Чланци поређани по датуму: nedelja, 13 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 13 septembar 2020 09:21

Jaja japanske prepelice kao ideja za biznis

Razmišljajući šta bi mogao da radi u životu, od čega bi mogao pristojno da živi i da se posveti porodici, mladi Aleksandar je odlučio da njegov agrobiznis bude proizvodnja jaja prepelice. On se na ovaj potez odlučio, pre manje od godinu dana, a danas njegova farma ima 300 prepelica, od kojih dnevno ima prosečno 100 lekovitih jaja.
“Moram da naglasim pre svega da nije svako jaje potpuno lekovito, već samo jaje prepelice koje je oplođeno, tako da svaki kavez pored ženki treba da ima i mužjake. Farmu sam osnovao 2019. godine na jesen. Počeo sam od proizvodnje pilića, tako što sam kupio inkubator. Pilići su se izlegli nakon 17 dana i do pronošenja je još prošlo oko 45 dana” kaže osnivač farme Aleksandar Vukašinović, iz Bajine Bašte.
Da bi svoj posao proizvođača jaja japanske prepelice započeo, Aleksandar je napravio objekat koji će zadovoljiti potrebe održavanja toplote i svežeg vazduha. Možda ste očekivali neki veliki objekat, ali imajući u vodu da su japanske prepelice sitne, nisu potrebni ni veliki kavezi. U svakom od njih nalaze se i dva mužjaka sa 7-8 ženki. Kada uđete u farmu prepelica možete čuti zvukove koje ispupštaju mužjaci, a koji bi recimo kod petlova bili kukurikanje. Treba naglasiti da je za bolju nosivost prepelice kao i kod koka važna svetlost, zato im je neophodno obezbediti 16 sati sa dnevnom ili veštačkom svetlošću. Jaja
nose tokom celog dana, ali više popodne.
Takođe, jaje je drugačije ljuske tako da se ne razbija poput kokošijeg i drugih već mu se vrh seče nožem, ili specijalnim makazama, a potom se sadržaj izruči iz opne u sud i dalje priprema. Od jaja prepelice možete pripremiti svako jelo za koje koristite i kokošija jaja. Preporučuje se dnevni unos oko pet jaja za
odrasle I, dva do tri za decu. Može se bariti, pržiti, ali i pripremati turšija, što je naš domaćin i usavršio, tako da od prepeličijih jaja pravi marinade sa sirćetom, belim i crnim vinom, uz dodatak ruzmarina idrugih začina, tako da jedna teglica može da bude izvanredan zdrav obrok koji nije skuplji od 200 dinara.
Jaje prepelice u sebi sadrži i 74,6 % vode, 13,1 % belančevina, 11,2 % masti i 1,1 % minerala i ostalih enzima ali i 0,5 mg kalcijuma, 2,2 mg fosfora, 3,8 mg gvožđa, 3 mg vitamina A, 0,1 mg vitamina B1 i 0,8 mg vitamina B2. Postoje čak i određene terapije koje tačno propisuju koliko jaja prepelice i u kom vremenskom razmaku treba popiti da bi se prebolelo određeno oboljenje. Ovi saveti posebno se odnose na obolele od plućnih bolesti, vioskog krvnog pritiska, tumora na mozgu, gubitka apetita i brojnih drugih. U poređenju sa jajima domaćih koka sadrže 5 puta više fosfora, 8 puta više gvožđa, 6 puta više vitamina B1 i 15 puta više vitamina B2. Po svojoj hranljivosti jedno jaje japanske prepelice može da zameni pet jaja domaće koke. Terapiju ovim jajima je dozvoljeno
sprovoditi i kada se po preporuci lekara, već uzimaju neki lekovi, ali izuzetak je u slučaju da je lekar propisao neke lekove uz koje je zabranjeno unošenje belančevina.
Na instagram profilu farmaprepa kao i Facebook profilu Prepelice Bajina Bašta, možete više saznati o samoj farmi i lekovitim svojstvima jaja prepelice. Jaja prepelice se mogu čuvati do 60 dana, treba da budu u frižideru na plus 4 stepena celzijusa. “Mi da bismo postigli optimalnu nosivost i zadovoljili potrebe prepelice pripremamo smešu hrane koje čini zrnevlje i dosta soje koja je značajna u ishrani ove životinje. Pored ove hrane rendamo i voće i povrće, kao što su jabuke, šargarepa, kupus, cvekla i druge, ali je potrebno obezbediti dovoljno količine čiste vode”.
Da bi zadovoljio potrebe tržišta, Aleksandar svoje proizvode pakuje u kutijice koje su kartonske i plastične. Najviše jaja proda preko interneta, a već ima i stare kupce koji jaja uzimaju u pretplati. Dakle, naruče za ceo mesec i plate unapred a on im besplatno svakog ponedeljka isporuči jaja na njhovu adresu. Tako kupci imaju sveža jaja, a Aleksandar može da planira troškove i prihode mnogo lakše. Imajući u vidu novine u smislu obeležavanja jaja, to za jaje prepelice ne važi, jer za ova jaja nije porebno dodatno obeležavanje sem na pakovanju. Jaja prepelice se najviše koriste SAD-u, Nemačkoj, Japanu, Italiji i Rusiji. Po svojoj hranljivosti jedno jaje japanske prepelice može da zameni 5 jaja domaće koke.
Meso prepelice je u prošlosti bilo samo na kraljevskim trpezama. Danas gotovo da nema porodice u Japanu na čijem dnevnom jelovniku se ne nalaze ova jaja. Meso prepelice služilo se vekovima kao specijalitet na dvorovima širom sveta. Interesantno je i to da svaka prepelica u proseku snese jedno jaje dnevno odnosnoukupno 260 do 350 jaja godišnje. Težina jajeta je skoro deset procenata njene ukupne težine, a prepelice najčešće umiru samo od starosti.
Ukoliko ste zaiteresovani za nabavke jaja japanske prepelice, Aleksandra možete pronaći na društvenim mrežama i on će vam sigurno mnogo više reći o svim pozitivnim aspektima korišćenja lekovitih jaja. Ako se pitate kakvog su ukusa jaja prepelice, otrkijte sami! Naš domaćin kaže da je ovaj posao isplativ i da je on zadovoljan, jer voli to što radi, a voli i životinje.

Obična prepelica je vrsta ptica iz familije fazana i najmanja je iz reda koka. Mala je ptica, duga svega 17 cm. Ona je ptica selica. Ovu pticu je teško videti, jer više hoda nego leti i skriva se u zelenilu. Krik prepelica se čuje na udaljenosti od oko pola kilometra. Može biti bele, svetlo i tamno braon boje.

Izvor: Agrobiznis magazin  

Објављено у Živinarstvo
nedelja, 13 septembar 2020 09:17

Ariljska malina čeka potvrdu iz EU

Malina koja raste na području Arilja, kandiat je za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, čime bi postala jedan od prvih srpskih proizvoda koji bi nosio oznaku EU kvaliteta. Ta oznaka otvorila bi vrata evropskog i svetskog tržišta za malinu i dodatno bi doprinela promociji srpskih prehrambenih proizvoda.

Božo Joković, iz ariljskog sela Severovo malinu gaji blizu 40 godina. Jedan je od predstavnika zadruge Agro eko voće koja se bavi proizvodnjom i preradom crvenog zlata.

- Za nas je malina deo života. Iz ličnog primera mogu vam reći d a imamo veoma dobar kvalitet maline iako je polovina septembra, u toku je jesenja berba koja je je veoma značajna za naš kraj. Produjžili smoi letnju berbu maline, s tim što sada imamo mnogo bolju ekonomsku poziciju, kako naših zadrugara tako i njihovih porodica - kaže Božo Joković, jedan od proizvođača maline i predstavnika ovdašnje zadruge.

Arilje je nadaleko čuveno u svetu po proizvodnji kvalitetne maline, a koja u ovom kraju ima svoju tradiciju i budućnost. Danas se na ariljskom području gaji oko 40% ukupne proizvodnje u Srbiji.

Područje na kome se gaji ovo crveno zlato zove se Ariljsko malinogorje i obuhvata oblast opštine Arilje i susednih sela koja se sa njom graniče. Nalazi se na jugozapadu Srbije, između Zlatibora, zapadnog pomoravlja, Dragačeva i Starog Vlaha, a sa severa je ograničeno tokom reke Đetinje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3006251/ariljska-malina-srpski-kandidat-za-dobijanje-eu-oznake-zasticenog-geografskog-porekla

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Možda se najskuplja vina proizvode u Francuskoj, kavijar u Iranu, maslinovo ulje u Grčkoj, ali najskuplji sir proizvodi se kod nas – u Srbiji. Ovaj sir pravi se u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice, piše agencija Rina.

Cena po kilogramu je neverovatnih 1.000 evra, a pre nekoliko godina stigla je informacija da je za njega u Las Vegasu izdvojeno čak 3.000 dolara."Prvi na Balkanu smo otvorili farmu muznih magarica, trenutno ima oko 250 grla, ali samo deo njih može dati dovoljne količine mleka, dnevno je to oko 200 mililitara. Za kilogram sira potrebno je 25 litara mleka i veoma teško se proizvodi, sve se radi ručno. Mnogi su pokušavali da pronađu formulu, jer je to jako teško zbog samog sastava, ali naš tim stručnjaka nakon nekoliko godina istraživanja uspeo je to da uradi. Tu leži razlog za njegovu cenu", rekao je za RINU Slobodan Simić, upravnik Specijalnog rezervata prirode Zasavica.Najskuplji sir na svetu proizvodi se u pakovanjima od 50 grama. Prijatnog je ukusa, a ono što ga čini izuzetnim (pored cene) svakako je i njegovo blagotvorno dejstvo na zdravlje, jer magareće mleko ima nizak procenat mlečne masti i ima 60 puta više vitamina C nego obično kravlje mleko.

"Po svim parametrima osnovna sirovina je indentična majčinom mleku. Kada može beba da ga pije onda znate da je prvenstveno jako, hranljivo i zdravo, ima 50 odsto više proteina nego kravlje. Inače odličan je kao lek za kožu, bronhitis i astmu kod dece, kao i za plućna oboljenja i oporavak organizma nakon teških operacija. Skoro su svi su čitali i da je u drevna vremena magareće mleko koristila i čuvena Kleopatra kako bi sačuvala mladost i lepotu", kaže Simić.Srpski magareći sir iz Zasavice probali su i britanski princ Čarls i njegova supruga Kamila, a tragom te informacije pre nekoliko godina u rezervat kod Sremske Mitrovice stigao je i lični biograf britanske kraljevske porodice, za njim i ekipa bi-bi-sija.

Slobodan kaže da godišnje uspe da proizvede oko 100 kilograma ovog delikatesa i on se u malim pakovanjima prodaje u svim zemljama sveta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/najskuplji-sir-na-svetu-pravi-se-u-srbiji-delikates-od-magareceg-mleka-kosta-1000/n6cv6ft

Објављено у Stočarstvo
nedelja, 13 septembar 2020 09:11

Uzgajivači duvana zadovoljni prinosom

Direktor Uprave za duvan, Slobodan Erdeljan i direktor Uprave za zaštitu bilja, Nebojša Milosavljević, zajedno sa svojim saradnicima obišli su njive i sušare proizvođača duvana u selu Hrtkovci, koji već dugi niz godina uspešno sarađuju sa kompanijom Japan Tobacco International (JTI), jedinom inostranom kompanijom koja uzgaja i otkupljuje domaći duvan.

Tokom obilaska, posetioci su imali prilike da saznaju više o savremenim agrotehničkim merama, zahvaljujući kojima kompanija ostvaruje visoke prinose i na taj način doprinosi spoljotrgovinskom bilansu zemlje. Od celokupnog duvana koji JTI proizvede i otkupi u Srbiji, čak 97% izvozi se u zemlje Evropske unije.

„Naša porodica uspešno sarađuje sa fabrikom iz Sente i kompanijom Japan Tobacco International više od 20 godina. Uz njihovu pomoć i konstantnu podršku, godinama uspevamo da obezbedimo prinose više od 2000 kilograma po hektaru. Uvek su tu za nas, u svim fazama proizvodnje, i na tome smo im veoma zahvalni“, ističe Željka Stevanović, čija se porodica bavi uzgojem duvana.
„Ponosni smo na rezultate koje ostvarujemo čak i u uslovima neizvesnosti koje nam je donela kriza sa korona virusom, a veliku ulogu u tome igra podrška države i relevantnih institucija, naročito Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede. Zahvaljujući odgovornom poslovanju i kontinuiranom ulaganju u poljoprivrednike, uspeli smo da održimo proizvodnju duvana u Srbiji koja iz godine u godinu sve više raste’’, izjavio je Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija za Zapadni Balkan.
’’Naša kompanija izuzetnu pažnju pridaje izgradnji odnosa poverenja sa proizvođačima duvana, što predstavlja još jedan važan činilac uspeha zahvaljujući kome ostvarujemo visok kvalitet i prinos duvana. Naša služba agronomije im kontinuirano pruža podršku u vidu savetovanja, nabavke neophodnih materijala i obezbeđivanje novčanih avansa, sve sa ciljem da najbolju svetsku praksu prenesemo domaćem tržištu“, izjavio je Željko Ananić, menadžer proizvodnje i obrade sirovog duvana u kompaniji JTI.
Obilasku zasada duvana u Hrtkovcima u Sremu, prisustvovali su Slobodan Erdeljan, direktor Uprave za duvan sa saradnicima: Snežanom Kneževic, Sanjom Babić i Isidorom Živanović, i direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević, sa saradnicima Nenadom Milojevićem i Vladom Đokovićem.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30