Чланци поређани по датуму: četvrtak, 24 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Brojna naučna istraživanja su pokazala da medonosne pčele imaju vitalnu ulogu u oprašivanju biljaka u voćarstvu i povrtarstvu. U procesu prirodne selekcije razvile su gotovo fascinantne prilagođenosti a sve u cilju što efikasnijeg oprašivanja prilikom prikupljanja nektara za potomstvo. Osim što je vrlo prilagodljiva vrsta tolerantna prema različitim klimatskim područjima, čovek je ovladao tehnologijom njenog gajenja, ali i direktnog dobijanja pčelinjih proizvoda kao što su med, vosak, polen, perga, propolis… Zanimljivo je da svako zrno polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od podneblja na kojem raste biljka s koje su pčele skupljale cvetni prah, dok je pergu nemoguće napraviti u laboratoriji bez obzira na napredak čoveka u nauči i tehnici.

 Akutna i hronična paraliza

Ali, kao i sva živa bića i pčele su podložne bolestima, a poznavanje osnovnih simptoma bolesti omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči bolest i preduzme mere za ozdravljenje društva. Osim bolesti pčelinjeg legla koje veštiji pčelar može da uoči tokom pregleda košnica, postoje i bolesti pčela koje mogu da nanesu ozbiljnu štetu pčelinjem društvu.

Kako piše u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu paraliza pčela su virusna oboljenja koja može biti akutna ili hronična u zavisnosti od vrste virusa koje napadaju pčele.

Virus akutne paralize pčela nalazi se u naizgled zdravim odraslim

pčelama, naročito u toku leta. Ova bolest se dugo nije smatrala za posebno opasnu bolest po pčele. Međutim, prema evropskim i američkim istraživanjima došlo se do zaključka sojevi virusa akutne paralize udruženi sa invazijom Varoe mogu da dovedu do uginuća velikog broja pčela što može da nanese ozbiljnu štetu društvu. Varooa je, smatraju stručnjaci, zapravo faktor koji dovodi do multiplikacije virusa. Povećani udeo virusa akutne pčelinje paralize na pčelinjim društvima u jesenjem periodu u direktno utiče na loše prezimljavanje pčelinjih zajednica što se neminovno odražava i društvo tokom narednog proleća.

 Uzroci i simptomi

Uzročnik aktuelne paralize pčela je virus iz roda Enterovirusa, a razmnožavanje se vrši unutar samog pčelinjeg društva najčešće tokom zime i ranog proleća. Ova bolest najviše se rasprostranjena u Evropi i Americi, a otkrili su je Bailey i saradnici 1963. kao laboratorijsku pojavu prilikom istraživanja hronične paralize.  Virus se među pčele unosi polenom inficiranim sekretom iz pljuvačnih žlezdi inficiranih pčela. Virus se aktivira kada dođe u dodir sa varoom koja ga oslobađa iz tkiva tokom svog prodiranja u organizam pčela. Istovremeno predstavlja i vektor ovog oboljenja šireći ga na druge odrasle pčele i lutke. Problem je što se bolest teško uočava, a u slučaju akutne paralize do brze smrti obolele jedinke dolazi čim se pojavi klinička manifestacija bolesti.

Za razliku od virusa akutne paralize pčela koji je najviše aktivan tokom zime i s početka proleća, hroničnu paralizu pčela izaziva

RNK virus, a bolest se javlja u proleće i leto a prestaje u jesen.

Razmnožava se i širi unutar pčelinjeg društva, a bolest je prisutna širom sveta. Obolele pčele virus izlučuju iz svojih žlezdi u tečnost koja ulazi u medne kesice gde je i najveća koncentraciju virusa koji potom inficira prikupljeni polen. Do zaražavanja dolazi tokom ishrane inficiranim polenom, a aktivira ga varroa destructor. Simptomi bolesti se javljaju u dva oblika – drhtanje krila i abdomena i kao pojava crnih pčela, pišu u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prvi oblik karakteriše podrhtavanje raširenih krila, nogu, antena i abdomena koji je povećan usled proširenog mednog mehura. Pčele ne mogu da polete već se skupljaju u gornjem delu košnice iznad saća. Zaražene pčele gube moć letenja, puze ispred košnica i zadržavaju se na vlatima trave u grupicama i pojedinačno dok ne uginu. Abdomen im je izdužen i proširen, napunjen vodnjikavim sadržajem. Od pojave simptoma do uginuća prođe nekoliko dana.

Ako se pčelinje društvo posmatra kao celina, dužina života pčela radilica se skraćuje za polovinu, tako da pčelinje društvo brzo slabi dok se ne svede na šaku mladih, tek izleglih pčela, i maticu.

Crna bolest

Drugi simptom je pojava crnih masnosjajnih pčela ogoljenih od dlačica. Ta ogoljenost je rezultat ponašanja zdravih pčela koje na neki način prepoznaju obolele jedinke, grickaju ih i tako ih ostave bez dlačica na toraksu i abdomenu. Takve pčele, jedno vreme mogu leteti, ali gube orijentaciju, pa pokušavaju da uđu u druge košnice. U Evropi se zbog ovakvog izgleda obolelih pčela samo oboljenje naziva i crna bolest. Nekoliko dana posle infekcije i kod njih se javlja drhtanje, gube moć letenja i umiru.

Tačna dijagnoza obe vrste paralize uspostavlja se histološkim i virusološkim pregledom obolelih pčela. Specifična terapija ne postoji. Stručnjaci preporučuju primenu mera sa ciljem sprečavanja širenja bolesti koje podrazumevaju pčela šećernim sirupom uz dodatak vitamina, nikotinske kiseline, oligoelemenata i proteina i, naravno, maksimalnu redukciju krpelja varroe u pčelinjoj zajednici.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo
četvrtak, 24 septembar 2020 13:39

NLB organik - nagrada za najbolje

U Srbiji organska proizvodnja raste već pet godina, sve je više hektara pod organskom hranom i sve više organskih proizvođača, a vrednost izvoza dostigla je 30 miliona evra, kažu stručnjaci. Najbolji proizvođači organske hrane i ove godine tradicionalno su dobili nagrade od NLB banke.Ukupno milion i po dinara dobili su najbolji projekti organske proizvodnje. Nikolaj Hristov iz Bosilegrada bavi se stočarstvom i sa svojom porodicom drži stado od 80 ovaca."Uglavnom čuvamo ovce i želimo sa ovom nagradom da unapredimo proizvodnju organskog sira, tako što ćemo da napravimo objekat u kome ćemo da pravimo taj sir", rekao je Hristov.

Purić Jekoslav iz Nove Varoši na 7,5 hektara uzgaja organsku heljdu i speltu.

"Organska proizvodnja u Srbiji, to je jedna svetla budućnost. Nadamo se. Mi koji smo danas ovde dobili nagrade smatramo da smo pioniri tog posla, da će se na nas ugledati mlađi ljudi u svim krajevima Srbije da počne organska proizvodnja", istakao je Purić.

Ove godine konkurisala su 73 organska gazdinstva i veoma teško je bilo izabrati najbolje, kažu u komisiji.

Snežana Oljača, predsednik komisije, navodi da postoji nekoliko kriterijuma koje slede. "To je da imaju perspektivu, da su ljudi posvećeni organskoj proizvodnji, da imaju mlađe članove porodica, da je obezbeđena perspektiva", kaže Oljača.Da organska proizvodnja u Srbiji ima budućnost potvrđuju i sve veće investicije u taj sektor.

Saša Gujanica iz poljoprivrednog sektora NLB banke navodi da su u odnosu na prethodne godine, isplatili nepune tri milijarde dinara iz programa subvencionisanih kredita, što je u odnosu na period prethodne godine za 50 odsto više.

Od početka organskog konkursa, pre devet godina, prijavilo se više od 500 proizvođača.

Ove godine, najviše projekata je stiglo iz centralne Srbije. Od toga 36 projekata čini biljna proizvodnja, 29 projekata stočarska i pčelarska gazdinstva, a osam projekata podnela su gazdinstva koja se bave biljnom i stočarskom proizvodnjom.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4089095/organska-proizvodnja-ekonomija-nagrade.html

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 24 septembar 2020 13:38

Crepaja lepša od Amerike i Švedske

Dragan Andrejević je inženjer telekomunikacija. Studirao je i radio u Americi i Švedskoj, ali je ipak odlučio pre sedam godina da se vrati u svoje rodno mesto Crepaju i od tada se uspešno bavi poljoprivredom.
Posle završene srednje škole u Beogradu gde je bio đak generacije, Dragan Andrejević upisao je fakultet za telekomunikacije i nakon par godina otišao u Ameriku da nastavi studije.Plan mu je bio da tamo ostane ali se ubrzo predomislio, došao u Srbiju i diplomirao sa prosečnom ocenom 9. Pokušao je još jednom da ode na rad u inostranstvo, ovoga puta u Švedsku. I odatle se vratio posle pola godine u svoje rodno mesto Crepaju gde se sada uspešno bavi poljoprivredom.

"Kada sam video kako izgleda život u inostranstvu, rad i odnos prema ljudima koji su došli odavde, shvatio sam da sam ipak ovde svoj na svome. Iako ponekad nije lako, smatram da poljoprivreda ima budućnost, pogotovo ovde kod nas", rekao je Dragan Andrejević.

Dragan se već sedam godina bavi ratarskom proizvodnjom, gaji uglavnom šećernu repu, kukuruz i soju. Ima i povrće u plastenicima. Plasira ga na veliko, a prodaje i na Palilulskoj pijaci u Beogradu. O poljoprivredi je učio od starijih, dosta je čitao, svakodnevno se edukovao i tražio savete stručnjaka. To je dovelo do dobrih rezultata koje sada postiže. U poslu mu pomaže supruga Antonela koja takođe ima fakultetsku diplomu, završila je DIF.

"Nadam se da ćemo za 5 do 10 godina povećati površine, obnoviti mehanizaciju, a što se tiče plastenika nadam se da ćemo duplirati površine pod plastenicima i automatizovati što je više moguće. Da navodnjavanje bude automatizovano, zatvaranje vrata na plastenicima i da uvodimo nove tehnologije", dodao je Andrejević.

Dragan kaže da mu ni jednog trenutka nije žao što se ne bavi telekomunikacijama, jer radi ono što voli. Sebe vidi u poljoprivredi i smatra da uz odgovarajući trud i strpljenje njegova porodica može sasvim lepo da živi od ovog posla.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/djak-generacije-pa-inzenjer-telekomunikacija-ali-rodnu-crepaju-ne-da-ni-za-svedsku-ni-za-ameriku_1164001.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Kao oblasti u koje će DFC uložiti pomenuti su i poljoprivreda i agro-turizam.O tome je za Televiziju Prva govorio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

"Mi smo DFC-u ponudili konretno tri projekta, jedan se tiče tzv. startapova za mlade poljoproivrednike, drugi je o ženama u poljoprivredi, treći je priča o prehrambenoj industriji, koja predstavlja nadgradnju svega što već radimo. Ovaj program DFC se uklapa u ono što Vlada Srbije svakako planira. Džon Jovanović neće moći da spava od naših predloga", rekao je on.Kada je reč o agro-turizmu, Nedimović kaže da mi već imamo dva projekta kroz koje se razvija agro-turizam.

"Mi trenutno dajemo 20.000 evra za one koji žele da se bave time. Definitivno je to stvar oko koje ćemo moći da se okupimo u budućnosti. Turizam sam po sebi ne znači ništa ukoliko neko ne popije i ne pojede ništa, a mi, hvala bogu, toga imamo dosta. Kada imate jedan turistički kapacitet, za njega neko mora da proizvede sir, da ispeče hleb, napravi nešto slatko."

Kako kaže, spremno očekujemo ovu priču sa finansijama.

"Potpuno sam siguran da u godinama koje su pred nama neće biti više reč samo o beogradskom i novosadskom turizmu", rekao je Nedimović.

"Dosta trgujemo u sektoru voćarstva, imamo prostora mnogo toga da uradimo. Što više tržišta imate na raspolaganju - imate više šansi. Ministarstvo poljoprivrede insistira na diversifikaciji tržišta."

Kada je reč o otkupnim cenama poljoprivrednih dobara, Nedimović navodi da je cena soje 43 dinara, suncokreta 37 dinara...

"Ova godina je za BDP u poljoprivredi odlična. Ove godine ćemo mnogo novca zaraditi od kukuruza, pšenice. Činjenica je da će Srbija ove godine imati dobre prinose i cene. Iako su neki analitičari požurili da kažu da će biti problema, to se samo odnosi na nekoliko sela u kojima nije bilo kiše, U globalu gledano, situacija je dobra", zaključio je Nedimović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=24&nav_id=1737284

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30