Чланци поређани по датуму: četvrtak, 10 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kompanija Dunav osiguranje predstaviće sutra na radionici u Trebinju vinogradarima i vinarima tog kraja usluge osiguranja i značaj zaštite te proizvodnje od brojnih rizika izazvanih klimatskim promenama i ne malim štetama koje one mogu prouzrokovati.
Interesovanje za učešće u ovoj radionici, koja će biti održana u saradnji sa Agropresom, iskazalo je oko 40 proizvođača i uzgajivača vinove loze, ali i drugih poljoprivrednih kultura.
Učešće na radionici će ispred kompanije Dunav osiguranje uzeti i prvi čovek kompanije u Banja Luci, rukovodioci poslovnica u Trebinju i Bijeljini, predstavnici lokalne samouprave i stručnjaci iz oblasti poljoprivrede.
Radionica će početi u 11 sati u manastiru Tvrdoš.

Izvor: Tanjug

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 10 septembar 2020 13:22

Srpske šljive na trpezi Hrvata

U Hrvatskoj su poljoprivredna zemljišta zapuštena, tek se retki odlučuju za proizvodnju koja beleži veliki pad, pa nije dovoljna za podmirenje domaćih potreba. Zato Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH, piše Slobodna Dalmacija.

Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i Velike Britanije, Hrvatska ni u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive.

Trenutna ponuda konzumne šljive, koja je velikim delom zamena za nektarine i breskve koje imaju vrlo visoku cenu, ove je godine dobra. Međutim, na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram - pokazala je analiza "Smartera", konsultantske firme za poljoprivredu i prehrambenu industriju.

- Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća - od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza. Susedna Srbija proizvodi oko 500.000 tona šljiva, proizvodnja u BiH se kreće od 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija takođe na 500.000 tona - ističe za stručnjak "Smartera" Miroslav Kuskunović.

Svi podaci pokazuju da je proizvodnja voća u Hrvatskoj u strukturnim problemima, koji su uslovljeni neinvestiranjem u nove tehnologije, sorte, moderne nove voćnjake, kao i u pokušaj da se kroz osmišljavanje i proizvodnju proizvoda više cenovne kategorije ova proizvodnja pokuša da revitalizuje.

Jedan od ključnih problema je i to što se verovatno jedan veliki deo ove proizvodnje i prerade (posebno u rakiju i pekmeze) odvija u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.

Prema službenim podacima, šljiva se uzgaja na 4.500 hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. U prošloj godini Hrvatska je uvezla svežih šljiva u količini od 2.535 tona vrednih 1,5 miliona evra, dok je izvoz bio 845 tona za samo 540.000 evra.

Najviše šljive stiglo je iz Srbije - 913 tona, Moldavije - 619 tona, Severne Makedonije - 427 tona.

Osim u svežem stanju, Hrvatska uvozi i ogromne količine osušene šljive. Tako je prošle godine stigla količina od gotovo 1.000 tona, vredna više od dva miliona evra, od čega dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Hrvatska je prošle godine 389 tona konzumne šljive izvezla u Sloveniju, gde je završilo i 57 tona osušene šljive.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/svet/hrvati-jedu-sljivu-iz-srbije-veliki-pad-hrvatske-poljoprivrede/nke74gb

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 10 septembar 2020 13:20

SPOS objavio novu cenu bagremovog meda

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) objavio je novu cenu bagremovog meda u Pogonu "Naš med", koja će važiti za pčelare čiji med kroz nekoliko dana kreće put kupca, a sa napomenom da, ako u međuvremenu, do preuzimanja meda od pčelara, cena dalje bude rasla, pčelarima će biti isplaćena nova, viša.

Osnovna cena kilograma bagremovog meda u otkupu je 5,74 evra. Sa PDV nadoknadom, ukupna koju će pčelar dobiti iznosi 6,1992 evra. Vlasnici Platinaste kartice lojalnosti SPOS-u imaju 1,6 odsto višu cenu, odnosno 5,8 evra. Sa PDV nadoknadom iznosiće 6,3 evra."Isplata meda se obavlja u celosti pre preuzimanja meda, odnosno 90 odsto procenjene količine, jer se smatra da greška u proceni ne može biti veća od 10 odsto, a kad se med izmeri, pčelaru će se odmah nakon merenja doplatiti razlika, ili će pčelar vratiti višak novca ako je procena bila veća od 10 odsto na štetu Pogona, odnosno par dana pre nego med napusti magacin pčelara", navodi se na sajtu SPOS-a.Med se najpre uzorkuje, a preuzima nakon što analize pokažu da je dobar.

"Prijavljujte sve vrste meda za prodaju, ne samo bagremov, jer ćemo jako brzo, pored ponude za šumski med koju već imamo, imati i ponude za lipov i pravi livadski med. Prijavljujte i suncokretov med, kao i med od uljane repice, iako za sada nemamo cenu za njega koja je dostojna pčelarske muke, ali moramo da znamo kojim količinama meda raspolažemo da bismo pronašli pravog kupca, a sigurni smo da hoćemo."Za sve one koji su se prijavili po prethodno objavljenim cenama, čiji je med već ili treba biti uzorkovan narednih dana, važi nova, odnosno za sve će važiti ona cena koja bude aktuelna na tržištu na dan isplate meda.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/spos-nova-cena-bagremovog-meda-574-evra/62863/

Објављено у Pčelarstvo
četvrtak, 10 septembar 2020 13:17

Zašto je podbacio rod voća?

Za razliku od žitarica, koje su ove godine dale odlične prinose, rod voća je, prema sadašnjim procenama podbacio u odnosu na lanjski, pa se, kako za Tanjug navode u Privrednoj komori Srbije, očekuje da će ovogodišnji rod iznositi između 1,2 i 1,3 miliona tona, dok je prošlogodišnji rod iznosio 1,6 miliona tona.
Podbacile su i jabuke i šljive i grožđe, najvažnije vrste koje sada stižu na branje. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS za Tanjug kaže da se ove godine očekuje pad roda jabuka za oko 10 odsto u odnosu na lane, kada je proizvedeno oko 500.000 tona ovog voća.
Prema njegovim rečima na pad proizvodnje su pre svega uticale vremenske prilike, koje nisu pogodovale jabukama, ali smatra da to neće uticati na kvalitet jabuka, jer su u savremenim zasadima primenjivane sve preporučene agrotehničke mere.
Tokom većeg dela ove godine jabuke su na našem tržištu bile veoma skupe, pa se kilogram prodavao i za više od 200 dinara. Cene se ni sada nisu sasvim normalizovale, ali bi se to, prema rečima našeg sagovornika, moglo uskoro očekivati jer u ovom trenutku na rod stiže veliki broj sorti jabuka, što će popraviti ponudu na domaćem tržištu.
Veliki deo proizvodnje će svakako otići u izvoz, najviše u Rusku Federaciju, kao što je bilo i prethodnih godina.
Ove godine se proizvođačima otvorila još jedna šansa za izvoz i dobru izvoznu cenu, jer se u Poljskoj, jednom od naših najvećih konkurenata u ovoj vrsti proizvodnje, zbog izmrzavanja jabuka, očekuje pad proizvodnje , navodi Aleksandar Bogunović.
Rod šljiva je varirao od regiona do regiona ali pošto je berba još u toku, nema preciznih podataka o ukupnom prinosu na teritoriji cele države.
Ipak se prema procenama stručnjaka očekuje pad proizvodnje od 20 do 30 odsto po regionima, kao i nešto slabiji kvalitet. Niska otkupna cena od 10 do 20 dinara po kilogramu, neredovan otkup, nedostatak radne snage i berača, samo su neki od problema koji su pratili ovogodišnju berbu , kaže Bogunović.
On ističe da je će i ove godine, kao što je uostalom bivalo godinama unazad, 70 odsto roda šljive završiti u rakiji.
Kada je o grožđu reč, naš sagovornik ističe da su nepovoljne vremenske prilike u regionu Župe uticale na pad proizvodnje u tom regionu od preko 50 odsto, dok se u Šumadiji i Vojvodini očekuje znatno bolji prinos, kao i kvalitet grožđa.
Za očekivati je da i će period sunčanih dana do kraja septembra, pogodovati vinovoj lozi i na preostalim neubranim površinama, ublažiti štete proizvođačima koji su ih pretrpeli.
Sektor proizvodnje grožđa i vina je inače zbog pandemije korona virusa pretrpeo velike štete, jer je analiza prodaje pokazala da je u prethodnih šest meseci ove godine, prodato za 50 odsto manje domaćih vina nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Tanjug

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30