Чланци поређани по датуму: petak, 11 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 11 septembar 2020 17:03

Džinovski krompir u dolini Peka

Plod krompira težak 1,610 kilograma, dostojan Ginisove knjige rekorda, rodio je na poljoprivrednom imanju porodice Živković iz sela Klenje kraj zlatonosne reke Pek nadomak Golupca.

"Prvo smo mislili da je neki kamen, a kada smo počeli da ga vadimo iz zemlje uvideli smo da je to naš 'rekorder'. Od jednog ovakvog može da se napravi ručak za celu prodicu. Nismo radili ništa posebno kako bi uzgojili ovaj neverovatan primerak za koji naši rođaci i prijatelji kažu da je za Ginisa", kaže Rosica Živković za list Danas.Kako kažu, u dolini Peka postoji blaga klima, plodna je zemlja, a ove godine bilo je dosta padavina, što je uticalo na izvanredan prinos. Inače, porodica Živković svoju baštu uzgaja organski bez hemijskih sredstava, ali i bez navodnjavanja.

Međutim, pravi Ginisov rekorder najtežeg krompira na svetu nalazi se Velikoj Britaniji, a kako precizira guinnessworldrecords.com ovu titulu poneo je Peter Glejzbruk.

Njegov primerak, jednog od najzastupljenijeg povrća, izmeren je na Nacionalnom povrtarskom sajmu u Somersetu u Engleskoj septembra 2011. godine, kada je na vagi zabeležena brojka od čak 4,98 kilograma.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/krompir-tezak-16-kilograma-rodio-u-selu-klenje/62902/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 11 septembar 2020 16:56

Uzgoj šipka: Mala ulaganja, odlična zarada

Najveći proizvođač šipka ili divlje ruže u svetu je Čile. Međutim, otkupljivači iz evropskih zemalja više su zainteresovani za organski, uzgajani šipak iz nešeg regiona, jer je tri puta bolji kvalitet i procenat aktivnih materija.

Srbija bi značajno mogla da uveća izvoz organskog šipka, a upravo ovih dana u toku je berba plodova ove biljke neobično zahvalne za uzgoj.

Karolj Fekete iz Novog Kneževca je u svojih 69 godina jedan od najvećih odgajivača organskog šipka u Srbiji.

Plantaža se prostire na ukupno 50 hektara i trenutno je u toku ubiranje ploda. Reč je o mladim zasadima, starim četiri godine i prinos je oko jedne i po tone po hektaru.

Sva proizvodnja je namenjena za izvoz, a najviše se koristi za farmaceutsku i prehrambenu industriju.

- To su sve sorte koje koristim, to su obogaćeni C-vitaminom i pektinima su jako bogate i to prerađivačka industrija traži - kaže Karolj Fekete.

Šipak se bere mašinski posebnim beračem poljskog konstruktora koji u rednom prolazu skida plod samo s jedne strane biljke. Dnevno se može obrati oko dva i po hektara.

- Ne sme da se ide brzo i ne sme ni da se pojača vibracija zato što onda mlati, znači onda faktički gubimo višegodišnji rod. Kod mašine je dobro to što može sama sebe da pomera - opisuje branje šipka traktorista Ištvan Fazekaš.

Kod organske proizvodnje šipka nema đubrenja zemljišta i upotrebe pesticida ili herbicida. Nije potrebno ni zalivati zasade.

- Idemo na intenzivnu proizvodnju kod svake kulture, međutim, ovde samo što surovije! Zahvalna je ona za dobro zemljište, ali izuzetno dobro podnosi i surove uslove, lošije tipove, petu-šestu klasu. Izuzetno dobro može da rodi -ukazuje Karolj Fekete.

Evropski otkupljivači organskog šipka očekuju značajno povećanje ove proizvodnje iz Srbije. Stimuliše se osnivanje ovakvih plantaža, a obezbeđen je i sadni materijal odgovarajućih sorti.

Početno ulaganje po hektaru je oko 1.000 EUR.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3004834/pocetna-ulaganja-u-uzgoj-sipka-1000-eur-po-hektaru-otvara-se-trziste

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 11 septembar 2020 16:54

Počela berba kukuruza, ratari nezadovoljni

Ovog proleća kukuruz je u Srbiji zasejan na površini nešto većoj od milion hektara. Godina teža od mnogih prethodnih što zbog dugotrajne suše, što zbog setve koja se poklopila sa početkom epidemije korone. Zato i ne čudi što su prvi prinosi podbacili.Gotovo petnaest dana pre uobičajenog roka počela je berba kukuruza kojim je na području pet opština Srednjeg Banata proletos zasejano oko 100.000 hektara. Za sada je jedino sigurno, vremenske prilike tokom vegetacije nisu u potpunosti pogodovale razvoju kukuruza što se u znatnoj meri odrazilo i na prinose u što nas uverava i Slobodan Živović iz Lukićeva koji je proletos kukuruz zasejao na 200 hektara."Prvi otkosi daju između pet i sedam tona po hektaru što je katastrofalno i u odnosu na prošlu godinu polovina prinosa. Primenjena je ful agrotehnika na njivama, sve je urađeno samo je falilo kiše krajem juna meseca kada je kukuruz formirao klip i kada mu je bilo najpotrebnije. Sa ovim prinosima neka cena koja bi zadovoljila proizvođače morala bi da bude preko dvadeset dinara", kaže Slobodan Živović iz Lukićeva kod Zrenjanina.

Kao najveći problem što ističe ovaj poljoprivredni proizvođač je nedostatak vlage u zemlji pogotovo u mesecima kada je to bilo najpotrebnije, a to su april i maj kada je palo na ovom području svega desetak litara, što je gotovo pet puta manje od uobičajenog proseka.

"Ove godine posebno bih istakla da je uticaj pored kvaliteta zemljišta, primenjene agrotehnike i značaj preduseva. Što se tiče prinosa, do sada su požnjeveni najraniji hibridi i obično to nešto budu niži prinosi sa najviših terena peskovitog zemljišta, ali i to će ući u prosek. Očekujemo kako dani odmiču sve veće prinose kukuruza", ističe Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin.

I već po tradiciji najveći broj ovdašnjih ratara ostaviće kukuruz u silose na čuvanje čekajući bolju cenu osim onih ratara koji su primorani da ga odmah prodaju kako bi na vreme obavili jesenju setvu pšenice koja će ovde početi za manje od mesec dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4075481/kukuruz-berba-los-prinos.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 11 septembar 2020 16:45

Da li znate šta je aeroponika?

Usev koji koristi aeroponsku metodu oslanja se na maglu i vazduh, a ne na tlo.To je inventivan način da se izbegnu agregati koji su potrebni tradicionalnim poljoprivrednim metodama. Svaka biljka kroz špric prima vlagu bogatu hranjivim sastojcima, a specijalizovani raspršivači orošavaju koren biljke specijalnim tečnostima.

Seme biljke se stavlja u malene posude od stiropora, koje su izložene svetlosti i orošavanju i koje drže stabljiku i koren u jednom mestu, dok biljka raste. Ovakva praksa omogućava uzgajivačima da stvore fleksibilnu, pokretnu baštu gde god požele, piše Energetski portal.Aeroponika je tehnika koja služi kao metoda održivog uzgajanja sopstvene bašte, kako za poljoprivrednike tako i za baštovane, koji na ovaj način mogu lako da upravljaju svojim usevima. To je metoda koja daje zdravije, punije biljke za koje nije potrebno puno napora da se uberu. Takođe je efikasna alternativa za one koji žele da štede na vodi.

Aeroponika ne zahteva đubriva ili pesticide, tako da je korisnija za životnu sredinu i finansije.

Ona omogućava korenu svake biljke da ima dovoljno kiseonika i hranljivih sastojaka. Tradicionalna poljoprivredna metoda koristi zemlju za proizvodnju useva tokom dužeg perioda, pa iako mnoge biljke mogu preživeti na ovaj način, ipak je lakše kada imaju prostora za disanje.

Pored toga, hranu mogu primati direktno, a ne putem tla. Biljke brzo sazrevaju i postaju zdravije. Budući da aeroponika zahteva malo prostora, lakše je obrađivati nekoliko biljaka odjednom. Ova alternativna praksa dovodi do većih prinosa koji izgledaju sjajno i imaju dobar ukus.

Ovakav proces uzgajanja može povećati rast biljke i do 30 odsto u odnosu na tradicionalne metode.

Oni koji slede tradicionalne poljoprivredne metode moraju svako proleće obrađivati i saditi useve, što nije uvek lako. Mnogi farmeri se često suočavaju sa glavoboljama kada moraju da se izbore sa nepredviđenim okolnostimaa poput neodgovarajuće opreme ili lošeg vremena.

Teško je upravljati istim parcelama tokom svake sezone zbog različitih vremenskih uslova, pa na kraju zemljište može postati i neupotrebljivo.

Aeroponski uzgajivači nemaju mnogo muka, osim brige o svojim usevima. Po potrebi dovoljno je zameniti stare biljke novim – nema muka i razmišljanja o eventualnim problemima sa zemljištem. Jednostavno sakupljaju prinos i kad je potrebno, ponovo ga zasade. Na ovaj način moguće je održavati useve tokom svake sezone, a berba postaje manje komplikovana i pristupačnija.

Tradicionalne metode sadnje oslanjaju se na prekomernu upotrebu vode za tokom uzgoja i održavanje useva. Aeroponska postavka ne zahteva gotovo nikakvu potrošnju i može smanjiti upotrebu vode za 98 odsto kada se na odgovarajući način održava – to je zato što aeroponskim biljkama treba samo magla i vazduh da bi uspevale.

Pozitivan ishod je gotovo nepostojeći otpad koji se dobija od tečnosti.

Iako aeroponika stvara mnoge prednosti za poljoprivrednike, nije bez grešaka.

Pošto tradicionalne poljoprivredne metode postoje vekovima, uzgajivačima je postalo lakše da pronađu alternativne načine za sadnju i razvoj svojih useva.

Mana ove metode je da nema mnogo fleksibilnosti sa aeroponskim tehnikama. Neophodno je imati specijalizovanu i skupu postavku za održavanje pravilnog rasta biljaka. Ova metoda, takođe, zahteva konstantan nadzor.

Oni koji znaju mnogo o aeroponici možda će moći da naprave svoj sistem pomoću "uradi sam" metoda. Ovaj poduhvat vas ne bi koštao više od nekoliko stotina evra, ali nemoguće ga je osposobiti ukoliko niste dobro naoružani znanjem. Kao rezultat toga, uobičajeno je da početnici kupuju već gotove aeroponske postavke. Ta oprema bi, uz modifikacije, mogla na kraju koštati i više od 10.000 evra.

Iako je to manje nego što bi koštala kupovina i izgradnja farme, treba da se uzme u obzir da mnogi mali poljoprivrednici i baštovani nemaju tolika sredstva na raspolaganju.

Još jedna stvar koja je neophodna je i dovoljno unutrašnjeg prostora za smeštaj biljaka tokom cele godine. Aeroponski poljoprivrednik mora da obrati pažnju na sitne detalje. Iako ovaj proces automatski uzgaja biljke – tu se krije još mnogo toga. Morate konstantno da nadgledate i održavate pH vrednost svake biljke, da pazite na rast buđi i pojavu gljivica zbog stalne vlage.

U početku, može biti nezgodno shvatiti koliko biljaka hrane treba da primi, pa zbog toga stručnjaci preporučuju početnicima da se dobro informišu. U teoriji bi sve biljke mogle da se gaje ovom metodom ali su to najčešće začinske biljke, paradajz i zelena salata.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=11&nav_id=1731401

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30