Чланци поређани по датуму: subota, 08 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 08 avgust 2020 10:42

Domaće kosmajske pite o kojima se priča

 

Zbog dobrog ukusa i kombinovanja slanih i slatkih nadeva pita je već vekovima jedno od najomiljenijih jela u Srbiji. Sama reč pita vodi poreklo od tursko-grčke reči i predstavlja jelo od manje ili više istanjenog testa u koje se mota nadev. Razne vrste pita prave se širom sveta, a prvi poznati zabeleženi recept za pileću pitu potiče iz Mesopotamije. Pronađen je na sumerskim glinenim pločicama i smatra se da je nastao oko 2000. godine pre nove ere. Na Balkan i u Srbiju pite su doneli turski osvajači, a jelo se uz manje ili više modifikacija zadržalo do danas.

 Po tradicionalnim receptima

I dok se nekada nedeljni ručak nije mogao zamisliti bez ručno pravljenih pita koje bi zamirisale celu kuhinju tokom pečenja, savremene domaćice nemaju više vremena da se bave razvlačenjem kora. Ali, pite i dalje svi vole, pa domaćice danas uglavnom kupuju već gotove pite koje se samo ispeku. U rafovima supermarketa široka je ponuda raznih vrsta, oblika i ukusa, ali postoje jedne koje se izdvajaju od svih ostalih. U pitanju su „Domaće kosmajske pite“ iz Mladenovca koje su sačuvale dobro poznat ukus ovog jela baš onako kako su nekada to pravile naše bake.

Kako za Agrobiznis magazin priča Milan Nešić, vlasnik ovog preduzeća pre šest godina je došao na ideju da u Mladenovcu otvori objekat za proizvodnju i prodaju pita ispod sača, kao i gotovih jela za poneti koja se prave po proverenim, tradicionalnim receptima srpske kuhinje.

- Pite koje se mi proizvodimo su isključivo domaće od ručno razvijenih kora, različitih ukusa. Od drugih sličnih proizvođača razlikujemo se pre svega po vrhunskom kvalitetu, kao i činjenici da u našim proizvodima nema ni trunke aditiva, konzervansa niti bilo kakvih sličnih dodataka. Sve potrebne namirnice od brašna do sira kupujemo svakodnevno, jer mora biti sveže i od proverenih proizvođača iz Mladenovca i okoline – priča Milan ne krijući ponos što se za njegove proizvode nadaleko čulo.

S obzirom na to da nisu svi u mogućnosti da dođu do Mladenovca i kupe sveže, mirisne i tek ispečene tople pite, pre oko godinu dana došao je na ideju da započne sa proizvodnjom i prodajom smrznutih pita. Ovaj potez pokazao se kao pun pogodak.

- Kao najtraženije pokazale su se pite sa sirom i mesom, dok je od slatkih najprodavanija pita sa višnjama. Kako nam je dobro išlo rešili smo da proširimo asortiman na proizvodnju domaćih lazanja i gibanice.

 Kako se pravi pita?

Pravljenje pite, reći će vam svaka domaćica, ima svoje male tajne. Milan je rešio da čitaocima Agrobiznis magazina otkrije tajnu pravljenja svojih pita.

- Sam proces pravljenja započinje mešenjem testa u specijalnom mikseru. Testo se sastoji od pšeničnog brašna, vode i soli. Kad se testo umesi deli se na jufke od kojih se potom ručno razvlače kore na starinski način. Potom sledi filovanje nadevom. Ukoliko je u pitanju pita sir u njoj pored testa ima samo domaćeg sira, jaja, kisele vode i ulja, nadev sa mesom je od mlevenog mesa uz dodatak domaćeg luka, ulja i začina, dok za pitu sa višnjama koristimo isključivo pravu, domaću višnju, malo običnog i vanilin šećera radi boljeg ukusa. Pita se pakuje kao savijača u aluminijumsku ambalažu i zamrzava u komori – otkriva Milan i ističe da se na sličan način prave i lazanje, kao i domaće gibanice.

Ako se koristi meso, onda je to pravo mleveno bez ikakvih dodataka i zamena, jer mu je kvalitet proizvoda na prvom mestu.

- Težina pite je 800 grama, gibanice do 750 grama, dok su lazanje nešto teže oko jednog kilograma. Rok trajanja je šest meseci i važi pravilo kao i za sve slične proizvode – nakon odmrzavanja ne smeju se ponovo zamrzavati. Nakon što se izvade iz zamrzivača pite se ostave na sobnoj temperaturi 10 do 15 minuta, a potom se peku u već ugrejanoj pećnici sa sve posudom od 35 do 40 minuta – priča naš sagovornik.

Kako svaki proizvod ima svoju aluminijumsku posudu koja se baca posle upotrebe eto manje posla za domaćicu, jer ima manje sudova za pranje.

- Naš cilj je zadržimo vrhunski kvalitet i povoljnost cena po čemu smo već prepoznati na tržištu. Imamo radnice koje su kroz posao već stekle rutinu u razvlačenju kora i samom pravljenju pita. Gotovi proizvodi plasiraju se na domaće tržište u maloprodajne objekte koji se nalaze u Mladenovcu, Beogradu, Novom Sadu, Aranđelovcu, Petrovcu na Mlavi i drugim gradovima širom Srbije. Najveća nagrada za nas su zadovoljne mušterije i sve veća potražnja za našim proizvodima. Cilj nam je da kroz odgovarajući marketing proširimo tržište i u skorije vreme ubacimo nove pite  sa novim ukusima – zaključuje Milan Nešić iz Mladenovca.

A ukus? To prosudite sami, ali jedno je sigurno – ko jednom proba domaće kosmajske pite uvek će ih kupovati.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Više od petine žena zaposlenih u poljoprivredi Srbije radi kao „pomažući član” poljoprivrednog gazdinstva. Samo u 15 odsto slučajeva žene se javljaju u ulozi upravnika. Više od polovine njih starije su od 65 godina, navodi se u nedavno objavljenom informatoru „Ipard na dlanu”.

Podršku u jačanju položaja žena u poljoprivredi pruža evropski pretpristupni fond Ipard, kroz tri akreditovane mere u Srbiji.

Kao korisnice mere jedan (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), žene mogu da ostvare bespovratnu podršku u iznosu od 60 odsto investicije. U određenim slučajeva konkurisanja za podsticaje imaju prednost.

Recimo, kada je vrednost podnetih zahteva veća od vrednosti opredeljenog novca žene – nosioci poljoprivrednog gazdinstva ili preduzetnice – pri bodovanju i rangiranju dobijaju dodatne bodove. Na taj način mogu da osiguraju bolje pozicije na rang-listi. Inače, u okviru ove mere mogu da konkurišu za različite tipove investicija u sektorima proizvodnje mleka, mesa, jaja, grožđa, voća i povrća i ostalih useva.

U okviru mere tri (Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva) žene mogu da ostvare podršku u iznosu od 50 odsto za investicije u oblasti prerade mleka, mesa, voća i povrća i jaja, kao i u sektoru proizvodnje vina.

Kao potencijalne korisnice Ipard novca, u sve popularnijem ruralnom turizmu, one mogu da konkurišu kroz takozvanu meru sedam. Taj novac može biti uložen u različite vrste investicija – od izgradnje, rekonstrukcije i opremanja objekata za smeštaj, preko nabavke opreme za rekreaciju i uređenja igrališta za decu, do nabavke opreme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

U ovoj meri dodatne bodove pri rangiranju zahteva dobijaju žene – podnosioci zahteva ili ona preduzeća koja u strukturi zaposlenih imaju najmanje 30 procenata žena.

Do sada su žene, na pet objavljenih poziva za meru jedan, podnele 279 zahteva, a najveće interesovanje iskazale su za kupovinu novih traktora. Pored toga, investirale su i u linije za sortiranje i kalibriranje voća, opremu za hladnjače, kao i u izgradnju farmi ovaca. Odobreno im je više od 393 miliona dinara za realizaciju investicija, a isplaćeno 165,5 miliona dinara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/459947/Zene-investirale-u-traktore-i-farme-ovaca

Објављено у Žene u agrobiznisu

Bez zakupca ove godine je oko 175.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, za tri godine prve zakupce je dobilo više od 5.000 hektara, a uprkos restituciji, taj fond državnog zemljišta se ne umanjuje jer se identifikuju nove parcele, kažu u Upravi za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede.Direktor te uprave Branko Lakić ističe da je zemljište koje je bez zakupca uglavnom lošeg kvaliteta, da se, uglavnom, nalazi na lokacijama koje klimatski nisu najpogodnije za različite vrste poljoprivredne proizvodnje, i da je najčešće reč o trsticima, močvarama i pašnjacima u brdskim ili visokim planinskim predelima. Cilj države je da se što više poljoprivrednog zemljišta obrađuje jer to donosi nove vrednosti.

– Uprava je u prethodne tri godine dala na korišćenje više od 5.250 hektara zemljišta koje je do tada bilo zaparloženo – kaže Lakić. – Zakup se ne plaća, a radi se isključivo o zemljištu koje nije korišćeno i nije bilo u zakupu prethodne tri agroekonomske godine.

Iako finalna faza restitucije umanjuje fond državnog poljoprivrednog zemljišta, površine koje se nude u zakup ostaju iste jer se identifikuju nove državne parcele.

– Tendencija jeste da se smanji površina državnog poljoprivrednog zemljišta usled restitucije, ali pozitivan paradoks je to da se površine državnog zemljišta u vlasništvu države smanjuju, a površina u zakupu ostaje ista ili se, čak, u velikom broju lokalnih samouprava uvećava – kaže Lakić.

On ističe da je to rezultat rada Republičke uprave i lokalnih samouprava na identifikaciji državnog poljoprivrednog zemljišta korišćenjem najnovijih softverskih tehnologija u saradnji s Republičkim geodetskim zavodom.U Upravi kažu da je najbolji način da se kvalitet zemljišta poveća – obrada i zakup na duži period.

– Prošle godine smo vlasnicima preživara dali u zakup poljoprivredno zemljište na period od deset godina i imamo pozitivnu reakciju, pre svega, uzgajivača goveda. Trend je da će zakup na zemljištu biti ponuđen na više godina na javnim nadmetanjima, i to ne samo stočarima – kaže Lakić.

Dugoročni zakup na najmanje deset godina jedan je od uslova za korišćenje novca iz IPARD fonda, a Lakić ističe da je cilj da se stočarima i ratarima omogući kvalitetno planiranje proizvodnje, što bez dužeg perioda zakupa nije moguće.

Prihod od zakupa 60 odsto je državni, a 40 procenata koriste gradovi i opštine u kojima je zemljište, dok se u Vojvodini državni deo deli na jednake delove između Republike i Pokrajine.

– Novac se koristi za realizaciju godišnjeg programa za investicije, zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprvirednog zemljišta, a Uprava finansira postupke komasacije i uređenja zemljišta kroz finansiranje individualnih proizvođača koji kupuju opremu za navodnjavanje i rade iskop bunara. Lokalne samouprave pojedinačno donose odluke o tome šta finansiraju – kaže Lakić. U toku je izrada godišnjih programa za sledeću agroekonomsku godinu, koja počinje 1. novembra.

– Do sada je Uprava dala saglasnost na 108 godišnjih programa za zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta 145 jedinica lokalne samouprave. To je dinamičan proces, svakog dana donosimo nove programe, očekujemo da će do početka agroekonomske godine sve jedinice lokalne samouprave imati usvojene godišnje programe – naglasio je Branko Lakić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/za-tri-godine-prvi-put-u-zakupu-vise-od-5000-hektara-08-08-2020

Објављено у Biljna proizvodnja

Ministar poljoporivrede Branislav Nedimović izjavio je da očekuje 1,9 do 2 miliona tona pšenice za izvoz, kada Srbija zadovolji svoje potrebe.

"Ove godine poljoprivreda će biti dobar generator rasta BDP-a i smanjenja posledica koronavirusa", rekao je Nedimović za tv Prva.

Prema njegovim rečima, kukuruz i soja čekaju žetvu, a žetva suncokreta je na nekoliko parcela Banata i Srema otpočela.Govoreći o protivgradnoj zaštiti, on je rekao da ne postoji nigde potpuna protivgradna zaštita već je ona na oko 50, 60 odsto. "Ne postoji zemlja na planeti, ni da imate ruski s-500, nikada ne postoji potpuna protivgradna zaštita", rekao je Nedimović.

Zato, kako je rekao, gradimo automatski protivgradni sistem, "koji je dosta precizniji".

Dodao je da se ne brani samo protivgradnim sistemom, već zajedno sa njim mora da ide sistem osiguranja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=08&nav_id=1716604

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31