Чланци поређани по датуму: subota, 12 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Retko se sreću mladi ljudi koji već u devetnaestoj godini znaju kojim putem su krenuli i, gde žele da idu. Ipak, ima i takvih mladića u Srbiji koji bi voleli da odu u inostranstvo kao turisti, ali bi u Srbiji da žive kao vredni i dobri domaćini. Jedan takav živi i radi u selu Bresje, kod Smederevske Palanke, i zove se Milan Petković. On je završio gimnaziju i ove jeseni će početi da studira agroekonomiju, na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Njegove reči koje ćemo vam preneti verovatno će pogoditi svakoga ko ima, ili želi da iza sebe ostavi vrednog domaćina: „ U svakoj prilici i na svakom mestu zahvalan sam svojim
roditeljima i babi, jer su mi ostavili veliko imanje, na kom mogu da ispunim svoje želje i snove, ali i usadili želju za radom i trudom. Svestan sam da sam izabrao težak posao, ali i znam da od njega može da se živi i napreduje. Planiram da ulažem u svoje znanje i usavršavanje, a uz to da radim onoliko koliko znam i umem“.
Porodično gazdinstvo Petković, je za prilike Srbije veće jer obrađuju sopstvenih dvadeset hektara i deset hektara u zakupu. U štalama je obično desetak krava i isto toliko teladi, a njihovim dvorištem šeta poveće jato ćurki i domaćih koka. Milanova baba Dušanka je ponosna na svog unuka, kog je naučila da vozi traktor i radi sve poslove u poljoprivredi. Inače, ovu ženu su brojni gledaoci emisije NEĆETE VEROVATI, upoznali kao ženu sa višedecenijskim iskustvom koja vozi traktor i kombajn bolje nego mnogi muškarci.
Dušanka za naš časopis kaže da će pomagati koliko god može i da joj jedini problem predstavlja to što nekada mora da proda kravu, ili june da bi ulagala, jer
subvencije nisu sve na vreme:“Nije mi žao što moram da prodam kravu, ili nešto drugo nego zato što to obično bude neka bolja i zapatna do koje je teško
doći“. Milan je prošle godine došao na ideju da započne proizvodnju krastav-ca kornišona i, to je uradio na pametan način. Prvo je deset ari rasadio kornišonima i tako usvojio znanje u proizvodnji i stekao iskustvo, a zatim je ove godine povećao proizvodnju na četrdeset ari. Nakon godinu i po dana ovo su njegova iskustva:
„Koristio sam holandsko seme i imam dobre rezultate u proizvodnji, kao i siguran plasman. Za ovo vreme sam shvatio da je proizvodnja kornišona isplativa, ali je bolje i uspešnije raditi sa naslonima, tako da ću dogodine raditi špalirsku proizvodnju ovog povrća.“
Naš sagovornik je realan i zna da bez velikog rada, nema velike zarade. Za sada radi na njivi sa majkom i komšinicom, a dogodine će proizvodnja biti veća, pa će biti potrebe i za više radnika: „Kornišon traži dovoljno vlage u zemljištu tako da sam sistemom kap po kap snabdeo celu površinu vodom, kontrolu korova sam radio traktorom međuredno, naravno, potrebno je obratiti pažnju na prihranu i bolesti za šta sam potražio savete stručnjaka“Kornišoni imaju stabilan otkup i cena se kreće od devedeset dinara za prvu klasu, do petnaest dinara za treću klasu. Druga klasa se plaća šezdeset dinara. Milan
nam je rekao da svoju celokupnu proizvodnju prodaje preduzeću ,,Voćar doo“ iz Smederevske Palanke: „Imamo korektnu saradnju, redovno mi plaćaju robu,
mada ja više volim da skupljam na gomilu i odjednom da uzmem“ kaže naš mladi domaćin.
Naš sagovornik je ambiciozan i planira da se usmeri na voćarstvo, tako da će zasade podizati dok je na studijama. Koliko je on zadovoljan svojim životom i načinom na koji živi, govori i činjenica da nam je prvo pokazao pogled koji se prostire iza njegove stare, ali prelepe kuće, na kojoj bi mu pozavideli i oni koji danas žive na Dedinju. Čim zaradi neki veći novac, on planira da iza kuće napravi neku veliku terasu sa koje će moći da uživa u pogledu na svoje imanje i proizvodnju.
Inače, Petkovići su javnosti u Srbiji bili predstavljeni prethodnih godina kao domaćinstvo gde se nastanilo najviše lasta tokom godine. Njegova štala ima prekotrideset gnezda ovih ptica, a obradovala ih je naravno nagrada u vidu dve tone kukuruza. Sigurni smo da su se i brojne životinje na njihovom imanju obradovale i da će ova porodica i u narednim godinama proizvoditi još veće količine mleka, voća i povrća. Kada ovakvu porodicu ima Smederevska Palanka, može da zna da će imati budućnost na selu, jer na mladima selo ostaje!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 12 septembar 2020 14:25

Otkup grožđa u Kruševcu, ovo su cene

Kruševački Rubin od pre desetak dana vrši otkup grožđa od poljoprivrednih proizvođača, po ceni od 1,6 dinara po procentu šećera za bele sorte, odnosno, 1,8 dinara za crne sorte. Otkup će trajati do kraja oktobra, po potrebi i duže.

Kako je portalu Kruševacgrad rečeno u toj fabrici, cene otkupa su na nivou prošlogodišnjih, 1,6 za bele i 1,8 dinara za crne sorte po procentu šećera, dok će se grožđe čije se loše zdravstveno stanje utvrdi tek prilikom istovara, plaćati 0,8 dinara, po procentu šećera.

U Rubinu kažu je prinos i kvalitet grožđa ove godine niži u odnosu na prethodnu, a da su razlog tome loši vremenski uslovi.

-U fazi cvetanja i oplođivanja bili su jako loši vremenski uslovi. Tokom jula i avgusta zabeležena je nadprosečna količina padavina, što je uticalo da prinos i kvalitet budu niži, ali ipak na zadovoljavajućem nivou. Berba crvenog grožđa još uvek nije startovala, pa su očekivanja vinogradara da će kvalitet ovog grožđa biti na novou prošlogodišnjeg, jer nam sunčani dani u ovom mesecu idu u prilog - navode u toj fabrici.

Otkup se vrši na prijemno preradnom mestu u fabrici, a obavezna dokumenatcija prilikom predaje grožđa je fotokopija poreskog rešenja, lična karta i kartica sa brojem tekućeg računa, fotokopija rešenja o registraciji poljoprivrednog gazdinstva, te fotokopija rešenja o upisu vinogradara u vinogradarski registar. Isplata proizvođačima vršiće se u roku od deset dana od prijema grožđa i to isključivo preko tekućeg računa poljoprivrednog proizvođača.

Inače, fabrika Rubin ima i svoje vinograde na 19 različitih lokacija, od Preševa do Pančeva, na oko 1.200 hekatara. Trenutno je na berbi angažovano oko 500 sezonskih radnika, manje nego ranije, jer se od 2018. godine u određenom broju Rubinovih vinograda berba obavlja mašinski, kombajnom.

U prošlog godini, Rubin je od poljoprivrednih proizvođača otkupio preko milion kilograma grožđa.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3005991/u-toku-otkup-grozdja-u-krusevackoj-fabrici-rubin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 12 septembar 2020 13:54

Nedimović: Imamo hrane za dve godine

Ne da neće biti problema sa kukuruzom, nego će ovo biti jedna od najboljih godina, sa prinosom većim od sedam do deset odsto nego što je bio prethodne godine, procenjuje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Poručuje da nema razloga za zabrinutost i da Srbija ima hrane za naredne dve godine.Branislav Nedimović je gostujući u Jutarnjem dnevniku naveo da će vrednost žetve kukuruza biti milijardu evra i da će ovo biti jedna od najboljih godina za tu žitaricu."Ne da neće biti problema sa kukuruzom, nego će biti jedna od najboljih godina u zadnjih deset godina sa prinosom kukuruza. Mi ćemo imati jednu od najboljih godina, ja sam čak ubeđen i najbolju godinu sa prinosom većim od sedam do deset odstoviše nego što je bio prethodne godine, a prethodna godina je označena kao najbolja u odnosu na sve", naveo je Nedimović.

Dodaje da je posejano 995.000 hektara, sa prinosom od osam tona po hektaru na čitavom prostoru Srbije.

Ministar je odbacio medijske navode da će sezona za kukuruz propasti, kao i da su vesti da je klimatskim nepogodima ugrožen rod, izveštaji sa "mikrolokacija".

"Isto je bilo i za pšenicu, pa smo imali jednu od najboljih žetvi do sad", naveo je Nedimović.Nedimović navodi da neće biti problema sa hranom, i da Srbija ima hrane za naredne dve godine.

"Em smo dobro prodali, dobro zaradili, naš agrar je dobro prihodovao", ocenjuje Nedimović.

Dodaje da je cena mesa, pre svega svinjskog i goveđeg u trgovinama krenula na dole.

"Govedarstvo je najteža grana poljoprivrede, ljudi više od godinu dana čekaju da uzmu novac . Zato smo sad doneli mere podrške", navodi ministar.

Dodao je i da se suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa Evropskom unijom udvostručio u odnosu na period pre tri godine, na ukupno 407 miliona evra lane, a da je samo u prvih šest meseci već zabeležen suficit od 230 miliona.

Govoreći o voću navodi da nas očekuje dobra godina i da su zbog vremenskih prilika u jednom trenutku opali prinosi breskva i kajsija.

"Ali što se tiče malina prošli smo jako dobro, proćićemo i sa jabukama jako dobro. Dobra godina uopšte za srpsku poljoprivredu naročito za ratarstvo. Imaćemo i dobar kvalitetan suncokret, dobru cenu. Soji isto tako", poručio je ministar.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3178/ekonomija-i-epidemija/4076577/branislav-nedimovic-kukuruz-prihod.html

Објављено у Agroekonomija

Kompanija “Dunav osiguranje” u saradnji sa “Agropresom” predstavila je na radionici u Trebinju u manastiru Tvrdoš, vinogradarima i vinarima tog kraja usluge osiguranja i informisala ih i o značaju zaštite proizvodnje od brojnih rizika izazvanih klimatskim promenama i, štetama koje mogu prouzrokovati. Generalni direktor “Dunav osiguranja” Banja Luka Bojan Popović, rekao je tom prilikom da na ovom područuju osiguranje useva nije bilo naročito zastupljeno, ali da je u poslednjih pet godina došlo do pomaka. “Intenzivno razvijamo ovu vrstu osiguranja i premija raste iz godine u godinu, ove smo uspeli da ostvarimo premiju od 750 000 KM i očekujemo da će naredne godine biti duplo veća nego sada”, kaže Popović. Ističe da na teritoriji Hercegovine imaju nekoliko velikih osiguranika, i da je uglavnom reč o poljoprivrednicima koji imaju zasade višnje, ali i nekoliko vinara. Cilj radionice kaže, je da im ukažemo na činjenicu da osiguranje nije trošak već investicija, i da će se njihov trud sigurno isplatiti, ukoliko svoju proizvodnju zaštite od brojnih rizika. Istakao je da u saradnji sa Agrarnim fondom Grada Trebinja, nastoje da poljoprivrednicima kroz projekte približe usluge osiguranja, a velika prednost je i to što resorno ministarstvo subvencioniše premije sa 50 odsto. Popović kaže da u saradnji sa tim fondom u Trebinju, pripremaju ponudu osiguranja za narednu sezonu, koja će biti od velike koristi naročito manjim poljoprivrednicima. Iako je u Hercegovini fokus na osiguranju vinograda, vinove loze, kako stabla tako i ploda, ali i same imovine, Kompanija Dunav, takođe pruža i osiguranje ostalih voćarskih kultura, ali i stočnog fonda. Popović ističe da je prošle godine visina štete samo na jednom zasadu pod višnjama iznosila čak 100.000 evra. Jovica Piljević, direktor firme “Fruktika d.o.o.” iz Ljubinja kaže da imaju zasade 75.000 stabala višnje i da već tri godine osiguravaju proizvodnju u “Dunav osiguranju”. “Prezadovoljni smo saradnjom i uslovima, prošle godine smo imali štete zbog ranog mraza i u celosti nam je Dunav osiguranje isplatilo sredstva, i to u roku od mesec dana od berbe. Važno je da svi koji se bave ovim poslom znaju da nema uspešne poljoprivredne proizvodnje bez osiguranja. Od kada sam osigurao svoj trud mirnije spavam”, kaže Piljević. Direktor Agrarnog fonda Grada Trebinja, Veselin Dutina, navodi da taj fond nudi niz projekata podrške lokalnim poljoprivrednim proizvođačima, i da je fokus podške na malim poljoprivrednicma koji poseduju manja poljoprivredna dobra . “Cilj je da im pomognemo da uđu u ozbiljniju proizvodnju, i da ih afirmišemo u veće poljorivredne proizvodjaće", kaže on i dodaje da je u poslednje tri i po godine iz budžeta Grada Trebinja, kroz Agrarni fond realizovano 25 programa podrške, a uloženo 460.000 KM. Dodaje da je iz lokalnog budžeta sa 1, 2 miliona KM podržano preko 1.500 malih poljoprivrednih prozivođača u okviru otkupa prozivoda kroz brend “Hercegovaccka kucha”, ali i kroz brojne programe. “Imamo dva objekta koji otkuplju proizvode naših proizvođača kroz brend Hercegovačka kuća, u planu nam je širenje poslovne mreže objekata i u drugim gradovima Republike Srpske, kao i otvaranje objekta u Srbiji”, kaže Dutina. Ističe da za narednu godinu pripremaju programe koji će podrazumevati podrške malim poljoprivrednim proivodjačima, koja će podrazumevati i uključivanje osiguranja. “Važno je proizvođači imaju nekog ko će stati iza njihove poljoprivredne proizvodnje. Naš cilj je da zaštitimo malog poljoprivrednog proizvođača koji nema mogućnost da krene u ozbiljniju proizvodnju, ali i da bužet grada Trebinja zaštitimo od neplaniranih troškova usled nepogoda ili klimatskih promena. To možemo postići jedino saradnjom s osiguravajućom kućom”, kazao je on. Ako nema osiguranja, a desi se nepogoda kao što je to bio slučaj prošle godine, kada je veliki broj poljoprivrednika imao sstetu od olujnog vetra, onda je jasno koliko je vazzno da se osigura proizvodnja i samim tim stvori mogućnost da se ta šteta naplati, kaže Dutina. Direktor Vinarije “Tvrdoss” Tihomir Kuduz takođe je ukazao na značaj osiguranja jer su kako kaže, svedoci sve učestalijih klimatskih promena te da su se zbog šteta koje su se dešavale tri godine unazad odlučili da osiguravaju zasade. Manastir Tvrdoš inače, poznat je i van granica Republike Srpske i regiona po proizvodnju crvenih vina, ali i belih, kao što je žilavka, čija godišnja proizvodnja dostiže 200.000 boca. Vinarija Tvrdoš izvozi vina u 16 država sveta. Agronom i vinar Igor Dabić upozorava takođe da su kimatske promene na području Hercegovine sve učestalije, naročito pojava ranih mrazeva i da se saradnja sa osiguravajućim kućama naroćito “Dunav osiguranjem” , pokazala kao neophodne i jedina prava zaštita za finansijska ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Goran Djaković iz Agropresa kaže da je cilj ovakvih skupova poput ovog u manastiru Tvrdoš da se poljoprivrednima ukaže na začaj osiguranja i da se informissu o tome kako funkciniše sistem osiguranja i koja su njihova prava i obaveze. Više od 20 učeesnika na radionici, a mahom vinogradari iz Trebinja i okoline, dobar su primer kako treba raditi, kaže Djaković.

Објављено у Osiguranje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30