Чланци поређани по датуму: nedelja, 09 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 09 avgust 2020 08:52

Kako povećati nosivost jaja kod kokošaka

Nosilje zahtevaju sasvim uravnotežen i dobro izbalansiran obrok da bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Nedovoljni ili prekomerni nivo energije u obroku će prouzrokovati veću ili manju konzumaciju hrane, ukoliko se živina ne hrani obročno, što dovodi do smanjenog ili preteranog unosa drugih gradijenata i kroz jedan duži period do problema koji organizam kokoške ne može da reši.

Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina.

Neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost u prvom redu, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske. Česti su i prolapsusi usled nošenja krupnih jaja, gubljenje i kljucanje perja, pa čak i hranjenje uginulom kokoškom.

Voda je ta na koju kokoške skoro trenutno reaguju. Količinu i kvalitet vode treba stalno proveravati. Često se dešava, posebno u kaveznom sistemu držanja, da se zapuše pojedine pojilice ili segmenti sistema za napajanje i da to ostane za jedan određeni period neprimećeno. Higijenska ispravnost vode je primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Previše hladna ili topla voda značajno utiče na njenu konzumaciju, a time direktno na nosivost. Ukoliko kokoške ostanu jedan dan bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ukoliko ostanu jedan dan bez vode, posebno u vreme toplih dana, značajno smanjenje nosivosti je neizbežno, ili pak ako nemaju dovoljno vode samo tri dana, počeće da mitare i u potpunosti će prestati da nose.

Dužina dana ili nedovoljan intenzitet svetla

Kokoši zahtevaju 14-15 sati dužine dana da bi održavale proizvodnju jaja. Ukoliko se kokoškama dužina dana smanji ispod 12 sati u trajanju od dva do tri dana one će vrlo brzo smanjiti nosivost, pa čak i potpuno prestati nositi i početi da mitare. Kokoške reaguju na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje prirodno i veštačko svetlo, već od kraja jula treba da im se produžava dužina dana primenom veštačkog osvetljenja.

Pored striktnog sprovođenja preventivne zaštite i maksimalne brige odgajivača bolest može da zahvati jato živine. Postoji niz mera kojih se svaki živinar mora pridržavati da bi njegova živina bila zdrava.

Prva stvar je kupiti zdravu živinu i biti siguran da je zdrava, uveriti se da je ona propisno zaštićena od uobičajenih bolesti.

Drugi uslov je zaštita živine na sopstvenoj farmi. Ona se mora izolovati od kontakta sa drugom živinom, drugim vrstama stoke i zaštititi od ljudi (nepotrebnih poseta).

Treća stvar je besprekorno održavanje higijene u objektu i oko njega.

Sledeći važan momenat je neškodljivo uklanjanje uginule živine.

Momentu starenja jata živinari malo posvećuju pažnje. Biološki kokoške dobro nose dva proizvodna ciklusa. U prvom ciklusu intenzitet nosivosti je najveći, kokoške vrlo brzo dostignu maksimum nosivosti (za 4-6 nedelja), isto tako i odgovarajuću masu jaja.

Bilo koji stres kao, na primer, premeštanje kokošaka, druge manipulacije kokoškama, promene u uslovima ambijenta ili izazivanje panike među kokoškama, može doprineti da kokoške smanje nosivost ili potpuno prestanu da nose. Najčešće stresne situacije su:

nagla promena temperature u objektu (zahlađenje ili otopljenje),

premeštanje i manipulacija,

paraziti (spoljašni i unutrašnji često mogu biti uzrok stresa),

grabljivice (sove, mačke, psi, pacovi itd).

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/07/stocarstvo/kako-povecati-nosivost-jaja/

Објављено у Živinarstvo
nedelja, 09 avgust 2020 08:41

Reč stručnjaka: Tajna dobre dunjevače

Pored dominatnih i tradicionalnih rakija, sve više do izražaja dolaze fine, aromatične i lepe rakije među kojima je i dunjevača. Od sorti zastupljenih kod nas za delikatesnu rakiju vrhunskog kvaliteta preporučuju se Leskovačka i Vranjska, navodi stručnjak prehrambene tehnologije Poljoprivredno stručne službe Požarevac Ana Đorđević.

Proizvodnja dunjevače počinje berbom plodova u tehnološkoj zrelosti. Plodovi bi trebalo da su pravilnog oblika, sa što manje neravnina i manjim sadržajem skeletnih ćelija. Potrebno je dezintegrisati plodove uz odvajanje semene lože. Radi tečljivosti, većeg radmana i sprečavanja zagorevanja, prevrelom kljuku dodaje se oko 20 odsto vode. Ukoliko se dodaje šećer njegova količina treba da bude u granicama pet do 10 odsto.Jedno ceđenje komine nije dovoljno za postizanje zadovoljavajućeg radmana, već je potrebno dodatno ekstrahovanje vodom, a mogu se koristiti i pektolitički enzimi. Dunja je veoma podložna oksidaciji, pri čemu kljuk i sok dobijaju žutu boju i gube aromu, te je potrebno da se prerada obavi što brže i bez zastoja.Ukoliko se koriste dunjci treba dodatno obratiti pažnju na usitnjenost plodova, jer naši proizvođači uglavnom nemaju adekvatnu opremu za ovu tehnološku operaciju, a plodovi su veoma tvrdi i imaju mnogo kamenih ćelija u mezokarpu. Ukoliko se ne usitne dovoljno šećer će teže prelaziti u sok, a i ceđenje je znatno otežano u tom slučaju.Kako bi kvasci lakše mogli da pristupe hrani - šećerima, potrebno je dodati 20 do 30 odsto ključale vode, ili da se čak jedan deo mase nakon dodavanja vode zagreje do 50 stepeni. Masa se ostavi da odstoji nekih pet, šest sati, pri čemu dolazi do potpunijeg oslobađanja aromatičnih materija. Kljuk se hladi na oko 25 stepeni i poželjno je dodati selekcioni kvasac, alkoholno vrenje se obavlja na 18 stepeni i tu radnu temperaturu potrebno je održavati do kraja procesa. Završetak vrenja utvrđuje se ručnim refraktometrom, kada procenat neprevrelog šećera bude četiri do čest odsto, naglašava Đorđevićeva.

Kada se koriste jednostavniji aparati, potrebno je obaviti dve uzastopne destilacije, a kod obe neophodno je izdvojiti sporedne frakcije. Koncentracija etanola kod srednje frakcije trebalo bi da je 60 do 65 odsto v/v. Za preticanje meke rakije treba obezbediti oko 10 odsto sveže samlevene dunje koja u njoj odležava najmanje nedelju dana, kako bi se rakiji obezbedila prepoznatljiva aroma.Dunjevača je uglavnom bezbojna do zlatno žute boje, ali za degustaciju je spremna nakon šest meseci odležavanja, kako bi se harmonizovali svi sastojci. Veoma je pogodna za sazrevanje u drvenim sudovima, jer su sastojci dunjevače kompatibilni sa sastojcima koji se ekstrahuju iz hrastovih duga.Kako smo ranije pisali, nakon dužeg odležavanja u kvalitetnim drvenim buradima ili u novije vreme sve češće u staklenim, snižavanja jačine rakije na 42-43 odsto alkohola i odležavanja od najmanje 90 dana, rakija je spremna za konzumiranje.

Najoptimalnija koncentarcija dunjevače je 45 odsto v/v, jer bi jača koncentracija maskirala aromatične sastojke, a slabija bi joj dala bljutav i tup ukus. Rakija dunjevača je puna, teška, impresivna na mirisu i ukusu sa specifičnim aromatičnim svojstvima.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/kako-ispeci-dobru-rakiju-od-dunje/61989/

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 09 avgust 2020 08:31

Nevreme počupalo jabuke pune roda

U proteklih deset dana nevreme je dva puta zahvatilo selo Veliko Trnjane kod Leskovca.Grad, a potom i jak vetar sa obilnom kišom, uništili su mnoge zasade voća koji se prostiru na stotinu hektara.

Za dvadesetak minuta uništen je Slađanov petnaestogodišnji rad i trud. Jak vetar iščupao je 400 stabala jabuka pune roda. Polomljeni su stubovi, žice, pokidani sistemi za navodnjavanje. Veliki gubitak pred berbu koja počinje za mesec dana, piše RTS."Nevreme ne pamtim ovakvo. Olujni vetar je bio katastrofa. Na ovoj parceli negde oko 10 tona jabuka ove godine rodilo. Od toga zavisimo, od toga živimo", kaže Slađan Nikolić.

S nevericom obilaze zasade i Stankovići koji jabuke gaje na jednom hektaru. Na ovoj parceli šteta je stopostotna. Savremenom voćarskom proizvodnjom bave se pola veka. Imaju i hladnjaču.

"Naredna berba ovakva kao što bi sada bila posle 10 godina možemo da očekujemo. Znači devet godina ima da radimo badava", kaže Slobodan Stanković, voćar iz Velikog Trnjana.

Parcele su mi osigurane od grada, udara groma i požara, ali u to osuguranje ne ulazi i oluja. "Tako da faktički ja sad ostajem kratkih rukava što se tiče ove štete", kaže Ivan Stanković, Slobodanov sin.

U Velikom Trnjanu štetu su pretrpeli i proizvođači šljiva. Obrao ih je vetar. Mnoga stabla su oborena. Bojan Stojčić je očekivao pet tona roda.

"Nešto što smo sagrađivali i negovali sedam godina skoro oboreno je za pola sata u potpunosti", kaže Bojan.

Posledice nevremena vidljive su i u centru sela koje ima 250 domova. Na sve strane polomljeno drveće i crepovi koje je vetar nosio. Meštani Velikog Trnjana još nisu sanirali ovu štetu, a već strahuju od novih padavina i nevolja. Očekuju i pomoć nadležnih.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=08&nav_id=1716694

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Pčelari Srbije već su nekoliko šlepera meda prijavili za uzorkovanje, što je prvi korak ka izvozu preko pogona "Naš med" iza koga stoji Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović kaže da su šleperi težine 20 tona, a da uzorkovanje meda prijavljenog za izvoz počinje od ponedeljka."Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je Živadinović za Tanjug.

On kaže da je zahvaljujući pogonu Naš med u Rači, u koji je uloženo milion evra, sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda.

"Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", kaže on.Pčelari će med pogonu "Naš med" moći da prijavljuju tokom cele godine, a puna cena biće im isplaćivana pre nego što med izađe iz njihovih magacina.

Živadinović kaže da je godina zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare."Ko god je izvrcao sav med morao je posle medom da prihranjuje pčele. Biljke su slabo medilo zbog prejakog sunčevog zračenja, pa je dnevna potrošnja meda po košnici za prihranu pčela bila povremeno i do jednog kilograma posle bagremove paše", rekao je on i dodao da su u tim prilikama dobro razvijena pčelinja društva pojela i do 30 kg meda tokom ovog leta.

Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na neki prosek."Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle su gore za stotinak, pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je on.

Zbog manjeg prinosa on očekuje više falsifikovanog, i meda iz uvoza.

"Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza, i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.Pogon "Naš med" ocenjuje kao rešenje problema jer pčelari sami plasiraju med koji su proizveli.

"Naš med na tržište stiže bez posrednika. A naš potrošač u Srbiji kada uskoro budemo počeli da punimo med u tegle, imaće punu kontrolu i uvid u to šta kupuje", rekao je on.

Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/losa-godina-za-pcelare-cena-meda-solidna-ali-je-prinos-znatno-manji/w8m4btv

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31