Чланци поређани по датуму: utorak, 01 septembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Crvena i ukusna višnja je voće koje se možete jesti u neograničenim količinama. Konzumira se u sirovom stanju, ali i kao dodatak kolačima, od nje se prave marmelade, sokovi, slatko, ali i rakija – višnjevača, pa čak i vino. Višnja je nepravedno  zapostavljena u ishrani, iako po bogatstvu vitamina i minerala spada u najzdravije voće. Odavina se koristila i u lekovite svrhe, a pored jarko crvenog ploda lekovite su koštice, lišće i peteljke od kojih se pravi čaj za brojne bolesti.

Zahvalna za uzgoj

Višnja po izgledu podseća na svoju dalju rođaku trešnju, ali je  plod u zavisnosti od sorte obično nešto sitniji, sočniji i tamno crvene boje. Smatra se da je poreklom iz Male Azije gde su se hiljadama godina u ishrani koristili plodovi divlje višnje. U Evropu je stigla preko antičke Grčke i starog Rima, a kako je vrlo prilagodljiva biljka zahvalna za uzgoj vrlo brzo se odomaćila na starom kontinentu.

Višnja (lat. Prunus cerasus) je vrsta drvenaste skrivenosemenice i pripada familiji rosaceae kao i badem, breskva, šljiva, kajsija. Ne postoje pisani tragovi kada je počela da se uzgaja u Srbiji, ali je već vekovima pored šljive najzastupljenija voćka u srpskim voćnjacima. Najviše se gaji u nišavskom okrugu u okolini sela Oblačina u opštini Merošina gde se uzgaja čuvena oblačinska višnja. U pitanju je domaća sorta koja se do početka šezdesetih godina prošlog veka gajila u seoskim okućnicama. Meštani Meroševine i danas često umeju da kažu:“ Šta je nafta za arapske zemlje, to je višnja za nas:“

 Ovo voće ne traži posebne uslove za gajenje, odgovara joj gotovo bilo kakvo zemljište od kiselog do alkalnog, dobro podnosi niske temperature čak do -40 stepeni, a višestruko vraća za uloženi trud.

Tamno crveni plod višnje čiji sok po gustini i boji podseća na ljudsku krv bogat je izvor vitamina, minerala i oligoelemenata. Dokazano je da ima blagotvorno dejstvo na čitav ljudski organizam. Glavni pigment je crveni antocijan koji deluje kao antioksidans, i jedan je od važnih regulatora srčanog ritma i procesa starenja. Višnja je bogata velikom količinom vitamina, pre svega C, A, B1, B2, B6 i E, potom selenom, ugljenim hidratima, vlaknima, pa je lako svarljiva i ne izaziva bilo kakve stomačne probleme. Najvećim delom, tačnije od 80 do 85 procenata višnje je voda, pa ovo voće okrepljuje, osvežava i hidrira organizam.

Osim vode, sadrži manje količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma.

Lekovita svojstva

Prema stručnim istraživanjima višnja obiluje supstancama sa antioksidativnim i antiupalnim dejstvima zbog čega je korisna u sprečavanju srčanih oboljenja, artritisa, a preporučuje se i dijabetičarima zbog niskog nivoa šećera. Sadrži kobalt koji utiče na smanjivanje krvnog pritiska, jačanje krvnih sudova, a posebno kapilara. Sastojak kumarin kojim je bogato ovo voće ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi, zbog čega su višnje dobre u prevenciji arterioskleroze i malokrvnosti. Pokazala se korisnom i u lečenju poremećaja pamćenja, a ukoliko želite da se oslobodite tegoba u zglobovima i kostima dovoljno je popiti čašu soka. Naučnici su izračunali da čaša soka od višnje menja jedan aspirin. Njeno blagotvorno dejstvo na zglobove i kosti objašnjava se time što ona svojim sastavom smanjuje količinu mokraćne kiseline, glavnog krivca za tegobe u koštano- zglobnom sistemu. Lekovita dejstva soka od višnje potvrdili su i naučnici američkog fakulteta u Vermontu. Istraživanjem su ustanovili da sok od višnje pomaže organizmu da lakše podnese naporno vežbanje, pa se preporučuje profesionalnim sportistima, ali i osobama koje se oporavljaju od teških bolesti. Blagotvorno deluje na organe varenja zbog obilja vlakana, pomaže kod bolesti bubrega, oslobađa od stresa, poboljšava san zbog visoke koncentracije melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja. Prirodan sok od višnje može da posluži i za obloge za skidanje temperature.

U narodnoj medicini višnja se već vekovima koristi kao lek, a osim ploda lekovite su koštice, list i peteljke od kojih se priprema čaj. Koštice od višnje mogu da posluže za punjenje jastuka ili za obloge u slučaju sportskih povreda, nagnječenja, hematoma, bolova u kostima, kod lomova, intenzivnih glavobolja, bolova u stomaku i slično. Koštice se dobro operu i osuše na promaji bez direktnog izlaganja suncu. U zavisnosti od bolesti zagreju se ili ohlade, uviju u pamučnu tkaninu i drže na obolelom mestu.

Čaj od lista višnje preporučuje se kod ubrzanog oporavka nakon operativnog zahvata, kod smanjenja upala, štiti nervni sistem, pomaže kod nesanice i u lečenju tegoba menopauze, ali i kao lek hepatitisa A.  Lišće su suši na promaji, a prilikom pripreme čaja može se kombinovati sa peteljkama.

U čast ovog voća čak se i ime Višnja odomaćilo u Srbiji koja danas slovi za najvećeg proizvođača ovog voća u svetu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 01 septembar 2020 11:03

Pravilna berba lešnika

Lešnici, odnosno, orašasti plodovi leske, koriste se u gastronomiji i narodnoj medicini. Berba ovog voća treba da bude pravovremena kako bi dobili jezgra najboljeg kvaliteta i maksimalni prinos. Suviše rano ili kasno branje nose sa sobom gubitke.

Leska (Corylus avellana) pripada porodici breza, a na istoj biljci razvijaju se i mali, crveni ženski i duge rese, muški cvetovi. Cveta već tokom zime i ranog proleća, u februaru i martu. Dobro oprašivanje zavisi od usklađenosti vremenskih prilika i razvoja cvetova sorti oprašivača. Cvetanje različitih sorti treba da je istovremeno. Postoje i samooplodne sorte leske, ali su prinosi veći kada se one međusobno oprašuju. Ono se obavlja pomoću vetra koji raznosi polen iz dugih resa.

Za uzgoj leske potrebno je obezbediti dobro drenirano zemljište. Biljakama neće odgovarati ni suviše plodno tlo bogato organskim materijama jer će formirati više vegetativne mase. Obično se uzgaja u formi grma, a sadnice se sade na rastojanje od četiti metra kako bi obezbedili dovoljno prostora za neometan razvoj. Grm leske se redovno orezuje, a prilikom rezidbe obratiti pažnju da postignemo prozračnost i dobru osvetljenost kroz celu površinu, posebno u unutrašnjosti grma. Puna produktivnost dostiže se u sedmoj godini.Vreme berbe lešnika zavisi od sorte, a plodovi su spremni za branje kada omotač ploda požuti i sasuši se. Kod većine sorti oni tada počinju da ispadaju iz sasušenog omotača. Berbu treba obaviti pre kišnog perioda. Kada se obavi suviše rano jezgro ploda će biti manje i imaće lošiji ukus. Ukoliko zakasnimo, plodovi će biti duže izloženi napadu raznih štetočina. Ptice i glodari će deo roda da iskoriste za svoju ishranu. Sazrevanje leske nije ujednačeno i berba se često obavlja iz dva puta - krajem avgusta i tokom septembra.Obavlja se ručno, trešenjem pojedinačnih grana ili celog stabla. Pre toga potrebno je pokositi travu oko grmova. Kod branja možemo ispod stabla položiti ceradu, foliju ili neko platno na koje će padati plodovi prilikom trešenja. Ručno branje je zamorno i skupo. Ovako lešnike možemo brati kada imamo na okućnici manji broj grmova ili imamo one koji tek počinju da plodonose.

Najveću štetu ćemo napraviti ako za ovo koristimo štap kojim udaramo po grani. Tako ih samo lomimo i oštećujemo formirane pupoljke što će rezultirati slabijim rodom sledeće godine. Zbog toga ovaj način berbe treba izbegavati.

U modernim zasadima branje se obavlja specijalizovanim tresačima i sakupljačima. Na takav način dobijamo jeftiniju i bržu berbu ovog voća.Posle berbe plodovi se čiste od grančica i lišća i suše u tankom sloju. Sušenje je najbolje obaviti u zatvorenom prostoru sa dobrom ventilacijom tokom dve do tri sedmice. Plodovi se očiste i stavljaju na sušenje što pre, najbolje u prvih 24 sata posle berbe. Tokom ovog procesa, ne bi trebalo da budu izloženi suncu. Debljina sloja trebalo bi da bude oko deset centimetara. Potrebno je povremeno promešati lešnike kako bi se ravnomerno prosušili. Takvi plodovi treba da imaju sadržaj vode u jezgru oko osam procenata.Ukoliko imamo veću količinu plodova, proces se obavlja u sušarama, a temperatura ne treba da bude veća od 38°C jer se jezgra veoma lako užegnu. Osušeni plodovi se mogu čuvati nekoliko meseci u prostoriji na sobnoj temperaturi. Očišćene lešnike treba upotrebiti veoma brzo ili ih možemo čuvati na niskoj temperaturi do jedne godine.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/za-bolje-i-vece-prinose-obavite-berbu-lesnika-na-pravi-nacin/62599/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Republička direkcija za robne rezerve oglasila je prikupljanje pismenih ponuda za razmenu 13.992 tona semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2020. i 2021. godine.

Razmena semenske za merkantilnu pšenicu odobravaće se fizičkim licima, zemljoradničkim zadrugama, ovlašćenim skladištarima Republičke direkcije za robne rezerve i ostalim pravnim licima koji nemaju finansijska dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Republičkom direkcijom za robne rezerve.

Paritetni odnos kod razmene semenske za merkantilnu pšenicu roda 2020. i 2021. godine je sledeći:

-1 kg semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne pšenice roda 2020. godine;
-1 kg semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne pšenice roda 2021. godine.

Zbog trenutne epidemiološke situacije, zahtevi se isključivo dostavljaju u pisanoj formi na priloženom obrascu, počev od danas, preporučenom poštom na adresu Republička direkcija za robne rezerve, ul. Dečanska 8a, 11000 Beograd.

Detalje možete pogledati na ovom linku:https://www.ekapija.com/dokumenti/razmena_psenice.pdf

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2993865/prikupljanje-ponuda-za-razmenu-semenske-psenice-za-merkantilnu-psenice-roda-2020-i

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Pravo na korišćenje žiga „Čuvarkuća“, u okviru projekta Privredne komore Srbije (PKS) „Stvarano u Srbiji“, kao potvrdu kvaliteta i domaćeg porekla, dobilo je 75 proizvoda. „Čuvarkuću“ je dobilo - 19 proizvoda „Ukusi moga kraja“ kompanije „Merkator S“, 15 „Nektarovih“, 14 „Mlekare Šabac“, 10 kompanije „Vital“, šest proizvoda kompanije „Esensa“, pet firme „Vrtlari“, četiri Mlekare „Granice“, kao i Zanatsko lager pivo „Mala barka“ i Voćna rakija od šljive, proizvođača SIL 3, Žitište.dluku je, na prvoj sednici, doneo Savet za odlučivanje o pravu korišćenja kolektivnog žiga „Čuvarkuća“ u kome su stručnjaci iz oblasti tehnologije, marketinga, kreativne industrije, zaštite potrošača i zaštite životne sredine.

„Već od sledeće sedmice žig ’Čuvarkuća’ može se očekivati na ovim prvim proizvodima koji su dobili pravo da ga koriste, a još dodatnih 150 čeka odluke tehničke komisije i Saveta. Očekujemo da će već početkom jeseni oko 250 domaćih proizvoda nositi ovu oznaku“, istakao je Mihailo Vesović, predsednik Saveta i direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.

Čuvarkuća je garant proizvođačima i potrošačima i dokaz da je više od 80 odsto vrednosti proizvoda stvoreno u Srbiji. Na ovaj način podižemo ukupnu snagu privrede, dajemo podsticaj ne samo velikim, nego i malim preduzećima koja su u dobavljačkom lancu, ali i izlaze samostalno na tržište. Sa Čuvarkućom domaći brend biće ojačan i dodatno istaknut, rekao je Vesović.

„Želimo da žig ’Čuvarkuća’ stoji na najboljim proizvodima koje Srbija može da ponudi“, naglasio je član Saveta Saša Veljković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ističe da su prijavljeni odlični proizvodi, da Savet nije imao lak zadatak, ali i da nije bilo lako aplicirati, jer je potrebno ispuniti visoke ekološke i tehnološke kriterijume, kao i standarde kvaliteta.

Projekat „Stvarano u Srbiji“ i žig „Čuvarkuća“ imaju cilj da podrže domaće proizvode i proizvođače i unaprede svest potrošača o značaju kupovine domaćih proizvoda. Ovaj strateški projekat usmeren je na jačanje ekonomije Srbije, povećanje zaposlenosti i investicija, unapređenja konkurentnosti i imidža domaćih kompanija, kao i spoljnotrgovinskog bilansa.

Predstavnici kompanija čiji su proizvodi među prvima nosioci prava na kolektivni žig ne kriju zadovoljstvo i ističu da će „Čuvarkuća“ biti potvrda da Srbija ima vrhunske proizvode koji su rame uz rame sa inostranom konkurencijom.

„Kompanija ’Merkator S’ je, kao nacionalni trgovinski lanac koji čak 97 odsto vrednosti robe nabavlja u Srbiji, posvećena pružanju podrške malim domaćim proizvođačima i plasmanu srpskih proizvoda izuzetnog kvaliteta. Ponosni smo na to što su baš 'Ukusi moga kraja', kao autentičan srpski brend, koji je nastao u uspešnoj saradnji kompanije ’Merkatora-S’ i malih proizvođača, osvojili najviše 'Čuvarkuća'. Već u narednih nekoliko dana naša kuća biće puna Čuvarkuća, jer ćemo u svim našim IDEA prodavnicama, ’Merkator’ hipermarketima i ’Roda’ marketima širom Srbije postaviti oznake da kupci mogu da prepoznaju proizvode koji su čuvarkuće srpske privrede”, izjavila je Violeta Kovačević, generalna direktorka kompanije „Merkator-S“.

„Održivo poslovanje moguće je u Srbiji kada se, kao kod nas, zasniva 100 odsto na domaćem kapitalu, sirovinama, resursima i znanju. Želim da zahvalim Privrednoj komori Srbije na ovoj inicijativi jer verujem da će 'Čuvarkuća' zaživeti kao oznaka i opstati u narednim godinama“, izjavio je Dragan Šašić, generalni direktor „Mlekare Šabac“.

„Inicijativa 'Stvarano u Srbiji' usklađena je sa naporima i misijom kompanije 'Nektar' da stvorena dodatna vrednost ostane u Srbiji. Upravo zato smo se i prvi prijavili i ponosni smo što smo među prvima i dobili ovaj žig za 15 proizvoda“, izjavio je Mihailo Janković, direktor kompanije„Nektar“.

Projekat „Stvarano u Srbiji“, kao strateški projekat podrške domaćim proizvodima i proizvođačima, startovao je polovinom juna, a svi privrednici koji proizvode u Srbiji i imaju kvalitetne proizvode domaćeg porekla mogu aplicirati za dobijanje žiga. Pravo korišćenja „Čuvarkuće“ dobija se na tri godine, sa mogućnošću resertifikacije.

Izvor:https://pks.rs/vesti/pravo-na-zig-cuvarkuca-dobilo-75-domacih-proizvoda-3101

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30