Чланци поређани по датуму: sreda, 02 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Letovanje, putovanja, karantin... Sve su to učestale teme ovih dana, a nedoumica i pitanja je mnogo. I pored preporuke da građani zbog kovida 19 leto provedu u zemlji, na nekom od brojnih turističkih mesta na mapi Srbije, neki su ipak otputovali van granica naše zemlje: turistički, poslovno ili iz drugih razloga.
- Kompanija „Dunav osiguranje” prati aktuelna dešavanja i, shodno merama Vlade Republike Srbije, ponudila je svojim klijentima najbolju opciju za siguran i bezbrižan put. Kao najveća osiguravajuća kuća koja se najpre zalaže za društveno odgovorno poslovanje, svimosiguranicima omogućili smo polisu putnog zdravstvenog osiguranja (PZO), gde je, pored standardnih rizika, obuhvaćen i rizik od kovida 19. To je još jedan pokazatelj da „Dunav osiguranje” vodi računa o svojim klijentima u svim životnim okolnostima. Osiguranici su to prepoznali. Samo od polovine juna do danas njih oko 60.000 se osiguralo pre putovanja u
inostranstvo, a više od 70% opredelilo se za polisu koja uključuje i pokriće od kovida 19, kaže Bojan Raičević, član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje”, i pojašnjava da često cena usluge uslovljava i njen odabir, a cena individualne polise putnog osiguranja za sedam dana boravka u inostranstvu iznosi oko 1.200 dinara. Ukoliko je naši osiguranici zaključe onlajn do 30. septembra, imaju i dodatni popust od 15%. Polise putnih osiguranja mogu se zaključiti i na oko 600 prodajnih mesta.
Najviše pokriće po polisi za PZO na srpskom tržištu, čak 35.000 evra
- Polisa koju smo ponudili našim sugrađanima, naglašava Raičević, osim standardnih rizika pruža dodatno pokriće za kovid 19 i obuhvata:
- troškove pregleda lekara i testiranja u slučaju ispolјavanja simptoma infekcije radi hitne medicinske pomoći i dijagnoze infekcije kovidom 19;
- troškove nabavke lekova u vanbolničkom lečenju za slučaj potvrđene infekcije;
- troškove bolničkog lečenja 
- troškove repatrijacije do sume od čak 5.000 evra.
Suma osiguranja po polisi za PZO + kovid 19 iznosi 35.000 evra i najviša je na našem tržištu, ističe Bojan Raičević i dodaje da svi osiguranici „Dunava” treba da znaju da će jednim telefonskim pozivom Kontakt centara asistentske kompanije dobiti jasne, pouzdane i precizne informacije o neophodnom lečenju. Troškove ambulantskog lečenja i kupovine lekova „Dunav” će nadoknaditi osiguraniku po povratku u zemlju prebivališta u najkraćem roku.

„Dunav” u ovoj godini isplatio osiguranicima oko 90 miliona dinara po polisam za putna osiguranja

Govoreći o proceduri postupanja prilikom obolevanja od kovida 19, najčešćim rizicima po polisama koji su se desili osiguranicima „Dunav osiguranja”, ali i broju odštetnih zahteva član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje” Bojan Raičević ističe:
- Samo u ovoj godini podneto je više od 5.000 odštetna zahteva osiguranika po polisi za PZO, po kojima je Kompanija „Dunav” isplatila oko 90 miliona dinara. Analizom je utvrđeno da su najčešći uzroci šteta bile respiratorne i gastrointestinalne infekcije, kao što su otitis, bronhitis, faringitis, gastroenteritis, zatim povrede ekstremiteta (prelomi, uganuća) i alergijske reakcije. Bilo je i slučajeva aktiviranja polise za PZO zbog obolevanja od kovida 19. Svi naši
osiguranici su efikasno i kvalitetno zbrinuti na obostrano zadovoljstvo, navodi Raičević.

Sve detaljnije informacije o putnim osiguranjima zainteresovani mogu dobiti besplatnim pozivom na broj Kontakt centra „Dunav osiguranja” 0800 386 286, putem i-mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili na sajtu Kompanije www.dunav.com

Termine PZO možete linkovati na https://www.dunav.com/kupi-online/

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Osiguranje
sreda, 02 septembar 2020 10:49

Korona kod životinja i kako se leči

Kao i kod svih drugih virusnih infekcija uvek postoji poremećaj opšteg zdravstvenog stanja, sa manje ili više povišenom temperaturom, apatijom, smanjenim ili potpuni izostanak apetita. Od specifičnih simptoma, veoma zavisi koje su vrste koronavirusa i koji su sojevi virusa izazvali infekciju. Kod mlađih životinja (telad, prasad, jagnjad…), kako navode na sajtu http://www.vet.minpolj.gov.rs/ se najčešće i to u prvim danima života javlja enterična (crevna- digestivna) forma bolesti koja uzrokuje intenzivne prolive koji mogu dovesti do teške kliničke slike, dehidratacije, iscrpljivanja i uginuća tako mladih jedinki. Neki od sojeva koronavirusa mogu uzrokovati ovakve simptome i kod starijih starosnih kategorija životinja (recimo PEDV – porcine epidemic diarrhea virus – virus epidemičnog proliva kod svinja). Respiratorne forme bolesti uzrokovane koronavirusima se javljaju najčešće kod nešto starijih i odraslih kategorija životinja uzrokujući poremećaje respiratornog sistema životinja i posledično slabije proizvodnih performanse istih.

Kod korona virusnih infekcija životinja nema specifične terapije, odnosno ne postoji lek koji „leči“ od koronavirusa. Terapija se stoga zasniva na ne specifičnoj i potpornoj terapiji u zavisnosti od prisutne kliničke manifestacije bolesti. Svakako da postoji i mogućnost imunoprofilakse, odnosno vakcinacije, kao mera preventive pojave korona virusne infekcije. Vakcine su razvijene za veliki broj domaćih životinja i u manjoj ili većoj meri su u upotrebi i u našoj zemlji.

Koje su mere prevencije koje stočari treba da sprovode kada su u pitanju higijena, provetrenost prostorija u
kojima se nalaze životinje itd.?

Održavanje higijene, provetrenosti prostorija, a zatim upotreba i svih drugih biosigurnosnih mera ko što su dezinfekcione barijere i na ulazima i izlazima iz objekata gde se drže životinje, zatim onemogućavanje ulaska i kretanja stranim licima koji nisu deo tima koji opslužuje životinje u objektima gde se drže životinje, upotreba stočne hrane od proverenih proizvođača, zabranjen ili smanjen ulazak vozila za dostavu hrane i odnošenje proizvoda i nusprodukata sa područja farmi, neškodljivo uništavanje leševa i mnoge druge mere su opšte mere koje su uvek dobro došle i po pravilu služe da zaštite uzgoje životinja od patogena koji se nalaze u okruženju, a istovremeno sprečavaju i postojeće patogene u pojedinim zapatima da se rašire na druge zapate životinja i područja.
Unos novonabavljenih životinja u gazdinstvo mora biti kontrolisan u smislu jasne identifikacije, porekla i uz svu propratnu dokumentaciju koju izdaje ovlašćeni veterinar, navodev na sajtu http://www.vet.minpolj.gov.rs/.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/01/stocarstvo/kako-se-leci-korona-kod-zivotinja/

Објављено у Stočarstvo
sreda, 02 septembar 2020 10:46

Ishrana bremenitih ovaca

Mnogi stočari su već pripuštali ovnove u svoja stada ovaca, a pojedini će čekati hladniji period i kraći dan. Ukoliko ste u prvoj grupi, treba da obratite pažnju na kondiciju svojih grla najboljom i najprimerenijom ishranom njihovom stanju.

Kako smo ranije pisali, bremenitost kod ovaca traje pet meseci (150) dana. Dnevni prirast ploda je u prvim mesecima mali i tada se hrane uobičajenim obrocima. Zbog porasta ploda hrana mora biti kvalitetna jer se životinji smanjuje zapremina buraga. U prvih 3,5 do četiri meseca nakon oplodnje, ovce nemaju povećane potrebe u ishrani i obrok u ovom periodu treba da se zasniva na kvalitetnoj paši ili senu (livadsko seno 70 odsto, lucerkino 30 odsto). Seno treba pripremati od trava i leguminoza koje su košene u optimalnoj fazi razvića i sušene u povoljnim vremenskim uslovima, navodi stručnjak za stočarstvo Poljoprivredno stručne služne Knjaževac Neđeljko Pipović.Osim sena, u ishranu bremenitih ovaca treba uvrstiti i određenu količinu kvalitetne silaže. Trebalo bi koristiti 1-1,5 kg sena i tri do četiri kilograma kvalitetne silaže. Ako je seno dobrog kvaliteta, njegova količina se može smanjiti na pola do kilogram dnevno, a silažu povećati na četiri do pet kilograma dnevno.

Ne preporučuje se potpuno izbacivanje sena iz obroka. Uz silažu (uglavnom se koristi kukuruzna) ovcama treba davati i stočnu kredu (10 gr/dnevno/grlu) da bi se izbegla pojava acidoze.Kako savetuje Pipović, silaža treba da bude što boljeg kvaliteta - silirani materijal mora da bude sitniji nego za ishranu krava, i to 0,5 do jedan centimetar, kvalitetna fermentacija, ne sme se dozvoliti da silirani materijal ima primesa zemlje zbog buternog vrenja. Ne sme se koristiti pokvarena, plesniva i smrznuta silaža, jer može doći do poremećaja u varenju, naduna, pobačaja, uginuća i tako dalje.Ishranu treba pojačati na oko šest nedelja pred jagnjenje kada dolazi do intenzivnog razvoja ploda. Potrebno je, pored uobičajenog obroka, postepeno u isti uvoditi kukuruznu ili neku drugu prekrupu (150-300 gr) uz dodatak određene količine suncokretove sačme (15 odsto).

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/obratite-paznju-na-ishranu-bremenitih-ovaca/62644/

Објављено у Ovčarstvo
sreda, 02 septembar 2020 10:44

Malinari opet kukaju

Ove sezone proizvođači malina imali su više otkupne cene, ali su uprkos tome, zbog pada prinosa, mnogi ostvarili mali prihod. Pojedini proizvođači su ovih dana krenuli u berbu malina, koje se plasiraju u svežem stanju po otkupnoj ceni za 300 do 600 dinara.Pod plastenikom od 70 ari, zadrugari "Naši voćari" započeli su berbu maline "enrosadira". Uz subvenciju države prošle godine podigli su zasad i nabavili certifikovane sadnice."U odnosu ne samo na vilamet nego i na sve ostale sorte, malinu izdvaja organoleptičko svojstvo, blagotvorno dejstvo ukusa, znači veoma jedan ukusan plod, krupan plod, čvrst plod i postojan plod. Kažem vam sedam dana može da bude u marketima u prodaji u režimu pothlade", kaže direktor Prve složene zemljoradničke zadruge "Naši voćari" Milićevo Selo, Božo Joković.

Kako u svetu, tako i kod nas raste potražnja za svežom malinom, zbog čega su se i Radovanovići u Stupčevićima odlučili da površine pod malinom prošire i Enrosadirom.

"Tri meseca nju beremo, a vilamet beremo znači 45 dana maksimalno. E zbog toga ona je interesantna, što smo produžili. Tako Evropa radi, tako i mi mora da radimo. Ne samo hoćemo mesec dana da radimo i posle ćemo da se odmaramo. Pa ne gospodo, moramo da radimo, mnogo da radimo da bi lepo i živeli", ističe Dragić Radovanović iz Stupčevića.

U zavisnosti da li se bere u gajbice ili male posude cena se kreće od tri stotine do šest stotina dinara, kaže ekspert za jagodičasto voće. Proizvođači sorti koje se plasiraju sveže ne beru brigu ni oko radne snage.

"S obzirom da su ove sorte dvorodne i da je period berbe dosta drugačiji i duži, znači da se može rasporediti radna snaga i na taj način prevazići te probleme sa kojima se inače susreću u proizvodnji sa normalnim, klasičnim sortama", kaže ekspert za jagodičasto voće Aleksandar Leposavić.

Uz subvenciju države certifikovane sadnice malina svakako mogu doneti veće prinose, ali i više prihode.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4065342/maline-sveze-berba-otkup-cena.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Naša zemlja je prošle godine istovremeno izvozila i uvozila crni luk. Po podacima Privredne komore Srbije, lane smo ga malo više prodali stranim tržištima – 20.634 tona – nego što smo ga uvezli – 18.465 tona.Kakvo će inotrgovanje biti ove godine, znaće se na kraju kalendara, ali na početku ekonomske godine, koja se u poljoprivredi računa od 1. septembra, veliki proizvođači uveliko vade luk i kažu da su prinosi odlični, 95 pa i 100 tona po hektaru. Ako se oni uporede s lanjskim prosekom od 70 do 80 tona, postoje dobri izgledi da ćemo luka imati još više na strani izvoza ali i da ćemo ga manje kupovati napolju.

Uporedo s vađenjem luka, povrtari su počeli i setvu tog povrća, koje će dospeti dogodine u junu, dok su ovaj što sada vade posejali krajem februara i početkom marta.

Veliki proizvođači, koji ne rade s nakupcima već s pravnim licima, već su počeli luk da prodaju u Rumuniju, Bugarsku i Severnu Makedoniju i isporučuju ovdašnjim velikim trgovinskim lancima.

Jedan od njih, Dragan Guljaš iz Silbaša u opštini Bačka Palanka, kaže za „Dnevnik” da rod nije dobar zato što je klima bila dobra za luk, već su isključivo zaslužni sistemi za navodnjavanje i primenai zaštitnih sredstava.

On smatra da će u naredne dve do tri godine na tržištu ostati samo veliki proizvođači, a mali nestati jer se bez ulaganja, mehanizacije i potpune primene agrotehnike, proizvodnja ne isplati.

Već ove godine u bačkopalanačkoj opštini više manjih povrtara je istanjiralo rod jer je luk sitan, što pokazuje da bez zaštitnih sredstava ne uspeva, kazao je Guljaš.

Dugo godina se, dodaje naš sagovornik, bavi lukom, ali je 2012. godine prestao da ga radi, sve dok 2016. godine nije počeo da kupuje mehanizaciju.

Shvatio sam da bez mašina nema zarade jer ručna obrada zahteva angažovanje velikog broja sezonskih radnika pa kada se oni plate, troškovi budu veliki. Sada imam sve od mašina – za sejanje, vađenje i prečišćavanje, pakericu, boks-palete, i sa svega dva-tri radnika obavljam celokupnu proizvodnju, jedino što mi treba još prostora za skladištenje, veli Guljaš.

On kaže da je mehanizaciju kupovao i zahvaljujući novčanim podsticajima koje je dobijao od Pokrajine i Republike.

I povrtar Miloš Ajduk iz Despotova, takođe u opštini Bačka Palanka, kaže da je luk dobro rodio i da je zato cena na veliko niska, od 13 do 15 dinara.U poređenju s lanjskom godinom, sada ga ima više pa su veći prinosi spustili cenu koštanja povrća, navodi Ajduk.

On luk ne prodaje već će ga čuvati za zimu, kada se očekuje da bude skuplji, i uglavnom plasirati na inotržiše, najviše u Albaniju, zatim u Bugarsku i Mađarsku .

Imam moje kupce jer luk, uz drugo povrće, sejem već 40 godina, kaže Ajduk.

Na domaćem tržištu trenutno ima samo našeg luka jer, ukoliko bi ga bilo iz uvoza, naglašava Ajduk, ne bismo ga plaćali od 30 do 35 dinara kilogram na pijacama i u marketima.

Lane je u ovo doba kilogram luka na veliko koštao 20 dinara, da bi se u decembru prodavao za 30 i 35 dinara, a u martu vredeo na veliko 60 dinara. Proizvođači očekuju da će takva cena biti i ove zime.Prošle godine izvozili smo najviše luka u Crnu Goru, Rumuniju i BiH, a uvozili iz Severne Makedonije, Egipta, Albanije i Turske.

Veliki proizvođači sada očekuju da domaći luk nađe mesto i na tržištima Slovenije, Hrvatske, Grčke... jer o tome pregovaraju s tamošnjim trgovcima i ako se dogovore o ceni, kamioni u koje može da stane po 24 tone luka, povrće brzo mogu da isporuče.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/domaci-luk-proteruje-uvozni-i-s-pijaca-i-iz-marketa-02-09-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30