Чланци поређани по датуму: nedelja, 27 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 27 septembar 2020 17:29

Maslačak lekoviti korov koji se jede

Maslačak (lat. Tardžacum) je višegodišnja korovska biljka iz porodice glavočike. Reći za ovu biljku raskošnih žutih cvetova da je samo dosadan korov bilo bi pogrešno, zato što se već vekovima koristi u ishrani, ali i u lekovite svrhe. U narodu je poznata i pod imenima-popina pogačica, žutinica, žućanik, žuto zelje, mlečika… U zvaničnoj farmakoligiji koristi se biljka dok cveta (od marta do maja) dok se u narodnoj medicini koristi i pre cvetanja, a lekoviti su svi delovi od korena do cveta.

 Od starih Grka do Kineza

Poreklo maslačka nije poznato, ali se zna da su za lekovita svojstva ove biljke znali su još stari Grci i Arapi koji su je koristili  da umire bolove u stomaku. U srednjem veku na ceni je bila mlečna, bela tečnost koja se cedila iz stabljike jer se verovalo da pomaže u lečenju očiju. U tradicionalnoj kineskoj medicini maslačak se koristi za stomačne tegobe posebno kod upale slepog creva, ali i prilikom teškoća u dojenju kod porodilja koje nastaju prilikom zapaljenja mlečnih kanala ili nedostatka protoka mleka.

Maslačak je zeljasta višegodišnja biljka sa vretenastim korenom. U gornjem delu bliže površini zemlje koren je razgranat i može da dostigne veličinu i do pola metra, iako sama biljka poraste između 20 i 25 santimetara visine. Zahvaljujući ovakvom korenskom sistemu maslačak uspeva i u najnepristupačnijim mestima i nije zahtevan kada je u pitanju zemljište na kome raste. Kao i svaki korov najviše raste na zapuštenom parcelama, po livadama, ali i baštama i njivama jer voli otvorena i sunčana mesta. Razmnožava se semenom od proleća do jeseni kao i deljenjem korena u proleće. Stabljika je šuplja iznutra, a listovi su nazubljeni grupisani u lisnu rozetu. Cvetovi su jarko žute boje, jezičasti, grupisani u glavičastu cvast, prečnika do pet santimetara, a zatvaraju se noću i po oblačnom danu. Period cvetanja je od marta do maja, a posle cvetanja pojavljuje se seme u obliku bele, pamučaste loptice koju vetar lako raznosi i tako se širi seme koje ima vazdušasti beli rep radi lakšeg letenja. Jedna biljka može da proizvede 3.000 do 8.000 semenki mase 0,50 grama koji, verovali ili ne, klijavost zadržavaju decenijama.

 Kako uništiti maslačak?

Iako izgleda krhko i nežno, ova biljka je zapravo vrlo otporna. Kao i svaki korov, što maslačak u svojoj osnovi i jeste, i ova biljka teži da se raširi i zauzme što veći prostor pri čemu crpi hranljive sastojke iz zemlje i time utiče na smanjenje prinosa zasejanih površina ili jednostavno kvari izgled vašeg travnjaka. Za suzbijanje maslačka najbolje je uklanjanje svake pojedinačne biljke zajedno sa korenom, naravno pod uslovom da se već nije raširio i zauzeo veću površinu. Prilikom čupanja pojedinačnih biljaka iz zemlje zajedno s korenom vodite računa o tome da je koren kompletno izvađen. U protivnom, biljka vrlo brzo da se oporavi i ponovo izraste. Ukoliko ovo nije dovoljno preporučuje se upotreba herbicida, a na koji način i koja sredstva koristiti najbolje je raspitati se u biljnoj apoteci. Ukoliko izbegavate upotrebu hemijskih sredstava za uklanjanje korova, za maslačak će vam biti dovoljno i obično sirće. Potrebno je biljku zaliti većom količinom sirćeta i ona će potpuno izumreti. U borbi protiv maslačka može da se koristi i so. Dovoljno je da maslačak posolite po cvetu, a so će vrlo brzo dospeti i do ostalih delova biljke koja će uvenuti i nestati. Stručnjaci savetuju da je upotreba hemikalija ili prirodnih sredstava u borbi protiv maslačka najefikasnija u jesen. Tada se biljka priprema za zimu, pa hranljive materije iz gornjeg dela prelaze u koren.

Lekovita svojstva

Govoriti o maslačku, a ne spomenuti njegova lekovita svojstva bila bi prava šteta. Bogat je hranljivim materijama, pa se prvo lišće pre cvetanja koristi za salatu. U listovima maslačka ima više vitamina C i gvožđa nego u spanaću. Mlado lišće pre cvetanja može da se bere i osuši na promaji, a potom da se kasnije priprema kao čaj. Ova biljka je bogata i vitaminom A i B, organskim kiselinama, mineralima posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom. U narodnoj medicini koristi se kao gorko sredstvo (kolagog) za smanjivanje masnoće u krvi, cvetovi za pripremu sirupa sličnog medu, dok se od prženog korena može se napraviti zamena za kafu. Maslačak pospešuje lučenje žuči i rad bubrega, služi kao diuretik, čisti krv i pomaže u lečenju gihta, anemije, reumatizma, čireva, kod upale bešike, otvara apetit, a posebno je efikasan kod kamena u žuči i za lečenje jetre. Lekovitost maslačka potvrdili su i naučnici koji su tokom istraživanja na životinjama uočili da maslačak može smanjiti nivo šećera i lošeg holesterola u krvi. Postoje brojni narodni recepti za čajeve od maslačka, ali stručnjaci upozoravaju da, iako se ova biljka smatra sigurnom za ljudsku upotrebu, ipak treba biti oprezan i o konkretnim lekovitim dejstvima i pravilnoj upotrebi treba se konsultovati sa lekarom.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Zaštita bilja
nedelja, 27 septembar 2020 17:23

Saveti za jesenju setvu graška

Iako većina sa uzgojem graška kreće u proleće, moguća je i njegova jesenja setva. On se najčešće seje tek u drugoj polovini oktobra ili početkom novembra i to samo ako temperature nisu niže od 10°C, u suprotnom ga treba zaštititi.

Pre same setve treba napraviti dobar plan poštujući dobrokomšijske odnose u bašti, ali i plodored.Grašak ne treba sejati na isto mesto najmanje četiri godine, a najbolje predkulture su mu paradajz, paprika, krompir, žitarice, ali i kukuruz.Zemljište treba biti propusno, rastresito i zrnasto da se koren može što bolje razvijati i da je što bolji razvoj nodularnih bakterija. Zahvaljujući njima, ova biljka može da veže azot iz vazduha u obliku koji joj je pristupačan, s tim da prilično velike količine tog elementa ostavlja u zemlji i za naredni usev.

Zbog toga su mali zahtevi graška za mineralnim đubrivima, a stajsko se u njegovom uzgoju retko i koristi. Preteranim prihranjivanjem u jesen, povećava se njegova osetljivost na mraz, piše garden.

Za održavanje simbiotskih bakterija važno je održavati zemljište u rasponu pH od 6,5 do 7,2.Što se tiče pripreme tla kod jesenjeg uzgoja, važna je pravilna drenaža. Takođe, zemljište je potrebno dobro rastresti i prekopati na dubinu od oko 30 cm, jer je koren vretenast i prodire duboko.Setva se obavlja u redove razmaka oko 15 do 20 cm i razmaka u redu pet do šest centimetra na dubini od tri do četiri centimetra.

Preko zime zemljište oko biljke treba malčirati kako bi je zaštitili od niskih temperatura. Takođe, za zaštitu može poslužiti i agrotekstil koji je dostupan u poljoprivrednim apotekama i baštenskim centrima.U pogledu vlage, ova kultura nema prevelike zahteve. Kako piše profesor Nada Parađiković u svojoj knjizi "Povrtarstvo", zemlju treba održavati na 65 do 75 odsto poljskog vodnog kapaciteta. Stoga pratite jesenju kišu i vlažnost tla kako biste utvrdili treba li dodatno zalivanje.

Za dobar rast, grašku je potrebna potpora jer mu stabljika nije stabilna i nakon što naraste do određene visine, sklon je poleganju. Ako se seje uz mrežu, onda se seje u redove. Ako se za potporu koriste grane, onda ga je bolje sejati u grupe. Kada malo poraste, potrebno ga je zagrnuti jer to biljku čini stabilnijom.Zbog hladnijih dana i rast korova se usporava, ali ako koji iznikne, treba ga počupati.

Jesenji grašak daje manje prinose nego prolećni, ali pre će sazreti za branje.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/za-ranu-berbu-grasak-dobro-podnosi-zimu-uz-dobru-drenazu-i-malciranje/63288/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 27 septembar 2020 17:11

Plastenička proizvodnja sve isplativija

Meštani Crepaje uglavnom se bave ratarstvom, a manje plasteničkom proizvodnjom povrća. Dragan Andrejević jedan je od uspešnijih proizvođača povrća u plastenicima. Robu prodaje na beogradskim pijacama, a deo završi i kod stanovnika ovog Južnobanatskog sela.Gajenjem povrća u plastenicima Dragan Andrejević iz Crepaje počeo je da se bavi pre sedam godina i od tada je proširio proizvodnju na 1.500 kvadrata. U letnjoj sezoni u plastenicima su uglavnom paradajz i paprika, a u zimskoj zelena salata, rotkvice, mladi luk i povremeno spanać."Plastenička proizvodnja jedna je od isplativijih grana. Zahteva mnogo fizičkog rada, mnogo radne snage. Cela porodica učestvuje i svi pomažu ili u proizvodnji ili u plasmanu. Kada je potrebno raditi veće poslove angažujemo i sezonske radnike", rekao je Dragan.

Sve to povećava cenu, ali ako je roba zadovoljavajućeg kvaliteta brzo nađe kupca kaže Dragan. Deo proizvoda plasira u Crepaji jer meštani znaju da je u pitanju kontrolisana proizvodnja sa minimalnom upotrebom hemijskih preparata, a veće količine prodaje u Beogradu na Palilulskoj i Kvantaškoj pijaci.

"Cene povrća variraju iz dana u dan na Kvantaškoj pijaci. Počnemo sezonu prodaje na primer mladog luka 5-6 dana je zadovoljavajuća cena onda samo padne i do 50-60 odsto usled velike ponude ili varijacija ponude i potražnje, ali globalno gledano isplativo je", dodaje on.

Dragan planira da uzme u zakup okolne parcele, duplira broj plastenika, uvede automatsko navodnjavanje i što je više moguće modernizuje proizvodnju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/plastenicka-proizvodnja-jedna-od-isplativijih-grana_1164435.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 27 septembar 2020 17:01

Skočila cena jabuka

Posle nekoliko loših godina kada su rod otkupljivačima davali budzašto ili su otpale plodove ostavljali da trunu po voćnjacima, proizvođači jabuke u Srbiji konačno imaju razloga da budu zadovoljni. Zakon tržišta je učinio svoje, manjak jabuke i kod nas i u inostranstvu doveo je do skoka cena.Berba pojedinih sorti je počela i teče sa više elana jer su otkupljivači izašli sa cenom koja je osetno jača nego prošlogodišnja, a višestruko je veća nego 2018. naročito za industrijsku jabuku. Sadašnja cena obećava zaradu voćarima, a oni, pozivajući se na prilike u zemljama koje važe za najveće proizvođače jabuka, očekuju da će još rasti. Posle duže pauze, požeška "Budimka" je pokrenula proizvodnju i počela sa otkupom što naročito raduje voćare iz užičkog kraja koji su nekada u ovom preduzeću imali pouzdanog partnera.

- Sve se skockalo kako treba: prinos, kvalitet, vremenske prilike i cena. Neki otkupljivači nude početnu cenu od 30 dinara za konzumne sorte, sa naznakama da će kako vreme bude odmicalo biti i veća, dok za industrijsku – padalicu hoće da plate 10-11 dinara. Poređenja radi, početna cena konzumne jabuke prošle i pretprošle godine bila je 25 dinara, s tim to je kasnije porasla. Za padalicu su davali 3-4 dinara pretprošle, odnosno 7-8 dinara prošle godine - kaže sa "Blic" Simo Radičević iz Mirosaljaca kod Arilja.Kako dodaje, nema drugo objašnjenje ovakvom skoku cena nego da je rod u Poljskoj i Italiji, koji su naši najveći konkurenti, podbacio.

Za razliku od njega, požeške proizvođače nisu mimoišle vremenske neprilike. Prvo je, kaže Gvozden Čolić iz sela Pilatovići, mraz prepolovio rod, a onda je grad učinio svoje.- I pored toga, ostalo je dosta kvalitetne jabuke, a biće je i za preradu - prenosi Čolić, koji ima 1.350 stabala jabuke.

Mnogi voćari još nisu odlučiti šta sa jabukom – da li je prodati odmah ili taktizirati, čekati još veću cenu kojom bi se naplatili gubici od prethodnih godina.

- Na globalnom tržištu je manjak jabuke, Poljska je na pola roda od mogućeg, zbog toga kod nas i raste cena. Mada je otkupna cena zadovoljavajuća, savetujem svima koji imaju hladnjaču da jabuku ne prodaju odmah već da je čuvaju, jer je iskustvo pokazalo da se prava, još unosnija cena formira od novembra, decembra - prenosi Mihailo Prodanović iz Blaznave kod Topole, uzgajivač i izvoznik jabuke.Nije svuda jabuka dobro rodila. U nekim područjima, poput Podunavlja i južne Srbije, objašnjava dr Tomo Milošević, dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, jabuka je imala rano cvetanje pa je stradala u aprilskim mrazevima. Na drugim mestima, nastavlja on, zaštita nije obavljala kako treba a kišni periodi su bili dugi.- Jabuka je kod nas prethodne dve godine ozbiljno rađala, prinos je premašivao 400.000 tona, što je rekordna proizvodnja. Zbog rodnih godina, odnosno velike količine jabuke u ponudi, ni cena nije bila zadovoljavajuća. Jabuke je sada osetno manje zbog čega je cena i skočila, a sa manjkom roda manje je i voskokvalitetnih plodova. Ajdared, noseća sorta, koji se do sada kretao 25-35 dinara biće plaćen dosta više. To je znak da jabuke nema dovoljno - priča dr Milošević.Najviše naše jabuke, priča dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, završava u Rusiji kojoj prodajemo ajdared, galu i zlatni delišes, iako je ovoj zemlji u fazu pune plodnosti stiglo na desetine hiljada hektara pod jabukom.

Da li jabuku prodati odmah ili čuvati da još poskupi? Dr Milošević kaže da je to nezahvalno savetovati.

- Mnogi vole da jabuku prodaju u njivi, po nižoj ceni, da odmah skinu tu brigu sa vrata. Ako neko smatra da će mu držanje u hladnjači donet veći prihod, neka tako postupi. Čuvanje košta. Nekada zna da bude isplativo, nekada ne. Na primer, šta ako se za pola godine na tržištu pojavi jeftinija jabuka sa južne hemisfere - kaže dr Tomo Milošević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/jabuke-prkose-vremenskim-uslovima-proizvodaci-zadovoljno-trljaju-ruke-manjak-roda/jdq62qc

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30