuju sa bolesti alternariom, dok se drugi brinu da se ne radi o nekim novim.

Nekrotična mrlja listova kod fiziološke defolijacije najizraženije su u avgustu, u poslednjem delu vegetacijske sezone. Zreli listovi od baze do sredine uspravnih vodopija, brzorastućih izdanaka, obično su jedini, koji pokazuju simptome. Mladi, nezreli na vodopijama i zreli listovi pršljenastog rodnog drveta na starijem rodnom drvu obično nisu pogođeni, pa se može razlikovati od nekih bolesti kao što su Glomerella (SAD) ili Botrytosphaeria.Simptomi nastupaju sa mrljama na listovima, nakon čega sledi žutilo (hloroza) i odbacivanje, koje može ponekad biti ozbiljno. Na lišću se iznenada pojavljuju nepravilne braon mrlje, obično razmere 0,5 do 2,5 centimetara, a ponekad mogu biti i veće. Nekroze obično popunjavaju prostor između većih lisnih žila. Mnogi zahvaćeni listovi zatim požute i opadaju nekoliko dana nakon prvih simptoma.

Intenzitet opadanja lišća varira od voćnjaka do voćnjaka i od stabla do stabla unutar istog, a jače je izražen na onim starijim od 15 godina. Obilaskom voćnjaka po terenu i posmatranjem utvrđeno je sledeće:

*stabla koja imaju redovnu rodnost, imaju manju defolijaciju listova od onih koja imaju alternativnu rodnost;
*stabla koja su prebujna i previše nađubrena azotom, imaju više izraženu defolijaciju;
*stabla koja su završila rast tokom i krajem jula imaju zatvorene sve terminalne pupove, manje su zahvaćena;
*stabla formirana sa ispravnim izolovanim provodnikom, a time i sa manje vodopija, obično imaju manju defolijaciju listova;
* mlađa stabla manje su zahvaćena od starijih, verovatno jer su rodnija, a time i manje bujna;
* čak i stabla u slabo orezanim i neorezanim voćnjacima imaju slabiju fiziološku defolijaciju i
* po nekim podacima stabla tretirana manganom i cinkom imala su slabiju defolijaciju.
Postoje pokazatelji da je primenom mangana moguće smanjiti defolijaciju. Preventivno, najmanje 15 dana pre pojave simptoma poželjno je tretirati sa preparatima, koji sadrže mikroelemente, naročito naglašen mangan (Mn) i cink (Zn) i ponoviti ako se nastavi smena vrelih i kišovitih dana. Druga varijanta je koristiti aminokiseline kao regulator stresa, uz dodatak mikroelemenata, naročito gore pomenutih.Za razliku od bolesti Botryosphaeria obtusa ili Glomerelle kod NLB ne postoje koncentrične lezije i krugovi, a fleke su nešto veće.
Fiziološka defolijacija (NLB) gotovo uvek "napada" bujne grane, posebno vodopije.Fiziološka defolijacija (NLB) zahvata i donje previše bujne grane (slika 4.).

Ponekad se javljaju i takozvane kaptanove pege i to na listovima kada se preparati na bazi kaptana primenjuju po vlažnom vremenu. Obično su veća oštećenja na listovima, koji su bliže atomizeru, zbog smanjenog utroška vode, a time i pojačane koncentracije preparata pa je i depozit preparata veći. Obično se takve promene javljaju na lišću iste starosti, uglavnom na mlađem.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/kako-prepoznati-defolijaciju-zlatnog-delisesa-i-sta-ciniti/62685/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 05 septembar 2020 13:15

Lošiji prinosi, ali dobra cena suncokreta

Žetva suncokreta privodi se kraju, a s njome se polako završava i otkup ovogodišnjeg roda.Mada zemljoradnici nisu baš zadovoljni prinosima, akontacionom cenom jesu, pošto su za kilogram zrna dobili onoliko koliko su smatrali da vredi ovogodišnji rod – od 35 do 38 dinara, s PDV-om.

– Još ne znamo koliko će biti konačna cena, ali zahvaljujući tome što je bilo više otkupljivača, dobili smo cenu kojom smo, možemo reći, zadovoljni jer i od akontnacione cene imamo malu zaradu, i što je najvažnije, nećemo biti na pozitivnoj nuli – kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije, nadajući se da otkupljivači neće biti škrti i zadržati se baš na akontacionim cenama, već će pri konačnom obračunu dati koju paricu više.

Po njegovim rečima, veliki proizvođači akontacionim cenama suncokreta imaju više razloga da budu zadovoljni u odnosu na male, koji su pod uljaricom imali dva-tri hektara.

– Na većim površinama više je roda, pa je i zarada bolja. Zato je preporuka Agarnog saveza Srbije da mali proizvođači menjaju plan setve i preusmere se na proizvodnju u kojoj mogu više zaraditi. Savetujemo ih da se bave povrtarstvom, voćarstvom ili stočarstvom – ističe Manić.

Suncokreta smo, podsećamo, ove godine imali na 220.000 hektara, koliko smo ga posejali i lane. Očekuje se da nacionalni prosek bude na višegodišnjem nivou tri tone po hektaru. Prošle godine uljare su proizvele 650.000 tona ulja, a 100.000 tona te namirnice smo i prodali na inotržišta.

Žetva ranih sorti soje je krenula, ali se ona prava očekuje polovinom septembra. Soje imamo na oko 230.000 hektara, a ratari se nadaju da će kilogram biti bar 40 dinara, koliko sada vredi na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

– Prava cena kojom bi bili baš zadovoljni je 48 dinara, s PDV. Naša soja nije genetski modifikovana, već se može koristiti za ljudsku upotrebu pa naspram tog kvaliteta treba je i vrednovati – naglašava predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Srbije Ivan Vučković.

Kako je kazao, rod dobro izgleda a kada žetva bude u punom jeku, znaće se i da li u mahunama ima dosta zrna, pa će ratari spram visine prinosa znati da li će biti na dobitku, i koliko.

Posle soje sledi i vađenje šećerne repe. Kompanija „Sunoko” objavila je da će repa koštati 34 evra tonu, a po to toj ceni otkupljivaće repu i drugi prerađač, „Helenik šugar” u fabrici šećera u Crvenki. To je cena postignuta s proizvođačima u februaru pa u tom pogledu nema odstupanja od obaveza ugovorenih između dve strane. U ugovorima su navedeni i bonusi ukoliko ratari postignu digestiju iznad proseka.

Koliko će ratari zaraditi na toj ceni i da li će, zavisiće od prinosa. Još ne mogu da kažu pouzdano kakav je rod pošto tek sledi vađenje korena te industrijske biljke krajem septembra i početkom oktobra. U pogledu cene, slažu se da je solidna i pristojna, premda bi, navode, tona repe mogla biti i 36 evra tona.
– Pre nekoliko godina tona korena vredela je svega 32 evra, što je poljoprivrednike odvratilo od sejanja. Zato, kada bi poljoprivrednici dobili nekoliko evra više po toni, više bi je sejali jer, baš zbog male cene, u proteklih nekoliko godina sve manje zauzima prostora na njivama – kaže poljoprivrednik iz Kisača Vladimir Francisti.

Ove godine pod repom je između 36.000 i 37.000 hektara, a kompanija „Sunoko” nedavno je objavila da će u tri šećerane u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, preraditi 250.000 tona šećera.
Po rečima agrarnog analitičara iz Novog Sada Žarka Galetina, cene primarnih kultura, suncokreta, soje i repe ove godine su solidne, i ratari će imati malu zaradu.

– U poređenju s lanjskim cenama, usevi su sada malo skuplji, i to je dobar znak da se prilike u ratarstvu menjaju nabolje – kazao je Galetin.

Govoreći o ceni soje, naveo je da je bitno da tokom žetve, a i kasnije, soja ne padne ispod 40 dinara jer bi u tom slučaju poljoprivrednici ostali bez minimalne zarade.

– Cenu repe formiraju fabrike jer ugovaraju setvu i tako drže cenu, pa u takvim prilikama, kada nema repe na slobodnom tržištu, ratarima daju mogućnost da minimalno zarade, a oni obezbede sirovinu za izvoz i više zarade – naveo je on.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/konkurencija-naterala-ulare-da-dobro-plate-suncokret-05-09-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 05 septembar 2020 13:11

Katanac na pekare - šta se dešava?

Samo za desetak dana avgusta zatvoreno je više od 350 pekara. To je rezultat pojačane kontrole koju u periodu petomesečnog odlaganja plaćanja poreza i doprinosa sprovodi Poreska uprava. Iz Ministarstva finansija podsećaju da se čitav paket pomoći privredi oslanja na planirane poreske prihode i da izbegavanje plaćanja narušava tu ravnotežu.Zatvoreno zbog neizdavanja fiskalnih računa ili neprijavljenih radnika – uz potpis poreznika najčešća je poruka na vratima zaključanih pekara. Njihovi vlasnici ne žele pred kameru, sa druge strane, na razgovor su spremni oni kod kojih inspektori još nisu bili."Izdajemo fiskalne račune, trudimo se da radimo po zakonu, imamo šest zaposlenih, svi su prijavljeni tako da nismo zabrinuti", navela je Snežana Mladenović, vlasnica "Pekare Mladenović".

Kontrolisano je više od 600 pekara, a ispostavilo se da dve trećine njih ne posluje po zakonu. Poreznici ne idu na slučajne adrese, na njih odlaze nakon temeljne analize rizika.

"Poreska uprava dobija promet preko dži-pi-esa od svih poreskih obveznika koji imaju kase. Takođe, možemo uporediti taj promet preko fiskalnih kasa i broj zaposlenih na objektu i promet, naravno i prijave potrošača da se ne izdaju fiskalni isečci, dovoljno nam govore da možemo izvršiti kontrolu", objašnjava Nenad Krtolica, pomoćnik direktora Poreske uprave.

Oglasila se i Unija pekara koja od države traži dodatnu pomoć za male pekare, čiji je promet pao i preko 80 posto.

"Ja apelujem na pekare da moraju da kucaju račune. Mislim da je nekih 60 do 70 odsto pekara na rubu egzistrencije, pred zatvaranjem", upozorio je Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

"Koristili smo odlaganje doprinosa, koristili smo minimalac za sve zaposlene i to je pomoglo opstanku", istakla je Snežana Mladenović.

Nadležni podsećaju da se paket pomoći privredi težak 5,8 milijardi evra velikim delom oslanja i na planirane poreske prihode.

"Veliki broj preduzetnika koristi mere koje im je omogućila Vlada, međutim u kontroli mi zatičemo nepoštovanje zakona, koji se odnosi na neizdavanje fiskalnih odsečaka i rada na crno. Moram napomenuti da je neizdavanje fiskalnih računa prošlost", zaključio je Krtolica.

Propisi su takvi da kada prvi put otkrije nepravilno poslovanje Poreska uprava firmu zatvara na 15 dana, drugi put na tri meseca, ako se prekršaj ponovi i treći put, preduzeće ne može raditi godinu dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4069651/pekare-zatvaranje-inspekcija-.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30