Чланци поређани по датуму: četvrtak, 06 avgust 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 06 avgust 2020 13:31

Kako se čuvaju kajsije posle berbe?

Kajsija se čuva samo interventno, do prerade ili isporuke, i to od 1 do 6 nedelja. Čuvaju se potpuno zdravi plodovi koji još nisu omekšali, ali su skoro zreli. Najpovoljnija temperatura varira od sorte do sorte i kreće se u intervalu od 0 do 3°C. Relativna vlažnost vazduha treba da bude oko 85 %. Na temperaturi od –1°C može doći do pojave fizioloških oboljenja ili izmrzavanja.

Prehlađivanjem plodova kajsije slično kao i kod breskve period čuvanja se značajno produžava. Istovremeno se smanjuje pojava gljivičnih oboljenja, smanjuju gubici mase, smekšavanje plodova i njihovo prezrevanje. Najpovoljnija temperatura u većini slučajeva je oko +1°C, uz određene korekcije prema sortnim osobinama. Posle završenog čuvanja plodovi dozrevaju na 10-15°C.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/05/vocarstvo/cuvanje-plodova-kajsije/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 06 avgust 2020 13:28

Sve što treba da znate o uzorkovanju meda

Pogon Naš med objavio je nedavno poziv za prijavu svih vrsta meda koje pčelari imaju na raspolaganju, koji traje do 10. avgusta. Istog dana, u ponedeljak, 10. avgusta, ekipa Našeg meda kreće u uzorkovanje meda, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Uzorkovanje će biti odrađeno u najkraćem mogućem roku.

Med će se uzorkovati u postojećoj ambalaži, iz tehničkih razloga, a svaka kanta ili bure će po uzorkovanju biti zapečaćeno specijalnim plombama Našeg meda.

Na licu mesta, prilikom uzorkovanja, aparatom će se meriti boja meda u svakoj ambalaži posebno.

Od svakog pčelara uzimaće se jedan zbirni uzorak iz svih jedinica ambalaže u količini od 1 kg za bagremov med i 1,5 kg za šumski med, plus po 300 g iz svake jedinice ambalaže. Preporučuje se pčelarima da med pre uzorkovanja preruče u ambalažu u koju staje veća količina meda.

Ako je došlo do izdvajanja tečne faze meda na površini jedinice ambalaže, pčelar mora taj tanak sloj tečnog meda da ukloni pre dolaska uzorkivača Našeg meda.

Ako pčelar pored bagremovog i šumskog meda ima i druge vrste meda (pravi livadski, lipov, suncokretov i druge), uzorkivači će po njegovoj želji i za taj med uzeti uzorke. za ovaj med još uvek ne postoji cena ali će u dogledno vreme biti formirana.

Ako analize pokažu da uzorkovani med odgovara zahtevima kupca, plaćanje meda biće obavljeno nakon potpisivanja ugovora, u 100% iznosu pre preuzimanja meda, odnosno pre izlaska meda iz domaćinstva pčelara.

Pčelari će biti obaveštavani o što približnijem terminu dolaska uzorkivača, najčešće vrlo precizno, nekoliko dana pre njihovog dolaska, telefonskim pozivom.

Plaćanje će se obaviti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2970081/pogon-nas-med-pocinje-uzorkovanje-meda

Објављено у Pčelarstvo

Povodom najnovijih pitanja povratnika iz inostranstva u šta da ulažu svoj novac, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacija sa profesorkom dr Nadom Vidić i pesnikom LJubivojem Ršumovićem, članovima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da pokretanje vodeničarskog posla može da bude isplativ posao.
Vodenice – potočare jesu viševekovni simbol Srbije i vršnjakinje Nemanjićke države. I danase se mnogi vraćaju tim tradicionalnim mlinovima na vodi, u kojima se prerađuje žito i proizvodi integralno brašno posebnog, jedinstvenog kvaliteta. Prema podacima o popisu zemljišta iz 1867. godine, kod nas je bilo 7.125 vodenica. Prema navodima Društva vodeničara Srbije, 1948/49 godine u Srbiji je bilo nešto više od 7.500 vodenica. Danas ne postoje zvanični podaci o broju vodenica – potočara u Srbiji, a procene se kreću od 700 do blizu 1.000.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da je obnova i stavljanje u funkciju starih vodenica u Srbiji višestruko koristan projekat:
„Vodenice – potočare kao osoben deo materijalne kulture Srbije, pored egzistencijalnog, imaju i istorijski i socijalno-društveni značaj, jer su se u njima meštani vekovima okupljali radi donošenja važnih životnih odluka. Danas vodenice – potočare mogu da imaju i značajnu ekonomsku dimenziju u okviru seoskog turizma, kojim se u Srbiji bavi oko 1.000 poljoprivrednih gazdinstava. Posebno su poželjne za meljavu žitarica jer ne zagađuju okolinu i ne troše električnu energiju. Valja ih obnavljati tamo gde su bile odvajkada. Vodenice su geostrateški veoma značajne zbog mogućnosti proizvodnje brašna i u vanrednim okolnostima i kriznim situacijama. Zato apelujem na sve lokalne samouprave da pomognu zainteresovanim domaćinima, posebno onima koji su udruženi, u obnavljanju i funkcionalnom aktiviranju vodenica.“
I slavni srpski pesnik LJubivoje Ršumović, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, pozdravlja i pridružuje se ideji da se revitalizuju vodenice - potočare u selima gde postoji slobodna tekuća voda: „Za razliku od mini hidrocentrala – potočare ničim ne ometaju ekološku funkciju vodotoka, a korisne su za kvalitetnu proizvodnju kukuruznog i brašna od drugih žitarica, pre svega, za turističku ponudu! Potočara je autentična građevina, koja i u rečima, nazivima delova, čuva našu tradiciju: JAZ, iskop za odvojen dovod vode, LAKOMICE, drveno korito preko stenovitog tla, BADANJ, koji prihvata vodu, CIPUN – na dnu badnja, koji formira mlaz vode koji pada na VITLO, koje okreće teški, kameni vodenički točak! UŠUR je deo mliva (svega samlevenog), koji ostaje vodeničaru, a RABOŠ je drvena sprava, čiji jedan deo dobija donosilac mliva, a drugi ostaje uz njegov džak!“
Profesorka dr Nada Vidić, specijalista za seoski turizam kaže da su vodenice građene od drveta ili kamena ili od oba pomenuta prirodna materijala, na potocima (potočare), na rekama (lađarice), a bilo je i onih pokretnih, koje su se mogle seliti. Snaga vode je morala biti izuzetna, a količina postojana. Ovi prizvodni pogoni se nalaze u predelima izvanredne prirodne lepote. Možda je to i jedan od motiva što postoji interes za njima i danas, a sve češće i za eko-proizvodnjom u njima. Vodenice nisu bile samo proizvodni pogoni, niti samo objekti folklorne arhitekture, već su imale i širi društveni značaj. U njima su se sastajali meštani sela i dogovarali se o tome šta i kako u budućnosti.
Postojeće vodenice, kod nas, mogli bismo svrstati u tri grupe: napuštene i zapuštene; delimično aktivirane u turističke svrhe i, na kraju, aktivirane, kao proizvodni pogoni – mlinovi na vodi, a i uključeni u turističku ponudu.
U knjizi Stanka Kostića „Priča o vodenici – od kola do turbine“ (2019), koji je u Galeriji SANU priredio izložbu fotografija o vodenicama „...čudesnim rukotvorinama samoukih neimara“, akademik Svetomir Arsić Basara zabeležio je i sledeće: „ U oskudnim godinama kada rano nestane hrana, a sazri prvi ječam da se umelje – to je bilo pravo slavlje za celo selo. Nestrpljivo se čeka da vodenica umelje prvo brašno da naše majke što pre umese „vruću, taze ječmenicu... Od vodeničarskog ujma (ušura) bila je zahvalna zarada. Zato su vlasnici vodenica uglavnom bili imućniji ljudi (vlastela, veleposednici, crkveni velikodostojnici), a u turska vremena age i begovi...“
Poznati istoričar umetnosti i slikar iz Beograda Milutin Dedić, koji je godinama s ljubavlju obilazio i slikao vodenice širom Srbije (u intervjuu za Politikin „Magazin“ krajem prošlog milenijuma) kaže da je vodenica „izdržala teret vekova“ i poručuje da je od svih ljudskih izuma vodenica „u tehničkom smislu krajnje jednostavna - i može da egzistira još hiljadu godina.“
Predsednik Društva vodeničara Srbije (registrovano 2010) Milan Pavlović, koji je na čelu tog Društva od osnivanja, i istovremeno (sa kumom Slavkom Jovanovićem) suvlasnik Kumove vodenice u Markovoj crkvi, opština Lajkovac, navodi da su vodenice apsolutno ekološke tvorevine, savršeni spoj prirode i čovekovog izuma, ljubavi i upornosti da se opstane. Društvo ima međunarodni karakter, jer među 72 člana, tri su iz Republike Srpske i Crne Gore. Pavlović kaže da su vodenice danas, nažalost, postale atrakcija. A one, pored proizvodnje originalnog kvalitetnog brašna od celog zrna žitarica, mogu da budu izazov za duži boravak turista za šta je potrebno u blizini vodenice izgraditi i vajate za turiste sa restoranom.
Među problemima budućih vodeničara navodi imovinsko pravne odnose kod onih vodenica čiji vlasnici odavno nisu među živima, a naslednici nisu zainteresovani da nastave taj posao. Očekuje da će država, poput one do 1990. godine u ime svoje vojske i naroda pomagati rekonstruisanje i rad vodenica zbog njihovog značaja u proizvodnji hrane – brašne i hleba u vanrednim okolnostima. Pavlović navodi da je na početku bitno da se izabere mala reka ili potok koji ima vodu tokom cele godine. Neophodan je jaz, odnosno deo reke koji se skreće od rečnog korita da bi se napravila vodenica, pri čemu je bitno da se ostavi 10 procenata u rečnom koritu zbog održanja biološkog minimuma. Optimalna visina sa koje pada voda je 3-5 metara. Vodenica od oko 60 m2 najčešće ima tri kamena, a svaki kamen može da samelje 20 kg brašna na sat. To znači da tri kamena za deset sati rada mogu da samelju 600 kg brašna ili 18 tona mesečno. Specifičnost vodenica je da ne mogu da melju svakodnevno, a do zastoja dolazi u vreme suša, poplava i veoma niskih temperatura. Kvalitet brašna samlevenog u vodenicama potočarama izuzetno se razlikuje od industrijskog načina proizvodnje: zrno je integralno, celo zrno ulazi između dva kamena i bukvalno se očuvaju svi prirodni sastojci, ne odvaja se ljuska, ne vadi se klica. Brzina mlevenja se reguliše podizanjem i spuštanjem gornjeg kamena i dotokom vode i tako ne dolazi do „sagorevanja“ brašna. Proizvodnja brašna na tradicionalan način može da se odvija uz dve vrste kamena: trstenički kamen (pravi se u okolini Trstenika od više komada koji se zatim sklapaju) i tzv. kosovar iz okoline Peći koji je u jednom komadu. Iskustva vodeničara govore da je za proizvodnju brašna suptilne finoće bolji trstenički kamen.
Milan Pavlović ilustruje da stara vodenica od 60 m2 sa dva ili tri vitla (mesto gde se melje brašno) može da se kupi i kompletno renovira za 10.000-15.000 evra. Vraćanje uloženog novca se može očekivati u narednih 5-10 godina. Za rad vodenice potrebne su posebne dozvole i rešenja nadležnih organa. Vlasnik zgrade vodenice, koja je obično zapuštena, trebalo bi da je kompletno renovira (sredi temelje, zidove, krovnu konstrukciju i, pritom, da sačuva autentičnost izgleda) i da rekonstriuiše mehanizam mlevenja koji se sastoji od 42 dela. Osnovni delovi mehanizma mlevenja su: lakomice (žljebovi od drveta kroz kojih voda pod padom dolazi do vitlova odnosno vodeničkog kola - da bi se preko osovine pokrenuo kamen). Za svaki kamen - meljno mesto potrebna je po jedna lakomica. Lakomice su pola u vodi - pola na suvom i obično se izrađuju od dudovog drveta i belog bora. Od hrastovog drveta izrađuju se svi delovi vodenice koji imaju dodirnih tačaka sa kukuruzom i drugim žitaricama, kao i brašnom: koš (spremište gde se sipa kukuruz), kutlača (koja iz koša prima zrno), čeketalo (deo koji prenosi vibraciju sa kamena na kutlaču – ono nema fiksnu vezu, već vibracijom omogućava da zrno ispada između dva kamena. Svako meljno mesto ima po dva kamena i zrno se melje između ta dva kamena. Postoji fiksni vodenični – donji kamen koji se ne okreće (kad se Srbi podsmevaju kažu: „vredan je kao donji vodenični kamen“) i gornji koji melje okretanjem oko fiksnog kamena. I okoliši (graničnici) su izrađeni od hrasta i imaju funkciju da se samleveno brašno ne rastura levo i desno i usmere ga u mučnjak (drvena kutija - magacin za brašno gde ispada mleveno brašno). Kapacitet zavisi od prečnika kamena i količine vode.
Akademik Dragan Škorić ističe da bi trebalo obnoviti sve stare vodenice potočare u Srbiji u staviti ih u funkciju egzistencije stanovništva i bogatije turističke ponude: „Obećavam da će Akademijski odbor za selo SANU prvom zgodnom prilikom organizovati naučni skup o vodenicama – potočarama sa preporukama za efikasniji i kraći put za osposobljavanje i puštanje u rad novih vodenica – potočara.“

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Nakon višegodišnjeg nezadovoljstva, malinari su konačno dočekali svojih pet minuta, jer ono zbog čega su godinama protestvovali, konačno se ostvarilo.Hladnjačari za malinu plaćaju od 210 do 270 dinara po kilogramu, u zavisnosti od sorte i kvaliteta, a proizvođači mikera bolje su prošli od onih čiji su zasadi pod vilametom.

Akontna cena maline, sorta vilamet je od 215 do 240 dinara, fertodi se plaća od 220 do 235, miker od 225 do 250, a organska malina od 250- 270 dinara."Sve što sam rekao to se i ostvarilo. Cena maline od 220 dinara ove godine iznenadila je neke malinare, ali ja sam to očekivao. Za vilamet se plaća 220 dinara, za miker od 235 do 240. Prinosi su okvirno oko 150 kilograma po aru", kaže malinar Vlada Stanković za RINU.

Ova sezona bila je naporna i neizvesna, kada su u pitanju sezonski radnici. Samo u Stankovićevim malinjacima, angažovano je 75 radnika koji su na 7,3 hektara brali crveno zlato.

"Polovina sezonskih radnika jutros je otišla kući. Radili su za dnevnicu od 2.500 dinara i imali su računicu, i oni i mi. Berba maline za ovu godinu je završena", dodaje Stanković.

Dok se berba maline u brdsko planinskim krajevima završava za petnaestak dana, berba kupine je počela, a ono što je evidentno jeste da je sorta loh nes postigla veću cenu koja se kreće u rasponu od 60 do 100 dinara za kilogram, a mnogo veću u posudicama od 250 grama, za inostrano tržište.

Dok su malinari imali ekonomsku računicu za berbu crvenog zlata, sasvim drugačija situacija je u kupinjacima. Stanković ove godine će za kilogram kupina moći da dobije od 40 do 45 dinara, pa kako kaže, ne isplati mu se ni da započinje berbu.

"Ako sam radnike plaćao 2.500 dinara u berbi maline, toliko bi trebalo i za kupinu. Polovina od 75 radnika je otišla kući, a sa onima koji su ostali, pokušaću da napravim kompromis, jedino tako kupina neće propasti", kaže Stanković za GZS i očekuje da će sa 80 ari ubrati oko 25 tona kupine.

Kupinu poslednjih pet godina prati niskmenia cena i mnogi veruju da je čeka ista sudbina kao i malinu. Dok jedni odustanu od proizvodnje ovog voća oni najistrajniji dočekaće bolje dane, kao ove sezone malinari.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=06&nav_id=1715626

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31