Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 14 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 14 septembar 2020 11:19

Gde su najskuplje njive?

Cene poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji u prvoj polovini 2020. godine kretale su se od samo 190 evra u Južnoj Srbiji do čak 100.000 evra za jedan hektar u Južnobačkom okrugu, piše Agroklub.

Republički geodetski zavod nedavno je objavio polugodišnji izveštaj o prometu nekretnina na području Srbije, na osnovu prikupljenih podataka. Kako se navodi u izveštaju, homogenizacija podataka je postignuta isključivanjem rezultata kod kojih je očigledno da su na cenu uticale okolnosti koje nisu posledica tržišta već su specifične za transakciju.Cene poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji u prvoj polovini 2020. godine kretale su se od svega 190 evra u Južnoj Srbiji do čak 100.000 evra za jedan hektar u Južnobačkom okrugu.

Najmanje prosečne cene poljoprivrednog zemljišta zabeležene su, dakle, na jugu zemlje 2.800 evra i u Šumadiji i Pomoravlju, gde je hektar prosečno koštao oko 3.800 evra. Prosečna cena najskupljih oranica bila je u Južnobačkom okrugu sa 10.100 evra i u Severnobačkom okrugu oko 9.550 evra.Površine u prometu poljoprivrednog zemljišta kreću se od ispod pet ari do više od 100 hektara. Oko 90 odsto podataka su kupoprodaje u rasponu između 10 ari i 3,5 hektara. Oko 85 odsto kupoprodaja sa površinama u prometu preko pet hektara je na teritoriji Vojvodine, rezultati su istraživanja Republičkog geodetskog zavoda.Najviše poljoprivrednog zemljišta kupljeno je u Lozoviku, opština Velika Plana – 31 parcela, dok su najmanje kupljene u Liparu, opština Kula sa tri parcele, prenose Biznis i finansije.

Podsetimo, u martu mesecu ove godine Geodetski zavod izašao je sa rezultatima istraživanja kada je prosečna cena po hektaru iznosila u Severnobačkom okrugu 9.650 evra, Zapadnobačkom 8.250 evra i Sremskom okrugu 8.500 evra. Gledano po jediničnoj ceni, nadležni objašnjavaju da je najviše izdvojeno 100.000 evra po hektaru u Gunarošu, opština Bačka Topola u severnobačkom okrugu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/hektar-zemlje-od-190-evra-do-cak-100000-evra-najskuplje-njive-u-backoj/0hdqzeb

Објављено у Biljna proizvodnja
ponedeljak, 14 septembar 2020 11:11

Savet stručnjaka: Ne razdvajajte telad

Iako se mnogi stočari odlučuju za smeštaj telića u pojedinačne staje, istraživanje sprovedeno u Kanadi otkrilo je prednosti držanja u parovima. Docent sa Univerziteta Dalhouzi dr Rebeka Miger i njene kolege ispitivale su uticaj smeštaja na razvoj teladi, dobrobit i dugoročnu produktivnost. Tačnije, istraživači su želeli da vide utiče li povećana društvenost na njihovu sposobnost da istražuju svoj sredinu i uče jedni od drugih, piše dairyglobal. "Mnogo životinja od toga profitira jer se u grupama osećaju sigurnije i mogu da uče jedni od drugih", rekla je Miger. Iako su sva bila sposobna za učenje, fleksibilnost je upitna.

"Ako su se stvari promenile u njihovom okruženju, ona koja su smeštena individualno, nisu se dobro prilagodila", dodala je tvrdeći da bi to moglo da predstavlja problem na farmama na kojima su životinje izložene promenama.Istraživanje je takođe pokazalo da se telad koja se uzgaja u složenijim socijalnim sredinama manje boji noviteta. Ona koja su odrasla u društvu počela su da jedu čvrstu hranu pre nego ona smeštena pojedinačno. To se pripisuje povećanom nivou udobnosti i istraživanja socijalnog kontakta. Na primer, telići koji su dobili socijalnog partnera, ali nakon šest nedelja starosti, jeli su manje čvrste hrane od onih koji su ranije dobili društvo.Dalje, studije pokazuju da će ženska telad koja brže raste u mladosti verovatno proizvoditi više mleka u prvoj laktaciji. Iako istraživači ne znaju kada je tačno najbolje upariti mladunčad, dr Miger smatra da je to važno napraviti pre šeste nedelje starosti.Međutim, ona upozorava da prerano spajanje može predstavljati i rizik, jer je mladunčad osetljiva na bolesti. Stoga je njena preporuka okupljanje telića u vreme kada počnu da jedu čvrstu hranu, negde oko tri do četiri nedelje starosti.

I dr Mihael Šmauzer iz Freising-Pulinga je za agrarheute otkrio da je s držanjem ove mlade stoke u parovima imao samo pozitivna iskustva.

"Farma na kojoj sam odrastao već 35 godina bavi se uzgojem i drži telad u parovima. Tako držane životinje su aktivnije od onih pojedinačno smeštenih. I više piju, jer ako pije jedno i drugo će hteti", kazao je.Studije pokazuju da telići koji se drže u parovima od trećeg dana života jedu bolje i imaju veći dnevni prirast te da brže uče.

"Čim uđu u grupu, možete da vidite da se bolje slažu s drugima i novim stvarima, poput automatske hranilice, a to znači manje stresa", napominje veterinar Šmauzer .

Budući da u prostoru imate dve životinje, ne znate koliko je svaki od njih popio. Stoga im je potrebno intenzivno hranjenje. To znači da treba po dva puta dnevno da prime najviše sedam do osam litara zakišeljenog punomasnog mleka ili mlečne dohrane.

"Počnite sa dva do tri litre i čim je ispraznilo kantu, treba dobiti još 0,5 litre više. Ukupno bi ih trebalo hraniti punim kapacitetom šest do osam nedelja, a zatim ga polako smanjivati", savetuje dr Šmauzer.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/zasto-je-dobro-drzati-telad-u-parovima/62921/

Објављено у Govedarstvo
ponedeljak, 14 septembar 2020 11:05

Za kragujevačke poljoprivrednike 25 miliona

Za podsticaj poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda iz gradske kase Kragujevca, na ime bespovratnih sredstava, izdvojeno je 25 miliona dinara.

Najveće interesovanje bilo je za nabavku priključne mehanizacije, reproduktivnog materijala i kupovinu sadnica.

Do sada je utrošeno oko 70% novca, a zainteresovani poljoprivrednici mogu konkurisati do 15. novembra.

Bespovratnu pomoć mogu da koriste svi registrovani poljoprivredni proizvođači i to za nabavku nove priključne mehanizacije, regres za reproduktivni materijal, podizanje novih ili obnavljanje postojećih zasada, kupovinu nove opreme za pčelarstvo, kao i za osiguranje useva, plodova i životinja.

Budžetska sredstva predviđena su i za podizanje i opremanje plastenika, nabavku mašina i opreme za pripremu stočne hrane, sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite.

- Najveće interesovanje je bilo za nabavku nove priključne mehanizacije, više od 250 zahteva i za tu namenu je već utrošeno 10 miliona dinara. Veliko je interesovanje i za veštačko osemenjavanje, za nabavku sadnica, a zainteresovani su i pčelari. U drugom delu godine veće je interesovanje za osiguranje useva i plodova. Potrošeno je preko 70% sredstava, ali i dalje ima dovoljno. Uvećali smo za milion dinara sredstva za nabavku nove mehanizacije i opremu za plastenike i navodnjavanje - kažu u Odeljenju za poljoprivredu.

Upravo je završen i konkurs za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kako kažu u Odeljenju za poljoprivredu, u Kragujevcu je bilo malo zainteresovanih – svega dva poljoprivredna proizvođača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3006631/za-podsticaj-poljoprivredne-proizvodnje-u-kragujevcu-25-miliona-dinara

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 14 septembar 2020 11:03

Sve bolja otkupna cena suncokreta

Počela je žetva soje i kukuruza, a s prvim otkosima i priče o ceni ovogodišinjeg roda, potkrepljene dobrom cenom suncokreta, koji je na kraju žetve dostigao 38 dinara kilogram i kod ratara ulio poverenje da ga vredi sejati i dogodine.Doduše, dobroj ceni suncokreta dopreneli su i slabiji prinosi, posebno u južnom i srednjem Banatu, pa je nacionalni prinos umesto očekivane 3,2 tone po hektaru, ove godine 2,9 tone.

Za razliku od suncokreta, koji naši poljoprivrednici nemaju uslova da čuvaju pa ga pravo s njiva moraju nositi otkupljivačima, zrno soje i kukuruza se lako čuva i u tom pogledu zemljoradnici neće imati dilema ako im cena ne bude odgovarala.

Prve količine ranih hibrida soje prodate su za 38 dinara kilogram, a sada kilogram košta 44 dinara, s PDV-om, što ukazuje na to da, kao i kod suncokreta, kako žetva odmiče, i cena blago raste.

Dokle će dogurati, videće se u narednom periodu, u zavisnosti od ponude i tražnje, cene na međunarodnom tržištu i prinosa koje budu imali SAD, Kina i Brazil. Trenutno, žeteocima najviše odgovara vreme da posao na 230.000 hektara, koliko je pod sojom, obave kako treba

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin ukazuje na to da je kilogram soje u lanjskoj žetvi koštao 35 dinara i da bi, u odnosu na prošlogodišnju žetvu, tokom ove ekonomske godine ona mogla imati solidnu cenu, a to znači da bude deset odsto skuplja u odnosu na trenutnu i bude oko 48 dinara.

Prinosi soje prema prvim žetvama ne obećavaju da ćemo je imati koliko smo očekivali – 3,5 tone po hektaru, već da će je biti oko tri tone, kaže Galetin.

Ali, kako dodaje, mada je nećemo imati koliko smo očekivali, cena neće ići znatno naviše i u narednom periodu se ne očekuju nagli cenovni skokovi.

Po Galetinovim rečima, prinosi kukuruza biće najbolji u odnosu na druge ratarske kulture, ali, uprkos tome što je dobro rodio, već na početku žetve skuplji je u odnosu na isti period lane. Prošle godine koštao je između 14 i 15 dinara, a sada je 15,5.

Za kukuruz će ova godina biti dobra i u pogledu prinosa i u pogledu cene, navodi Galetin, i dodaje da su očekivanja da kukuruza bude sedam tona po hektaru, a kilograma zrna u narednim mesecima se kreće oko 18 dinara.Tom cenom ratari kažu da bi bili zadovoljni, mada ima i onih koji smatraju da novo zrno kukuruza treba da vredi 25 dinara.

Iz Agrarnog saveza Srbije poručuju da bi i sadašnjom cenom od 15,5 dinara zemljoradnici imali računa da ga seju i dogodine, a posebno ako ga budu čuvali i prodali za 18 dinara. U tom slučaju, ističu u Savezu, ne bi zaradili samo veliki proizvođači već bi pristojnu zaradu imali i mali, koji kukuruza imaju do desetak hektara.

Cena soje, naglašavaju u tom udruženju, trebalo bi da bude 48 dinara i to, ističu, soja će dostići u naredom periodu.

Naši izvoznici prodaju soju skuplje od one po kojoj kupuju od poljoprivrednika jer domaća soja nije genetski modifikovana kao inosoje, i tu našu zdravu domaću soju treba da plate nama, ratarima, kaže Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije.Kukuruza će biti osam tona po hektaru Kukuruza smo posejali na 970.000 hektara a u Udruženju „ Žita Srbije” navode da su prve žetve pokazale da će ga u Banatu, na obodima Deliblatske peščare, biti manje zbog slabijeg sastava zmljišta. Vukosav Saković iz tog udruženja navodi da se očekuje da kukuruza imamo osam tona po hektaru i da se cena neće bitnije menjati u odnosu na lanjske.

Ratari će u svakom slučaju imati zaradu, a kolika će ona biti, zavisiħe od prinosa i trenutka kada se odluče da ga prodaju, kazao je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/suncokret-i-soja-mirisu-na-odlicnu-cenu-14-09-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30