Чланци поређани по датуму: četvrtak, 03 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 03 septembar 2020 16:49

Lopatnica raj za oči lek za dušu

Planetarni problem izazvan korona virusom, osim zdravstvenih, izazvao je i niz drugih problema. Već sada se naziru posledice svetske ekonomije. Poljoprivreda i turizam takođe trpe. Kako bi ublažile gubitke sopstvenog opstajanja mnoge države su pribegle subvencionisanju privrede, turizma i poljoprivrede. Da li će i koliko to realno pomoći, znaćemo već krajem godine, ali je evidentno da se povećava broj nezaposlenih. Svetske destinacije su
postale san letnje noći, ili ostavrenje snova na sopstveni rizik. Odlučili smo da vam prestavimo selo Lopatica, u blizini Kraljeva koja danas ima petaestak registrovanih domaćinstava koja se bave seoskim turizmom.
Netaknuta priroda, bistri potoci, planinska reka, čist vazduh, izvorska voda, mir i tišina. To je Lopatnica. Selo se prostire ispod šumovitih obronaka planine Troglav, duž kristalno čiste istoimene reke. Očuvane prirode, na nadmorskoj visini od 339 metara u planinskom okruženju prošarano je pašnjacima i pruža idealne uslove za planinarenje, vožnju bicikla, lov, sakupljanje šumskih plodova i lekovitog bilja. Reka Lopatnica od svog izvora do ušća nudi ribolovcima izuzetne uslove za ribolov, pre svega pastrmke. Na prostoru od desetak kilometara nalazi se nekoliko izvorišta lekovite termomineralne vode, a najpoznatiji onaj u Bogutovačkoj Banji.
Domaćinstvo Kod Cvela radi petu godinu i to veoma uspešno. Naša domaćica Danijela Soldaović ističe da j inovanje sve veće.
- Znate kako, ove godine je specifično, verovatno zbog sveopšte situacije. Interesovanje je ogromno, tako da nažalostnekima ne možemo da izađemo u susret
odmah. Uglavnom smo ugostili svoje stare goste. Neki su kod nas na produženom vikendu, neki provedu sedam, ili deset dana, jer zaista mogu da kvalitetno provedu odmor”.
Domaćini se trude da svakom gostu ispune želje, vode ih u okolinu na izlete, pripremaju im zdravu hranu, uče ih različitim veštinama boravka u srpskom
domaćinstvu, sa željom da dođu ponovo idovedu prijatelje. Danijela je dugo godina ugostitelj, njihov etno restoran Potkovica je na čuvenom glasu, ali je ovo bio izazov više. Valjda je zato i ovaj odgovor potpuno očekivan.
- Razlika u poslu nije velika, jer smo uz pripremu hrane, koja je bez lažne skromnosti kod svih ovdašnjih domaćina odlična, ponuda upotpunjena uz smeštaj. Ja do Kraljeva odem samo kada moram! Uz sav rad koji nije mali da se razumemo, jer osim svojih gostiju, kod nas su na hrani i oni koji dođu u dnevne posete, izlete, budu i cele porodice, meni je odve kao u raju! Taj mir, tišina koja vas budi sa cvrkutom ptica, vazduh koji drugačije miriše, tu privilegiju
ne mogu da priušte svi“.- uz širok osmeh nam govori Danijela.
Njihove komšije imaju nešto drugačiju priču, ali sa istim epilogom. Porodica Ljubojević je u ambijentu netaknute prirode uz samu reku Lopatnicu, po kojoj
je selo i dobilo ime, pre 12 godina sagradila vikendicu za svoje potrebe, da bi od pre 5 godina počeli da se bave seoskim turizmom. Branko Ljubojević, je vlasnik Bisera Lopatnice.
„Etno selo „Biser Lopatnice“ udaljeno je 25 km od Kraljeva. Smešteno je na izuzetno lepom mestu, uz samu reku Lopatnicu i okruženo je mirisnim livadama i četinarskim šumama. Kraj se ušuškao između planina Troglav, Čemerno, Željin i Stolovi, klima savršena a vode lekovite. Imate priliku da uživate u prelepim krajolicima, šetate mnogobrojnim šumskim i planinskim stazama, vozite bicikle, kupati se u bazenu ili u reci leti, pecate i lovite po okolnim planinama, jašete konje, oprobate se u streličarstvu ili u ekstremnim avanturama kao paraglajding ili rafting Ibrom. Ovde su i manastiri „srpske svetinje“ Studenica, Žiča, Pavlica, Isosnica Svetog save, neki obiđu i Đurđeve stupove. Oni koji vole i žele da upoznaju Srbiju, ništa im nije daleko“ - preporučuje Ljubojević inače, iskusni turistički poslenik.
Preporuka je, kada dođete kod njih u goste obiđete svakako ove navedene bisere u okruženju. Naš sagovornik ističe da se i gradska kasa trudi da pomogne seoskom turizmu, što svakako utiče na sve veći broj onih koji se bave ovim poslom na selu. Ovaj oblik turizma uključuje mešatane i sa drugom ponudom proizvoda.
„Vidite, većina nas je oslonjena na meštane, jer mislim da svega tri domaćinstva sami proizvode hranu za goste. Mi ostali uglavnom se snabdevamo od lokalnog tastanovništvaa. Ovde su mahom male proizvodnje hrane takoda je i njima i nama orisno. Ove godine nteresovanje je za selo ogrmn Možete videti registracije automobia iz cele Srbije, tako da se selu vraćaajui oni koji a dedvii nisu bili godinama. Mislim da je to dobro“.- kaže Bane
Kraljevo i okolina imaju veoma zanimljivu turističku ponudu pa odmor u selu ne mora da se svede samo na boravak u prirodi. Uz ljubazne domaćine vedrog
duha, prelepu prirodu, zdravu hranu u obližnjim restoranima, doživećete pravu porodičnu atmosferu i poneti predivne utiske iz Lopatnice. Konačno srpski
domaćini zaslužuju da i selo konačno postane brend, a biser lopatnice je to već čini se postao..Kraj može biti raj za porodicu sa malom decom Gosti su uvek puni utisaka, baš kao i ekipa pristigla iz Novog Sada. Marija Perović, gošća kaže da uživaju…
- Savršeno je. Ove godine smo more zamenili odmorom na selu. Nismo prvi put u Lopatnici, ali smo mahom dolazili na vikend, da napunimo baterije, sada
nešto duže. Ne znam šta bih izdvojila, sve je zaista odlično. Priroda, voda u kojoj se družite sa rakovima i pastrmkom, hrana, okolina bogata istorijom. Možda je ova godina prilika da upoznamo svoju tradiciju, istoriju. Telefoni nam služe samo da pošaljemo slike kako uživamo”- zadovoljno nam priča Marija.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
četvrtak, 03 septembar 2020 16:33

Šta se bere, a šta sadi u septembru?

Zakoračili smo u septembar, u kom nestaju i letnje vrućine, a nadamo se da će prijatne temperature omogućiti brojne radove u bašti. Stoga valja zasukati rukave jer nas čeka puno posla. Došlo je vreme berbe, skladištenja i pripreme zimnice, a ovo je mesec u kom se seju i sade neke vrste povrća.Međutim, pre setve novih vrsta treba pobrati ono što je u bašti još ostalo i pripremiti zimnicu koja će nas okrepiti tokom hladnih meseci. Tako na red za vađenje dolazi krompir, šargarepa i peršun koje treba dobro očistiti, prosušiti i odvojiti one trule, oštećene pa lošijeg kvaliteta sa mogućim simptomima bolesti.

Traje intenzivna berba paradajza od kojih se priprema sos i druga zimnica, kao i paprike i patlidžani za ajvar, pa i krastavci koji se kisele. Takođe, možemo brati i blitvu, celer, cveklu, praziluk, kupus i slično. Bundeve i tikve, ostavljaju se da potpuno sazru kako bi se jednom ubrane što duže održale tokom zime. Ako želimo da produžimo vreme berbe nekih povrtnih kultura možemo da ih prekrijemo agrotekstilom ili da formiramo male plastenike.Što se tiče berbe voća sazrevaju jesenje sorte jabuke, kruške, zatim lešnici, orasi. Voće je najbolje ubrati i čuvati u drvenim gajbicama i sličnim sanducima na tamnom i hladnom mestu.Od njega možemo pripremiti i razne pekmeze, džemove, kompote, sirupe i slično.Za neke vrste povrća opet je vreme za setvu. Tako u bašte dolaze kulture koje se beru u kasnu jesen, ali i tokom zime i iduće proleće. Na gredice se u septembru seju matovilac, salata, blitva, a sade se crni i beli luk.Na jesen se ponovno mogu posejati i rotkvice, crna rotkva, rukola i spanać jer oni tokom leta ne podnose vrućine i brzo 'odu' u seme.Septembar je mesec šarenila jer mnogo cveće nakon letnih žega i vrućina raskošno cveta. Ali, nažalost ne zadugo jer će ih niske temperature i mraz pokolebati.

Što se tiče ukrasnog dela bašte ima dosta posla. Sakupite semenke cveća koje želite da sačuvate, osim toga, možete prikupiti i seme povrća, lekovitog i začinskog bilja. Vodite računa o tome da je seme prenosilac bolesti pa ga uzmite samo sa zdravih biljaka.Cvetove i dalje treba održavati, uklanjati precvetale pogotovo višegodišnjih biljaka, naročito ruža jer stvaranje plodova i semenki nepotrebno iscrpljuje biljku.Letno cveće će cvetati i biti lepo sve do pojave prvih mrazeva, zato ga prihranjujte, jer što je ono duže posađeno, to će više hraniva potrošiti. Ipak, to nemojte da činite sa ukrasnim drvećem, živicom, ružama jer bi mogli da puste mlade izbojke koje bi mraz mogao da uništi.

Do sredine oktobra letno cveće treba počupati i prekopati vrt pa ga pripremiti za sadnju novog cveća u jesen ili na proleće. Ako vam mraz uništi letnje cveće, na njegovo mesto možete da posadite, na primer, ljubičice ili spomenak.Krajem septembra možete da posadite i vazdazeleno drveće i grmlje, a vreme je i za sadnju lukovičastog i krtolastog cveća koje je otporno na hladnoću poput visibaka, zumbula i narcisa. Takođe, mogu se razmnožavati i presađivati mnoge trajnice i jagode, ali i ruže i grmovi poput kupina i malina.Posude u kojima je bilo cveće treba isprazniti, očistiti i sterilizovati kako bi bile spremne za jesenju ili prolećnu sadnju. Možete ih odmah i iskoristiti tako da u njih posejete začinske biljke koje ćete imati u kući i koristiti preko zime za pripremu jela i čajeva.

Izvor:https://www.agroklub.rs/agro-hobi/radovi-u-septembru-berba-skladistenje-priprema-zimnice-a-ceka-nas-i-setva/62699/

Објављено у Biljna proizvodnja
četvrtak, 03 septembar 2020 16:23

Šta se dogodilo sa aronijom u Srbiji?

Pre deset godina proglašena je biljkom budućnosti u srpskoj poljoprivredi, njena cena u prodaji bila je 1.000 dinara kilogram, a otkupna duplo veća od maline.Danas organizovani otkup srpske aronije ne postoji, prerađivači uvoze njen koncentrat iz Poljske, a domaći proizvođači se dovijaju prodajom onlajn ili na "kućnom pragu", po pet puta nižoj ceni.

Umesto da do kupaca stiže u marketima, prethodno dovezena kamionima iz hladnjača, aronija ubrana na plantažama u Srbiji prodaje se isključivo na malo, a organizovanog otkupa nema godinama. Sve je manje, kako kažu poljoprivredni stručnjaci, i površina pod tim lekovitim voćem.- Interesovanja za podizanje novih zasada aronije praktično nema. Pre deset godina marketinški je dobro ispraćena i prodaja ploda tako i sadnog materijala. Ali, poslednjih pet-šest godina nema novih zasada, mnogi su zapušteni, a čak je došlo i do krčenja ranije podignutih. Proizvođači su pre svega nezadovoljni plasmanom, a ni od računice koja je bila pre deset godina, da će otkupna cena biti četiri, pet evra po kilogramu, nije bilo ništa – objašnjava Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Sami proizvođači se sećaju da su pre jedne decenije za jedan kilogram sveže aronije mogli da zarade 1.000 dinara. Sada, kako kažu, organizovanog otkupa nema, a iako većina njih aroniju gaji po principima organske proizvodnje, ni sa proizvodima od aronije poput soka ili džema, ne mogu da kao samostalna poljoprivredna gazdinstva uđu u velike markete.- Zbog toga, prodaja je, ko ima tu mogućnost, na onlajn pijacama ili na "kućnom pragu", a cene su srozane. Sveža je 150 dinara za količine preko 50 kilograma, a 200 dinara za manje količine. Preprodavci je kupuju po ceni od 100 dinara, a na pijacama u zavisnosti od veličine grada ili turističkog mesta, aronija dostiže i do 500 dinara po kilogramu. Postoje tek sporadični slučajevi da se neko snašao, pa svoj godišnji prinos prodao malom proizvođaču. Ne otkupljuju je čak ni veliki proizvođači sokova, već uvoze koncentrat aronije iz Poljske, pa to koriste kao sirovinu za svoje proizvode – priča Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva "Šestović".Seća se, kako kaže, priča stručnjaka kako je to biljka budućnosti, ali se ispostavilo da je otkup aronije prestao već druge godine nakon masovnog podizanja plantaža.

Na podneblju Srbije, inače, aronija se pokazala kao zahvalna biljka za gajenje, te kao dobar lek u poboljšanju zdravstvenog stanja i kao preventiva. Zbog obilja minerala, vitamina i antocijanina, ima širok spektar dobrog delovanja na zdravlje, poput anemije ili smanjenja oksidativnog stresa u mozgu, poboljšava varenje, reguliše krvni pritisak i pomaže u izbacivanju viška masnoća, snižava nivo holesterola i ima dobro antibakterijsko dejstvo.Uzgajivačima je jedino preostalo da je prerađuju i koliko-toliko zarade, tako da se na tržištu sada nudi obilje gotovih domaćih sokova, džemova, slatkog ili kolača od aronije.

- Daleko od toga da je to unosan biznis, ali jedini izlaz nam je bio "preradi pa zaradi". Najviše se kupuju matični sok i džemovi. Cena pravog matičnog soka se kreće od 800 dinara kod malog proizvođača, dok je u prodavnicama on skuplji. Džemovi i slatko su od 300 do 500 dinara – kaže Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva "Šestović".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/pre-10-godina-proglasena-je-za-biljku-buducnosti-kilogram-je-kostao-1000-dinara-a/hg5xv1j

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 03 septembar 2020 16:20

Potvrđeno: Stiže pomoć države

Zbog opšteg pada tražnje za junećim mesom na svetskom, ali i domaćem tržištu, za čak 70%, država je odlučila da pomogne uzgajivačima kroz interventni otkup tovne junadi vredan 2 mil EUR, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

U resornom ministarstvu navode da je obezbeđena dobra otkupna cena junadi od gotovo 2,15 EUR po kilogramu.

Iako je ponovo počeo izvoz za Kinu i Tursku, odluka o otkupu je doneta da bi se zbog svih negativnih posledica korona virusa na tržište mesa sačuvala proizvodnju junadi u Srbiji, navode u Ministarstvu poljoprivrede koje će sprovoditi tu pomoć.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2997201/ministartsvo-poljoprivrede-ce-pomoci-uzgajivacima-kroz-interventni-otkup-tovne-junadi

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30