Чланци поређани по датуму: sreda, 16 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 16 septembar 2020 14:17

Efikasna zaštita jagoda uz pomoć drona

Poljoprivreda 21. veka može se reći da je imala najviše primenjenih inovacija nego što je to ranije bio slučaj. Skoro svakog dana neke inovacije nalaze primenu u proizvodnji. Počevši od traktora bez vozača, što tek treba da se razvija, do dronova koji su postali realnost. Kina je u ovim inovacijama među vodećim zemljama, zajedno sa SAD. Kako saznajemo, Vlada NR Kine subvencionisala je nabavku čak 16.000 dronova za poljoprivredu. I možda
ćemo se sporiti oko negativnih posledica proizvodnje GMO biljaka, ali upotreba dronova u poljoprivredi, ne samo da povećava efikasnost primenjenih sredstava i samu operaciju prskanja, već značajno može uticati na negativne posledice primene teške poljoprivredne mehanizacije.
Kada koristimo traktore za izvođenje prihrane, ili zaštite bilja pomoću priskalice, stalno gazimo zemljište što negativno utiče na strukturu i, tako iz godine u godinu sabijamo zemljište, što iziskuje da sepovremeno takvo zemljište rastrese. Na taj način pravimo i dodatne troškove sa aspekta ekologije, gorivo i izduvni gasovi, samo su neki od vidova zagađenja. Naravno, traktori će još dugo imati ovakvu primenu, ali razvoj bespilotnih letelica otklanja brojne probleme, upravo koje smo sada naveli i uz to brzo i preciznije nanose preparat na useve. Kako smo imali priliku da vidimo na poljoprivrednom gazdinstvu VOŽDOVE JAGODE u Stojniku, kod Aranđelovca, jedan hektar jagode istretiran je sredistvima za zaštitu bilja, za samo 20 minuta. Za ovu operaciju iskorišćeno je svega 30 litara vode, što je samo 5% u odnosu na upotrebu sa običnim prskalicama kada je potrebno dva puta po 300 litara vode. Ušteda vode u današnje vreme
je sve bitnija, ali ne treba zaboraviti da korišenje drona ne ograničavaju ni nedavne padavine, odnosno blato u zasadu, što često može predstavljati problem u proizvodnji jagode, naročito u proleće u vreme i pred početak berbe, kada treba jagodu intezivno štititi od truleži.
„Pre svakog prskanja na lokaciji kada prvi put izvodimo tretmane dronom, mi izvršimo mapiranje terena i nakon toga pristupamo pripremi preparata za prskanje i postavljamo dron na mesto gde će uzleteti“ Za sve ovo potrebno nam je manje od pola sata pripreme i u buduće smo mnogo brže spremni za početak rada. Videli ste da nam je ovde bilo potrebno svega 20 minuta da završimo jedan hektar u celosti, kod kukuruza ovaj posao traje svega
osam minuta, što znači da ako obezbedimo dovoljno baterija i preparata, možemo tokom jednog dana da istretiramo velike površine. Ovo je veoma značajno kada imamo promenljive vremenske uslove i zahtev da se obavi određena intervencija u smislu primene preparata za zaštitu bilja“ objasnio je Miroslav Alvirović iz firme AGRODRON.
Nabavka jedne ovakve letelice nije jeftina, ali ni nužna za jedno manje gazdinstvo. Prosečno dobar dron sa kanisterom od 15 litara, košta oko 25.000 evra. Ukoliko bi se nabavljao, on bi trebalo da se koristi na velikim imanjima, ili da se unajmi firma koja se bavi ovim poslovima. A za potrebe zabave kupiti mnogo jeftiniji dron i uživati u pogledu iz ptičije perspektive. Danas su mali dronovi dostupno već za 50 evra, a nešto bolji sa tehničkim mogućnositma
koje daju bolji kvalitet snimaka, su oko 500 evra.
Vratimo se poljoprivrednim operacijama i učinku drona. Pored instalirane opreme za nanošenje zaštitnih sredstava – prskalica i kanistera, moguća je upotreba i termovizijskih kamera, koje će nam dati više informacija o samom usevu, u zemljištu, radu sistema za navodnjavanje. Zahvaljujući ovim kamerama tačno vidimo koji delovi parcele su adekvatno snabedeveni vodom, kakva je strukutra zemljišta, stanje useva u pogledu brojnosti biljaka, razvoja ali napada bolesti i štetočina. Na imanju gde rastu najleše šumadijske jagode imali smo priliku da vidimo nekoliko dronova. „Ovaj dron koji koristimo za prskanje je marke DJI,nabavljen i proizveden u Kini. Mi imamo flotu dronova koju krositimo za različite tretmane u poljoprivredi. Ovde smo konkretno pokazali primenu u zasadu jagode, gde je potrebno naneti sredstva i sa lica i sa naličja biljke, odnosno svuda. Mi smo za te potrebe potrošili svega 30 litara vode, završili posao
sa sve pripremama za manje od sat vremena i za jednu smenu ukoliko bi postojala potreba mogli da završimo preko 15 hektara zasada jagode“ rekao je Alvirović za Agrobiznis magazin.
Snežana Birčanin vlasnica gazdinstva „Voždove jagode“, kaže za naš časopis da je izuzetno zadovoljna kako je posao izveden, „Svaki detalj je istretiran i vidi se jasno da vazdušna strujanja pomeraju lišće, tako da se preparati ravnomerno nanose, što je veoma značajno kada je u pitanju zaštita jagode. Takođe, ovde moram da naglasim veoma malu upotrebu vode i to što smo ceo posao završili bez neposrednog izlaganja ljudi preparatima, pošto se dronom može upravljati naravno na daljinu“.
Kako su nam rekli u Stojniku, oni planiraju da na proleće sve mere zaštite sprovedu iz drona, jer se pokazalo da je tretman na ovaj način brz i efikasan, a nije skup i dostupan je svakom proizvođaču. Ostaje da se vidi kako će se dronovi dalje razvijati i u kojoj meri će moći da zamene traktore, koji takođe nisu jeftini, a mnogo više zagađuju životnu sredinu. Treba da naglasimo i da dron koristi električnu energiju iz baterija, a ne fosilna goriva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 16 septembar 2020 14:02

Niču plantaže oraha u Pomoravlju

Na teritoriji Pomoravskog okruga ima oko 60 hektara većih zasada pod orahom koji su podignuti poslednjih nekoliko godina, a svake godine sve je veće interesovanje za proizvodnju ovog koštunjavog voća, kažu u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Jagodini.

Predsednik Udruženja voćara i vinogradara "Plava šljiva" iz Despotovca Saša Nešić procenjuje da od 100 hektara, koliko je pod voćem u despotovačkom kraju, dominira šljiva pod kojom je oko 60 hektara, dok voće koje je sve zastupljenije - orah, posađen na oko tridesetak hektara. Iako je kod uzgoja oraha u startu veće ulaganje, kasnije je potrebno mnogo manje novca i rada za održavanje pa je sve više ljudi zainteresovano za proizvodnju ove kulture."Orah može dugo da stoji u ljusci pa se lakše skladišti dok je za drugo voće potrebna hladnjača ili prerada. Cena na tržištu ne varira, a deficitaran je. Može da se prodaje i na našem tržištu i da se izvozi", rekao je Nešić.Dve najveće plantaže oraha na teritoriji despotovačke opštine, od po pet hektara, plantaža su američkog čendlera Grade Kojadinovića iz Despotovca koji živi u Švedskoj i plantaža domaćeg sejanca Živorada Zarića iz Lipovice koji je u Švajcarskoj. Obe plantaže održava Saša Nešić koji je po struci poljoprivredni tehničar."Vodeća sorta na Kojadinovićevoj plantaži je američki čendler, koju je, pre četiri godine, prvi zasadio u Srbiji, a oprašivač je franket. Ova sorta ima bolju cenu i 'prođu' u svetu, jezgro je belo, lako se odvaja. Pošto je to takozvana poboljšana piramida, na tri-četiri sprata, plodovi se sakupljaju mehanički, rađa već u drugoj godini, za razliku od domaćeg koji počne da rađa između pete i sedme godine. Vlasnik razmišlja i o proizvodnji orahovog ulja, ali su mu potrebna skupa postrojenja."Pun rod oraha se očekuje od 12-te do 25-te godine, a vek mu je od 25 do 50 godina. Kako kaže naš sagovornik, ovo orašasto voće sadi se za naredne generacije.

"Želim da ti ljudi iz inostranstva ne ulažu u zgrade i mrtav kapital već u zemlju - u poljoprivredu. Ulaganje sa navodnjavanjem, ogradom, pripremama terena, sadnicama na plantaži od pet hektara iznosi oko 100.000 evra. Ozbiljna su ulaganja, ali ipak ima još zainteresovanih ljudi. Pokrenuto udruženje "Orašari 035" ima oko stotinu članova iz Jagodine, Paraćina, Despotovca, a jedna trećina su mladi voćari koji imaju od 50 ari do 20-ak hektara zemlje", navodi naš sagovornik.Sadnice oraha na našem tržištu su uvezene uglavnom iz Turske.Uvozom oraha uvezli smo i crva zvanog beli drvotočac. Neke sadnice su bile zaražene ovom štetočinom. Ukoliko se ne primene preventivne mere, on se uoči tek druge, treće godine. Uništava mlade lastare i kroz stablo se spušta ka korenu biljke", rekao je Nešić koji pokušava da se, na plantaži Kojadinovića, postavljanjem feromonske klopke oslobodi ove štetočine.

 

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/srbi-iz-inostranstva-ulazu-u-uzgoj-oraha-u-despotovackoj-opstini/63012/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Dalibor Gajić je mladi poljoprivrednik iz Bača, koji se u ovom poslu našao zahvaljujući porodici, u kojoj je bavljenje poljoprivredom tradicija. Ipak, kada su roditelji otišli za poslom u Nemačku, morao je da nastavi sam, piše poslovni portal eKapija.

Bavi se voćarstvom, stočarstvom i proizvodnjom vina. Kupine su, zapravo, odabir njegove majke, kako bi imala za džem, sokove i ostale đakonije. Otac je nabavio 1.600 sadnica i tako su formirali kupinjak."Kvalitetom sam veoma zadovoljan, a prinos je standardan. Naime, kupina je veoma rodna biljka, pa jako retko podbaci u prinosu. Kupinu plasiram po lokalnom tržištu, ali u veoma malim količinama, jer se trudim da sve preradim", kaže Dalibor i dodaje da potražnja za kupinom postoji, kako u svežem stanju, tako i za onom prerađenom.

Ipak, prerada je isplativija, i po nekoliko puta, kaže Gajić.

"Od kupina pravim samo vino, jer nemam mnogo vremena da se tome posvetim. Za sada vino prodajem samo po narudžbini, po preporukama", navodi.Osim voćarstva, odabir ovog poljoprivrednika je i ovčarstvo. Trenutno ima 50 umatičenih ovaca "il de frans" rase.

"To je zahvalna rasa, koja se odlikuje velikom količinom mesa, koje je pritom i veoma ukusno", ističe Dalibor.Za svoju proizvodnju koristi subvencije koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede i zadovoljan je podrškom.

"Treba se i malo snaći u moru propisa i birokratije, ali ko je malo snalažljiv i kreativan može da iskoristi razne šanse koje se pružaju. Nije idealno, ali može se."Na kraju razgovora za eKapiju savetuje mlade da ne sede skrštenih ruku i da preuzmu stvari u svoje ruke: "Ne čekajte pomoć sa strane. Radite, budite vredni i nagrada će stići. Onaj od gore sve gleda."

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/kupine-vino-i-il-de-frans-ovce-odabir-mladog-poljoprivrednika-iz-baca-budite-vredni-i/17s451n

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 16 septembar 2020 13:46

Dobre vesti iz opštine Prijepolje

Opština Prijepolje raspisala je tri javna poziva namenjena poljoprivrednim proizvođačima za nabavku poljoprivrednih mašina i mehanizacije, stoke i veštačkog osemenjavanja životinja.Za te namene iz opštinske kase izdvojeno je 20 miliona dinara.

Prema rečima Zorana Despotovića, člana OV zaduženog za poljoprivredu, aktuelna su tri konkursa namenjena poljoprivrednicima .

“ Javni poziv za nabavku nove opreme i mehanizacije traje do 15. oktobra . Za ta sredstva planirano je 2,8 miliona dinara, a sredstva se mogu iskoristiti za nabavku opreme za mužu, skladištenje i hlađenje mleka, za orezivanje voća i uklanjanje biljnih ostataka usled rezidbe, poput trimera, tarupa i električnih makaza. Subvencije se takođe mogu iskoristiti i za nabavku opreme za zaštitu bilja- – pumpe, atomizeri, oprema za plasteničku proizvodnju kao i za pčelarstvo poput košnica i centrifuga “, kaže Despotović i dodaje da će konkursna dokumentacija biti objavljenja na sajtu grada , oglasnoj tabli i listu Polimlje.Drugi konkurs za subvencionisanje poljoprivrednika tiče se nabavke priplodnog materijala , junica od 12 do 24 meseca, kao i jagnjadi i jaradi od tri do šest meseci. Za te namene predviđeno je devet miliona dinara, kaže Zoran Despotović i dodaje da nabavka sitne stoke mora ići preko pravnog lica kao i fizičkog, ako ima registrovanu firmu. Sa druge strane, za nabavku, odnosno kupovinu ili prodaju priplodnih grla i junica,dokument se mora overiti kod notara.

„ Maksimalan iznos za sitnu stoku je 300 hiljada dinara, a za krupniju stoku 400 hiljada dinara,kaže Despotović i dodaje da je za treći konkurs , regres za veštačko osemenjavanje opredeljeno tri miliona dinara i da traje do 16. oktobra.

Izvor:https://ppmedia.rs/raspisani-konkursi-za-subvencije-u-poljoprivredi-bice-posla-i-za-notare/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30